O, kako ste ljudi moji
jedna soba, drugi svet
ja sam sam u svojoj coji
gledam tudji truo cvet

Poklonio bih zivot
da predjem stari plot

Sanjao sam zutu dunju
zemlju moju, zelen gaj
video sam sjajnu munju
drag i dalek zavicaj

Neko mi tad pridje i rece
strance, dobro vece

O, imas lepa kola, strance
sigurno si srecan ti
a ja uplakan rekoh jadan
dajem je za tvoj samo jedan dan

A onda poce blues
moja Sumadija peva o sreci

SMAK - STAR? MLAD? VEČAN!
Kombank Arena, Beograd 29.12.2012.


Da li je ovo bio koncert koji se čekao najduže od svih ove godine? Mislim da jeste.
A tome će sigurno posvedočiti svi oni koji su bili u Areni tog 29. decembra,
na samom kraju 2012. godine.





Da ceo spektakl krene kako treba, pobrinuo se sastav HIPNAGOGA SLIKE iz Beograda. Meni je ovo bio prvi susret sa ovim bendom, pa je time iznenađenje veće. Trojka koja je autorskim instrumentalima, bez imalo reči i u svega pola sata programa uspešno odsvirala svoj set i opravdala razlog zašto su baš oni odabrani za predgrupu na ovom koncertu. Svakako bend na koji treba obratiti pažnju i bend koji će u nekoj skorijoj budućnosti pružiti nešto drugačije na našoj sceni. Odličan potez za afirmaciju ovog mladog benda je da nastupi pred dupke punom Arenom, a to bi mogla postati praksa svih naših velikih bendova koji nastupaju u ovako velikim prostorima. Dati šansu mladima, da i oni pokažu šta umeju. Sigurno je da imamo šta da vidimo.

No, oduševljenje predgrupom je samo jedna od pozitivnih stvari koje su pratile ovo dešavanje. Desetak minuta nakon što su Hipnagoga Slike završile kratku lekciju iz muziciranja, na binu izlazi SMAK.





Ako sam dobro informisan, ovo je prvi nastup benda nakon nešto više od 12 godina u Beogradu, a ako u obzir uzmemo postavu, odavno nismo imali prilike da vidimo Borisa, Radomira, Slobodana i Zorana na istoj bini. Neki od nas nikada. Sama činjenica šta je to što nas čeka u naredna dva sata je bila pojam za sebe. Od prvih taktova "Kad spavaš sam" i trenutka kada su sva svetla i oči bile uprte u legendu koja je držala gitaru, putovanje je počelo.

Ovo je koncert gde bend nije mnogo komunicirao sa publikom nekim obraćanjem, ali je muzika bila ta koja je to učinila više nego što bi bilo koje reči mogle. Već na drugoj numeri, na binu je izašao legendarni usni harmonikaš Pera Joe i zajedno sa Smakom odsvirao "Šumadijski bluz", nakon kojeg je usledio jedan od najvećih hitova "Ljudi nije fer".





Ubrzo im se na sceni pridružio i Najda, koji je obeležio jednu dobru eru ovog benda, te su usledile "Miris nje", "Lisica", "Južni Voz", "Cigansko srce"...

Ostatak koncerta bio je isprepleten instrumentalnim numerama i pesmama koje je pevao Boris Aranđelović. "Nevidljive Terazije", "Blues u parku", "Zajdi Zajdi", "El Dumo"... Ono što je meni zapalo za oko je to da je tokom izvođenja kompozicije "Plava pesma" broj paljenih upaljača za malo nadjačao broj mobilnih telefona u vazduhu. Nisam skoro imao prilike da vidim takvu sliku. Na žalost, ni da je napravim.

Pred sam kraj su naravno ostavljene "Satelit" i "Daire" koje je uz maestralni završetak i horsko pevanje cele arene na lep način zatvorilo ovaj koncert.

Apsolutno najbolji reunion koncert u poslednjoj deceniji. Nije to bio hipodrom, nije bilo pevača koji su svoj posao ostavljali publici. Boris je zvučao kao da mu je 20 godina. SMAK jeste jedan od najvećih. Star? Mlad? Večan!





Arena je ove večeri bila ispunjena do maksimuma, tražila se karta više, koje ste te večeri mogli naći jedino kod tapkaroša, i to ako ste imali sreće. Neki nisu, to je fakat. Uz minorne probleme sa zvukom, ovaj koncert definitivno uzima titulu koncerta godine, kako je i najavljivan.

Iskreno mi je žao samo što nismo bili u mogućnosti da vam vizuelno prenesemo nešto više od prve tri numere, a momenata koji su vredeli da budu zabeleženi je bilo. No, valjda ćemo da zgrnemo silne pare time što ćemo fotkati neki rock bend u Srbiji, pa iz tog razloga verujem da će vam biti dovoljno ovo što je zabeleženo na prve tri pesme. Mogli smo dalje mobilnim telefonom, ali ima ko će to da radi. Mi nećemo.

Autor: Marko Ristić
Fotografije: Marko Ristić

http://nocturnemagazine.net