BIJELO DUGME: 40 GODINA (1)

Biografiju „dugmića” nema nijedan bend koji nije pevao na engleskom

Album „Šta bi dao da si na mom mjestu” najuticajniji je u istoriji albuma
 Jugoslavije: mnogim umetnicima, novinarima, kritičarima on je presudan,
 kaže Dušan Vesić, autor knjige o popularnoj grupi



„Bijelo dugme” na koncertu u Sarajevu 2005. Foto „Vikipedija”
Četiri decenije su prošle od objavljivanja prvog albuma „Bijelog dugmeta” nazvanog „Kad bi bio bijelo dugme”. Tako je krenula priča o grupi koja je svojom muzikom do kraja osamdesetih godina prošlog veka trajno obeležila i zauvek promenila muzičku scenu Jugoslavije. Njihove pesme prihvatile su sve generacije, albumi su prodavani u milionskom tiražima, a euforija koju su izazivali svojom pojavom među mladima bila je do tada neviđena.
Nezamisliv uspeh svih devet studijskih albuma, rasprodate turneje, mnogobrojni hitovi, kao i kontroverza koja ih je pratila tokom cele karijere doveli su „Bijelo dugme” do statusa najvećeg rok benda ovih prostora.
U susret 40. rođendanu benda, „Kroacija rekords” priprema veliki projekat – boks-set deluks „Bijelo dugme”, u kojem prvi put objedinjuje svih devet studijskih albuma na novom 180-gramskom vinilu uz bonus singl „Top/Ove ću noći naći bluz”. Biće tu i knjiga „Bijelo dugme” koju potpisuju dobri poznavaoci benda, saradnici i prijatelji, poznavaoci pop kulture i roka – Siniša Škarica i Dušan Vesić. Ovo izdanje biće objavljeno 14. novembra.
Nešto pre toga rok kritičar, pisac i reditelj Dušan Vesić objavio je biografiju grupe koja se pojavila i na ovogodišnjem Sajmu knjiga, a naslovljena je imenom jedne od pesama sastava – „Šta bi dao da si na mom mjestu”.
„Dva su razloga za ovu knjigu. Prvo, ’Bijelo dugme’ je moj bend. To je, dakle, u jednom delu morala biti autobiografska knjiga. Drugo, pošto sam već objavio jednu knjigu o njima 1985. godine, od mene se to naprosto očekivalo. Ionako sam jedino ja temeljno beležio sve njihove dane”, naveo je u belešci autora Dušan Vesić za kojeg je, kako dalje piše, „Bijelo dugme” najveće od svega u šta je u životu bio upetljan.
– Ceo život sam radio ovu knjigu. I, ja sam tu bio samo izvršilac radova. „Bijelo dugme” je u moj život ušlo kada sam imao 15 godina i pratim ih četiri decenije. Beskrajno sam srećan i ponosan što sam iz prve ruke video jedan od planetarnih fenomena. Oni su jedina grupa sa rokenrol biografijom istočno od Londona. Takvu grupu nema ni Rusija, ni Italija, Nemačka, Španija… Nema je niko. A biografiju koju oni imaju nema nijedan bend koji nije pevao na engleskom jeziku – priča u razgovoru za naš list Dušan Vesić konstatujući da je „Bijelo dugme” – najveća kolateralna šteta hladnog rata, jer nisu mogli ni na Istok ni na Zapad.
Četrdeset godina, Vesić je slagao dokumentaciju o „Bijelom dugmetu”.




– Na početku mi nisu bili interesantni za slušanje, ali sam shvatio da su fenomen. Od njihovog trećeg albuma počeo sam da shvatam da su interesantni kao muzičari i tako je krenulo. Bilo je to vreme kada je Laza Ristovski prešao u bend. A album „Šta bi dao da si na mom mjestu” najuticajniji je u istoriji albuma Jugoslavije. Mnogim važnim umetnicima, novinarima, kritičarima, taj album je presudan po svom muzičkom i vizuelnom uticaju. „Bijelo dugme” je stalno pomeralo granice i to moramo da priznamo. Mnogo je veliko, a naše je – smatra Dušan Vesić.
Četrdeset godina života ostale su iza članova „Bijelog dugmeta”, koje oni odavno zajedno ne žive, pa se nameće pitanje šta bi bilo da su i te razdvojene godine ostali zajedno na sceni:
– Bili bi ono što je Bregović sada. On je išao dalje. Nije se zaustavljao, nikada nije podilazio publici nego je pravio pravu stvar. Bregović nije glupo sentimentalan da se vraća na „Selmu” ili „Pekara” kada je otišao previše daleko – smatra Vesić.
Da li su osnovane kritike na račun Bregovića koje kažu da je on, zapravo, veliki kompilator, pitamo Vesića, a on kaže kako je Bregović umeo od nečega da napravi svoje:
– Unosio je sebe i vrlo često, ako ne i uvek, od nečega je pravio nešto mnogo bolje – smatra autor knjige „Šta bi dao da si na mom mjestu”.
S. Čikarić


Zarađivali koliko jugoslovenska scena zajedno
„Bijelo dugme” je zarađivalo koliko jugoslovenska rok scena zajedno. To je neumoljiva činjenica. Na Hipodromu su 2005. prodali 220.000 karata. Ne znam kom svetskom bendu je to pošlo za rukom. Rekord „Bitlsa”, primera radi, bio je 64.000. „Stonsi” su u Riju imali, istina, milion posetilaca. Ali, koncert je bio besplatan – kaže Vesić
-----------------------------------------
Novi album za dve, tri godine?
– Da li će se ponovo okupiti?! Bilo je nagoveštaja da je moguća nekakva turneja usred rata devedesetih, ali je to tada bilo nerealno. Onda je Ipe tragično umro, pa je interesovanje za njih ponovo poraslo. Bregović je, u međuvremenu, pokrenuo svoju karijeru, pa mu nije padalo na pamet da se vraća u Sarajevo kada je bio na putu da osvoji svet. Kada je on utvrdio svoje pozicije, bilo je jasno da je koncert moguć ako se pojavi sponzor, jer je produkcija „Bijelog dugmeta” skupa. Pojavio se, održan je koncert na Hipodromu. Da li „Bijelo dugme” ima budućnost? Očekujem da je ima. Verujem da će „Bijelo dugme” u naredne dve, tri godine imati novi album – očekuje naš sagovornik.

objavljeno: 12.11.2014

politika.rs.

Moja omiljena...  

FORUMASI, HAJDEMO...