Ita Rina

Ova velika glumica zbog ljubavi je prihvatila Pravoslavlje, 
Ivo Andrić ju je spasao zatvora.



Ako ste ikada rešavali ukrštene reči onda znate da odgovor na pitanje: "Naša slavna glumica između dva svetska rata", sa tri slova u imenu i četiri u prezimenu, može da bude samo jedan - Ita Rina. Ironično, da nije ove svakodnevne razonode, ime ove dame bi verovatno odavno bilo zaboravljeno iako je bila reč o prvoj međunarodnoj filmskoj zvezdi sa ovih prostora.

Ita Rina rođena je kao Italina Kravanja u Divači kod Trsta u Italiji 7. jula 1907. godine. Priča kaže da je bila loš đak i da je od malena sanjala o filmskoj karijeri i svetlima pozornica. Iako je lepa Ita izabrana za jednu od sedam najlepših devojaka, nije učestvovala u finalnom izboru u Zagrebu jer je njena majka bila šokirana ovom drskošću i jer je smatrala da je za devojku sramota da učestvuje na ovakvom takmičenju. Zato je ćerki zabranila da ide.

Ipak, bila je ovo prekretnica u životu buduće glumice. Kako nije bilo govora da je porodica pusti da ode u Berlin, Ita je prelomila i 1927. godine pobegla od kuće. U Berlinu je počela njena glumačka karijera. Potpisala je trogodišnji ugovor sa producentskom kućom "Ostermajer" i oni su od nje napravili pravu zvezdu. Učili su je da glumi, pleše, vozi, jaše, pliva... Skoro godinu i po dana pojavljivala se u manjim ulogama stičući iskustvo i spremajući se za ozbiljnije role.

Njeno ime - Ida Kravanja, prvi put je zabeleženo na špici filma “Šta deca kriju od roditelja” režisera Franca Ostena. Na nagovor producenta, već sledeće godine uzima pseudonim po kome će ostati zauvek upamćena - Ita Rina. Proslavila se 1929. godine ulogom u filmu "Erotikon" Gustava Mahatija "koji je znalački iskoristio njenu fotogeničnost i sposobnost izražavanja strasti senzualne mlade žene“. Ostalo je zabeleženo da je nakon pariske premijere priče o zavedenoj i napuštenoj ćerki čuvara železničke stanice, publika Ita Rinu bukvalno na rukama iznela iz bioskopa! Usledila je i ponuda za nastavak karijere u Holivudu.


Promenila je veru prešavši u pravoslavlje i posle selidbe u Beograd po drugi put u životu uzela je i novo ime – Tamara Đorđević. Po sopstvenoj odluci od tada je snimala samo u Jugoslaviji tek povremeno odlazeći u Nemačku u kojoj se, sa dolaskom nacista, i situacija za glumce promenila. Ita je morala da dokazuje da nije Jevrejka, a tokom snimanja filma “Centrala Rio” 1939. godine posvađala se sa čovekom koji je vređao Jugoslaviju, a za koga se ispostavilo da je Gestapo. Zatvora ju je spasao samo tadašnji ambasador kraljevine Jugoslavije u Berlinu - Ivo Andrić koji joj je savetovao da se hitno vrati u domovinu.
Nakon 1945. na filmu se pojavila samo još jednom, u manjoj ulozi u filmu "Rat" iz 1960. godine zajedno sa Batom Živojinovićem. Preminula je maja 1979.  za vreme katastrofalnog zemljotresa koji je pogodio taj kraj. Imala je 72 godine.

Dnevno.rs