Ђорђе Марјановић

Ђорђе Марјановић







Ђорђе Марјановић , rodjen u Kucevu 1931. је познати srpski i jugoslovenski pevac.
Рођен је у Кучеву. Студирао је и апсолвирао ^farmaciju Његово појављивање на телевизији
 са песмом „Звиждук у осам“ се одмах претворило у опште одушевљење. Он је био први
 певач забавне музике на простору Југославије који није само стајао за микрофоном већ
 је падао на колена, ваљао се по поду, плакао, бацао сако у публику. На фестивалу,
Београдско пролеће у Domu sinikata, по мишљењу публике неправедно му је одузето
 прво место и незадовољни „Ђокисти“ су на тргу Marksa i Engelsa (данас Николе Пашића)
направили демонстрације и уличне нереде, тако да је милиција морала да интервенише.
 Да би некако смирио разбеснелу масу Ђорђе се попео на кров automobila и одатле певао
 својим обожаваоцима.






Прве ЛП грамофонске плоче Ђорђа Марјановића (продукција Pgp rtb) су биле „Музика за игру“
и „Мустафа“. Омоте за њих обликовао је истакнути српски дизајнер Ljubomir Pavic Fis.

По Србији су постојали клубови обожаваоца Ђорђа Марјановића, Ђокисти, које је он редовно
 обилазио, руковао се и сликао.
У тадашњем ^{SSSR -U} Ђорђе је био веома популаран певач. Певао је у највећим дворанама
 и био дочекиван са почастима. На једном од тих путовања Ђорђе је упознао и своју супругу
 Ели са којом има троје деце.





Иако скромнијих гласовних могућности, Ђорђе је на време схватио важност сценског
наступа тако да је био један од најпопуларнијих поп певача са ових простора.
Појављивао се и у неколико филмова где је углавном глумио певаче.
Дана 14. априла 1999. је доживео мождани удар на концерту у Melburnu где је био гост
 Lepe Brene. Удар је доживео на сцени док је певао песму „Мене нема ко да жали“. После
 тога једно време остао је потпуно без говора. Касније му се говор повратио у извесној
 мери тако да може да прича али отежано.
Упркос болести на инсистирање својих обожавалаца приређивао је концерте где је
 углавном певао са гостима и на плејбек своје старе хитове. Појављивао се и на
 концертима других певача и као гост на телевизији. Опростио се од музичке публике
 и публике уопште 31. маја 2004. концертом у Centru Sava.


Од награда и признања добио је: Златну плакету Београда, ^{Orden rada} са сребрним венцем.
Председник  SSSR Mihajl Gorbacov доделио му је Орден за учвршћивање пријатељства и
ширење културних веза између Југославије и СССР.
Живи у ^Beogradu.



Најпознатије песме

• Милорд
  
• Девојко мала
  
• Романа
  
• Ђаволи
  
• Београд је најлепши град
  
• Дирлада
  
• Лазарела
  
• Натали
  

Фестивали

• Београдско пролеће:
  
• Стјуардеса, БГ пролеће '62
  
• Београде, БГ пролеће '63
  
• Две црвене руже, БГ пролеће '68
  
• Ако љубави нема, БГ пролеће '69
  
• Од љубави до мржње, БГ пролеће '70
  
• За дане љубави, БГ пролеће '71
  
• Бела дама, црни краљ, БГ пролеће '77
  
• Никад није касно, БГ пролеће '78
  
• Кабаре, БГ пролеће '79
  
• Објављујем рат, БГ пролеће '82
  
• Песма лета:
  
• Романа, Песма лета '68
  
• Ако ме желиш драга, Песма лета '71
  
• Грешница, Песма лета '72
  
• Опатија:
  
• Потражи ме у предграђу, Опатија '64
  
• Не схваћам те, Опатија '69
  
• Сплит:
  
• Сплићанин прави, Сплит '68
  
• Ваш плагер сезоне:
  
• Та тиха музика, ВШС '72
  

wikipedija

Djordje je uvek pratio Festival u San Remu,
 vec sledeceg dana je pevao pobednicku pesmu.
Na ovom videu peva pesmu Bobi Sola.