Metalika (engl. Metallica) je američka hevi metal i treš metal grupa formirana u oktobru 1981. godine u Los Anđelesu (Kalifornija).

Bend je osnovan kada je Džejms Hetfild odgovorio na oglas koji je postavio bubnjar Lars Ulrih u lokalnim novinama. Trenutni sastav ubraja dugogodišnjeg gitaristu Kirk Hameta (koji se pridružio 1983. godine) i basistu Roberta Truhija (u sastavu od 2003.), pored pomenutih Hetfilda i Ulriha. Bivši članovi benda su Dejv Mastejn (koji je kasnije osnovao Megadet) i basisti Ron Mekgavni, Klif Barton i Džejson Njusted. Bend ima dugogodišnju saradnju sa producentom Bob Rokom koji je producirao sve albume od 1990. do 2003. godine i služio kao povremeni basista.

Metalikina rana izdanja karakterisali su brz tempo, instrumentali i agresivne svirke, što je označilo bend kao deo „velike četvorke“ treš metal podžanra, zajedno sa bendovima Slejer, Megadet i Antraks. Bend je pridobijao rastuću fan-publiku u podzemnoj muzičkoj zajednici, kao i među kritičarima svojim trećim albumom, Master of Puppets, izdatim 1986. godine. Ovaj album smatran je najuticajnijim i jednim od najboljih treš metal albuma. Metalika je postigla pozamašan komercijalni uspeh svojim istoimenim petim albumom, Metallica (često nazivan The Black Album nazivom), koji je debitovao na prvom mestu na Billboard 200 rangiranju. Ovim izdanjem bend je proširio svoj muzički pravac što je rezultiralo albumom koji je bio bliži široj muzičkoj publici.

Metalika je objavila 9 studijskih albuma, tri albuma uživo, dve singl ploče, 24 muzička spota i 45 singlova. Bend je osvojio 9 Gremi Nagrada i imao 5 uzastopnih albuma koji su debitovali na prvom mestu na Billboard 200 rang listi, što je do tada bio rekord. Album iz 1991. godine, Metallica, prodat je u 15 miliona primeraka u Americi a u 22 miliona primeraka širom sveta, što ga čini 25-im najprodavanijim albumom u državi. U 2009. godini ovaj album je postao najprodavaniji album Sound Scan ere, prestižući album iz 1999. godine, Come On Over, od Šanaje Tvejn. Bend je, prema procenama, prodao preko 100 miliona albuma širom sveta od izlaska njihovog poslednjeg albuma, Death Magnetic. Od decembra 2009. godine Metalika je četvrti najprodavaniji bend (u konkurenciji i posebnih muzičara) od kada Sound Scan era prati prodaju, 25. maja 1991. godine, samo u SAD.


Rani period



Metalika je formirana u Los Anđelesu kasne 1981. godine kada je bubnjar Lars Ulrih postavio oglas u lokalnim novinama sadržine: „Bubnjar u potrazi za drugim metal muzičarima radi improvizacije sa Tajgers of Pen Teng, Dajmond Hed i Ajron Mejden.“ Gitaristi Džejms Hetfild i Hju Taner javili su se povodom tog oglasa. Iako još nije formirao bend, Lars je ponudio osnivaču izdavačke kuće Metal Blade Records, Brajan Slaglu snimanje pesme za nailazeći kompilacijski album Metal Massacre I. Slagl je prihvatio ponudu, a Lars je angažovao Hetfilda kao vokalistu i ritam gitaru. Bend je zvanično osnovan oktobra 1981. godine, pet meseci nakon što su se Lars i Džejms upoznali.[4]

Lars je u razgovoru sa svojim prijateljem Ron Kvintanom pitao kako bi mogao da nazove bend. Kvintana mu je ponudio dva naziva, Metal Manija i Metalika, a Lars je odabrao ovo drugo. Drugi oglas postavljen je u novinama The Recycler za poziciju solo gitariste. Povodom oglasa javio se Dejv Mastejn, i nakon što su primetili njegovu skupu gitarsku opremu, Lars i Džejms su ga angažovali. Rane 1982. godine Metalika je snimila svoju prvu originalnu pesmu, „Hit the Lights“ na Metal Massacre I albumu. Hetfild je svirao bas a Lojd Grant je kreditovao gitarski solo. U izdanju ovog albuma iz 1982. godine, naziv benda je pogrešno napisan, „Mettallica“. Iako besni zbog ove greške, uspeli su da privuku dosta pažnje ovom pesmom, tako da je bend imao prvi nastup uživo već 14. marta 1982. godine na Radio City u Ajnhajmu gde je poziciju bas gitare imao angažovani Ron Mekgavni. Metalika je snimila svoj prvi demo album, Power Metal. Jeseni 1982. godine Lars i Džejms su prisustvovali na nastupu u noćnom klubu Whisky a Go Go u zapadnom Holivudu, u kom je učestvovao basista Klif Barton iz benda Trauma. Bili su oduševljeni Bartonovom upotrebaom pedale za bas gitaru, nudeći mu da se pridruži Metaliki. Hetfild i Mastejn su želeli da otpuste Mekgavnija jer, prema njihovim rečima, nije bio kreativan već je samo pratio ono šta ostali doprinose bendu i muzici. Iako je Barton inicijalno odbio tu ponudu, do kraja godine ipak je pristao uz uslov da se bend preseli u El Cerrito, u blizini San Franciska. Prvi nastup sa Bartonom bio je u noćnom klubu The Stone, marta 1983. godine, a prvo snimanje sa Bartonom bio je demo album iz 1983. godine, Megaforce.

Metalika je bila spremna da snimi svoj debitantski album, ali pošto Metal Blade kuća nije bila u mogućnosti da pokrije dodatne troškove, bend je počeo da sagleda druge mogućnosti. Promoter koncertnih nastupa Džoni Zazula, koji je čuo Metalikin demo, ponudio je da posreduje dogovor o snimanju albuma između Metalike i njujorških izdavačkih kuća. Nakon što su neki od njih odbili saradnju, Zazula je, uzimajući pare na zajam za troškove snimanja, ugovorio sa Metalikom snimanje u sopstvenoj izdavačkoj kući, Megaforce Records.


Kill 'Em All i Ride the Lightning (1983–1984)



Maja 1983. godine, Metalika je otputovala za Ročester, Njujork, radi snimanja debitantskog albuma Metal Up Your Ass, a Pol Krućio je trebao da bude glavni producent. Članovi benda su odlučili da otpuste Mastejna iz benda zbog problema sa drogom i nasilničkog ponašanja neposredno pre sastanka 11. aprila 1983. godine. Gitarista benda Egzodus, Kirk Hamet, pridružio se bendu istog popodneva.

Dejv Mastejn, koji je kasnije osnovao Megadet, izrazio je određenu dozu odbojnosti prema Hametu u intervjuima, izjavivši kako mu je Hamet ukrao posao. Mastejn je bio strašno ljut zato što je verovao da je Hamet postao popularan svirajući na gitari ono što je on napisao. U intervjuu 1985. godine Mastejn je kritikovao Hameta govoreći kako ga ovaj imitira u pesmi No „Life 'til Leather“. Metalikin prvi nastup uživo sa Kirk Hametom bio je 16. aprila 1983. godine u jednom noćnom klubu u Nju Džersiu.

Debitantski album u početku je trebao da se nazove Metal Up Your Ass. Zbog komflikta sa izdavačkom kućom i distributerima oko naziva albuma, album je bio preimenovan u Kill 'Em All. Izdat pod okriljem Megaforce Records u Americi i Music for Nations u Evropi, album je dostigao poziciju 120 na Billboard 200 rang listi 1988. godine. Iako album nije doživeo veliki finansijski uspeh, ipak je Metaliki privukao veliki broj fanova u podzemnoj muzičkoj hevi metal sceni. Metalika je potom imala i turneju za ovaj album zajedno sa bendom Rejven. Februara 1984. godine Metalika je podržala Venom na njihovoj turneji, gde su nastupali pred 7.000 ljudi u Holandiji.



Metalika je snimila drugi studijski album Ride the Lightning u Sweet Silence studiju u Kopenhagenu u Danskoj. Izdat avgusta 1984. godine album je dostigao poziciju 100 na Billboard 200 rang listi. Francuska štamparska kuća je greškom omot albuma ofarbala u zelenu boju. Neke pesme sa albuma su: „For Whom the Bell Tolls“, „Fade to Black“, „Creeping Death“ (koja nosi biblijsku priču o odseljavanju Jevreja iz Egipta, fokusirajući se na nekoliko kletvi koje je Mojsije bacio na Egipćane) i instrumental „The Call of Ktulu“. Dejv Mastejn je dibio zasluge za pesme „Ride the Lightning“ i „The Call of Ktulu“.


Master of Puppets (1984–1986)



Direktor izdavačke kuće Elektra Records Majkl Alago, i jedan od osnivača kompanije Q-Prime Management Klif Brnstajn, prisustvovali su septembra 1984. godine Metalikinom koncertu. Impresionirani onim što su videli, potpisali su ugovor sa bendom za Elektra Rekords. Bend je postao i klijent Q-Prime Management kompanije. Metalikin rastući uspeh je bio takav da je britanska izdavačka kuća Music for Nations izdala ograničeno izdanje singla „Creeping Death“ koji je prodat u 40.000 kopija. Dve od tri pesme ovog izdanja („Am I Evil?“ i „Blitzkrieg“) pojavile su se na Elektrinom reizdanju iz 1989. godine albuma Kill 'Em All. Metalika je krenula na svoju prvu veliku evropsku turneju sa bendom Tenk gde su u proseku nastupali pred 1,300 ljudi. Povratak u SAD-u obeležen je u znaku turneje sa bendovima VASP i Armourd Seint. Bend je nastupao na svom, do tada, najvećem koncertu na Monsters of rok festivalu 17. avgusta 1985. godine sa bendovima Bon Džovi i Ret u Engleskoj, gde su nastupali pred 70.000 ljudi. Nastup u Ouklendu, u Kaliforniji, na festivalu Day on the Green, bio je pred 60.000 ljudi.

Marta 1986. godine bend je snimio svoj treći studijski album, Master of Puppets. Album je dostigao poziciju 29 na Billboard 200 rang listi, provodeći 72 nedelje na toj listi. To je bio prvi album koji je dobio sertifikat „zlatan“ 4. novembra 1986. godine, a šest puta je sertifikovan platinumom. Stiv Hjui ga smatra najvećim dostignućem benda. Nakon izdanja albuma, Metalika je podržala Ozi Ozbornovu turneju po SAD-u. Hetfild je polomio ručni zglob vozeći skejtbord pa je turneju nastavio samo kao vokalista, a ritam gitaru je svirao gitarski tehničar benda, Džon Maršali.


Bartonova smrt i Garage Days Re-Revisited (1986–1987)



27. septembra 1986. godine tokom evropske turneje, članovi benda su izvlačili karte da bi videli ko će na kom ležaju spavati u autobusu. Barton je pobedio i izabrao da spava na Hametovom ležaju. Negde u svitanju, u blizini Dorarpa u Švedskoj, vozač autobusa je izgubio kontrolu i proklizao, nakon čega se autobus prevrnuo nekoliko puta. Ulrih, Hetfild i Hamet su pretrpeli lakše povrede, međutim, Barton je dobio teške povrede, jer je bio priklješten ispod autobusa, nakon čega je preminuo. Hetfild je prisećajući se događaja izjavio: Video sam kako ga je autobus bukvalno prillještio, dok su mu noge virile izvan. Poludeo sam. Vozač je pokušao da izvuče ćebe ispod njega kako bi pomogao ostalima. Viknuo sam mu da ga ne dira, pre čega sam već hteo da ga ubijem. Nisam znao da li je pijan. Sve što sam znao je da je on vozio, a da Klif više nije bio živ.

Od prilike 40 ljudi se prijavilo za audiciju za bas gitaru, uključujući i Hametovog druga iz detinjstva. Bilo je dosta basista iz puno različitih bendova. Džejson Njusted, koji je naučio čitav Metalikin setlist, nakon probe sa članovima iz benda bio je primljen kao zamena za Bartona. Džejsonov prvi uživo nastup sa bendom bio je iste godine u Rasedi, Kalifornija. Bend je predstavio Džejsona proverom konzumiranja vasabi kuglica.



Nakon što se Njusted pridružio bendu, bend je napustio El Serito i preselio se u okolini gradova Berkeli i Albani, pre nego što su se konačno preselili u San Rafaelu, na severu San Franciska. Turneja je bila završena rane 1987. godine. Marta 1987. godine Hetfild je ponovo polomio zglob, vozeći skejtbord, što je nateralo bend da otkažu Saturday Night Live nastup. Avgusta 1987. godine E.P. pod nazivom The $5.98 E.P.: Garage Days Re-Revisited je bio objavljen. Ovaj E.P. je izašao kao provera novog muzičkog studija, provera talenta Džejsona Njusteda i kao oslobađanje od tuge i stresa nastalog zbog Bartonove smrti. Video snimak pod nazivom „Cliff 'Em All“ objavljen je 1987. godine i bio je neka vrsta komemoracije Klif Bartona i njegovih 3 godine u bendu. Snimak sadrži bas solaže, privatne snimke i slike.


…And Justice for All (1988–1990)



…And Justice for All je prvi studijski album nakon Bartonove smrti, izdat 1988. godine. Album je imao značajan komercijalni uspeh, dostižući poziciju 6 na Billboard 200 rang listi, i prvi je Metalikin album koji je ušao u top 10. Bio je sertifikovan platinumom 9 nedelja nakon objave. Njustedovi bas delovi su namerno malo utišani na albumu kao deo kontinuiranog nipodaštavanja koja je doživljavao. Njegove muzičke ideje su takođe bile odbacivane, ali ipak je dobio određene zasluge za kompoziciju „Blackened“. Bilo je nekih žalbi povodom produkcije, naime, Stiv Hju iz „Allmusic“ kompanije je naveo da Larsovi bubnjevi više pucketaju nego što drmaju, a da gitare tanko zuje. Album je pratila promotivna turneja „Damaged Justice“.

1989. godine Metalika je primila prvu nominaciju za Gremi agradu za album …And Justice for All u kategoriji najboljeg hard rok/hevi metal nastupa, vokala ili instrumentala. Iako je Metalika bila favorit za pobedu, nagrada je dodeljena bendu Džetro Tal za album Crest of a Knave. Izbor je izazvao kontraverze među fanovima i štampi, dok su članovi benda stojali pokraj bine čekajući da prime nagradu nakon izvođenja pesme „One“. Džetro Tal je savtetovan od strane njihovog menadžera da ne prisustvuju ceremoniji jer je očekivao da će Metalika dobiti nagradu. Nagrada je imenovana u časopisu „Entertainment Weekly“.

Nakon objavljivanja albuma, bend je objavio i svoj prvi muzički spot za pesmu „One“. Bend je izvodio pesmu u napuštenom magacinu, a snimak je bio prerađen u skladu sa filmom Johnny Got His Gun. Umesto da organizuje dogovor o licenci, bend je otkupio prava na film. Prerađena verzija je dostavljena MTV-ju, bez dodatnih elemenata iz filma, koje je MTV cenzurisao. Kasnije su prihvatili prerađenu verziju, a video je postao prva izloženost Metalike gledaocima. Spot je izglasan na poziciji 38 1999. godine kada je MTV lansirao svoju listu 100 najboljih spotova svih vremena, i pojavio se na ediciji 25. godišnjice A.D.D. videa, koja je prikazivala najpopularnije spotove na MTV-ju u zadnjih 25 godina.


Metallica (1990–1993)



Oktobra 1990. godine Metalika je ušla u One on One studiju u severnom Holivudu radi snimanja svog novog albuma. Bob Rok, koji je poslovao sa bendovima Dkalt, Bon Džovi i Matli Kru je unamljen kao producent. Album Metallica (poznat i pod nazivom The Black Album) remiksovan je tri puta i koštao je milion dolara. Iako je distibucija bila u zastoju do 1991. godine, album je zauzeo prvo mesto na Billboard 200 rang listi, prodajući se u 650.000 primeraka tokom prve nedelje. Upravo ovaj album je zaslužan za pažnju koju je Metalika izazvala kod šire publike, bio je 15 puta sertifikovan platinumom u SAD-u, što ga čini 26-tim najprodavanijim albumom u državi svih vremena. Turneja koja je pratila album trajala je 14 meseci, a bend je svirao po SAD-u, Velikoj Britanjiji i Japanu. Aprila 1992. godine, Metalika se pojavila na koncertu davanja pošte Fredi Merkjuriu, nastupajući sa dve pesme. Nakon toga Hetfild je izveo pesmu „Stone Cold Crazy“ sa ostatkom članova grupe Kvin i Tomijem Li.

8. avgusta 1992. godine u toku zajedničkog nastupanja bendova Metalike i Gans en' rouziz, Džejms Hetfild je patio od opekotina drugog i trećeg stepena na licu, rukama i nogama. To se desilo verovatno zbog zabune sa pirotehnikom, kada je Džejms upao u plamen veličine 3,7 metara tokom izvođenja pesme „Fade to Black“. Gitarski tehničar Džon Maršal, ponovo je zamenio Hetfilda u ritam gitari tokom ostatka turneje, jer Džejms nije bio u stanju da svira tako da je samo pevao. Novembra 1993. godine izašao je i album uživo pod nazivom Live Shit: Binge & Purge. Kolekcija je sadržala 3 CD-a, tri privatna snimka i jednu knjigu.


Load, ReLoad, Garage Inc. i S&M (1994–1999)



Nakon skoro tri godine turneje i promocije albuma Metallica, uključujući i nastup na Vudstoku 1994. godine, bend se vratio studijskom snimanju, za svoj šesti studijski album. Bend je bio na kratku pauzu leta 1994. godine i imao nastup na otvorenom na Donington Parku u Velikoj Britaniji, gde su nastupali i bendovi Slejer, Skid Rou, Slešs Snejkpit, Terapi i Koroužn of konformiti. Kratka turneja bila je pod nazivom „Escape from the Studio '95“. Bend je skoro godinu dana proveo snimajući nove pesme, što je rezultiralo albumom Load iz 1996. godine, koji je debitovao na prvom mestu na Billboard 200 rang listi, po drugi put kada je u pitanju ovaj bend. Omot albuma delo je Andreasa Serana, pod nazivom „Blood and Semen III“. Ovaj album označio je promenu muzičkog pravca benda, kada su i članovi pošišali duge kose koje su do tada imali. Metalika je predvodila alternativni rok festival „Lollapalooza“ leta 1996. godine.



Tokom rane produkcije albuma, bend je pripremio dovoljno materjala za još jedan album. To je rezultiralo pratećim albumom ReLoad. I ovaj album je debitovao na prvom mestu na Billboard 200 rang listi, i dostigao drugo mesto na Top Canadian Album listi. Hetfild je u video zapisu Some Kind of Monster izjavio da se pretpostavljalo da će pesme sa ovih albuma biti prosečnog kvaliteta, i da su bile prerađivane da bi bile spremne za objavu. Promocija albuma bila je na noćnoj predstavi na NBC televiziji decembra 1997. godine, izvodeći pesme „Fuel“ i -„{The Memory Remains}-“.



1998. godine Metalika je sastavila dupli album prerađenih pesama pod nazivom Garage Inc... Prvi disk sadrži prerađene pesme bendova Dajmond Hed, Kiling Džouk, Misfits, Tin Lizi, Mersiful Fejt i Blek Sabat. Drugi disk bio je originalni album The $5.98 E.P.: Garage Days Re-Revisited. Album je zauzeo drugu poziciju na Billboard 200 rang listi.



21. i 22. aprila 1999. godine Metalika je snimila dva nastupa sa San Francisko simfonijskim orkestrom koja je dirigovao Majkl Kamen. Kamen, koji je prethodno radio sa producentom pesme „Nothing Else Matters“, predstavio je bendu ideju o uparivanju metalike sa simfonijskim orkestrom. Metalika je snimila dve nove pesme, zajedno sa Kamenom, za ovaj nastup, No Leaf Clover i Minus Human. Audio zapisi i scene sa koncerta objavljeni su 1999. godine kao album i koncertni film pod nazivom S&M. Album je takođe dostigao drugu poziciju na Billboard 200 rang listi, a na Top Internet Albums listi čak prvu poziciju.


Spor sa Napsterom (2000–2001)

2000. godine Metalika je otkrila da se demo verzija pesme „I Disappear“, koja je trebalo da se pojavi u filmu Nemoguća Misija 2 kao filmska tema, pojavila na radiju. Prateći trag curenja pesme u javnosti bend je otkrio da se pojavila kao fajl u Napster mreži za deljenje fajlova, zajedno sa čitavom diskografijom benda, pri čemu je sve bilo potpuno besplatno. Pokrenut je postupak protiv Napstera kada je Metalika podnela tužbu u centralnom sudu u Kaliforniji, navodeći da je Napster prekršio tri oblasti zakona o autorskim pravima. Kroz parnice imenovana su tri univerziteta za kršenje autorskih prava, Univerzitet Južne Kalifornije, Univerzitet Jeil i Indijana, dok individualne osobe nisu imenovane. Jeil i Indijana su blokirali ovaj servis u svojim mrežama pa je Metalika povukla tužbe protiv ovih univerziteta. Južna Kalifornija je, ipak, imala sastanak sa studentima radi utvrđivanja o budućnosti Napstera. Školski administratori su zahtevali da bude blokiran, jer 40% protoka mreže nije korišćen u edukacionim namenama.

Metalika je unajmila savetodavnu firmu NetPD za praćenje Napster servisa u toku vikenda. Spisak od 335,435 Napster korisnika, za koje se verovalo da su delili Metalikine pesme, je bio sastavljen, a 60.000 stranica dokumentacije je isporučeno Napsterovoj kancelariji, za koje je bend zatražio da budu blokirani sa servisa. Korisnici su bili blokirani. rep pevač, Doktor Drej, pridružio se parnici protiv napstera, nakon čega je još 230,142 korisnika bilo blokirano na mreži.

Lars Ulrih je dao izjavu zakonodavnom komitetu senata SAD-a povodom kršenja autorskih prava 11. jula 2001. godine. Federalni sudija, Merilin Hol Patel, je naredila da se na mreži postavi filter u roku od 72 sata ili će biti isključena. Postignut je dogovor između Metalike i Napstera kada je Nemački medijski konglomerat „Bertelsmann AG“ pokazao interesovanje da otkupi autorska prava od Napstera za 94 miliona dolara. Pod uslovima dogovora, Napster je pristao da blokira korisnike koji dele muziku onih autora koji ne žele da se njihova muzika deli. Ipak, 3. juna 2002. godine, Napster je podneo kod za stečajni postupak pod okriljem zakona o stečaju SAD-a. Septembra 2002. godine američki stečajni sud je blokirao prodaju Napstera nemačkoj kompaniji i primorala ga da ode u stečaj.

2000. godine, na MTV nagradama za muzičke spotove, Lars se pojavio u skeču Marlon Vejansa, koji je prokleo idejo o korišćenju Napster mreže za deljenje muzike. Marlon je glumeo studenta koji se nalazi u domu i sluša pesmu „I Disappear“. Lars je ušao kod njega i zatražio mu objašnjenje. Po dobijanju odgovora da on koristi Napster samo zbog deljenja fajlova, Ulrih mu je rekao kako je ta ideja o deljenju ništa drugo do pozajmljivanje tuđih stvari bez pitanja. Zatim je pozvao Metalikin tim koji je studentu konfiskovao celu imovinu, ostavljajući ga skoro golog u praznoj sobi. Tvorac Napstera, Šon Fening, pojavio se kasnije na ceremoniji noseći majcu sa natpisom Metalike govoreći: „Ovu majcu sam pozajmio od prijatelja, ako mi se bude svidela kupiću jednu za sebe“.


Članovi

*Sadašnja postava

Džejms Hetfild - vokal, gitara (1981-)
Kirk Hamet - gitara (1983-)
Robert Truhijo - bas gitara (2003-)
Lars Ulrih - bubnjevi (1981-)


*Bivši članovi

Lojd Grant - gitara (1981)
Dejv Mastejn - gitara (1982-1983)
Ron Makgavni - bas gitara (1982)
Klif Berton - bas gitara (1982-1986)
Džejson Njusted - bas gitara (1986-2001)


Diskografija

*Demo albumi

No life 'till Leather (1982)


*Studijski albumi

Kill 'em All (1983)
Ride the Lightning (1984)
Master Of Puppets (1986)
Garage Days Re-Revisited (EP) (1987)
...And Justice for All (1988)
Metallica (1991)
Load (1996)
Reload (1997)
Garage Inc. (1998)
St. Anger (2003)
Death Magnetic (2008)


*Albumi uživo

Cliff 'em All (VHS/DVD) (1987)
Live Shit: Binge & Purge (1993) (Dvostruki DVD, CD)
Cunning Stunts (1997)
S&M (1999)
Some Kind Of Monster (EP) (2004)


Zanimljivosti

- Prvi album Metalike je trebalo da se zove „Metal Up Your Ass“. Pošto izdavač to nije dozvolio, Klif Berton je uzviknuo kill 'em All (odnoseći se na šefove).
- U noći kada je umro u autobusu, Berton je sa Hemetom igrao karte. Pobednik je mogao da bira gde će spavati. Berton je pobedio i izabrao Hametovo mesto, poslednje što je učinio.
- Džon Buš, vokalista Antraksa odbio je da peva na albumu „Ride the Lightning“.
- Vokalista Džejms Hetfild skuplja gitare iz 1963, godine svog rođenja.
- Godine 2004. ljubitelji Metalike izabrali su „Sad But True“ za najbolju pesmu benda.
- Iako Metalika na koncertima koristi moderno dizajnirane gitare, na snimanju albuma koriste "starinske" gitare.
- Hetfildova majka je umrla od raka kada je Džejms imao svega 13 godina jer nije htela da ide na operaciju budući da je bila vrlo religiozna verujući da će je Bog spasti. O tom događaju govori pesma "The God that failed" sa albuma "Metallica"


wikipedia

 

Jedna od mojih omiljenih .....