Za kim zvono zvoni
Ako odeš
Ništa neće stati
Sunce će i dalje izlaziti na istoku
I mesec će opadati i rasti
Mesečariće okeani
I opadati i dizati se vode
Plimom i osekom
Disaće mora i ja ću disati
Nadimaće se prsa da prsnu
I lupaće srce teško kao Hemingvejeva zvona
U paralelnoj priči o ljubavi i smrti
Jer šta ako te prebolim i zaboravim
A jesen ti je i života i ljubavi
Kasno
Da ikom više budeš ludost mladosti
(a nismo mladi)
I omamljujuća lepota poroka zrelosti
Bićeš smiren i star
Ako odeš
Posivećeš i poplesnaviti kao mahovina
Na severnoj strani života
Daleko od sunca mojih pesama
Koje su ti davale sjaj
A rađaće se sunce kao da se ništa nije desilo
I meseć će i dalje pokretati plime
Koje me neće pokrenuti da te još jednom volim
Ako prestane da mi te kuca srce
Ako te otišlog čak i kao pesnikinja prebolim
I mene prebole moje pesme
Kad stakleno zvono u prsima prsne
I odzvoni me čak i u poeziji
Šta ćeš biti
Šta ću biti
Ako odeš