Naslov: Legenda o Petrovaradinskoj tvrdjavi Ned 10 Feb - 12:05
Najpoznatija legenda koja je vezana za Petrovaradinsku tvrđavu je ona o "ali". Navodno u njenim podzemnim hodnicima živi velika zmija-ala koja davi sve one koji bi u tim hodnicima zalutali. Ova legenda se potkrepljuje i narodnom pesmom "Kad je ala vojnika zaklala", koja se pevala na ovim prostorima. Legenda je, kažu neki, potkrepljuje tako što je za vrema kraljevine Jugoslavije neki podoficir rodom iz Crne Gore u svađi ubio svog zemljaka, pa da ne bi došlo do krvne osvete, porodici ubijenog je javljeno da je on greškom uhapšen i zatvoren u podzemlje Tvrđave, odakle je pokušao da pobegne, ali je naišao na neman koja ga je udavila.
Dosada istraženi hodnici Petrovaradinskog podezmlja dugi su 20 kilometara..
Među mnogobrojnim zanimljivostima koje su vezane za Petrovaradinsku tvrđavu je i ona po kojoj je Tvrđava jedno vreme u XIII veku bila u rukama srpskog kralja Dragutina, iz dinastije Nemanjića. On se naziva "Sremskim kraljem" jer je oženivši se mađarskom princezom, od svoje tašte u miraz, dobio Srem, Mačvu i deo Bosne, pa je verovatno u tom periodu Petrovaradinska tvrđava bila u okviru njegove države.
Enigma
MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
Naslov: Re: Legenda o Petrovaradinskoj tvrdjavi Ned 10 Feb - 12:14
MISTERIJE PETROVARADINSKE TVRĐAVE
Prisustvo brojnih legendi i nejasnoća o Petrovaradinskoj tvrđavi , pa i šire, retko navode na pravi trag već češće udaljavaju od stvarnosti te se realnim sagledavanjem tako mogu upoznati mnoge ljudske sklonosti. Uporne glasine o svakojakim čudima nemaju potvrde, ali se baš sve ne mogu potpuno osporiti, niti iskoreniti.
Izazov za mnoge amatere istraživaće bila je provera legendi na terenu, nedovoljna opremljenost, a luda radoznalost i rizik vodili su takve pohode.
Nepotpuna istraženost Petrovaradinske tvrđave otvara prostor za izvesne polemike - svakako najviše o podzemnim galerijama. Sa jedne strane neki ljudi poneseni strastima, ali bez dovoljno znanja, proizvode čuda i senzacije, zapostavljajući realno i moguće. Za razliku od čudotvoraca, drugu krajnost ćine skeptici koji olako obezvređuju još uvek neotkrivene kolosalne građevine.
Tunel ispod Dunava?
Između enigme i stvarnosti
U daljem tekstu možete pročitati izvode iz knjige Veljka Milkovića "Petrovaradin kroz legendu i stvarnost" koji govore o nekim misterijama i legendama o Petrovaradinskoj tvrđavi i njenom podzemlju:
Skrivena podzemna galerija? - Za vreme Napoleonovih osvajanja, dragocenosti iz Beca su neko vreme bile skrivane u podzemlju Petrovaradinske tvrđave. Pošto je "procurela" tajna.
Ventilacioni otvor ispod najdublje vojne galerije? .Još dok je bio prohodan najdublji hodnik ispod jugoistočnog dela Hornverka, nedaleko od bunara na podu bio je dostupan kružni otvor.
"PETI" neman sa Petrovaradinske tvrđave - ... "Turski specijalci" su krišom u najcrnjoj noći u vrećama doneli mladunčad velikih gmizavaca (zmije, guštera i dr.).
Enigma kod malteškog krsta - ...U blizini table sa oznakom "kom. gal. 500" postoji "slepi" hodnik sa južne strane i na desnom zidu je (u formi reljefa) načinjen malteški krst sa dva valjka.
Kokošija jaja u malteru Petrovaradinske tvrđave - Sa kolena na koleno u narodu se prenosi priča kako su kokošija jaja dodavana malteru pri izgradnji Petrovaradinske tvrđave.
Postoji li tunel ispod Dunava? - Po staroj legendi u tajni tunel ispod Dunava se moglo ući iza oltara crkve Svetog Jurija.
U potrazi za tunelom ispod Dunava
Tvrđava Lavirint - Ronjenje do Kajzer bunara
Duhovi na Petrovaradinskoj tvrđavi?
Ekipa emisije "Ghost Hunters International" (Lovci na duhove) sa američkog SyFy TV kanala u najnovijoj epizodi posetila Novi Sad i istraživala podzemlje Petrovaradinske tvrđave! Petrovaradinska tvrđava jedan od najvećih slučajeva ikad!
Međunarodni istraživački tim "Lovaca na duhove", u najnovijoj epizodi koja je premijerno emitovana 02. februara 2011. na americkom naučnofantastičnom SyFy TV kanalu, posetio je nedavno Petrovaradinsku tvrđavu i uz pomoć haj-tek opreme istraživao je podzemlje Petrovaradinske tvrđave u potrazi za dokazima paranormalnih i spititualnih pojava koje su vekovima budila je veliku pažnju lokalnih žitelja.
"Ghost Hunters International" čini tim istraživača paranormalnih pojava koji koriste najsavremeniju tehnologiju i pokušavaju da naprave tonski ili video zapis "onostranog", na lokacijama za koje se vezuju priče o natprirodnom. Ekipa kanala "Sy-Fy" donela je na Petrovaradinsku tvrđavu veoma sofisticiranu i hipersenzitivnu opremu koja je identifikovala postojanje nekih paranormalnih aktivnosti u dugim hodnicima i tunelima ispod Petrovaradinske tvrđave.
Dvadesetočlana ekipa holivudske produkcijske kuće "Pilgrim Films & Television" u saradnji sa lokalnim partnerom "Media Art Service International" i "Istraživačko-razvojnim centrom Veljko Milković" iz Novog Sada početkom novembra 2010. godine na lokaciji Petrovaradinske tvrđave 7 dana je snimala kadrove za prvi holivudski dokumentarni film o Petrovaradinskoj tvrdjavi i njenim misterijama. U snimanju emisije, po idejnom sadržaju akademika Veljka Milkovića, dugogodišnjeg istraživača Petrovaradinske tvrđave, učestvovali su i domaći eksperti istoričari, paleontolozi...
Po rečima autora i učesnika emisije, Petrovardinska tvrđava je bila jedan od najvećih slučajeva ikad za GHI tim i po njihovim tvrdnjama oni su našli ono sto su tražili.
Veljkomilkovic.
Tena
Super Član
Poruka : 534
Lokacija : U susjedstvu..:)
Učlanjen : 03.02.2013
Naslov: Re: Legenda o Petrovaradinskoj tvrdjavi Pet 15 Feb - 8:52
"...Tajne lavirinta iza vekovnih zidina. Hladan dan u Novom Sadu, kao stvoren za avanturu na Petrovaradinskoj tvrđavi.Prelazimo most a uzbuđenje polako raste. Želimo što pre da se popnemo gore. Vuku nas misterije i tajne koje se tamo kriju.
Još 203 stepenika, izgažena vremenom i stopama, poslednja su deonica do cilja. Smeje nam se ,,pijani" sat, kako ga zovu - leti žuri, zimi kasni. Zanimljivo. Velika skazaljka pokazuje sate a mala minute, da bi neki davni ljudi i iz daleka videli koliko je sati. A zatim - pogled. Grad i reka odavde izgledaju veličanstveno.
„Gibraltar na Dunavu" vekovima privlači posetioce, najpre osvajače, sada i turiste, a samo su je retki među njima zaobilazili. Stara lepotica je zagonetna, misteriozna, intrigantna, a najveće tajne, kao i obično, kriju se tek ispod površine. Podzemne vojne galerije su srce tvrđave. Odatle je branjena i odbranjena bezbroj puta. Danas svakakve priče kruže o ovim hodnicima. Nije da nemamo hrabrosti, ali je bolje da se ne upuštamo same u ovu avanturu. Sprovešće nas neko ko zna put kroz hladnoću i tamu i ko ume da zaobiđe brojne slepe pravce. Hod pognute glave Bojažljivo ulazimo u podzemlje Petrovaradina i pitamo se šta li ćemo tamo videti. Možda skriveno blago? Ili legendarnu neman? Kažu da ovde vreba nekakva ala i da napada zalutale goste. Već osećamo jaku hladnoću, a temperatura je ovde uvek ista - 12 stepeni . Jeziva misterioznost ipak nas neodoljivo privlači i znamo da nismo prve sa takvim osećajem. Tavanica je niska, pa hodamo pognuto. - Ljudi su u to vreme bili nižeg rasta - objašnjava kustos. Pod više nije od cigala, koračamo po zemlji. Nakon toliko stopala i ona je utabana i tvrda kao kamen. Prirodne svetlosti sve je manje, dopire još samo iz otvora u zidovima, manjih - puškarnica, i nešto većih - toparnica. Ipak, tu je i električna rasveta, za svaki slučaj. Napredujemo i slušamo priču. Sa 16 kilometara podzemnih galerija, tvrđava je u 18. veku postala gotovo neosvojiva, a služila je i za odbranu, i za napad. Na prvom smo nivou, 10 metara ispod površine. Niže odaje nam nisu dostupne, čak i iskusni poznavaoci rizikuju ako zađu dublje. Hodnika je mnogo, a svi su nalik jedan drugom, da otežaju orijentaciju i zavaraju one koji misle da su snalažljivi. Zbunjene smo, idemo levo, pa skrećemo desno, penjemo se i spuštamo stepenicama . Komplikovano je kao slaganje Rubikove kocke. Pitamo se da li ovde neko boravi. Podzemlje je, kažu, dobar zaklon i sklonište beskućnicima, sezonskim radnicima i kriminalcima. Nekada su ovde obitavali vojnici, odmarali se i grejali uz vatre. Danas je tu samo smeće, zaostalo za bezobzirnim posetiocima. Zidovi su trošni, na nekim mestima postoje odroni. Ipak, dovoljno su čvrsti i stoje tako već vekovima. I o tome postoji priča, da su u malter za gradnju tvrđave dodavana kokošija jaja kako bi se u zidine ulila dodatna snaga. Zašto da ne - pomislimo, mada se nekolicina iza nas slatko nasmejala.
Radoznalost i kustos odvode nas još dalje. Po zidovima vidimo brojne grafite i škrabotine. S jedne strane odraz su nekulture, ali mogu biti i izuzetno korisni pri snalaženju. Opet priča. Početkom sedamdesetih ovde su se izgubila dva dečaka. Dva dana su tražili izlaz, dok kroz malu ventilaciju nisu dozvali spasioca. Vojnik JNA ušao je u tunel, i zaboravio put kojim je došao. Nastala je panika, vrteli su se beskrajnim hodnicima, a izlaz je bio tu na dohvat, svega 300 metara dalje. Istraživači i istoričari u ovakvoj situaciji savetuju rasprostranjeno pravilo jednosmernog sistema kretanja, koje uvek treba forsirati u lavirintu. Na primer, ako se na svakoj raskrsnici skrene desno, povratak je, kažu, gotovo siguran. Podzemni hodnici tvrđave često su plavljeni. Poslednjih dvadesetak godina skoro redovno. Da li to i Dunav, negde tamo, duboko, krije neku tajnu? Prema legendi, ispod reke je prokopan dugačak lagum, a poslednji je tuda prošao anonimni austrougarski oficir sa ljubavnicom na rukama, kada se tunel iznenada urušio. Ovde smo se zaista uplašile i naglo zastale u potpunom mraku. Srećom, to je samo naš vodič ugasio svetlo na tren, demonstracije radi. Osećaj je grozan, no svetlost se brzo vratila. Lakše se diše. Na putu ka izlazu želimo još malo ove avanture. Prešli smo čitav kilometar, ali nam se, zbog brojnih skretanja, ne čini da je bilo toliko. Svaki kutak je delovao impresivno, pun duha prohujalih vremena. Ipak, lepše je napolju, na vazduhu, mada se i ovde polako spušta mrak, i napada stare zidine..." Iz knjige : Petrovaradinska tvrđava kosmički lavirint otkrića Veljko Milković
LjiNa
Član
Poruka : 5
Učlanjen : 24.01.2017
Naslov: Re: Legenda o Petrovaradinskoj tvrdjavi Uto 24 Jan - 22:30
Sadašnje zdanje, izraslo na ruševinama ranijih objekata, najpre onih monaha cistercida iz pokrajine Šampajn, a potom turskih utvrđenja, počela je 18. oktobra 1692. godine, tačno u 11 časova. Kamen temeljac položio je austrijski princ De Kroj, a sve po nalogu cara Leopolda I Habzburškog. Glavni radovi su završeni 1780. godine, mada, barem što se tiče podzemlja, nikada nije završena. Jedan od zaslužnih graditelja tvrđave bio je italijanski grof Marsili, univerzalni genije poput Da Vinčija. Njegovo prisustvo ide u prilog predpostavci da se tokom izgradnje Petrovaradinske tvrđave nije razmišljalo čisto vojnički, već da ona poseduje izvesne magijske elemente. Ovu tezu zastupa upravo Veljko Milković, istraživač koji se tajnama tvrđave bavi više od pet decenija. Po njegovim rečima, u zimskom periodu se zvezda Sirijus i zvezda Polaris, malteški krst iz podzemlja, sedam kamenih kugli u formi krsta na Inoćentijevom bastionu, te krst na zvoniku crkve svetog Jurija i sazvežđe polarne zvezde, nalaze u specifičnoj liniji.
Takođe, četiri kamena đuleta uzidana u eskarpu kod Dvorske kapije, predstavljaju sasvežđe vage, čime, po Milkoviću koji je otkrio ovaj tajni kod i koji je i sam vaga u horoskopu, magijski momenat dobija još jednu potvrdu.
Popularna Đava se inače prostire na 112 hektara i po veličini zauzima drugo mesto u Evropi, odmah posle tvrđave u Verdenu. Tvrđava nikad nije opravdala svoju neosvojivost, jer je kroz istoriju osvajana bez ijednog ispaljenog metka, a iako je s druge strane u nju uloženo jako puno novca pokazala se tako i nefunkcionalnom.
Po rečima Milkovića, podzemne vojne galerije predstavljaju najveću atrakciju Petrovaradinske tvrđave. Njihova ukupna dužina iznosi oko 20 kilometara. Pored toga, postoje ozbiljne indicije o nedostupnom podzemlju. Naravno, njihov raspored, pogotovo za amatere, može predstavljati veliku opasnost prilikom istraživanja. Podzemni lavirinti bez sheme koju čine Y i T raskrsnice, a koju je sistematizovao upravo Milković, jednako je komplikovan kao i slaganje Rubikove kocke nasumice. Podzemlje čini četiri nivoa a na jednom mestu ih ima čak šest. Njihova gradnja nikada u potpunosti nije završena.
Podzemni hodnici
Jedna od najpoznatijih priča vezana za ovo zdanje jeste postojanje podzemnog hodnika koji prolazi ispod Dunava. Prema legendi je, naime, moguće u tunel ući iza oltara crkve svetog Jurja u Petrovaradinu i dospeti do crkvice na novosadskoj strani. Kroz njega je, navodno, jedan austrijski oficir na rukama preneo svoju ljubavnicu. Egzaktna istraživanja nikad nisu dokazala postojanja ovog tunela.
LjiNa
Član
Poruka : 5
Učlanjen : 24.01.2017
Naslov: Re: Legenda o Petrovaradinskoj tvrdjavi Sre 25 Jan - 13:14
Svaka država, ima svoju neman, a najpoznatija je ona iz Loh Nesa. Međutim i Novi Sad ima svoju aždaju i to ni manje ni više već na Petrovaradinskoj tvrđavi, tako bar legenda kaže. O Tvrđavi su se pripovedale razne priče, od tajnih prolaza kroz tunele, do toga da na Đavi živi velika nemam (zmija) koja proždite vojnike, a kasnije i civile...
Ova legenda o velikoj zmiji i danas se prepričava među Ljdima. Ona guta i proždire vojsku i sve one koji bi krenuli put utvrđenja.
A da li se uistinu na Tvrđavi krije strašna nemam piotali smo poznatog novosadskog istraživača. Na vama je da odlučite.
Veljka Milkovića koji preko 50 godina proučava sve misterije, ali i istorijske činjenice Petrovaradinske tvrđave.
Milković kaže da je i on čuo nekoliko legendi, kao i da je sam kao dete video neko čudeso kada se provla;io kroy karakombe, ali do danas nije siguran, da li je to bio neki pacov u katakombama ili ipak...
Kako je ustvari nastala legenda
- Navodno su Turci zbog izgubljene bitke kod Tekija 1716. godine kada je ubije Damad Paša, tokom noći iz osvete došli da ostave nemani ( zmije), zmije otrovnice Navodno su one tada bile male. To su po verovanju bile zmije koje su se kasnije svojim hibridnim
genom pretvorile u ogromne ale koje su postale gospodari katakombi sa samo jednim ciljem da se
osvete Eugenu Savojskom proždirući im vojsku u podzemlju.
Za drugu legendu koju je čuo jeste da su tu stradali verenici. naima, pošto je Tvrđava bila vojno utvrđenje i na nju nisu mogli da idu civili, jednom prilikom se za pukovnike i potpukovnike pravio bal. Jedan od oficira je odveo svoju drago da se prošetaju u misteriozne tunele i nikada nisu pronađeni, lak ni njihove kosi.
- Takođe priča se kako je 1915 godine kako su dva vojnika koji su po kazni nakon što su kasnili sa
odsustva ostavljeni u podzemlju tek toliko da im se utera strah.. Prema kazivanju preživelih, posle nekoliko sati čuli su se krici, niko to veče nije reagovao, a ujutru nakon što su dežurni vojnici otišli po ta dva vojnika imali su šta da vide. Dva unakazena tela, bila su misterija onog vremena. Postavlja se pitanje da li su vojnici bili žrtve čudovišta iz podzemlja ili nekih prestupnika, lopova, kriminalaca onog vremena.
Da ala "Postoji" kazuje još jedna priča, i to o sukobu dva pripadnika armije Kraljevine Jugoslavije iz 1925.godine, pšriča nam Milković. Redov Žarko Bojić regrut ušao je u sukob sa podoficrom koji je ga je smrtno ubio iz više hitaca nakon što ga je Žarko isprebijao. Kako bi se izbegla krvna osveta i sačuvala čast vojske, podoficira, porodici je javljeno da je Bojić
umro nesrećnim slučajom, dok je prolazio podzemnim lagumima, na njega je nasrnula ogromna zmijurina i udavila ga. U pismu je pisalo da je telo unakaženo od nemani i da je nedostojno takvo telo vojnika slati porodici.Tako je nastala pesma "Kad je ala vojnika zaklala"
Čak i sedamdesetih godina prošlog veka mogle su se čuti ovakve priče kada na Đavi bije bilo bilo zoološkog vrta. navodno u tom periodu su se čuli razni krici i urlici, neke životinje ili je to samo dobro osmišljena šala nekog čoveka.
- Navodno zmjie otrovnice nalizile su se do 60 tih godina prošlog veka u kazamatima i neistraženim delovima Vaserštata (Vodenog grada) koji je pod ingirencijom vojske. Po priči Nenada Cvejića njegova majka inače doktor na VMC Petrovaradin primila je vojnika koji se opraštao od života, a koji je zadobio ugriz zmije čije stanište nikao nije bila Evropa, već zemlje dalekog istoka. Na svu sreću zahvaljujući protiv otrovu ovaj vojnik ostao je živ - ističe Milković. "Piton od 8 metara" Ovu misteriju sam i u knjizi spominjao “Misterije Petrovaradinske tvrđave” - Pričalo se da je neki kamiondžija pregazio 8 metara dugog pitona kod Stare Pazove (50 tak km od Petrovaradina)., a ljudi su počeli da veruju da je reč o nemani sa tvrđave. Isto tako su neki studenti koji su odskora boravili u Petrovaradinu, tvrdili kako su videli ogromnu zmiju koja se povukla u podzemje tvrđave istavljajući za sobom široki trag u travi.
LjiNa
Član
Poruka : 5
Učlanjen : 24.01.2017
Naslov: Re: Legenda o Petrovaradinskoj tvrdjavi Uto 31 Jan - 13:03
Veljko Milković dešifrovao sheme koju čine „Y“ i „T“ raskrsnice
Knez Kroj, izaslanik cara Leopolda I, pre tačno 316 godina položio je kamen-temeljac sadašnje Petrovaradinske tvrđave. Od svog nastanka, kao neosvojivi bastion i glavni strateški objekat odbrane Habzburške monarhije od Otomanske imperije, Tvrđava krije mnoge tajne. To su bile tajne graditelja dostupne samo najvišem vojnom vrhu, koje su do danas ostale neotkrivene zbog uništene i veoma retke dokumentacije.
Jedan od najboljih poznavalaca istorije „Gibraltara na Dunavu“, Novosadajnin akademik Veljko Milković priča da je u njenim zidinama utkana misterija turbulentne prošlosti. - Izgrađena na važnom strateškom mestu, Tvrđava je predstavljala neosvojivi bastion za mnoge osvajače. Sadašnje zdanje, izraslo na ruševinama ranijih objekata, najpre onih monaha cistercida iz pokrajine Šampajn, a potom turskih utvrđenja, počela je 18. oktobra 1692. godine, tačno u 11 sati. Glavni radovi su završeni 1780, mada, barem što se tiče podzemlja, nikada nije završena - kaže Milković“ . Baveći se istorijom tvrđave skoro pet decenija, Milković je došao do zaključka da je jedan od zaslužnih graditelja tvrđave bio i italijanski grof Marsili, univerzalni genije poput Da Vinčija. - Njegovo prisustvo ide u prilog pretpostavci da se tokom izgradnje nije razmišljalo čisto vojnički, već da ona poseduje izvesne magijske elemente. U zimskom periodu se zvezda Sirijus, malteški krst iz podzemlja, sedam kamenih kugli u formi krsta na Inoćentijevom bastionu, te krst na zvoniku crkve svetog Jurija i sazvežđe polarne zvezde, nalaze u specifičnoj liniji. Takođe, četiri kamena đuleta kod Dvorske kapije, predstavljaju sasvežđe vage, što potvrđuje magijske momente u izgradnji tvrđave - ističe Milković.
Podzemne vojne galerije predstavljaju najveću atrakciju Tvrđave. Njihova ukupna dužina iznosi oko 20 kilometara, postoje i ozbiljne indicije o nedostupnom podzemlju. Podzemni lavirinti bez sheme koju čine „Y“ i „T“ raskrsnice, a koju je sistematizovao upravo Milković, jednako je komplikovan kao i slaganje Rubikove kocke. Podzemlje čini četiri nivoa, a na jednom mestu ih ima šest. Njihova gradnja nikada nije završena.
Novosadska Atlantida Pretpostavke da mutne vode Dunava kriju mnoge tajne iz davne prošlosti potvrđuje i potonuće ostrvskog dela tvrđave. „Ovo utvrđenje je bilo u sastavu sadašnje Petrovaradinske tvrđave koja je bila sagrađena na tadašnjem Ratnom ostrvu, ali podloga nije izdržala opterećenje i cela građevina je iščezla potunuvši pri visokom vodostaju Dunava izmedu 1827. i 1832. godine, te je vremenom zaboravljena i u narodu. Od ove male Atlantide ostao je samo naziv Ratno ostrvo“, priča Milković i dodaje da se ronioci povremeno sreću s ostacima ostrvske tvrđave - Inzelšanac - koja je potpuno neistražena.
LjiNa
Član
Poruka : 5
Učlanjen : 24.01.2017
Naslov: Re: Legenda o Petrovaradinskoj tvrdjavi Uto 28 Mar - 8:16
57 godina istraživanja Petrovaradinske tvrđave
Verovali ili ne 2017. godine navršava se 57 godina od kako je akademik Veljko Milković započeo istraživanje Petrovaradinske tvrđave, njenog podzemlja i legendi i misterija koji prate ovu prelepu fortifikaciju.
Veljko Milković je veliki poznavalac Petrovaradinske tvrđave; sve od 1960. godine intezivno je istražuje, a 1965. godine uspeva da dešifruje znake za orijentaciju na raskršćima i time otkriva pravilnosti u podzemnom lavirintu kroz "strelaste", "Y" i "čekić T" raskrsnice. Takvim pristupom uspeva u bržem i bezbednijem pretraživanju dubokog, 20 km dugog podzemlja utvrđenog Petrovaradina. http://www.veljkomilkovic.com/Tvrdjava.htm
Zbog zasluga na istraživanju ove dunavske fortifikacije, 1977. godine Muzej grada Novog Sada dodeljuje mu zahvalnicu za "Svesrdnu saradnju na proučavanju Petrovaradinske tvrđave" http://www.veljkomilkovic.com/Images/Priznanja/Nagrada6.jpg
Kao hroničar druge polovine 20. veka, svoja zapažanja i otkrića objavio je u feljtonima, skriptama i knjigama: "Petrovaradin kroz legendu i stvarnost" (2001.), "Petrovaradin i Srem - misterija prošlosti" (2003.), "Svet misterija - novi pogledi" (2004.), "Petrovaradinska tvrđava - podzemlje i nadzemlje" (2005.), "Petrovaradinska tvrđava - kosmički lavirint otkrića" (2007.) kao i u skriptama: "Misterije Petrovaradinske tvrđave" (1999.) i "Petrovaradinska tvrđava između legende i stvarnosti" (1999.). Tako je po prvi put "popunjena praznina" u dosadašnjoj literaturi o Petrovaradinskoj tvrđavi koja se podzemljem neznatno bavila, a za koje su mnogi novinari, stručnjaci i istoričari tvrdili da predstavljaju najveću atrakciju Petrovaradina.
Kako su ova istraživanja bila stimulativna i inspirativna za njegove ekološke inovacije, prevashodno za ideje o savremenim zemunicama kao novim načinima stanovanja, to mu daje elan da do kraja sedamdesetih godina održi intezitet istraživanja podzemnih galerija. Građevinski i ekološki projekti inspirisani Petrovaradinskom tvrđavom nalaze se u primeni: Samogrejna ekoloska kuća, gljivarnik, staklenik i plastenik sa reflektujućim površinama, Projekat "Šume za proizvodnju hrane - zamena za njive"... http://www.veljkomilkovic.com/Ekoloska_kuca.htm
Objavljena otkrića bila su inspiracija i za mnoge TV reportaže, a do sada je snimljeno i nekoliko igrano-dokumentarnih filmova: "Lagumi" (2005.), "Lice u steni" (2006.)...
Tokom prethodnih decenija kroz brojna predavanja i izlete upozoravao je na opasnosti, ali i veliki turistički potencijal Petrovaradina, Fruške gore, Srema i srednjeg Podunavlja. https://www.youtube.com/watch?v=eHWFQfDOEi8
LjiNa
Član
Poruka : 5
Učlanjen : 24.01.2017
Naslov: Re: Legenda o Petrovaradinskoj tvrdjavi Čet 13 Apr - 20:36
Novosađane, ali i turiste oduvek je zanimala misterija Petrovaradinske tvrđave, o ovoj lepotici na Dunavu vekovima su se ispredale priče, legende i mitovi... Do današnjih dana priča se o svakojakim čudima na Đavi, od duhova, preko aždaje do drugih raznih čideca.
Mnogi su na Tvrđavi izgubili glavu, što zbog ratovanja, što zbog ljubavi ili avanturističkog duha. Baš iz tog razloga, naš poznati pronalazač Veljko Milković smatra da je Tvrđava nedovoljno iskorišćeni turistički potencijal.
A ako kolaju razne priče, pa čak i ona da po podzemnim tunelima tumaraju duhovi. Ovakve vesti obično uzburkaju javnost i probude maštu kako kod Novosađana, tako i kod stranaca koji dolaze u ovaj grad.
Jedna od tih priča je i kako je jedan četrdesetogodišnjak svojevremeno krenuo u šetnju kroz sam, kroz Vaserštat ili Vodeni grad u podnožju Petrovaradinske tvrđave. Prema onome što je Milković čuo, a nama ispričao, nakon dva sata kada se čovek vratio iz šetnje, bio je potpuno sed i pričao je nepovezano.
- Šta je video i čega se uplašio, ostaje tajna. Ono što mogu da vam kažem i ja sam se šetao tuda, ali ništa neobično nisam video, sem što sam našao razne interesantne predmete - priča Milković
A nije ni čudo. U zidinama Gibraltara na Dunavu utkana je misterija turbulentne prošlosti. Izgrađena na važnom strateškom mestu Petrovaradinske stene, Petrovaradinska tvrđava je predstavljala neosvojivi bastion za mnoge osvajače.
Sadašnje zdanje, niklo je na ruševinama ranijih objekata, najpre onih monaha cistercida iz pokrajine Šampajn, a potom turskih utvrđenja, počela je 18. oktobra 1692. godine, tačno u 11 časova. Kamen temeljac položio je austrijski princ De Kroj, a sve po nalogu cara Leopolda I Habzburškog. Glavni radovi su završeni 1780. godine, mada, barem što se tiče podzemlja, nikada nije završena.
O svim tajnama i misterijama Petrovaradinske tvrđave za naš portal priča novosadski pronalazač Veljko Milković. Na pitanje da li veruje da na Tvrđavi postoje duhovi, sagovornik je vešto izbegao odgovor, uz opasku da „Nema dokaza da ih ima, ali ni da ih nema”.
Inače, Gibraltar na Dunavu, najveći fortifikacioni objekat u Evropi posle Verdena, već punih pet decenija nepresušna je istraživačka tema za Milkovića. Kako kaže, oduvek ga je zanimalo gde se krije blago Marije Terezije i da li ispod Dunava postoji tajni tunel.
Sagovornik ističe da se novoizgrađena tvrđava prostirala na 112 hektara. Vobanov model s oštrim bastionima omogućavao je pokrivanje celokupnog prilaza unakrsnom vatrom, za razliku od prevaziđene rondole, kule s kružnom osnovom, kod koje postoji takozvani netučen prostor. Između 1768. i 1776. izgrađeno je četvorospratno podzemlje dužine oko 20 kilometara, najviše ispod bastiona Hornverk.
- Ovaj jedinstven sistem hodnika i odaja imao je predviđene instalacije minskih polja, prostorije za smeštaj vojnika i oružja. Podzemne instalacije u vanrednim uslovima mogle su dati nužan smeštaj za 30.000 vojnika, a imale su i dva bunara, duboka 39 i 60 metara - priča Miljković.
Branioci su odavde mogli osluškivati eventualno kretanje napadača prokopima, pucati iz horizontalnih puškarnica, ili bosti kopljima kroz kose otvore. U slučaju potrebe, prostor bi se zatrpavao miniranjem. Pažljivim proučavanjem petrovaradinskog podzemlja,
Milković je uspeo da utvrdi pravilnost lavirinta i dešifruje znake za orijentaciju kroz „strelaste“, „ipsilon“ i „čekić“ raskrsnice. Zahvaljujući njemu, pronađeni su posetioci koji su bez vodiča zašli duboko u neke od hodnika, gde ne dopiru talasi radio-predajnika, a mobilni postaju nedostupni.
Iako neverovatna, pretpostavka o tunelu ispod Dunava i nije tako nerealna jer je Trajanov most u Đerdapskoj klisuri izgrađen skretanjem toka Velike reke privremenom zemljanom branom. U koritu, oslobođenom vode, bilo je moguće iskopati tunel dubok oko tri metra, obložiti ga glinom, ozidati i eventualno premazati nekim uljem. Visinska razlika na suprotnim stranama stvara promaju i bez dodatnih ventilacija.
Romantični oficir i njegova ljubavnica Blago carice Marije Terezije još niko nije pronašao, iako su mnogi avanturisti pokušavali, ali je istorijski izvesno da su tokom Napoleonovih osvajanja Evrope ovde skrivene dragocenosti prenete s bečkog dvora. Po najpoznatijoj legendi, u tajni tunel ispod Dunava moglo se ući iza oltara hrama svetog Jurja u Petrovaradinu i stići sve do crkvice svetog Ivana Nepomuka na Briškancu, na novosadskoj strani. Kroz njega je, navodno, prošao jedan austrijski oficir i preneo na rukama svoju ljubavnicu – kaže Milković.
Ned 10 Feb - 12:05
Jedan od zaslužnih graditelja tvrđave bio je italijanski grof Marsili, univerzalni genije poput Da Vinčija. Njegovo prisustvo ide u prilog predpostavci da se tokom izgradnje Petrovaradinske tvrđave nije razmišljalo čisto vojnički, već da ona poseduje izvesne magijske elemente. Ovu tezu zastupa upravo Veljko Milković, istraživač koji se tajnama tvrđave bavi više od pet decenija. Po njegovim rečima, u zimskom periodu se zvezda Sirijus i zvezda Polaris, malteški krst iz podzemlja, sedam kamenih kugli u formi krsta na Inoćentijevom bastionu, te krst na zvoniku crkve svetog Jurija i sazvežđe polarne zvezde, nalaze u specifičnoj liniji. 
