|
| |
Autor | Poruka |
---|
malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Petar Dobrovic Sub 17 Mar - 7:50 | |
| Petar Dobrovic( 1890. - 1942. ) [You must be registered and logged in to see this image.]Petar Dobrović (Pečuj, 14. januar 1890—Beograd, 27. januar 1942) je bio poznati srpski i jugoslovenski slikar i političar rođen u gradu Pečuju, današnjoj Mađarskoj. Jedan je od vodećih predstavnika modernizma posleratne jugoslovenske umetnosti. Kao predstavnik srpskog kolorizma, bio je poznat po portretima i pejzažima. U ranim godinama bio je impresionista i kubista. Pisao je i likovnu kritiku. Bio je predsednik male, kratkotrajne srpsko-mađarske Baranjsko-Bajske Republike koja je proglašena 14. avgusta 1921. BiografijaSrpska porodica Dobrovića potiče iz Slavonije, iz Daruvara koja se preselila u Nađkanjižu gde je baveći se prodajom stoke stekla veliki ugled i bogatstvo. Ovde je rođen i otac Petra Dobrovića. Dobrovićeva mati, Irena Heidl, bila je nemačkog porekla, rođena je u baranjskom gradiću Šiklošu. Petar Dobrović je imao tri brata: Nikolu, značajnog srpskog arhitektu, Stevana i Đoku. Stevan i Đoka su upisali vojnu kadetsku školu u Pečuju čiji je pitomac u to doba bio i Miroslav Krleža, kasniji poznati hrvatski pisac. Od tada datira i Dobrovićevo poznanstvo sa Krležom. Petar Dobrović je maturirao u pečujskoj gimnaziji u kojoj su profesori bili iz katoličkog reda cistercita. Kao gimnazijalac doživeo je mnoge neprijatnosti. Često je napadan zbog svoje srpske narodnosti. Tako je 1903. godine gimnazijski profesor Abel Buzaši zbog ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i njegove supruge Drage, Dobrovića nazivao „srpskim ubicom kraljeva“. Posle završetka gimnazije Dobrović 1907 — 1908. godine pohađa skulptorski odsek Zanatsko-umetničke škole u Budimpešti, potom od 1909. do 1911. i tamošnju Likovnu akademiju. Profesori su mu poznati umetnici konzervativnih shvatanja Eden Balo i Tivadar Zemplenji. Kasnije će na njegovo slikarstvo uticati Karolj Ferenci. Prvi put je izlagao 1911. godine u Muzeju lepe umetnosti u Budimpešti - „Mučarnjok“. Od iste godine, pa sve do izbijanja Prvog svetskog rata boravio je u Parizu gde je, između ostalih, upoznao i vajara Ivana Meštrovića. U međuvremenu objvaljuje svoje grafike u uglednim mađarskim časopisima i listovima kao „Tet“ (mađ.Tett), „Ma“ (mađ. Ma u prevodu „Dan“) i „Njugat“ (mađ. Nyugat u prevodu „Zapad“). ..... Studije slikarstva započeo je u Budimpešti, a nastavio u Parizu. Bio je od 1923. do 1925. godine profesor Umetničke škole u Beogradu. Godine 1934. osniva i vodi večernji tečaj figuralnog crtanja Na Kolarčevom narodnom univerzizetu. Jedan je od osnivača beogradske Državne umetničke akademije, (kasnije Akademije likovnih umetnosti), 1937. godine od kada je postao i njen profesor. Od 1911. izlagao je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i Evropi, izžeđu ostalih u Parizu, Budimpešti, Pragu, Beogradu, Dubrovniku i Veneciji. Prvu samostalnu izložbu imao je u rodnom Pečuju 1913. Bio je član i jedan od osnivača Umetničke grupe „Oblik“ 1926. godine. Petar Dobrović se 1925. godine venčao sa Olgom Hadži iz Novog Sada sa kojom je imao sina Đorđa. Dvadesetih i tridesetih godina 20. veka Dobrović živi i radi na relaciji Beograd - Pariz. Jedno vreme je boravio u Holandiji i u Italiji. Na Azurnoj obali slika sa svojim prijateljem Milanom Konjovićem. Godine 1934. bio je jedan od osnivača časopisa „Danas“. Godine 1940. se povlači na Hvar, gde slika pejzaže, a 1941. sa porodicom se vraća u Srbiju i sklanja se u Grocku. Umro je za vreme nemačke okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu u liftu zgrade u Ulici kralja Petra 36, gde je stanovao tokom jedne racije koja ga je zatekla na ulici na Savindan 1942. godine. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Slikarska zaostavština i dokumentacija o radu Petra Dobrovića čuva se u Galeriji „Petar Dobrović“ u Beogradu. [You must be registered and logged in to see this image.]Autoportret, 1932. SlikarstvoSlikarki opus Potra Dobrovića nalazi se u samom središtu srpskog modernizma, a zenitni deo je istoriografski kod mnogih teoretičara postavljen u četvrtu deceniju prošlog veka, tačnije u onaj deo koji je pripadao kolorističkom espresionizmu. Hedonističko slikarstvo kome je iznad svega bio privržen, odvelo ga je prema izuzetnom bogatsvu hromatske palete, koliko i prema blistavom svetlu koje se preliva u punom intenzitetu preko njegovih platana. Već na samom početku bavljenja likovnom umetnošću, Dobrović je čvrsto postavi formu, a time i kompoziciju u slikama. Ta početna bliskost realizmu nije mu smetala da oblik oslobodi nepotrebnih elementa, i da umesto njih unese kratke bojene i valerske pasaže koji su davali dovoljno neophodnih vizuelnih podataka da se lako uoče glavne likovne i formalne osobine njegovog slikarskog jezika. Pomalo kubizovane slikovne predstave iz tog prvog perida danas se vide kao logična najava kasnijeg govora ekspresivnih i kolorističkih jezičko-plastičkih osobenosti. Mediteranski pejzaž, maslinjaci, voće, more, naga tela, samo su bile pogodne teme na kojima je pokazao šta slikasrtvo može da bude ako se izražava bojom i svetlom. Veliki opus Petar Dobrović je ostavio i u portretskoj umetnosti u kome je sačinio brojne analize i karakterološke studije koje spadaju među najvrednijim u srpsko umetnosti prve polovine dvadesetog veka. ( wikipedija ) [You must be registered and logged in to see this image.]Figura, 1927. Nastao 1927. godine tokom boravka u Francuskoj, ovaj figuralni portret pripada jednoj od najbrojnijih tematskih celina u umetnikovom opusu – predstavama njegove supruge. Imajući u vidu da je Olgu Dobrović smatrao „sopstvenim remek delom”, često pojašnjavajući kako je od najranije mladosti oblikovao njen razvoj, ove radove možemo interpretirati kao vid samoreprezentacije, istovremeno narcisoidnog divljenja i ličnog razotkrivanja. Model se suštinski transformiše u posredni autoportret, dublerski odraz u ogledalu. Na to indikativno ukazuje i jasna mogućnost uočavanja manjih celina u izuzetnom nizu interpretacija Olge Dobrović, na kojima naslikanu prepoznajemo kao ženu, kao majku, kao ljubavnicu. Dakle, identitet koji joj je dodeljen uvek je u odnosu na Dobrovića samog: njegova žena, njegova ljubavnica, majka njegovog deteta. Portreti gospođe Dobrović oslikavaju samofascinaciju konstruisanu motivom, vrlo čestim u istoriji umetnosti (portret supruge), koji asocijacijama na velika dela prošlosti upravo potvrđuje umetnikovo mesto i legitimet u toj istoriji. O tome slikovito svedoče Dobrovićeve reči: „Ja ću da ispevam himne mojoj devojčici u bojama žarkim, kakve nisu ni veliki renesansni majstori zapalili. Bit ćeš slavljena da bi ti mogla i Helena Furman da zavidi”. Ovim radovima Dobrović pokazuje kako vidi sopstveni umetnički status, društveni položaj i željeni identitet. ( SZ Pavle Beljanski ) [You must be registered and logged in to see this image.]Baranjski vinogradi, 1915. Pod nazivom Predeo iz Baranje slika je prvi put izlagana u Budimpešti 1917. godine, na Drugoj izložbi „Sedmorice”, upamćenoj po negativnoj kritici Lajoša Kašaka, koja je podstakla Dobrovićevo napuštanje avangardnog kružoka i ideja prema kojima je prvobitno gravitirao. Nastala neposredno po povratku sa studijskog boravka u Parizu, slika ukazuje na recepciju nekih ključnih fenomena u modernom evropskom umetničkom iskustvu epohe, pre svega sezanizma, jasno vidljivog u novom odnosu prema dvodimenzionalnosti kao osnovnoj suštini slike. Navedeni princip prepoznaje se u Dobrovićevom opusu na nizu mrtvih priroda i pejzaža nastalih od polovine druge decenije dvadesetog veka. Ova serija radova uspostavlja se poput graničnika, nakon kojeg putanja koja vodi od Sezana ka geometrizaciji i daljoj razgradnji forme definitivno ustupa mesto koncepciji „povratka redu”, koju će umetnik razrađivati u deceniji koja sledi. Delo upućuje na razmišljanja o formalnim problemima slikarstva, kojima je autor očigledno okupiran na početku karijere. Zajedno s radom Vinogradi u proleće (1915), ono spada u prve elaboracije teme pejzaža, koja će se uspostaviti kao jedno od centralnih interesovanja Dobrovićevog slikarstva. (SZ Pavle Beljanski ) [You must be registered and logged in to see this image.]Slobadan Jovanovic, 1933. Portret istoričara Slobodana Jovanovića jedna je od dve predstave istog modela koje je Petar Dobrović naslikao 1933. godine – sudeći po signaturi, verovatno s namerom darivanja. Šire gledano, ovaj rad pripada raskošnom nizu portreta nastalih tokom tridesetih godina dvadesetog veka, koji precizno svedoče o dinamičnim intelektualnim kretanjima samog autora i uspostavljaju se poput detaljnog vodiča kroz epohu u kojoj je živeo i stvarao. Raznolikost likova i fizionomija u defileu ispred štafelaja takođe potcrtava poimanje života koji nikako ne predstavlja samo jedna socijalna grupacija, dok istovremeno potvrđuje umetnikovo više puta ponavljano geslo da je „psihološki portret najvažnija tema u svim vremenima”. Imajuću u vidu da je reč o delu nastalom tokom decenije, kada Dobrović doseže svoju punu umetničku zrelost, ne treba prevideti ni karakteristično formalno poimanje slike. Kako na ovom tako i na ostalim srodnim radovima, upadljivo se ponavlja tipski uspostavljen šablon kompozicije: kao podloga/pozadina dobrovićevska „koloristička masa” na kojoj je projektovan lik. Njegove osnovne pikturalne i formalne preokupacije uočavaju se na ovom ostvarenju jasno demonstrirajući zašto se Petar Dobrović prepoznaje kao jedan od vodećih kolorista srpskog slikarstva prve polovine dvadesetog veka. (SZ Pavle Beljanski ) [You must be registered and logged in to see this image.]Akt, 1940. [You must be registered and logged in to see this image.]Jadranski predeo
Poslednji put izmenio malalila dana Pet 11 Nov - 2:59, izmenio ukupno 3 puta |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Petar Dobrovic Sub 17 Mar - 8:01 | |
| Muzej savremene umetnosti Beograd / Galerija - Legat Petra Dobrovića
Kralja Petra 36/IV / 11000 Beograd [You must be registered and logged in to see this image.]Gospođa Olga Dobrović, 1938. O Galeriji – Legatu Petra Dobrovića
Galerija Petra Dobrovića otvorena je 5. juna 1974. godine, osnivač galerije je Grad Beograd. Osnivački Fond Galerije čini zbirka koju je umetnikova porodica (supruga, Olga Dobrović i sin Đorđe Dobrović) poklonila Gradu Beogradu. Prvi fond galerije, sastavljen je od 124 originalna umetnička dela autora Petra Dobrovića, od čega su 64 slike, ulja na platnu, uz dela na papiru, i to po 5 tempera, akvarela i pastela, kao i 45 crteža. Prilikom osnivanja, Grad Beograd je ovu galeriju-legat odmah predao na stručno staranje Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Međutim, u depou Galerije čuvaju se danas i ostala dela iz porodičnog vlasništva, koja je Đorđe Dobrović, umetnikov sin, testamentom ostavio Beogradu, 2002. godine. Osim umetničkih dela, Galeriju čini i detaljna, obuhvatna dokumentacija Petra Dobrovića, koju je decenijama, posvećeno i stručno obrađivala umetnikova supruga, Olga Dobrović. Galerija Petra Dobrovića jeste nezaobilazno mesto ne samo za posmatranje i uživanje, već i za sistematsko proučavanje opusa Petra Dobrovića (1890-1942), jednog od glavnih protagonista srpskog modernizma, ekspresivnog koloristu, «paradigmu nedovršenog projekta modernističke avanture». Reč je o glavnim Dobrovićevim delima, brojnim portretima intelektualaca, hedonističkim portretima u pleneru, žena, prijatelja, značajnih i malih ljudi, zatim inspirativnim, osunčanim predelima iz Dalmacije, veduta Venecije i Dubrovnika, pejzaža, mrtvih priroda, koji formiraju «specifičnu ikonografiju Dobrovićevog utopijskog hedonizma». U Galeriji se održavaju tematske izložbe koje sa različitih aspekata predstavljaju i analiziraju slojevito i kompleksno delo Petra Dobrovića. Muzej savremene umetnosti u Beogradu objavio je 1989. godine monografiju prvog fundusa Galerije Petra Dobrovića. [You must be registered and logged in to see this image.] Mlini na jugu, 1936 IZLOŽBA REMEK DELA PETRA DOBROVIĆA
Kustos i autor koncepcije: Žana Gvozdenović Posle višegodišnje pauze u galerijskom radu, nanovo se otvara, delom obnovljena GPD, predstavljajući beogradskoj publici opus Petra Dobrovića njegovim najreprezentativnijim delima. Izložba se sastoji od 27 slika, ulja na platnu iz različitih perioda umetnikovog stilskog razvoja. Istovremeno, obeležava se i 120 godina od rođenja umetnika. Rad Galerije nastaviće se godišnjim, tematskim izložbama dela Petra Dobrovića. |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Petar Dobrovic Sub 17 Mar - 22:11 | |
| |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Petar Dobrovic Sub 17 Mar - 22:54 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Petar Dobrovic Sub 17 Mar - 23:03 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Petar Dobrovic Sub 17 Mar - 23:05 | |
|
Poslednji izmenio Abu Dabi dana Sub 17 Mar - 23:10, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Petar Dobrovic Sub 17 Mar - 23:08 | |
| Pogledaj vec postavljene slike....da ne stavljamo duplikate.... [You must be registered and logged in to see this image.]Jabuke i grozdje, 1940. |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Petar Dobrovic Sub 17 Mar - 23:12 | |
| |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Petar Dobrovic Sub 17 Mar - 23:16 | |
| Akt u slikarstvu, izlozba slika Petra Dobrovica„Biti nag znači biti lišen odeće i sama reč upućuje na izvesnu zbunjenost koju većina nas oseća u tom stanju. Reč akt, s druge strane, ne nosi nikakav neprijatan prizvuk. Nejasna predstava koju ona projektuje u našem duhu ne tiče se šćućurenog i bespomoćnog tela, već uravnoteženog, sigurnog i samopouzdanog tela: tela koje je ponovo stvoreno“, ovim rečima Keneta Klarka poslužila se Rajka Bošković, autorka izložbe „Akt u slikarstvu Petra Dobrovića“, upravo otvorene u Galeriji Petra Dobrovića (Kralja Petra 36/IV). [You must be registered and logged in to see this image.]Sedeci akt iz profila, 1922. Akt kao tema zaokuplja Petra Dobrovića (1890, Pečuj – 1942, Beograd) od samog početka njegovog stvaralaštva i njoj se vraća tokom celog svog umetničkog stvaranja. Na izložbi je predstavljeno 29 dela raznovrsnih tehnika (ulja, pastela, akvarela, tempera, gvaševa i crteža) iz različitih slikarevih faza. Dobrović počinje da slika akt kroz mitološke kompozicije, uobičajene Venere i Bahuse, 1934. godine, u svojoj 44, smelo slika muški akt bodibildera koji je, zapravo, njegovo vlastito telo, što nije čest slučaj u istoriji umetnosti. - U vremenu u kojem smo neprekidno i besomučno zatrpani skarednim prikazima nagote ljudskog tela, putem i štampanih i elektronskih medija, cilj ove izložbe je da predoči i ukaže na umetničko viđenje i predstavljanje nagosti kroz jedno poetizovano shvatanje nagosti – kao čednosti i nepatvorene čistote iskonskog postojanja ljudskog bića – kaže kustoskinja Muzeja savremene umetnosti Beograd, pod čijim je okriljem Dobrovićev legat, i precizira razliku između nagosti i akta: Nagost – kao prirodno (i prvobitno) stanje čoveka, bez (naslaga) odeće. Imajući u vidu da je prevashodna namena odeće, kroz istoriju ljudske civilizacije, kao zaštita od hladnoće (ili toplote) često postajala odraz gordosti, razmetljivosti i sujete – kao pokazatelj društvenog statusa. Akt – kao predstava nagog tela orijentisana prevashodno ka estetizaciji, harmoniji, usklađenosti. Akt – kao ideal nagog tela koje se ovekovečuje. Akt – kao pojam u umetnosti koji se usložnjava svojim značenjima, od mitskog, ritualnog, ekspresivnog, karikaturalnog, do lirskog i mističnog. Za razliku od nekih drugih načina (zloupotrebe) javnog prikazivanja (i pokazivanja) nagosti u kojem se nago telo nudi i preporučuje, akt kao istinsko umetničko delo pobuđuje plemenitost u doživljaju lepote nagog tela. Ideja da se nagost predstavi u umetnosti uvek je dogovoreni odnos umetnika i modela. - Jedna varijanta tog odnosa može se pratiti na aktovima koji u javnom predstavljanju donekle čuvaju svoju intimu. To je najčešće intimni ambijent, u kojem model kao da nije svestan da je posmatran i upravo ga to čini uhvaćenim u intimi. U tu svrhu često se biraju poze poput ogledanja ili češljanja, sedenja s knjigom u ruci ili, jednostavno, opruženosti na ležaju u intimnom prostoru. U takvim intimističkim sižeima preovladavaju stanja lirskih raspoloženja, sanjarenja ili samoposmatranja, a posmatrač slike često ima ulogu onog koji otkriva male tajne. Stvara se utisak da su aktovi u svom prostoru zaštićeni od spoljnjih pogleda, iako se zna da su oni predstavljeni upravo da bi bili gledani. To je mala varka u odnosu na intimu nagosti i hedonističke neodvojivosti da se akt, kao smisao isticanja lepote ljudskog tela, javno prikaže – ukazuje Boškovićeva. Među tim malim tajnama, pored već pomenutog autoakta, još su dve slike – na jednoj se vidi čuveni Modiljanijev akt, a na drugoj akt-skulptura Riste Stijovića. Proslava jubileja Akademije- Izložbom „Akt u slikarstvu Petra Dobrovića“, koja traje do 22. decembra 2012. godine, MSU se uključuje u jubilarnu proslavu Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu – obeležavanje 75 godina od njegovog osnivanja. Osnivači akademije su: Petar Dobrović, Toma Rosandić, Sreten Stojanović i Milo Milunović, a njihovom opusu će dogodine u Beogradu biti posvećena i posebna izložba koju priprema FLU – najavljuje Žana Gvozdenović, muzejski savetnik MSU. ( blic,rs, 26.12.2011. )
Poslednji put izmenio malalila dana Pet 11 Nov - 2:49, izmenio ukupno 4 puta |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Petar Dobrovic Sub 17 Mar - 23:18 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Petar Dobrovic Sub 17 Mar - 23:19 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Petar Dobrovic Sub 17 Mar - 23:20 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Petar Dobrovic Sub 17 Mar - 23:21 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Petar Dobrovic Sub 17 Mar - 23:36 | |
| |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| | | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| | | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Petar Dobrovic Uto 23 Okt - 22:18 | |
| |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Petar Dobrovic Uto 23 Okt - 22:20 | |
| |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Petar Dobrovic Uto 23 Okt - 22:21 | |
| |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Petar Dobrovic Uto 23 Okt - 22:22 | |
| |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Petar Dobrovic Uto 23 Okt - 22:24 | |
| |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Petar Dobrovic Uto 23 Okt - 22:25 | |
| |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Petar Dobrovic Uto 23 Okt - 22:26 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Petar Dobrovic Uto 23 Okt - 22:59 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Petar Dobrovic Uto 23 Okt - 23:00 | |
| |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Petar Dobrovic | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 3 | Idi na stranu : 1, 2, 3 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 696 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 696 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|