Portugalija

Portugal


Jedna od najstarijih država u Evropi i nekadašnja velesila, šarmiraće vas svojim prirodnim lepotama i bogatstvom, raznolikošću kultura i gurmanskih specijaliteta. Portus Cale (lepa luka) nalazi se na zapadu Evrope. Na istoku i severu graniči sa Španijom, a na zapadu i jugu izlazi na Atlantski okean.


Portugalci su kroz istoriju bili poznati kao veliki pomorci i istraživači. Ferdinand Magelan, koji je oplovio svet, Bartolomeo Dijaz, koji je dospeo do Rta dobre nade i istočnog kraja Afrike, Vasko da Gama, koji je prvi pomorskim putem stigao do Indije, Pedro Alvares Kabral, koji je otkrio Brazil, samo su neka od poznatih imena iz istorije ove zemlje. Dva puta u istoriji Portugal je proglašavao nezavisnost, u 11. i 16. veku. Bogatu velesilu dodatno su oslabile borbe za celovitost i slobodu zemlje, kao i
građanski rat između apsolutista i liberala, veliki potres koji je razorio doslovce pola zemlje, kao i 40-godišnja diktatura Antonija Salazara, koji je zbačen Karanfilskom revolucijom 1976, kada je uspostavljena demokratija.


Kroz dugu i burnu istoriju ovu malu državu osvajali su i prisvajali Rimljani, Germani, Mavari, Napoleon, kao i Španci, koji su Portugalom vladali punih 60 godina. Upravo ta nasilna istorija otvoriće vam svet raznolike arhitekture, gurmanskih specijaliteta, kulturnih i verskih običaja. Zemlja je podeljena na sedam pokrajina, u kojima možete uživati u najrazličitijim ukusnim jelima i vinima. Cene, dosta niže od onih na
koje ste navikli, privući će vas da uživate u ribi, školjkama, ovčjim i kozjim sirevima, kao i nezaobilaznim poslasticama, kao što je Pasteis de Nata.



Iako svi znamo za čuveni porto, u mnogim portugalskim regijama prave se odlična crna i bela vina, kao i penušavi roze. Može se reći da su laganija nego što smo mi navikli, ali su pitka i ukusna. Pripremite se na ugostiteljsku neljubaznost, jer će vam malo koji konobar uputiti osmeh i poneku reč dok se lenjo dovlači do vašeg stola (čast izuzecima).

Međutim, u mnogim zabačenim uličicama, u tavernama, ješćete više nego pristojno, i to za malo novca. Ne propustite da čujete fado, mešavinu tuge, bola, nostalgije, sreće i ljubavi, koji je uz porto, pločice i plutu najpoznatije obeležje ove zemlje. Ako želite da čujete izvorni, nekomercijalizovani zvuk, potražite ga baš u malim tavernama.


U Portugalu preovladava okeanska klima, najviše temperature u julu stižu do 28 stepeni Celzijusa, uz jak vetar. Ali, na jugu zemlje naći ćete toplu i prijatnu sredozemnu klimu. Glavni grad - Lisabon, mnoge će oduševiti širokim, dugim ulicama, avenijama, mnoštvom muzeja, trgovina i restorana, a noćni izlasci su nezaobilazni prilikom poseta ovom gradu.

Smeštaj ćete naći veoma lako. Ima mnogo odličnih hostela i privatnog smeštaja, i to vas neće puno koštati. Posetite prelepe peščane plaže u Algarveu, Sinesu, Lagosu, iako će se samo najhrabriji okupati u ovo doba godine. Upoznajte Faro, učite istoriju u Evori, uđite u studenski grad Koimbru, uživajte u predivnom i šarenom Portu i istražujte Portugal, jer je to putovanje koje treba doživeti.

Lisabon

Ћуприје Порта нераскидиво везују обале у једну причу и један укус



У близини ушћа у Атлантски океан сместио се град Порто. Мада је у свету познат по истоименом десертном вину, пре него што наздрави и подигне чашу, путник ће прво угледати величанствене лукове његових челичних мостова који га спајају с левом обалом и градом Гаија, местом настанка слатког укуса порта. Река Дуро тече готово девет стотина километара кроз Шпанију и Португал и једна је од најдужих на Иберијском полуострву. Пре него што се сретне са океаном, раздваја приобалне делове Порта, Рибеира и Вила нова де Гаија и шири се у естуар. Причу о мостовима реке Дуро, или мостовима града Порта, требало би почети много пре почетка изградње лучних металних конструкција које граду дају особен изглед.



Првобитно, једина веза Порта с јужним деловима Португала биле су скеле и бродови који су служили за превоз путника и робе с једне на другу обалу. Развој трговине на коме је, поред производње вина, почивала економија града, захтевао је бржи и сигурнији начин преласка реке. Главна градска лука налазила се на десној обали реке, уз тада ужурбану и прљаву градску четврт. Први мостови били су направљени на пловилима и дуго су коришћени. Грађени су за тренутне потребе и нису обезбеђивали сигуран прелазак реке због честих бујица које су односиле такве конструкције и биле велика опасност за становништво.



Трагедија на баржама

Почетком 19. века саграђен је и отворен Мост на баржама, који се састојао од двадесетак баржи спојених ланцима. Био је изграђен из две целине, које су се растварале по средини како би се омогућио несметан пролазак бродова. За овај мост везује се једна од највећих трагедија у историји града. Након пораза у бици код Трафалгара, Наполеон је почео континенталну блокаду, чија тактика се заснивала на исцрпљивању Британије блокадом трговине с континенталном Европом. Такав потез посебно је погодио Португал, који је имао живу трговинску размену с Британијом. Бродовима који су превозили робу за Британију било је забрањено упловљавање у португалске луке, али Португал није желео да протерује британске грађане из земље будући да је с њом био у пријатељским везама потврђеним повељама још од средњег века.



Противљење захтевима за хапшење и протеривање грађана Британије послужило је као повод за поход Наполеонових и шпанских снага и окупацију Португала 1807. године. Пад земље условио је повлачења краља и двора у тадашњу највећу и најбогатију прекоморску колонију – Бразил. По избијању Пиринејског рата, Португал је уз помоћ британске војске успео да протера окупатора и ослободи земљу. Рат је био дуготрајан, а ратна срећа променљива. Приликом једног од напада француске војске, у сукобу познатом и као Прва битка за Порто, 29. марта 1809. године, француски маршал Николас Султ поразио је британску војску која је, заједно с наоружаним грађанима, бранила град.
У паници насталој приликом повлачења војске и цивила преко реке Мост на баржама распао се под тежином и стотине људи страдало је у таласима реке Дуро. Верује се да су мост оштетиле снаге одбране града у општем метежу, како би се спречило напредовање Француза на југ земље. Данас се на месту трагедије налази бронзана рељефна плоча у знак сећања на жртве, страдале приликом рушења моста. Околно становништво сваке године одржава костимирану представу битке и на тај начин одаје почаст жртвама и чува их од заборава.

Прсти господина Ајфела

По коначном ослобођењу Португала, Мост на баржама је обновљен и коришћен до изградње првог моста од чврстог материјала. Градња првог трајног моста почела је 1841. године, а завршена око две године касније. Мост је био револуционаран за то време. Првобитно је по краљици назван Мост Марије II, у част десетогодишњице њене владавине, али су га грађани једноставно прозвали Висећи мост. Његова изградња знатно је унапредила сигурност и убрзала прелазак реке. У употреби је остао до 1887. године, када је растављен. Данас су од њега остали само прилаз и стубови носеће конструкције, на десној обали реке.



Развојем железничког саобраћаја у Португалу и спајањем путне мреже с Француском и другим деловима Европе, настала је потреба за железничким мостом који би спојио престони Лисабон и север земље. Први железнички мост на реци Дуро свечано је отворен 1877. године. Изграђен је узводно од постојећег Висећег моста у рекордном року од годину дана. Мост Марије Пије био је значајан по много чему. Због препознатљивог изгледа постао је узор за градњу будућих мостова у Порту, али је најзначајнији био за инжењере који су стицали искуство у изградњи великих металних конструкција. То је био први лучни мост у Порту и постао је пример који су пратили конструктори приликом изградње других мостова.

Технике изградње биле су револуционарне за то време. Премошћена је клисура дугачка 350 метара. Мост Марије Пије Савојске, жене краља Луиша И, дело је инжењера Теофила Сирижа, а изградило га је предузеће Гистава Ајфела. Искуства стечена изградњом овог моста Ајфел је касније применио и приликом изградње унутрашње конструкције за Кип слободе у Њујорку и париске Ајфелове куле.
Мост је био у употреби до краја 20. века, када је постао сметња нормалном обављању железничког саобраћаја, с обзиром на то да је имао само један колосек, и ограничавао брзину возова на само 20 km/х. Непосредно уз њега саграђен је нови железнички мост Жоао I, а Мост Марије Пије стављен је под заштиту државе и прворазредни је споменик развоја саобраћаја и архитектуре.



Казна за краља

Најзначајнији и најлепши мост у Порту јесте Мост дом Луиш I, грађен од 1881. до 1888. године. Саграђен је свега неколико метара узводно од Висећег моста, који је након изградње новог растављен. Био је то трећи мост на истом месту. С обзиром на то да је ту обала најужа и равна, место изградње само се наметнуло. Градња је поново поверена архитекти Теофилу Сирижу, пројектанту Моста Марије Пије, који је на конкурсу победио супарника и учитеља Ајфела.



Градњом моста на две платформе, Сириж је желео да ново трговачко средиште, као и стари приобални део града, споји са супротном обалом и остатком земље. Главни приходи града били су производња и трговина вином, а све винарије налазиле су се на левој обали у области Вила ново де Гаија. Дотадашњи Висећи мост није одговарао потребама развијене трговине и чињеници да се већина послова обављала у новом делу града изнад обале. Копнени превоз робе између Португала и остатка Европе водио је кроз уске улице старог Порта до Висећег моста, те су гужве биле уобичајена појава.



Сама изградња новог моста одвијала се по етапама. Горњи део пуштен је у рад 1886, а доњи две године касније. До четрдесетих година 20. века, прелазак преко моста је наплаћиван. Намена моста мењана је више пута током година. Данас горњом платформом пролази градски метро, а доња је намењена колском саобраћају. Градска легенда каже да су се грађани Порта, увређени чињеницом да се краљ није појавио на свечаном отварању, мост у свакодневном говору називали без титуле „дом”. У 19. веку, када је мост изграђен, то је био својеврсни скандал, тешко замислив за данашње време.
Током 20. и 21. века саграђено је више савремених мостова на реци Дуро, али ниједан од њих не привлачи толико пажње као преостала два моста металне конструкције. Зато, ако вас пут нанесе у овај град, седите у једну од бројних винарија и бар једном наздравите мостовима с надом да ћете им се поново вратити.



политикин забавник

Kraljevska Portugalija

Novosti.rs/Marko Lopušina

Sintra i Kaškaiš, kod Lisabona, privlače turiste. Posetioci otkrivaju veličanstvene
prizore prošlosti i sadašnjosti. Engleski pesnik lord Bajron napisao je prijatelju :
„Ovo mesto je fantastično lepo!“





Kada gužve u Lisabonu u špicu turističke sezone postanu nesnosne, najbolje je sesti u prvi voz
 i krenuti u Sintru, ka rtu Kabo da Roka i morskom letovalištu Kaškaiš, da bi se posetila najzapadnija
 tačka Evrope prema Atlantskom okeanu.

Ime ovog grada potiče iz indoevropskih jezika i znači „zvezda“ i „sunce“. Sintra je smeštena
podno visokih pošumljenih brežuljaka, gde su zbog šumske klime mnogobrojni portugalski vladari
gradili svoje letnje rezidencije od 15. do 19. veka. Upravo zbog tog bogatstva gorja Sintre,
 Parka prirode, istorijskih spomenika, tvrđave Mouros, Palate da Pena, Nacionalnog dvorca,
 grad i njegova okolina su 1995. godine postali zaštićena Uneskova baština.



Sintra



Pena Palace

Naselje su osnovali Maori krajem 8. veka, kada su izgradili tvrđavu na brdu iznad grada koja je,
 večno obavijena neprolaznom maglom, branila i Sintru. Tvrđava Mouros potpuno je rekonstruisana
 u 19. veku kao neogotička stražara, da bi danas služila turistima da s njenih zidina gledaju okolna
 brda i doline, kao i predivnu Palatu da Pena.

. . . . . .


 

Lisabon - dragulj Pirinejskog poluostrva


Lisabon, grad koji se prostire preko brda koja gledaju na Rio Tejo, nudi vam mogućnosti koje se i očekuju od glavne atrakcije jedne zemlje. Tu su gotske katedrale, fantastični manastiri i muzeji, koji su deo pejzaža ovog grada, i prava poslastica onima koji vole da se upuštaju u otkrivanje istorije jedne zemlje.


Dok vas blistavi žuti tramvaji voze po krivudavim ulicama grada, građani Lisabona šetaju starim četvrtima, kao što to rade već vekovima.


U međuvremenu, u drugim delovima grada, posetioci i lokalno stanovništvo uživaju u kafeima iz ere 1930ih godina ili šetaju obalom, na kojoj se jednom proslavljao povratak Vaska da Game. Iako je istorija ove zemlje i grada veoma stara, njihov duh je i dalje mlad.


Tome će posvedočiti brojni restorani u distriktu Bairo Alto, u kojima možete uživati u izvanrednom izboru muzike od džeza, preko regea i elektronike do fadoa koji ispunjava vazduh zabavom koja traje do jutarnjih časova.


Noćni klubovi nalaze se svuda po gradu i sasvim prigodno koriste stare prostore, bilo da se nalaze na rečnim dokovima ili u vilama iz 18og veka.


Jednostavno morate da odete, vidite i osetite!



vesti

Mesto sudara civilizacija - Portugalija



U sastav Portugalije ulaze dva arhipelaga u Atlantiku: Azori i Ostrva Madeira. Za Portugaliju se može reću da je mesto protoka civilizacija tokom proteklih 3.100 godina. Bivši narodi: Iberijici, Tartesijanci, Kelti, Feničani i Kartaginjani, Grci, Rimljani, Germani i Maori su svojim kulturama ostavili traga u ovoj zemlji.

Ime Portugalija samo po sebi otkriva delove rane istorije ove zemlje - ono potiče od rimskog imena Portus Cale, moguće mešavine grčkog i latinskog imena koje znači “Lepa luka”. Tokom 15. i 16. veka, Portugalija je bila glavna ekonomska, politička i kulturna sila, a Portugalska Imperija se prostirala od Brazila do Indijskog okeana. Zemlja gostoljubivih ljudi, koje nije zarazila prekomerna užurbanost karakteristična za ovo vreme, sve popularnija je turistička destinacija.


Najpopularnije turističko odredište u Portugalu je region Algarve, zbog čistih plaža, nezagađenog mora i činjenice da je boravak relativno jeftin, bezbedan i da su meštani izuzetno ljubazni i predusretljivi.

Pored toga Algarve je bogat kulturom i nudi različite sadržaje, bilo da je reč o zabavi i aktivnom odmoru, bilo da želite mir i tišinu. Ukotvljen je na jugu Portugala, i obuhvata preko 100 plaža.

Za one koji žele da uživaju u prirodi postoji preko 30 planinarskih staza. U celom regionu živi nešto manje od 500.000 stanovnika, a svake godine turisti uvećaju ovaj broj deset puta.


Kad ste već u Potugalu, morate posetiti glavni grad Lisabon, koji se nalazi se na obali Atlantika, na ušću reke Težo. Grad obiluje lepim građevinama svih stilova, uglavnom nastalih posle zemljotresa iz 1755. godine.

Centar grada je pod zaštitom Uneska. Lisabonska katedrala potiče iz 1147. godine. Izdvaja se i Kula Belem, koju je u čast prekomorskih otkrića podigao između 1515. i 1521. godine kralj Manuel I Portugalski, kako bi branila lisabonsku luku.


Brojni su i muzeji, od kojih se ističu oni posvećeni morima i okeanima. Grad ima i operu.

Centar je jedna velika pešačka zona, a moderna, brza i jeftina podzemna železnica, kao i mreža tramvaja i autobusa, čine lako dostupnim bilo koji deo grada. Infrastruktura grada je unapređena, sa novinama kao što je impresivni Vasko de Gama most preko reke Tagus, koji povezuje gradski aerodrom sa mrežom nacionalnih puteva.



superodmor.

U Portugalu otvoren najduži pešački most,
kao stvoren za adrenalinske zavisnike






Na severu Portugala otvoren je najduži pešački most na svetu. Dugačak je 516 metara 
i nalazi se 175 metara iznad reke Paive.


Most se sastoji od 127 rešetkastih ploča sa metalnom zaštitnom ogradom širine od 
1,2 metra povezanom čeličnim stubovima u oblika slova V na bočnim stranama.
„Iako je gradnja mosta završena pre nekog vremena, inauguracija je važna jer nam 
omogućava da nastavimo turističke aktivnosti“, rekli su lokalni zvaničnici na otvaranju 
mosta.
Most će biti zvanično biti otvoren za pešake u ponedeljak, ali su danas posetioci
mogli prvi put da prošetaju mostom.


n1 info