Šta ćete vi čitati ovog leta?

Šta ćete vi čitati ovog leta?



“Literatura za plažu” termin je koji često sa sobom nosi i oznake “lako štivo”,
“ljubići”, “krimići”... Da to ne mora uvek biti tako, tvrdi američki časopis “Time”,
koji je sastavio svoju listu idealnih knjiga za leto.




Šta jednu “sasvim običnu” knjigu čini idealnom za letnje dane? Da li to zaista mora biti priča koje ne opterećuje i koje će da se topi u našim mislima poput leda u osvežavajućem napitku? Da li je neohodan dobar marketing da biste plažu osim šarenih suncobrana preplavile i pojedine knjige? Ili je dvoljno ono osnovno – kvalitetno štivo i preporuka prijatelja?

Na listi časopisa “Time” našla su se prilično šarenolika izdanja, za koje uredništvo časopisa tvrdi da su se izvdojila tokom proteklih nekoliko decenija.

Tako je svoje mesto, sasvim zasluženo, dobio prvi roman Umberta Eka “Ime ruže”. Delo čija je radnja dostojna najboljih krimi romana, izdvaja se i mudrim opažanjima Eka i briljantnim rukopisom, zbog čega bar jedan primeram “Imena ruže” treba da se nađe na svakoj plaži.

Za one koji su skloni romansama, dobra preporuka mogla bi da bude “Ljubavna priča” Erika Segala. Knjiga je sedamdesetih godina osvojila bestseler liste i na vrhu ostala četrdesetak sedmica. Tome je doprineo i film sa Rajanom O’ Nilom i Eli MekGrou, koji je u bioskope stigao za nepunih godinu dana. Uspehu je delimično doprineo i reklamni slogan “Voleti nekog znači da nikada ne morate da kažete da vam je žao” u kom su se pronašle mnoge zaljubljene duše.

Na listi su se našli i “klasici za letnju vrelinu” s početka devedesetih kao što su “Dosije Pelikan” Džona Grišama ili “Američki psiho” Breta Istona Elisa.


Tu je i “Krpar, krojač, soldat, špijun” Džona Le Karea, koji je publiku osvojio još sredinom sedamdesetih, da bi veliku pažnju dobio i nedavnom filmskom ekranizacijom sa Gerijem Oldmanom.

Na listi se našao i nezibežni “Da Vinčijev kod” Dena Brauna, dok je iz serijala o Hariju Poteru izdvojena četvrta knjiga “Hari Poter i vatreni pehar” Dž. K. Rouling.

Svoje mesto dobilo je i delo “Devojčica koja se igrala vatrom”, drugi deo popularne trilogije “Milenijum” Stiga Lašona, ali i prošlogodišnja književna senzacija “Gone Girl” Džilijan Flin, koja će uskoro biti prevedena i na srpski jezik.

Koje knjige vi volite da čitate tokom vrelih letnjih dana i sparnih, dugih noći, na plaži, pored bazena, bežeći od letnjih pljuskova ili gradske vreve? Da li se radije vraćate klasicima ili otkrivate nove naslove? Ostavite nam u komentarima vaše preporuke za omiljeno “letnje štivo”.




b92.net
24.06.2013.

Čarls Simić: Portabl pakao

Svet brzim korakom odlazi dođavola. U mojim godinama trebalo bi da sam već navikao, ali nisam.

Možda neznanje jeste blagoslov, kažem ja sebi, i mislim na ljude koji ne mare previše šta se dešava u svetu. Razumem ih. Nije zabavno otpočeti dan ili otići na spavanje sa prizorima mrtve dece.

Pod starost, moj otac je govorio da može da zamisli dva načina da se reši svoje zavisnosti od novina: da ode u manastir ili u ludnicu.

Današnje vesti su uvek stare vesti. Nedužne ubijaju a neko smišlja izgovore.

Isti ludaci koji su od sveta napravili ono što je bio u mom detinjstvu, još uvek su tu. Imena su se promenila, i njihova nacionalnost i ciljevi, ali poremećeni su i krvožedni kakvi su oduvek bili.

Kad slušate naše konzervativce, naši problemi su samo moralni: na vrhu spiska su lenjost naše sirotinje i nezasiti seksualni apetit naših žena. Da, nema sumnje, ali ima tu još nešto. Prosto ne mogu da skupe noge.

Trebalo bi da zahtevamo da sluge bogatih i moćnih u svim oblastima nose livreje u skladu sa njihovim činom, kao proteklih vekova.

Uhvatio sam sebe kako češem glavu šibicom, kao da pokušavam da je zapalim.

Ustali su i počeli da aplaudiraju bogatašu što je uništio preduzeća i otpustio radnike, a kasnije se gurali oko njega tražeći autogram.

Osamdeset hiljada ljudi drže se u samicama u našim zatvorima. Razmislite o tome kad nekad noću nameštate jastuk i ušuškavate se u krevetu.

Da li je neka zemlja nekad priznala da je ubijala iz želje za osvetom? Kao i svi ostali u okupiranoj Evropi, mrzeo sam Nemce i želeo im svima da pocrkaju. Međutim, kasnije, kada sam video razmere savezničkog razaranja njihovih gradova, prestravila me je ta očito gola zloba.

Kolektivna kazna, gde je na meti čitavo stanovništvo neprijateljske države, tako da su i starac u invalidskim kolicima i dete sa knjigom u krevetu ugroženi koliko i tenk, podlački je impuls, i iako se danas smatra kršenjem običaja ratovanja i Ženevskih konvencija, još uvek se praktikuje, dugo nakon Drezdena i Hirošime.

Razmatranje neplaniranih posledica ne smatra se neophodnim delom strateškog razmišljanja u Vašingtonu. Nije ni čudo što se naš veliki projekat prekrajanja sveta po našem liku, zacrtavanja budućnost i određivanja ishoda istorije pokazao isto toliko promašenim kao svetska revolucija starih komunista.

„Kolateralna šteta“ se danas zove ono kad se nekoj babi i dedi raznese glava.

Naravno, obično ne razgovaramo o takvim stvarima na taj način. Praktikujemo, kako ju je Ted Snajder nedavno nazvao na svom blogu, „doktrinu istorijskog kreacionizma“, tumačenjem aktuelnih događajima manipuliše se kroz izbor pogodne polazne tačke – koja izostavlja ranije događaje i širi kontekst u kojima se odvijaju.

Postoji jedna autoritarna crta u ovoj potrebi da se stisne istorijski okvir i ozbiljni problemi pretvore u priču iz stripa. Vidimo je u političkim komentarima o Rusiji, Ukrajini, Gaz i Iranu, i u tome kako se razgovara o unutrašnjim pitanjima. Ljude sa dužim pamćenjem ovo neće samo razbesneti, nego i uplašiti.

Ovo je pravedan rat, trebalo bi da podsetimo stanovništvo sledeće zemlje koju napadnemo. Ljudi ubijeni našim bombama trebalo bi da se smatraju velikim srećnicima.

Portabl pakao, koji lako može da stane glavu, i pored ogromne mase prokletih i silnog dima i vatre, to dobijate u današnje vreme posle čtanja vesti iz sveta.

Čudno je kako novinari još uvek traže da čuju mišljenje naših izabranih predstavnika, kao da bi im bogataši koji su uložili milione u njihove kampanje dozvolili da uopšte nešto misle.

Društvo poput našeg – gde bogati troše milione da spreče podizanje minimalne zarade za one koji tonu sve dublje u siromaštvo, i sabotiraju zdravstveno osiguranje za one koji ga nemaju – i nije nikakvo društvo, nego ratno stanje, kako bi rekao Mark Tven.

Ko bi se nadao da će ljudi koji dobro poznaju istoriju i nauku biti prokaženi među svojim sunarodnicima?

Odavno nisam pročitao da neko, osim očitih prevaranata, tvrdi kako će svet postati bolji, ili da ćemo u ovoj zemlji okrenuti novi list.

„Privatizacija“ se zove ono kad se društveni novac prebacuje u džepove nekolicine.

Ne sećam se ko je rekao, „Najveselije živi onaj koji ume da prevari sebe“?

Gurmanski recept u kulinarskoj rubrici Timesa zvao se „ribarev goveđi paprikaš“ – ili nešto nisam dobro razumeo?

Čovek je pomoću operacije ponovo postao majmun i vratio se na drvo da živi u sreći i veselju, pročitao sam u nekom tabloidu čekajući u redu u samoposluzi. Nešto razmišljam da to nije tako loše.

Neka ovi prelepi letnji dani koliko ih je ostalo prođu u istom otezanju sa kojim trudna časna sestra odlazi da se ispovedi.

Evo ja ću ovo ponovno da pročitam, zaboravilo se od prošlog čitanja.

Recept za ljubav (Katie Ford)
Šarmantno, zabavno i nadasve romantično! Savršena knjiga za poslepodnevni odmor.“ Closer

Katie Ford, neprikosnovena kraljica ljubavnih romana, ovim romanom nudi pravi recept za sladokusce koji uživaju u romantičnim pričama koliko i u kremastoj toploj čokoladi ‒ najboljem društvu za čitanje.

Zoi je zaljubljenica u kuvanje i stoga se prijavljuje za novo kulinarsko takmičenje koje će se emitovati na nacionalnoj televiziji. Ona i ostali takmičari smešteni su u jednoj živopisnoj engleskoj varoši. Međutim, idilu kvari njena cimerka, koja želi da pobedi po svaku cenu i ne preza ni od čega kako bi ostvarila svoj cilj. Kao da joj takmičenje i cimerka ne zadaju dovoljno muka, neodoljivo je privlači Gideon, koga bi trebalo da obilazi u širokom luku zato što je sudija. Međutim, sudbina će se postarati da se njihovi putevi ukrštaju mnogo češće nego što bi trebalo. Zoi je rastrzana jer veza sa sudijom podrazumeva diskvalifikaciju. Pored toga, njena ambiciozna cimerka budno motri na svaki njen korak i neprestano joj otežava život.

PR (Aleksandar Ilić)
Roman o ljubavnom trouglu koji istražuje granice ljubavi i beskonačnost interneta.Provokativni roman novog, svežeg i autentičnog glasa savremene srpske književnosti. Na mestu gde daunloud postaje piraterija, ljubav prevara a istina – PR, dvoje ljudi traga za izlazom iz ljubavnog trougla. U tom traganju razrešavaju se njihove ljudske i poslovne sudbine a skrivena, zabranjena i potisnuta osećanja iz emocionalnog podzemlja izlaze na čistinu.

Radnja romana jednim delom odvija se u elitnoj beogradskoj PR agenciji a drugim na internetu: od običnog flertovanja i razmene sličnih zadovoljstava na Facebooku ili Twitteru do najmisterioznijih prostranstava Deep Weba, gde je moguće iznajmiti Rent-A-Hacker usluge ili naručiti nečije ubistvo.

Vešto vođenom radnjom i uzbudljivim obrtima, „PR“ na duhovit i beskompromisan način daje sliku savremenog sveta, proširenog internetom i novim navikama koje je doneo 21. vek. „PR“ dolazi iz sadašnjosti a svojom univerzalnošću govori nam da su i internet i ljubav – nezaobilazni.

„Osim što vas lako natera da instalirate sve aplikacije koje u knjizi pominje i da se upitate odakle su vam to poznati svi ovi ljudi, Ilić objašnjava, bez pardona, šta se krije iza slike stvarnosti koju kreira domaća PR scena. Njegova priča ogolila je bombastične nazive funkcija, iskrivljeni rečnik, isfabrikovane menadžere, lažni moral i nametnutu potrebu da svi izgledamo isto i ponašamo se isto. Kada pročitate ‘PR’ pročitali ste nas sve.“ Tanja Tatomirović – @lavche73, komunikolog, PR Lead za zemlje Balkana u kompaniji Microsoft

„Roman kojeg se ne bi postidela nijedna evropska književnost.“ Ivan Jovanović, Novi magazin

„Preporučujem čitaocima kao nešto sasvim novo i drugačije od svega onog, što je do sada, u srpskoj književnosti napisano.“ Dragan Tošić, Lozničke novosti

Devojka iz voza (Paula Hawkins)
Opsesivna ljubav. Ledena dvoličnost. Pritajeno zlo. Život iz snova pretvoren u ružnu stvarnost.

Eto vidiš. Vidiš šta si me naterala da uradim.

Svakog dana Rejčel putuje istim vozom i prolazi pored kuće u kojoj je nekada živela, priseća se života koji je nepovratno izgubila. U mnoštvu ušuškanih prigradskih domova, pogled joj iznova luta do jednog u kom živi srećan bračni par ‒ dvoje mladih, lepih i naizgled srećno zaljubljenih supružnika. Međutim, stvarnost je daleko od te idilične slike, a Rejčel će ubrzo saznati šta se krije iza zatvorenih vrata savršenog doma.

Kada se u mirnom naselju dogodi zločin, Rejčel će shvatiti da je uključena u njega više nego što je i sama svesna. Rešena da otkrije istinu, moraće da se suoči sa sopstvenim demonima. Dok se gorke uspomene i duhovi prošlosti vešto prikradaju i odvlače je sve dublje u svet obmana, istina je mnogo bliže nego što iko može da zamisli...

U vozovima su poznata lica. Prepoznajem ih i oni verovatno prepoznaju mene. Ne znam mogu li da prozru ono što zaista jesam.

„Neodoljivo misteriozno!“ ‒ Independent

„Vrhunski triler čiji će vas rasplet ostaviti bez daha!“ – Stiven Votson

Karl Ove Knausgård : Moja borba (tom I i II); Booka
Nikakvo prethodno čitalačko iskustvo ne može vas pripremiti da susret s bespoštednom iskrenošću ovog fascinantnog Norvežanina, koji kao da je svu svoju intimu rešio da ispovrti pred nas, pa kako mu i kako nam bude. Ali, šta je „iskrenost“ u književnosti? Računa se samo dobra priča, dobro ispričana. I tu je ono pravo Knausgårdovo majstorstvo: on je u stanju da najbanalniji događaj iz svoje svakodnevice razvuče na deset ili dvadeset strana, a da ga čitate napeto kao vrhunski triler. Osim toga, teško da je iko drugi tako zastrašujuće dobro i tačno pogodio duševno i mentalno stanje savremenog liberalnog muškarca zapada (i „mi“ tu spadamo, ne zavaravajmo se) kao pisac Moje borbe.

Milan Kundera: Svetkovina beznačajnog (Buybook)
Kad me već krenulo to s muškarcima: niko nije bolje proniknuo u stanje tog roda u kasnom XX veku od Milana Kundere. Čiča je već u vrlo ozbiljnim godinama, ovaj tanušni romančić je tek senka njegovih velikih knjiga, ali i u njemu prosevne odsjaj stare veličine, oseti se ruka majstora. I blesne neka od onih rečenica koje ozareno podvučete, pa vam se uvuku negde pod kožu, i usvojite ih zauvek, a da u nekom trenutku i zaboravite odakle vam.

Mario Vargas Llosa: Riba u vodi (Laguna)
Memoari peruanskog genija, paralelno intimni, književni i politički, oduševljavaju mnogo čime, a njegove stare čitaoce i time što pokazuju koliko je mnogo sumanutih divota iz njegovih romana zapravo prepisao iz sopstvenog života. Hrabrost je živeti tako, a jedino hrabrije jeste pisati o tome...

Aleksandar Tišma: Vere i zavere (Akademska knjiga)
Baš sada kada na TV Vojvodina ide odlična serija po ovom romanu, nije loše uhvatiti se ove knjige koja ne spada u najrazvikanija dela velikog Novosađanina, ali se i novim čitanjem potvrđuje kao je dostojna čoveka koji je ostavio neke od najboljih stranica na srpskom jeziku o tome koliko čovekom upravljaju tamne, potmule strasti i žudnje, i koliko je zbog njih spreman da uništi i samog sebe, a druge utoliko pre.

Bekim Sejranović: Tvoj sin Huckuelberry Fin (VBZ)
Bosanski, riječki i norveški (i slovenački, i zagrebački, i beogradski, novosadski...) vagabund, po mišljenju mnogog zainteresovanog ženskinja „najbolji frajer među piscima u ex Jugi“, kao da uvek piše jednu te istu knjigu, onu o sebi i svojim lutanjima, od ranih jada i mladićkih trauma pa do ljubavnih zanosa i brodoloma, svakovrsnih poroka, sklonosti životu kao neprestanom putovanju koje cilj nema niti ga zaista traži. Tako je i sa novom knjigom, a opet, bez dosade i zasićenja, jer kome neko kao Bekim dosadi, tome je valjda i život dosadio.

Umberto Eco: Nulti broj (Vulkan)
Svetska je književnost ove godine ostala bez starog, lucidnog profesora, a njegov testamentarni roman govori, uglavnom, o tome kako je i zašto propalo novinarstvo: ubili su ga površnost i jeftinoća, kužne bolesti koje ne praštaju ničemu što dodirnu. Sumoran, a briljantan oproštaj sa svetom čoveka koji je postao „mlad pisac“ skoro u pedesetoj, s „Imenom ruže“.

Oya Baydar: Izgubljena reč (Dereta)
Gle muške svinje: preporučuje samo knjige muškaraca! Slučajno je tako ispalo, časna reč, ali završavam – ne zbog „političke korektnosti“ – izvanrednom knjigom Turkinje Oya Baydar (nedavno je gostovala u Srbiji), romanom o savremenoj Turskoj između Evrope i Azije, vere i sekularizma, patrijarhalnosti i seksualnih sloboda, kosmopolitizma metropole i turobne zatvorenosti palanke, između elita i plebsa, Turaka i Kurda... Ali i o teško savladivom jazu između supružnika, i između njih i njihovog sina, koji nije krenuo putem ostvarenja njihovih „visokoklasnih“ ambicija. Delikatno, promišljeno, pametno, a priča se razvija natenane, kao da se pripoveda uz pravu, dakle tursku kafu i rahat-lokum.

Tekst: Teofil Pančić

Leto kraj jezera ( Hana Mekinon)
Vrelo novoenglesko leto kraj jezera neće biti tek puka uspomena na dobrodošao predah od bremena svakodnevice, već duboki rez kojim će Ajris zakoračiti ka novoj viziji sreće.

Ajris Stendiš, majka troje dece i supruga uspešnog pravnika, oduvek je bila ona starija sestra na koju se svi mogu osloniti. U trenutku kada počne da gubi kontrolu nad svojim pažljivo građenim životom primiće razglednicu od otuđene mlađe sestre Leje sa samo tri napisane reči: „Molim te, dođi.“ To je prilika da se Ajris vrati u porodičnu kuću kraj Hempstedskog jezera i u miru razmisli o promenama koje joj izgleda neminovno predstoje u životu.

Leja je usred priprema za svoje venčanje iz snova. Ipak, čini se da joj nešto stalno odvlači pažnju dok isprobava venčanice, bira cvetne aranžmane ili sastavlja meni.

Premda je došla da se reši sopstvene muke, Ajris se, na svoje veliko ogorčenje, nehotice zapliće u Lejine probleme. Još veće iznenađenje sledi kada i sama bude počela da se „neodgovorno“ ponaša nakon obnavljanja poznanstva s Kuperom Vudsom, nedostižnom zvezdom njenih srednjoškolskih dana. Ajris kao da odrasta iznova i poima neka druga lica života. Odluke koje će doneti primoraće je da prvi put istinski upozna i svoju sestru i samu sebe.

„Ovaj lirski roman Hane Makinon pripoveda priču o dvema vrlo različitim sestrama koje su u istom trenutku na prekretnici života. Ogromna snaga Makinonove krije se u njenoj sposobnosti da razotkrije brojne načine na koje ove dve žene ranjavaju i na kraju leče jedna drugu onako kako to samo sestre znaju.“ Sara Pekanen, bestseler autorka New York Timesa

„Dražesno, opojno i savršenog ritma, Leto kraj jezera je prepuno sunca kao samo leto. Ne krivite Hanu Makinon ako vas njena filmu slična priča bude prikovala za ležaljku na plaži sve dok je ne pročitate do kraja!“ Kloi Bendžamin, autorka romana The Anatomy of Dreams

Elizabet je nestala (Ema Hili)
Najuži izbor za nagradu „Kosta“.

Najuži izbor za nagradu „Dezmond Eliot“.

Najuži izbor za Nacionalnu književnu nagradu Velike Britanije.

Kako da rešite zagonetku kada ne možete da se setite već otkrivenih tragova?

Vremešna gospođa Mod polako gubi pamćenje – i vlast nad svakodnevnim životom. Pa ipak, ne pristaje da zaboravi svoju najbolju drugaricu Elizabet, ubeđena da je ova nestala i da je u strašnoj opasnosti.

No niko ne sluša Mod – ni njena ogorčena kći Helen, ni negovateljice, ni policija, a pogotovo Elizabetin prevrtljivi sin Piter. Naoružana ceduljicama koje ispisuje samoj sebi, kao i nesavladivim predosećajem da je Elizabeti potrebna njena pomoć, Mod se odlučuje da razotkrije istinu i spase voljenu prijateljicu.

Ova opsesija postaće temelj Modine urušene sadašnjosti. Ali putokazi koje otkriva kao da je samo vode sve dalje u prošlost, ka jednom drugom nerazrešenom nestanku: njenoj sestri Suki, koja je iščezla ubrzo po svršetku Drugog svetskog rata.

Dok joj se poput bujice vraćaju živa sećanja na tragediju od pre pedeset i više godina, Mod pronalazi nove podstreke u potrazi za drugaricom. Možda misterija Sukinog nestanka krije u sebi putokaz koji vodi ka Elizabeti?

„Nezaboravan roman o pamćenju, identitetu i o demenciji koja briše i prošlost i budućnost. Ovaj dvostruki detektivski zaplet dat je spretnim pripovedačkim manirom kojim se Hilijeva briljantno služi da bi nadogradila dramu i napetost, i pokazala kako istraga u sadašnjosti može otključati tajnu događaja u prošlosti.“ Express

„Hilijeva ima predivan osećaj za jezik, a Modino stanje mozga i duha omogućuje joj da neke svakodnevne pojedinosti opiše sa složenom detaljnošću i emocionalnom dubinom kao da su sagledane kroz uveličavajuće staklo.“ The Guardian

„Dirljiv, jednostavan i predivno, čisto sročen, ovaj roman je među onima koji će se čitati godinama.“ Cambridge News

Svetlo između okeana (M.L. Stedman)
„Izuzetna i dirljiva knjiga o dobrim ljudima, tragičnim odlukama i lepoti koja se krije u svakoj od njih.“ Markus Zusak, pisac Kradljivice knjiga

Tom Šerborn, izbavljen od strahota Prvog svetskog rata, sada je svetioničar, učauren na jednom zabačenom ostrvu sa svojom mladom ženom Izi, koja je zadovoljna svime sem svojim neuspehom da rodi dete.

Jednog aprilskog jutra, na obalu se nasuče čamac s mrtvim čovekom – i uplakanom bebom. Bezbedni od stvarnog sveta, Tom i Izi prekršiće pravila i povešće se za srcem. To će biti odluka s razornim posledicama.

„Nije tu privlačan samo zaplet... ovaj predivni roman izdvaja se od mnoštva drugih svojim izvanrednim emotivno krhkim likovima.“ Daily Express

„Čarobno... čista strast i poezija u pisanju Stedmanove nosi nas na talasu emocija i saosećanja.“ Women’s Weekly

„Kakva izuzetna knjiga! Neminovna kao sama sudbina i zaista nezaboravna.“ Guardian

„Uverljivo i nežno.“ Sunday Times

Odlazak u Jolki Palki – Mirjana Đurđević

Detektivka Harijeta se prinudno vraća iz invalidske penzije kako bi rešila najteži i najkomplikovaniji slučaj sa kojim se usamljena, klimakterična žena može susresti: majčinu galopirajuću demenciju usred narastajuće sveopšte besparice. Ne bi li zbrinula majku u staračkom domu Manjifiko, prinuđena je da prodaje dušu, pokazaće se, odbeglim duhovima iz prošlosti. Kao u tipičnoj srpskoj zabludi, sve do potpunog razrešenja, novac pristiže iz Amerike, a ljubav iz Rusije.

Mirjana Đurđević, napisala je roman o škakljivoj temi emigranata-bogataša, koji vrvi od humora, groteske i sarkazma.

Lažljivci – Emili Lokhart

Svetski bestseler sve popularnijeg young adult žanra, ovenčan brojnim priznanjima, konačno je predstavljen srpskim čitaocima!

Dobro došli u divnu porodicu Sinkler. Niko nije kriminalac. Niko nije zavisnik. Niko nije promašaj. Jedna prelepa i uvažena porodica. Jedno privatno ostrvo. Jedna izuzetna, ali naivna devojka; jedan strastven i pravdoljubiv momak. Jedna grupa koju čine četiri prijatelja – poznati kao lažljivci. Pobuna. Nesrećni događaj. Tajna. Jedna laž za drugom. Iskrena ljubav. Istina.

Pročitajte ovaj roman. I ako vas iko pita kako se završava – jednostavno ga SLAŽITE.

Kraj nama poznatog sveta – Erlend Lu

Dopler se vratio iz šume u grad! A krstaški pohod Erlenda Lua protiv briljantnosti i konformizma se nastavlja. Roman „Kraj nama poznatog sveta“ buntovniji je i snažniji nego svi prethodni. I dalje je tu luovski humor, ali ne možemo više bezbrižno da se smejemo, jer i iz naslova i iz teksta proviruje apokaliptična autorova vizija. Sve licemerje sadašnjeg sveta, lažne vrednosti, falsifikati identiteta, primat materijalnog, novca, profita, odsustvo ljudskosti i pažnje, samo su neke od neželjenih tekovina civilizacijskog razvoja. A ono za šta smo mislili da je pozitivna tekovina – mediji i internet, njihova brzina i moć – zarobljava nas našim sopstvenim okovima straha i pesimizma.

Ptice – Tarjej Vesos

„Ptice“, remek-delo norveške književnosti govori o Matisu Tupanu, čoveku skromne inteligencije koji nije u stanju da se sam brine o sebi, i njegovoj sestri Hege, od koje je potpuno zavisan. Njihov usamljenički, jednolični seoski život korenito se menja kad u njega uđe treća osoba. U bajkolikom okruženju norveških pejzaža Matisu priroda otkriva tajne. On poznaje jezik ptica. U stanju je da pročita pisma koja su mu napisale kljunom i stopalima. Zna da tumači njihov let. I zna da postavi najdublja životna pitanja: „Zašto su stvari takve kakve jesu?”, pitaće dobronamernu seljanku koja mu nudi kafu pošto po ko zna koji put nije uspeo da obavi započeti posao. I niko ne zna odgovor.

Vesosa smatraju za jednog od najznačajnijih norveških pisaca. U njegovom bogatom književnom opusu naići ćemo na široku lepezu majstorski oslikanih karaktera, ali nijedan drugi Vesosov lik nije tako okružen piščevom brigom i ljubavlju kao protagonista „Ptica“.