Grip

Postoje tri tipa virusa gripa: tip A – najopasniji (napada mnoge sisare i ptice), uzrokuje većinu bolesti kod čoveka; tip B – napada ljude i ptice; tip C – utiče samo na ljude.


Sezona gripa počinje približavanjem zime, kada se ljudi više nalaze u grupama, u zatvorenom prostoru, i slabo provetrenim prostorima.

Virus gripa se prenosi u kapljicama izbačenim tokom kijanja i kašljanja.

Dovoljno je samo jedno kijanje osobe zaražene gripom da se virusi rašire po celoj prostoriji.

Udisanje virusnih čestica može dovesti do zaraze posle samo sat vremena.

Rizik od virusa se smanjuje provetravanjem prostorija u kojima boravimo.

Jedini način da se zarazite gripom je da dođete u kontakt sa virusom koji ga izaziva. To se dešava i napolju, ali mnogo češće u zatvorenim prostorijama.

Gripom se smatra samo ona bolest koja je prouzrokovana virusima tipa A, B i C.

Prvi simptomi gripa su temperatura, glavobolja, suvi kašalj, začepljen nos, groznica, bol u mišićima i zglobovima, gubitak apetita i slabost tela.

Kod većine ljudi simptomi slabe nakon dva do tri dana, a prestaju nakon nedelju dana.

Vakcina za grip se sastoji od oslabljenih ili mrtvih virusa ili njihovih delova.

Današnja vakcina protiv gripa ne pruža 100% zaštitu.

Mladi se češće, veoma brzo oporavljaju od gripa, bez obzira da li su primili vakcinu ili ne.

Što se više osoba vakciniše, manje slučajeva gripa će biti, a rizične grupe će manje biti izložene virusu.

Antibiotici se bore protiv bakterija, ne virusa.

Prehlada se može nazvati blažom verzijom gripa. Ona je najčešća od svih virusnih infekcija gornjeg disajnog aparata koji čine nos, grlo i sinusi. Često se poistovećuje sa gripom, koji ponekad ima iste simptome ali je jačeg intenziteta i duže traje. Prehladu izaziva više od 200 vrsta virusa koji se prenose kapljičnim putem (govor, kijanje, kašljanje, rukovanje). Simptomi su: zapušen nos, kijanje, bol u grlu, kašalj, a povišena temperatura se javlja uglavnom kod male dece.


Svaka prehlada ili bolest sa temperaturom nije uvek grip.

Ako se već zarazite virusom gripa, odležite koliko je potrebno i uzimajte zdravu hranu i tople napitke.

Kad se pomene grip, meni je nekako uvek u glavi (od kada sam ga prvi put videla) ovaj snimak. Ono što se ne može videti golim okom, zabeležila je savremena tehnika.

I gledajući snimak, čulo sluha sigurno, mnogo više uživa nego čulo vida. Ipak, ono što se vidi ostaje trajno u sećanju.

Šta čovek izbacuje iz svog organizma kijanjem? Pogledajte

Prehladu i gripu izazivaju virusi, a često je problem njihovo razlikovanje na početku bolesti jer imaju neke zajedničke simptome.

1. Kada počinju prvi simptomi?

Prve naznake prehlade javljaju se dan do dva nakon kontakta s virusom, obično započinju svrabom i osećajem žarenja u grlu koji se polako pogoršavaju. Grip nastupa munjevito i naglo, od jutarnjeg zdravog i poletnog osećaja za samo par sati dođemo do bola u celom telu.
– Visoka temperatura, malaksalost, bol u zglobovim i mišićima, gubitak apetita – simptomi su gripa koji je obavezno odležati.

2. Koji su najsličniji simptomi?

Grlobolja i iscedak iz nosa prve su naznake bolesti koje se pojavljuju i kod gripa i kod prehlade. Ali, ipak s bitnom razlikom. Kod prehlade problemi s nosem i sinusima obično krenu nakon što grlo prestane da boli, nakon čega sledi providni iscedak iz nosa. Kod ovih simptoma mogu vam pomoći napici za prirodno otčepljivanje sinusa.
Postepeno on postaje obilniji, gušći i žut, a nos je sve vreme blokiran, peti dan stanje se poboljšava. Kod gripa upala ne sazreva na takav način, naime iscedak ostaje isti po nekoliko dana ne menjajući svoju teksturu. Iscedak kod gripa obično ne postaje gust i gnojav vremenom kao kod prehlade, a kašalj obično ostaje suv i neproduktivan.

3. Koliko visoka telesna temperatura otkriva prehladu/grip?

Blokada nosa i osećaj iznemoglosti koji nastaju zbog opterećenosti disajnih puteva kod prehlade izazivaju glavobolju i blagi osećaj groznice. Kada je reč o gripu takvi su simptomi mnogo intenzivniji i telo trenutno postaje prikovano za krevet, što uveliko uzrokuje skok temperature do 40°C.

4. Kada je vreme za mirovanje i ležanje u krevetu?

Zavisno od virusa koji su izazvali prehladu, razlikujemo i različite simptome. Nekada to mogu biti slabost i drhtavica, no oni nastupaju postepeno. Ležanje u krevetu nije nužno i osoba s prehladom može normalno da funkcioniše.
Za razliku od prehlade, grip simptome pokazuje u očima u obliku crvenila i suza, dok koža izgleda vlažno i drži visoku temperaturu. Bolovi u zglobovima, gubitak apetita, razdražljivost, osetljivost tela na dodir i iscrpljenost izazivaju i potrebu tela za odmorom. Kod gripa je nužan oporavak, ležanje u krevetu, minimalan kontakt s okolinom i pogotovo jačanje imuniteta.

5. Koliko dugo traje prehlada/grip?

Vrhunac prehlade događa se obično dva do tri dana nakon pojave simptoma, a najgore prolazi već nakon nedelju dana. Prehlada bi trebalo u potpunosti da se povuče tri, maksimalno četiri nedelje nakon oboljenja. Grip iscrpljuje telo pa se bolovi i umor mogu zadržati još nedeljama, ponekad mesecima nakon pojave prvih simptoma.
Fizičke aktivnosti postaju u tom periodu teške i propraćene velikom količinom znoja i iscrpljenosti. Teži grip dodatno oslabljuje organizam i može uzrokovati pojačane bolove u području stomaka, zglobova i mišića ili mozga. Ukoliko zbog zaraze virusom u telo počinju prodirati i bakterije prete ozbiljne bolesti poput upale pluća.

InterM.

Postoji dobar razlog zašto bi svake godine trebalo da se vakcinišemo protiv gripa. Naime, svaka nova vakcina smanjuje rizik od komplikacija izazvanih gripom, pokazali su rezultati španske studije.



Rezultati studije Instituta za javno zdravlje u Pamploni, koja je obuhvatila 65 ljudi, pokazali su da su oni koji su se vakcinisali svake godine imali dvostruko veće šanse da preventivno deluju na komplikacije koje bi grip mogao da izazove. 

“Pacijenti koji su se vakcinisali automatski su sprečili nekoliko ozbiljnih i fatalnih infekcija koje izaziva grip, za razilku od pacijenata koji to nisu učinili ili to ne čine redovno“, pišu doktor Icijar Kasado i doktor Hesus Kastilja u svojoj studiji. 

Doktor Dejvid Topam sa Univerziteta u Ročesteru podržava studiju objavljenu u magazinu "Canadian Medical Association", navodeći da se od gripa razboljevamo u proseku na tri do pet godina. 

“Vaš organizam ima vremena da oslabi. Vakcinisanje svake godine jača vaš imunološki sistem“, kaže on i objašnjava da svaka vakcina stimuliše

produkciju antitela i T-ćelija (tip limfocita) kako bi se organizam bolje branio od infekcije. Redovna vakcinacija takođe podstiče proizvodnju T-ćelija.


B92