Kopačke okačili o klin

Mihael Balak



Mihael Balak je bio jedan od najuniverzalnijih igrača. Mogao je da igra od štopera pa sve do napadača i da tokom jedne utakmice promeni barem tri pozicije. Ove godine Balak je odlučio da kaže zbogom profesionalnom fudbalu, ali će zauvek ostati u sećanju njegova srčanost na terenu i golovi kojim je rešavao mnoge bitne utakmice.

Mihael Balak je 26. septembra 1976. u gradiću Gerlic, na krajnjem istoku Nemačke, u pokrajini Saksonija (nekada DDR). Balak se ove 2012. godine povukao iz fudbala i trenutno živi sa devojkom Simon Lambe sa kojom ima tri sina - Luis (2001), Emilio (2002) i Žordi (2005). Jedan je od 100 najboljih živih igrača u izboru FIFA.


Mihael Balak je sa sedam godina počeo da trenira u klubu BSG Motor Fric Heker iz Kemnica, koji se tada zvao Karl-Marks-štat, gde će igrati do 1997, nakon čega odlazi u prvi veći tim - Kajzerslautern. 1999. prelazi u FK Bajer Leverkuzen, gde igra 79 utakmica i postiže 27 golova. Tu ostaje do 2002, kada na četiri godine prelazi u FK Bajern iz Minhena, gde će postati ne samo sportska, već i medijska zvezda. U minhenskom klubu je odigrao ukupno 107 utakmica i postigao 44 gola. U sezoni 2006/2007 igra u Engleskoj, gde je nosio dres Čelsija.

Prvi profesionalni gol dao je 1. oktobra 1996. u utakmici između Kemnica i Dinama iz Drezdena. Taj gol rešio je pobednika meča. Debi u Bundesligi desio se 19. septembra 1997, a u dresu Nemačke će zaigrati 28. aprila 1999 protiv Škotske. Prvi gol u dresu nemačke reprezentacije postigao je iz slobodnog udarca protiv Grčke, u meču koji je odigran 28. marta 2001. Bio je kapiten "pancera" za koje je odigrao 70 utakmica i postigao 31 gol.



Često mu se pridodaje epitet igrača utakmice. Prepričavaju se njegovi golovi u poslednjim minutama utakmice kao i njegova „dupla pakovanja“ (Doppelpack u žargonu sportskih komentatora i novinara u Nemačkoj) - dupli pogotci na utakmicama. Takođe, 2006. na SP u Nemačkoj bio je dvaput proglašavan za igrača utakmice.


Mihael Balak je u Nemačkoj tri puta osvajao kup, četiri puta prvenstvo. Tri puta je proglašavan za najboljeg nemačkog fudbalera. Soccer Digest ga je 2002. proglasio za najboljeg fudbalera na svetu. U Bundesligi je odigrao ukupno 232 utakmice, a strelac je bio 75 puta.



Uspesi:


2006: treće mesto na SP u Nemačkoj, šampion Nemačke sa Bajernom;
2005: fudbaler godine u Nemačkoj, šampion Nemačke sa Bajernom, dobitnik nagrade Bambi u konkurenciji nemačkog sportiste godine, nominacija za FIFA fudbalera godine;
2004: šampion Nemačke sa Bajernom;
2003: fudbaler godine u Nemačkoj;
2002: fudbaler godine u Nemačkoj, najbolji evropski igrač sredine terena (UEFA), viceprvak sveta (SP 2002), finalista Lige šampiona sa Bajerom iz Leverkuzena, viceprvak u Bundesligi.


Balak je vrlo bitna medijska ličnost u Nemačkoj - centralna je figura Adidasovih reklamnih kampanja. U kampanji uoči SP 2006, nazvanoj +10, nastupao je zajedno sa Dejvidom Bekamom, Zinedinom Zidanom. Kasnije se posvetio biznisu i partner je nemačkog Mek Donalsa (McDonald's), kampanje je radio i za Nemačku železnicu (Deutsche Bahn), Sony Playstation i Nemački telekom (Deutsche Telekom).


Specifičan je i Balakov odnos prema fanovima. On svoje obožavaoce veoma poštuje i iako ne izlazi mnogo u javnost, uvek nalazi načina da se zahvali svojim vernim fanovima. O njima Balak kaže: Fanovi su mi veoma važni jer su potvrda sopstvenog uspeha. Oni su nagrada za uloženi rad. Radujem se zbog svakog fana kojeg imam.

Ballack 13 je naziv Balakove kolekcije koja se prodaje putem Interneta i Balakovog sajta. Radi se o majicama, kačketima i jaknama sa znakom Ballack 13 - stilizovanim tako da predstavlja momenat radosti nakon postignutog gola. Izdvojeno Ball (na nemačkom „lopta“) i Balakova poza koja predstavlja slovo „A“ čine vizuelni identitet poznatog fudbalera. 2005. Adidas i Balak su prezentovali jaknu i dve majice kao zvaničnu kolekciju Ballack 13. 2006. nemački časopis Štern (Stern) objavio je knjigu o Mihaelu Balaku - Njegov put (Ballack - Sein Weg).



Moto poznatog fudbalera glasi: Nemoj sve tako ozbiljno da shvataš!



Tekst je preuzet sa Wikipedie

Andrej Ševčenko




Iz profesionalnog fudbala se povukao letos nakon Eura kada mu je bilo 35 godina. On je legenda ukrajinskog fudbala, najbolji strelac u istoriji nacionalnog tima, harao je Evropom u dresu Milana i Čelsija, a kao mali bio je veoma blizak svedok tragedije u Černobilu. On je Andrij Mikolajovič Ševčenko.

Andrij Ševčenko je rođen 29. septembra 1976. godine u Dvirkivšiniju u Ukrajini i trenutno je jedan od Fifinih 100 najboljih živih igrača. Dok je imao nepunih deset godina bio je zajedno evakuisan sa porodicom iz pripjetske oblasti pošto se tada dogodila čuvena havarija u Černobilu.

Možda je upravo radijacija ovom fudbaleru, poput strip junacima, dala neverovatnu brzinu i sjajan osećaj za gol, međutim šalu na stranu, Ševčenko i njegova porodica nisu imali nikakve posledice nakon pomenute tragedije, ali se te 1986. godine zbog posledica iste preselila u Kijev gde kreće jedna od najlepštih fudbalskih priča u Ukrajini.



Ševčenko je još kao dečak te 1986. došao u Dinamo Kijev, a za prvi tim je debitovao 1994. godine. U pobedi Dinama nad Barselonom od 4:0, u Ligi šampiona sezone 1997/98., Ševčenko je postigao het trik. U sezoni 1998/99. Ševčenko je postigao 28 golova u svim takmičenjima, od toga 19 golova u 23 prvenstvena meča i 6 u Ligi šampiona (3 u dvomeču protiv Reala). U svakoj od 5 sezona u Dinamu Ševčenko je osvajao titulu prvaka Ukrajine.

Posle odličnih partija u svom matičnom klubu prelazi da igra za italijanskog giganta AC Milan, u kome se proslavio, osvojio Italijansku ligu, i titulu prvaka Evrope. U pobedi protiv Juventusa 2003. u finalu Lige šampiona realizovao je odlučujući jedanaesterac u penal seriji. 2005. je takođe stigao s Milanom do finala, ali su izgubili u jednoj od najboljih utakmica svih vremena, regularno 3:3, a posle penala je pobedu odneo Liverpul. 2007. nije učestvovao u pobedi svog bivšeg tima, jer ga je godinu dana ranije kupio Ruski milijarder Roman Abramovič koji ga je doveo u Čelsi.



U maju 2006. godine Ševčenko prelazi u Čelsi za 30,8 miliona funti. Debitovao je na meču Komjuniti šilda protiv Liverpula, i postigao gol u porazu od 2:1. Svoj prvi gol u Premijer ligi postigao je 23. avgusta u porazu od Midlzbroa od 2:1. Prvi gol u sledećoj sezoni 2007/08. je postigao u meču Lige šampiona protiv Rozenborga, i taj meč se ispostavio kao poslednji meč Žozea Murinja. U Božićnom periodu sezone Ševčenko je igrao jako dobro, postigao je prvi gol u pobedi protiv Sanderlenda, i proglašen je za igrača utakmice protiv Aston Vile nakon gola i asistencije. Međutim onda je Čelsi preuzeo Felipe Skolari...

Pošto Ševčenko nije često bio u startnoj postavi odkako je Luis Felipe Skolari vodio ekipu, predsednik Milana Adrijano Galijani ponudio je da se Ševčenko vrati na San Siro, i Ševčenko je došao na pozajmicu. Međutim to više nije bio onaj stari Ševčenko jer je postigao za njega veoma skromna 2 gola na 26 mečeva i Milan je najavio da će se Ševčenko vratiti u Čelsi. Ubrzo nakon povratka u Čelsi Ševčenko odlučuje da napusti klub.



Avgusta 2009. Ševčenko se vraća u Dinamo Kijev, i već u prvoj utakmici postiže gol sa penala u pobedi protiv Metalurga iz Donjecka od 3:1. U novembru iste godine, u Ligi šampiona postiže gol protiv Intera. To je bio njegov 15. gol protiv Intera u karijeri. Karijeru je završio 2012. godine i to upravo u klubu odakle je počela njegova magija, kijevskom Dinamu.

2004. je dobio nagradu od "Frans Fudbala" za najboljeg igrača Evrope, a od FIFA je dobio nagradu za 3. najboljeg igrača na svetu te iste godine.

Sa reprezentacijom Ukrajine je na Svetskom prvenstvu 2006. stigao do četvrtfinala, u kojem ih je porazila reprezentacija Italije, dok je na njegovom poslednjem velikom turniru, Euru 2012, njegova Ukrajina iako domaćin takmičenje napustila već nakon grupne faze.

Odlazak argentinske legende u penziju: Rikelme završio karijeru

Nekadašnji fudbalski reprezentativac Argentine Huan Roman Rikelme saopštio je da je u 36. godini završio igračku karijeru.

"Odlučio sam da prestanem sa aktivnim igranjem i od sada ću da uživam na stadionima. Veoma sam zadovoljan karijerom, u svakom meču davao sam sve od sebe. Verujem da su ljudi uživali gledajući me na terenu", rekao je Rikelme.

Argentinski "plejmejker" karijeru je završio u matičnom Argentinos Juniorsu, za koji je igrao poslednjih šest meseci.



Najveći trag ostavio je u Boki Juniors, gde je u dva navrata odigrao 381 utakmicu i dao 92 gola.

Sa argentinskim velikanom osvojio je pet titula prvaka države, tri trofeja Kopa Libertadores, Kup Sudamerikana, nacionalni kup i Interkontinentalni kup.

Rikelme je 2002. prešao iz Boke u Barselonu, ali se na Nou Kampu nije najbolje šnašao i naredne četiri sezone proveo je u Viljarealu, sa kojim je osvojio dva Intertoto kupa i predvodio ekipu do polufinala Lige šampiona 2006. godine.

Za reprezentaciju Argentine nastupio je 51 put i postigao 17 golova.



blic