Tajland

Tajland | ponedeljak 21.03.2011/Izvor: Politika | Dimitrije Stanković

Tamo ni psi ne laju


U tihoj, mirnoj tropskoj idili Ao Nanga, među rajskim plažama, pod raskošnim krošnjama palmi i banana, čak se i kučići i mačke retko oglašavaju, kao zanemeli od tolike lepote.



U Ao Nang sam stigao posle dvočasovne vožnje brzim brodom u jedno kasno januarsko popodne. Ovo je bila moja poslednja destinacija na devetnaestodnevnom putu po Singapuru, Maleziji i južnom Tajlandu, i tu sam planirao da ostanem puna četiri dana. Namera mi je bila da se odmorim i posetim mnoštvo toga što se u ovom delu Tajlanda može videti – pre svega da što više uživam u rajskim plažama.

Krabi, glavni grad istoimene oblasti, nije posebno atraktivan, pogotovo ne kao dvadesetak kilometara udaljeni Ao Nang. Mesto se sastoji od jednog šetališta duž Andamanskog mora, azavršava gradskom plažom i putem koji ide ka brdima i unutrašnjosti, odnosno gradu Krabiju. Na tom su šetalištu načičkani restorani i prodavnice, a mnogobrojna odmarališta su uglavnom malo zavučena na pomenutom putu.

Među njima je i „Rajsko odmaralište” (Paradise Resort)u kojem sam odseo i dobio sjajan bungalov okružen bogatim tropskim rastinjem.Kompleks počinje lepim restoranom gde sam svako jutro obilno doručkovao,a završava divnim malim bazenom sa tamnoplavim pločicama i udobnim ležaljkama ispod raskošnih krošnji palmi i banana.

Dva ostrva

Tokom boravka u Ao Nangu otišao sam na dva izleta do obližnjih ostrva. Prvi je bio popodnevno-noćni izlet koji je organizovao Emil, Južnoafrikanac sa dredovima,već godinama nastanjen na Tajlandu. U grupi je bilo nekoliko Italijana koji su se sa ekonomskom krizom takođe ovamo preselili, kao i par vremešnih Australijanaca, te mlađi ruski par sa dve male devojčice. Tura je počela ronjenjem i posmatranjem najrazličitijih šarenih ribica kojima more obiluje, kupanjem, te odlaskom do ostrvakoje je oblikom stena podsećalo na kokošku.

Na „ostrvu kokoške” smo čekali zalazak sunca, a Emil je krenuo da u ogromnom loncu kuva na plaži svoj specijalitet od morskih plodova, ribe i povrća, sve u kokosovom mleku koje se ovde jako mnogo koristi u ishrani. Sunce je polako zalazilo i tonulo u more, slika je bila nestvarna, baš kao i boje neba koje su od zlatne prelazile u crvenu i onda purpurnu. Uporedo sa tim rasla je i naša glad koju je miris jela samo pojačavao. Pred početak večere na pesku, jedan od momaka iz posade našeg čamca priredio nam je pravi spektakl. Nekada je učestvovao na takmičenjima bacača vatre i sada je pred nama pokazivao svoju veštinu: okretao vatrenu užad i vrteo zapaljene čunjeve. Večera na pesku, pod svećama,bila je za pamćenje... A pred povratak u Ao Nang imali smo još jedno – ovog puta noćno kupanje – interesantno zbog posebnog efekta svetlucanja koje su naši pokreti ruku i nogu u moru izazivali.

Sutradan smo posetili veličanstveno ostrvo Poda sa predivnom tirkiznom plažom ispred koje se pružala visoka i uspravna stena, kao izrasla iz mora. Bilo je dosta turista unaokolo – ponajviše Rusa koji su inače brojni (i) u ovom delu sveta – koji su poput mene uživaliu toplom moru i prijatnom pesku. Ova je tura uključivala i posetu jednoj od najlepših plaža koja se zove Phra Nang, a pored koje se nalazi i poznata pećina.



Kuvanje, pa masaža...

Jedan dan sam posvetio – kuvanju. U obilju sadržaja koji se inače nude – jahanje slonova, safari, poseta vodopadima i slično – ja sam izabrao da odem na jednodnevni kurs pripremanja i kuvanja tajlandske hrane. Kurs traje oko šest sati, a u mojoj grupi su bili sredovečna Brazilka Kristina iz Sao Paula, pa mlada Lora, detektivka iz Londona i njen momak Sajmona, te dvoje isto tako mladih Švajcaraca iz Ciriha. Celi program započeo je posetom pijaci u Krabiju (pošto u Ao Nangu nema prave pijace, već samo klasičnih radnji ili samousluga sa namirnicama) gde jeponuda ogromna, a ono što može da se vidi je veoma različito od onoga što se nudi u našim krajevima. Počeli smo sa najrazličitijim povrćem, nastavili s egzotičnim voćem, mesom, svakolikom ribom, začinima, kokosom...

Na imanju u Ao Nangusu nas već čekali spremni stolovi, posuđe, namirnice i plinski šporeti, na velikom lepo uređenom prostoru,pokrivenom zbog zaštite od jakog sunca. Tu smo se opremili keceljama, izabrali šta ćemo da spremamo (svako je birao po jedno od tri predjela, supa, glavnih jela, salata, karija ikolača). Naša je „učiteljica” malena i simpatična Nut pod čijim budnim okom počinjemo da seckamo, uvijamo, pržimo, kuvamo – i to jako uspešno. Sve što smo tog dana pripremili (i onda u slast pojeli) bilo je zaista ukusno, čak ukusnije od bilo čega što sam pojeo u restoranima tih dana. Iskustvo je bilo neprocenjivo, a na kraju smo dobili i svako po jedan mali kuvar da možemo da se uvek podsetimo na to šta smo sve spremali. Rekoh, hrana je bila sjajna, kao sto je to uopšte hrana na Tajlandu – ukusna, lagana, lako svarljiva – no problem koji tek treba da rešim ako i kada poželim da kod kuće spremim to što sam naučio jeste gde i kako naći potrebne, tako specifične tajlandske namirnice.

U Ao Nangu sam otišao i na tajlandsku masažu koja se ovde posvuda nudi u desetinama otvorenih salona koji rade punom parom. Od obilja ponuđenih varijanti izabrao sam jednočasovnu tradicionalnu,po ceni od petevra. Masaža je dosta snažna, na momente i gruba, ali je krajnji efekat izuzetno pozitivan:posle nje osećao sam se kompletno relaksirano i sveže. A maserka je – na moje čuđenje – znala ponešto o Srbiji, jer je dvadesetak godina ranije boravila u našem „komšiluku”, u Italiji i Grčkoj.

Putujući po Tajlandu video sam dosta pasa i mačaka. U jednom sam trenutku shvatio da nijednu od ovih životinja nisam čuo da se oglasi – psi nisu lajali, mačke nisu mjaukale, valjda su se ponašali u skladu sa onim kako se ponašaju i ljudi ovde – Tajlanđani su tihi, mirni i krajnje neagresivni, pa su valjda i životinje poprimile te osobine. No poslednjeg dana, dok sam jeo u jednom jednostavnom tipično tajlandskom restoranu s plastičnim stolicama i stolovima na pesku, pokrivenim kariranim stolnjacima, odjednom je jedan pas zalajaoreagujućina iznenadni i bučni dolazak nekeTajlanđanke. Ipak laju,pomislio sam,smejući se samom sebi što sam u to uopšte posumnjao...

Foto: trib, TheBigTuoffe/Flickr

Tajland – jezgro hedonizma

Urbana džungla Bangkoka, prirodna oko Čang Maia, opuštanje na plažama Koh Tao-a, masaže, joga i ukusna hrana mame turiste da posete Tajland.

Izvor: Večernje novosti



Kultura kakvu još niste upoznali, ljudi puni tolerancije koji ne skidaju osmeh sa lica na mestu gde se priroda poigravala svojim lepotama… Tajland!

U današnjoj kraljevini, koja se do sredine 20. veka zvala se Sijam, većinsko stanovništvo čine Tai, pripadnici budističke religije, narod koji je prvi koristio bronzu. Laošani i Kinezi su u velikom broju, a na severu Tajlanda, u džunglama, žive plemena koj je civilizacija zaobišla i koja ćete imati priliku da upoznate na Jungle trekingu.

Tokom svoje 800 godina duge istorije, Tajland za razliku od ostalih zemalja Jugoistočne Azije, nikada nije bio kolonija. Iako poznati po svojoj miroljubivosti, Tajlanđani su učestvovali u ratu u Vijetnamu koji je za posledicu ostavio veliki pad njihove privrede.

Ljudi Tajlanda su veliki majstori kuhinje, nadaleko poznati po ljutim specijalitetima pretežno od pirinča izmešanog sa raznim povrćem. Hrane se zdravo, piju čajeve, koktele od voća, a slatkasti durijan važi za najkvalitetnije voće na svetu. Namirnice nabavljaju pretežno na plovećim pijacama, na kojima možete kupiti i svež ananas po ceni od 10 centi. Uz "Jungle Travel" uplovite u svet egzotike i doživite ono što ne možete kod kuće.

Bangkok

Glavni i najveći grad Tajlanda je urbana džungla sa izmešanim mirisima, jedva prohodnim saobraćajem, jeftinom uličnom hranom i burnim noćnim životom. Videćete uniformisane studente koji hitaju ka fakultetima, nasmejane bekpekere koji neprestano istražuju ovu prelepu zemlju, turiste izgubljene u gužvi...

Na reci Cao Praja, čija delta je jedna od najplodnijih na svetu, ispresecan kanalima iznikao je grad oblakodera, haotičan i prenaseljen, a neverovatno zabavan. Noćni klubovi, barovi, diskoteke, egzotika istoka izmešana sa raznim svetskim kulturama, upoznavanja, odličan provod... Ukoliko želite da se vozite tuk-tukom, cenjakajte se. Zabavno je i mnogo jeftinije nago taksi.

Izrađen od žada koji propušta svetlost, na obali Cao Praje u Velikoj palati hrama, smešten je Smaragdni Buda. Inače, na Tajlandu možete videti veliki broj hramova posvećenih osnivaču budizma. Zbog svoje velike ljubavi prema praznicima, Tajlanđani slave hrišćanski Božić i tada na ulicama Bangkoka pored palmi možete videti okićene jelke. Svi se vesele, pozdravljaju, ali nikako ne dodiruju glave jer su one najpoštovaniji deo tela.

Čang Mai i džungle Tajlanda



Grad na severu zemlje, drugi po veličini posle Bangkoka, okružen je džunglom. Put ne bi bio egzotičan da ne zavirimo u to rastinje i otkrijemo šta nas čeka van civilizacije. Slonovi koje čuvaju kao kućne ljubimce, koriste i za masažu. A upravo ti slonovi će nam biti prevozno sredstvo kroz džunglu. Zajedno sa Jungle-ovim i lokalnim vodičem krenućete putem prirode netaknute ljudskom rukom.

Preko pirinčanih polja, jahajući najjače životinje na kopnu, stižemo u selo... Selo u srcu džungle, selo u kome živi pleme... Naše Jungle pleme će se upoznati sa pravim plemenom, ljudima koji ne znaju za automobile, IT, noćni život... Žene su obučene u ljubičaste suknje, istetovirane po licima i imaju prstenje oko vratova koje predstavlja simbol plodnosti i lepote.

Organizovaće nam ručak, prženi pirinač sa sosevima od piletine i ponuditi nas svežim ukusnim voćem. Avantura ne bi bila potpuna da se ne okupamo u vodopadima. Jedinstven doživljaj... Kupanje u džungli, sunčanje na kamenu dok kroz gusto granje probija sunce... Noćenje u ovom selu je nešto što naši turisti ističu kao najupečatljivi događaj. Logorska vatra, otvoreno nebo, milioni zvezda nad vama, pa noćenje u bungalovima od bambusa sa baldahinima na podu. Život u plemenu, jedno sasvim novo iskustvo...

Koh Pan Gan



Čujete talase kako šušte... Zvuk koji se meša sa pucketanjem palminog lišća... Koh Pan Gan... Bele peščane plaže, ležaljke između dva stabla palme, ispijanje kokosovog mleka... Za ostrvo na kome vladaju drugačija pravila i drugačiji zakoni kažu da je „Ibica Istoka“ sa hipicima, rejverima, umetnicima i svim ljudima slobodnog duha. Dodir po ramenu, zalazak sunca i osmeh upućen osobi sa kojim sedite na sitnom belom pesku dok vam talasi zapljuskuju stopala, čaroban je doživljaj. Lude žurke, fotkanje i voćni kokteli tokom noći, pa ujutru opuštanje tela i duha uz jogu i meditaciju... Potpuna sloboda! Za razliku od komecijalizovanih turističkih ostrva na Tajlandu na kojima turisti rasipaju novac na stvari prisutne i u zapadnoj kulturi, na Koh Pan Ganu se živi na jedinstven, nama stran način. Ali kad osetite tu atmosferu i upoznate ostrvo, nećete se više osećati više kao stranci.

Ići ćete i na pijacu u Tongsali kako bi kupili i probali ljutu salatu od papaje, ceđene sokove i svežu ribu. Nakon ukusnog obroka, prijala bi vam jedna masaža. Ne klasična, kao što ste navikli u salonima na Zapadu, već sterao masaža – dve maserke, četiri ruke i duplo veće uživanje.

Stanovnici ostrva su jednostavni ljudi koji žive u velikim porodicama, tetke i strine gaje decu kao da su im rođena, a vi ćete se osećati kao kod svoje kuće, u svojoj porodici... Nipošto ne podižite glas, pričajte tiho i pozdravljajte ih sklopljenih dlanova u visini grudi. Ne brinite, Jungle pleme se lako uklapa u pravila stanovnika egzotičnih destinacija, jer ima stav prijatelja i osmeh koji govori više od reči.

KOH TAO



Ostrvo koje je dobilo ime po svom geografskom obliku još od strane prvih doseljenika – ostrvo kornjače, danas je glavna meta zaljubljenika u ronjenje. Ukoliko ste početnik možete upisati kratki kurs kako bi upoznali podvodni svet sa raznobojnim koralima i ribicama. Nekada su ostrvo naseljavale zelene kornjače, ali razvoj turizma negativno je uticao na njih. Međutim, udruženja lokalnih ronilačkih centara gaje i čuvaju mlade korjače i čine sve da one ponovo budu simbol ovog ostrva.

Fool moon party



Žurka koja nikada ne prestaje...Veče punog meseca, ljudi naviru sa svih strana, traži se krevet više...

Na plaži Haad Rin organizuje se specifična žurka, žurka na kojoj se kokteli služe u koficama, sa prirodnom guaranom i dosta leda, na kojoj se iza ljubičasto – plavih tonova neba u isto vreme vide Sunce i Mesec.

Klubovi jedan pored drugog, muzika za sve ukuse, od house-a, preko hip-hopa, drum’n’bass-a, tence-a do MTV hitova. Oko 20.000 bosonogih ljudi, svi se dobro zabavljaju, đuskaju, uživaju... Mnogi je smatraju najluđom žurkom na svetu, a mi smatramo da je treba doživeti...

Tajland



Tajland se nalazi u središnjem delu Indokine. Graniči sa Malezijom, Kambodžom, Laosom i Mianmarom. Tajland privlači više posetilaca nego bilo koja druga zemlja u južnom delu Azije. To je zemlja koja će vam zaustaviti dah prelepom prirodom, inspirativnim hramovima, ljubaznošću lokalnog stanovništva, karakterističnom kuhinjom i ruševinama impresivnog antičkog kraljevstva.



Od visokih planina Mae Hong Sona i krečnajčkih uzvišenja pored Andamanovog mora, do uzavrelih klubova Bankoka i mirnih sela duž Mekong reke, Tajland nudi ponešto za svakog putnika. Kultura Tajlanda je bila pod različitim uticajima, ali se nikada nije promenio karakter Thai kulture, čak ni u modernim gradovima.



Moderna Thai umetnost je zadržala mnogo tradicionalnih elemenata ali je prisutan i uticaj zapada. Jedna od karakteristika Thai arhitekture je vat, budistički hram specifičan za Tajland.


Najpoznatija umetnička dela na Tajlandu su murali na hramovima, karakterični po nedostatku treće dimenzije, senke i dubine. Tradicionalni zanati su izrada posuđa od keramike, tkanina od pamuka i svile. Thai narod je ponosan i jak, vekovima se bori da zaštiti svoju nezavisnost.

pixelizam