Mnogo puta sam se srela sa ljudima koji su mi rekli da nemam pravo da karakterišem Musoa, Noru Roberts…kao loše autore jer oni su prodali ne znam ni ja kakav tiraž. Često mi kažu i da svaka knjiga postoji da bi se čitala evo kakav je moj stav:
Istina: Da svaka roba ima svog kupca i to je činjenica.
Nešto što ni ja ni bilo ko ne može da promeni
Laž: To opet ne znači da to što se prodaje toliko nju čini dobrom.
Moja baka ima jednu poslovicu koju često koristi od kada smo Maša, Mina i ja bile male „sve što leti ne jede se“. E u tome je srž. Kupovati samo bestselere je OK za nekog ko tek ulazi u čitanje pa ne ume da se snađe, ali kada ti sebe zoveš iskusnim znaćeš da je bestseler uglavnom samo marketinški trik. Jer na žalost dobar deo ljudi plitko razmišlja te čitaju knjige koje su za „puštanje mozga na poljanu“.
Postoji ta jedna interesantna vrsta ljudi koji toliko voli te nove kao suncem okupane korice knjige uglavnom ove sa akcije na kioscima pa imaju pregršt knjiga od toga možda dve-tri koje zaista vrede (a svi znamo da one koje vrede su zapravo kvalitetne knjige i da korice nisu bitne).
Istina: Nove knjige jesu lepe na oko
Nećemo da se lažemo. Svi mi volimo da vidimo lepe knjige i onako lepu kolekciju no kada čitate estetika bi trebalo da padne u drugi plan.
Laž: Ako zaista želiš da čitaš to ti neće biti prioritet.
Ako sam nešto naučila u svom dosadašnjem čitalačkom iskustvu (koje nije veliko ali je po meni pristojno dobro jer sam prošla kroz razne stvari i razne vrste i žanrove) su dve stvari:
1) nije u kvantitetu već u kvalitetu-imati pet knjiga koje vrede na polici čini tvoju biblioteku mnogo bogatijom nego imati 150 koje ne vrede
2 )Što više čitaš sve manje te je briga kakve korice knjiga ima- kada sam ja počinjala ozbiljno da ulazim u svet knjiga htela sam sve nove knjige i da sve to bude tip-top. Sad me apsolutno boli uvo da li je knjiga iz 1680-e ili tek izdata. Kad imam da kupim volim da se počastim kad nemam čitam elektronsku (ne idem u biblioteku zbog toga što nisam odgovorna za vraćanje). Imam starije knjige, ima poklonjene polovne imam i nove. Bitno je da čitaš kvalitetno i da ti je stalo da pročitaš a kave su korice- koga briga.
Ah da „ja ne mogu da se suzdržim da ne kupim“. Znam to sam bila i ja pre par meseci. Ruku na srce ja sam jako srećna što imam baku koja mi otvoreno kaže „ne možeš da kupiš ne treba ti sada“ inače bih izazvala bankrot. Negde nepisano pravilo važi da ako voliš knjige ne možeš da se suzdržiš a da ne kupiš neku. Realnost evo ovako nekako:
Istina: Svi mi volimo sa se počastimo
Ne samo kada se radi o knjigama. Realno ko ne voli da sebi kupi nešto novo?
Laž: Ne mogu da prestanem da kupujem
Veruj mi na reč-možeš samo nećeš. Početkom ove godine dobila sam par knjiga tj. Neke sam dobila neke sam sama kupila i moja baka je rekla da narednih mesec dana mogu da zaboravim na knjige. Prvih par nedelja sam smišljala sve razloge zašto mi baš ta ili ta knjiga treba. Kad sam videla da nema ništa od toga smirim se i ne tražim ja ni jednu. Od početka godine nisam kupila ni jednu knjigu i znate šta? Uopšte mi se ne kupuju. Imam nekih pet koje čekaju za čitanje imam još par elektronski zašto bih nagomilavala? Dakle možeš da se odvikneš od kupovine ne pokušavaj da me ubediš u suprotno.
Oni su kao miks broja 2 i 3. To su dakle ljudi kojima knjiga prevashodno ima značaj kao nešto za šta je dat novac. Znate kao nova vaza koju ste tek kupili. Oni je tretiraju skoro kao kućnog ljubimca samo što joj ne zapevaju uspavanku za laku noć.
Istina: Naravno da knjige treba čuvati.
Ne osporavam da čovek ne treba da bude aljkav ili toliko ne pažljiv u vezi bilo čega u životu. Kolekcija knjiga je lepa lepo je i pričati priču koja te vezuje za knjigu. Ovde konkretno govorim o onima koji se vezuju kao što se neka druga vrsta veže za nove cipele. Kapirate?
Laž: Prevashodno se treba vezati za priču, ne za objekat
Znate kako da me niko ne shvati pogrešno, jer možda je do mene lično ali ja zaista sebe ne vezujem za materijalne stvari. Dakle po meni čovek prevashodno treba da se veže sa priču koja mu se dopala ili sentimentalnu vrednost koju ona nosi. Knjiga kao objekat je ništa drugo do kartona i listova papira.
Često (možda čak i previše često) se srećem sa vrstom ljudi koja mi uporno govori da je jako načitana. Opseg su uglavnom Roberts-Koeljo-Šeldon-Muso… Ono ja za sebe ne bih smela da izgovorim da sam načitana a kamoli nešto više. Kul je to što ti voliš da čitaš samo nema potrebe da nekome namećeš kako si ne znam ni ja koliko načitan.
Istina: Čitati nešto je svakako bolje nego ne čitati ništa.
Ali sine imaš ti dug put do načitanosti.
Laž: To što si pročitao 150 knjiga sa kioska (ne računajući posebne edicije iz časopisa) te ne čini načitanim
Načitana osoba je osoba koja je prošla kroz razne strane književnost a klasika i dela koja pripadaju opštoj kulturi su ovde neizostavan deo. Potrebne su godine i godine da za sebe možeš ovo da kažeš. Ja ne mogu. Iskreno ja mogu samo da kažem da čitam i volim da čitam ali da sam načitana naspram nekih ljudi koje znam-sačuvaj bože.
Ned 10 Mar - 14:12
Retko kada i pitam nekog šta je pročitao, šta čita, jedino ako ga vidim sa nekom knjigom,pa ono uzgred upitam, šta to čitaš i jel ti zanimljiva knjiga? 
Ne bih ni mogla ništa komentarisati ako na primer tu knjigu nisam čitala, bez obzira ko je pisac. Svaka knjiga je na svoj način pisana i ako mi se neko delo od nekog pisca nije dopalo, možda bi mi se dopala neka neka druga od istog autora... 
