Dragan Radenovic Dragan Radenovic je rodjen 12. aprila 1951. godine u Sarajevu.
Ozenjen je i otac dve cerke. Diplomirani pravnik, zavrsio je Fakultet primenjenih
umetnosti, odsek vajarstvo, u Beogradu.
Istovremeno je magistar umetnosti, doktor filozofije i vajar, a zaposlen je na
Fakultetu primenjenih umetnosti, kao profesor modelovanja. Clan je ULUS-a,
a pored toga je clan Akademije Ruske Federacije za bezbednost, odbranu
i pravni poredak. Redovni je profesor na ovoj Akademiji. Clan je predsednistva
Medjunarodne Akademije za nacionalnu bezbednost.
Od druge polovine 80-tih godina Dragan Radenovic je ziveo i radio u SAD.
Predavao je na vise americkih Univerziteta i umetnickih skola. Njegovi radovi
se nalaze u najprestiznijim privatnim kolekcijama i zbirkama, na Univerzitetu
Harvard u Kembridzu, kao i stalnoj postavci Nacionalne galerije portreta pri
Institutu Smitsonijan u Vasingtonu.
Dragan Radenovic je proveo gotovo citavu deceniju u Rusiji. Predavao je
skulpturu na Akademiji likovnih umetnosti u Sankt Petersburgu.
Gianna Angelopoulos-Daskalaki predsednica organizacionog komiteta letnjih
Olimpijskih igara 2004. godine u Atini pozvala je Radenovica da postavi svoju
skulpturu u glavnom gradu Grcke. Skulptura u bronzi »Minotaurus IV« visine
oko 4 metra bice trajno postavljena u Atini.
Dr Dragan Radenovic se bavi jezikom vizuelnih komunikacija i njegovom
primenom u sredstvima savremene komunikacije. Clan je nekoliko naucno
- umetnickih timova u zemlji i inostranstvu koji istrazuju fenomene
prepoznavanja oblika, simbola i znaka.
Pariski uzlet Dragana RadenovićaOko svevidece
Likovna publika u Parizu prestonici evropske kulture imala je zadovoljstvo da vidi cetiri skulpture Dragana Radenovica, srpskog vajara koji je izlagao u okviru izlozbe "Art en Capitale" u Gran Paleu i Luvru. Radenovicevo "Oko svevidece" i "Eol" su dominirali na izlozbi.
Probirljivi Parizani nisu se mogli nacuditi monumentalnoj skulpturi Oka, svevideceg, svemocnog, nedremanog, kome nista nije moglo da promakne. A "Eol", Bog vetra (skulptura u bronzi) nikako se nije pritajio. Uspostavio je ritam kroz tragove umetnikovih dlanova i prstiju. Oni su ga oziveli dajuci mu eroticni naboj. Posetioci su bili uvereni da je skulptura velika zagonetka. Nesto sto straje vecito i komunicira i sa nama a i sa svojim stvaraocem trazeci istinu. Radenovicevi umetnicki nemiri nikako da se skrase. Raskosni talenat je pretocio u skulpture nevidjenih razmera, snage, energije. "Koju moc i magiju imaju dela ovog Srbina," govori Francuskinja Izabel, dodirujuci skoro pobozno Draganovog gavrana "Ananda" izlozenog u Luvru.
"Dve izlozbe na kojima sam izlagao, najpre Gran Pale, pokrovitelj francusko ministarstvo kulture i ministar Frederik Miteran, i salon Luvr Karusel, pokrovitelj francuski predsednik Nikola Sarkozi su mi doneli lepo iskustvo i ogromne mogucnosti" govori Dragan Radenovic. Ovogodisnja nagrada fondacije Tejlor za skulpturu koju je nas vajar dobio medju hiljadu izlagaca je priznanje i potvrda njegovog talenta i istrajnosti. Na vest o nagradi, cestitke su stizale sa svih strana: od pariskih umetnika Jarmile Vesovic, Zlatka Glamocaka, Petra Omcikusa, arhitekte Tome Garevskog, zatim od ambasadorke Srbije pri Unesku, Zorice Tomic, ambasadora Srbije Dusana Batakovica i mnogih drugih. Iz Beograda, prof.dr. Radmilo Petrovic trazi odgovor sta je to pariski umetnicki svet toliko zanelo u monumentalnoj skulpturi "Oka svevideceg". On, izmedju ostalog kaze: "Radenoviceva carolija kojom je skulptularnom simbiozom udruzio do sada nevidjen spoj oka, vicnog gledanju i noge vicnoj hodu. Ta metafora pokazuje da oku ne moze nista promaci niti mu se suprotstaviti u Vaseljeni.
Radenovic se, tokom svog boravka u francuskoj prestonici, susreo sa profesorom Fransisom Kontom gde su dogovorena strucna predavanja na katedri za doktorske studije. Do ovog susreta je doslo posredovanjem Aleksandra Protica iz delegacije Srbije pri Unesku. Takodje, Radenovicu predstoji sastanak sa porodicom De Gol i unukom Sarlom gde ce se dogovoriti izrada portreta slavnog francuskog generala Sarla De Gola.
Dragan Radenovic zivi i stvara u ateljeu na Ciganskom Brdu. Po obrazovanju filozof, sa diplomom pravnog fakulteta, likovno obrazovanje stice na fakultetu primenjenih umetnosti, magistar i doktor nauka svetske obrazovne organizacije u Njujorku i drzavnog univerziteta u Moskvi. Pocasni doktor nauka za ocuvanje intelektualnih sposobnosti coveka (Moskva), clan Ruske Akademije Umetnosti, koju je 1757. osnovala imperatorka Katarina Velika. Od maja 2010., clan Akademije Lepih Umetnosti Pariza (Beaux-Arts). Takodje je osnivac skulptorskog udruzenja vajara SAD-a, medjunarodna asocijacije likovnih umetnosti pri OUN.
Dragan Radenović je rođen u Sarajevu, 1951. godine. Odrastao je u Supetru na Braču i Šibeniku, gde se prvi put susreo sa skulpturama, igrajući se oko iskopina rimskih nekropola i na trgu ispred Šibenske katedrale. Iskustvo mudrosti i vizuelnog komuniciranja stekao je pored fresaka Pećke patrijaršije, Dečanskog manastira, Bogorodice Ljeviške, Arhangela..., provodeći tu školske raspuste. Poreklom Srbin sa Kosova i Metohije, ikavicu je zamenio za beogradski žargon u srednjoj tehničkoj školi u Beogradu i Zemunu. Dragan Radenović je diplomirani pravnik. Visko likovno obrazovanje stekao je na Fakultetu primenjenih umetnosti. Magistar je umetnosti (Svetska obrazovna organizacija, Njujork, SAD), doktor nauka o umetnosti (Filozofski fakultet Državnog univerziteta u Moskvi) a komisija Univerziteta umetnosti u Beogradu nostrifikovala je doktorsku disertaciju. Počasni je doktor nauka Akademije za očuvanje intelektualnih spospobnosti čoveka (Moskva, Rusija). Studentima predaje osnovnu vajarsku disciplinu- modelovanje i teoriju jezika vizuelne komunikacije, za šta je rutinu stekao na poznatim svetskim univerzitetima u Americi i Rusiji.
Skulpture Dragana Radenovića nalaze se u značajnim svetskim muzejima i privatnim kolekcijama. Izlagao je na više desetina samostalnih izložbi i na nekoliko stotina kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nagrada za umetnička ostvarenja i doprinos razvoju teorije umetnosti. Član je mnogih internacionalnih umetničkih i naučnih organizacija i učesnik u značajnim projektima. Od juna 2007. godine počasni je član Ruske akademije umetnosti, koju je 1757. godine osnovala imperatorka Katarina Velika. Od maja 2010. godine član je Akademije lepih umetnosti Francuske.
Atelje i park skulptura vajara Radenovića nalazi se na Ciganskom Brdu iznad Grocke, pored Beograda.
Osamdesetih godina prošlog veka, radio je kao asistent u ateljeu dušana Džamonje i ateljeu Henrija Mura, gde je povećavao skulpture ovih umetnika od razmere skice do prirodne veličine i pripremao ih za livenje u trajnim materijalima.
Dr Dragan Radenović je bio sekretar Odseka za logistiku i sisteme u Centru za multidisciplinarne studije Beogradskog univerziteta 1979. godine. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije od 1980. godine i član i osnivač YUSTAT-a. Takođe je član skulptorskog staleškog udruženja vajara SAD-a, "Skulptorskog gilda" i Međunarodne asocijacije likovnih umetnika pri OUN-u.
Po mišljenju uticajnih teoretičara i kritičara umetnosti Kloda Bonara, nobelovca Vilada Ven Ormana Kvajna, Tatjane Samarine i drugih, delo Dragana Radenovića postalo je baština savremene likovne umetnosti. Jovan Despotović, istoričar umetnosti iz Beograda, zaključuje da je vajar Radenović jedan od onih stvaralaca koji rade izvan dominantnih stilskih pravaca i koji na taj način doprinosi stvaranju celine umetničke slike vremena i upotpunjuje stvarni estetski fenomen epohe. Na taj način on utiče da se poveća opšti nivo popularnosti umetničke delatnosti autentičnim jezikom koji je paralelan vodećem stilu vremena. Istorija savremene skulpture pojavom Radenovića stekla je bitan korektiv smisla i vrednosti opšteg umetničkog stvaralaštva. Za Dragana Radenovića može se sa punim opravdanjem navesti, onako kako je to teorijski i istoričarsko umetnički isticao Herbert Rid, da predstavlja modernog umetnika koji je po prirodi i po sudbini uvek individualista a koji nalazi najdublje korene u delima Onora Domijea, Ogista Rodena, Eduarda Rosa, Antoana Burdela i drugih.
"Gospodin Radenović je novi fenomen u svetu skulpture; on se izražava u klasičnim skulptorskim materijalima, modelujući negativne forme uobičajenih motiva, često u nizu izdvojenih segmenata koji čine jedan umetnički objekat. Pojedinac ima neodoljivu želju da dodirne ili da uđe u negativni prostor" (Klod Bonar, umetnički kritičar, Pari Mač)
.................
koreni.net
Nika sa Andrejinim krstom, 2009., Apatin