Nepravilni izrazi u našem jeziku.

1. ATMOSVERA
Može da se kaže jedino ATMOSFERA, jer reč vodi poreklo od grčke reči atmos što znači para i reči sfera - lopta. Bilo da ovu reč koristite u značenju vazdušnog Zemljinog omotača ili da opišete kakvo je opšte raspoloženje na nekom događaju, uvek ćete izgovarati i pisati atmosfera.
2. UVEŽEN
Pravilno je samo UVEZEN, jer tako glasi trpni glagolski pridev glagola uvesti. Gradi se od okrnjene prezentske osnove uvez- i nastavka -en. Ovde ne dolazi do jotovanja, pa se glas z ne zamenjuje glasom ž. Isto važi i za IZVEZEN i DOVEZEN.
3. ČAK ŠTAVIŠE
Najučestaliji pleonazam u srpskom jeziku. I ČAK i ŠTAVIŠE su dve reči koje imaju isto ili slično značenje. Sinonimi su u funkciji reči pored svega, naprotiv… Suvišno je pisati obe reči. ŠTAVIŠE je rečca za isticanje, a ČAK je prilog turskog porekla sa istim značenjem.
4. ZASPEM, ZASPEŠ
Ako želite nekome da saopštite da nikako ne možete da utonete u san, vi ćete mu reći "ne mogu da ZASPIM", a ne "ne mogu da zaspem". Zaspim je prvo lice jednine prezenta glagola zaspati. Drugo lice glasilo bi zaspiš, a ne zaspeš. Ukoliko nekome kažete da ne možete da zaspEte, vi mu onda saopštavate da ne možete nešto zasuti.
5. ISKIPITI I PROVRITI
Pojedine domaćice u ovome svakodnevno greše. Verovatno su slušale od svojih majki i baka kako govore "iskipilo mi je mleko" ili "provrila/uvrila mi je voda", odnosno "voda vri". Glagol vreti, a ne vriti i njegove izvedenice - provreti, uzavreti itd. imaju u prezentu sledeće oblike: vrim, vriš, vri… ali u 3. licu množine izuzetno vru. Radni glagolski pridev je vreo/vrela "voda je provrela", "čaj je uzavreo"… Isto važi i za glagol ISKIPETI jer se kaže kipeti, a ne kipiti.
6. IZVINUO
Ukoliko želimo da kažemo da smo nekom priznali svoju krivicu i da nam je žao, onda je pravilno reći IZVINIO SAM SE. Ali, ukoliko nekome kažete da ste se izvinuli, onda mu saopštavate kako ste se savili unazad, iskrivili, ili iščašili nešto.
7. ODMARAM
Pogrešna je upotreba glagola ODMORITI/ODMARATI kao nepralaznog glagola umesto povratnog OMORITI SE/ODMARATI SE. Zato nikako ne bi smelo da se kaže "idem malo da odmorim" ili "sedimo u parku i odmaramo".
8. VAZNA
Od nemačkog "Vase", francuskog "vase" i latinskog "vas" što znači "sud, posuda" koja služi da u nju stavimo cveće, dobili smo reč VAZA. Ova posuda u srpskom jeziku zove se isključivo tako i nikako vazna.
9. MAJCA, MAICA
Jedna od vrlo čestih grešaka u pisanju. J se ne piše između a i i osim kada je deo osnove ili nastavka za tvorbu. Tako nećemo pisati RADIJO – antena ili BIJO – eliksir, ali ćemo pisati: MAJICA, radijski program, krajina, izdajica, gajiti, Majin, tajin…
10. UŽASNO JE BILO LEPO
Nepravilna i neadekvatna upotreba priloga, pa i prideva. Nažalost, danas u medijima prostor dobijaju poluobrazovane osobe koje ne mogu da se pohvale pristojnim fondom reči, pa ćemo od njih često čuti da nešto "užasno" (grozno, strašno, grozomorno) može biti upotrebljeno za isticanje nečeg lepog, krasnog, idealnog… nekog samo njima znanog superlativa.
 
SD

Neke nedoumice tiču se pravilnog izgovora, druge pravilne upotrebe apostrofa, a treće toga da li se određene reči pišu spojeno ili odvojeno.

U nastavku Vam razjašljavamo dvanaest čestih nedoumica u srpskom jeziku.

NEDOUMICA #1: NE SMEM /NESMEM TO DA URADIM

Pravilno: “Ne smem to da uradim”

Pojašnjenje: jedine negacije (glagoli) koje se pišu spojeno su neću, nemam, nemoj i nisam. Takođe, kod prideva, NE je spojeno sa baznom reči (npr: nemoguća, neizvesna, neverovatna…).



NEDOUMICA #2: TREBA/TREBAMO DA KRENEMO

Pravilno: “treba da krenemo”

Pojašnjenje: glagol “trebati” je bezličan ako se u rečenici koristi uz drugi glagol, što znači da se ne menja po licima. Naime, može se menjati samo po glagolskim oblicima (trebalo je, trebalo bi…).



NEDOUMICA #3: DOĆI ĆU/DOĆIĆU KOD TEBE

Pravilno: “Doći ću kod tebe”

Pojašnjenje: nastavak -ĆU se piše odvojeno od glagola koji se u infinitivu završavaju na – ĆI (stići ću, naći ću) ali se piše spojeno kod glagola koji se završavaju na -TI, s tim što se to -TI gubi (gledati –> gledaću, videti –> videću)



NEDOUMICA #4: KUĆI SAM / KOD KUĆE SAMSova

Pravilno: “kod kuće sam”

Pojašnjenje: reč “kući” je dativ, tj. kazuje kuda smo krenuli, a reč “kod kuće” je pozicija na kojoj se nalazimo (kod Petra, kod Ane, kod kuće...).



NEDOUMICA #5: MI BI SMO/BISMO VOLELI

Pravilno: “Mi bismo voleli”

Pojašnjenje: glagol biti se pravilno menja po licima: bih, bi, bi, bismo, biste, bi. Pažnja: kada je “smo” pomoćni glagol onda se piše odvojeno od glavnog glagola (npr: došli smo, našli smo…)



NEDOUMICA #6: JEL’/JER SI GLEDAO UTAKMICU?

Pravilno: “Jel’ si gledao utakmicu?”

Pojašnjenje: “Jel`” je skraceno od “je li” (“jesi li”), a “jer” je uzročni veznik koji znači “zato što”.

Primer: Jel’ si gledao utakmicu? -Nisam, jer me to ne zanima



NEDOUMICA #7: GDE IDEŠ / KUDA IDEŠ

Pravilno: “kuda ideš”

Napomena: “gde” se odnosi na lokaciju na kojoj se nalazimo (gde si?), a “kuda” na lokaciju ka kojoj se krećemo (kuda ideš?). Stoga je izraz “gde ideš?” nepravilan!



NEDOUMICA #8: TAOC / TALAC

Pravilno: “talac”

Pojašnjenje: kada se reč završava na -LAC prelazi u -OC u svim padežima, sem u nominativu jednine i genitivu množine (talac, taoca, taocu, taocem… taoci, talaca, taocima…)



NEDOUMICA #9: BIO SAM U UŽICU/UŽICAMA

Pravilno: “bio sam u Užicu”

Pojašnjenje: Naziv grada se ne odnosi na množinu ženskog roda, već na jedninu srednjeg roda (to Užice, a ne te Užice), pa je stoga nepravilno reći “u Užicama”.



srpski-jezik-pismo-cirilica_500x300

NEDOUMICA #10: DOBRODOŠLI/DOBRO DOŠLI NA ZABAVU

Pravilno: “Dobro došli na zabavu”

Pojašnjenje: slično kao što nekome želite “dobro jutro” ili “dobro veče”, isto mu želite i “dobro došao”. Međutim, kada se koristi kao pridev ova reč se piše spojeno “dobrodošao” (npr: Petre, kod mene si uvek dobrodošao).



NEDOUMICA #11: BIO SAM NA ŽURKI/ŽURCI

Pravilno: “Bio sam na žurki”

Pojašnjenje: iako “žurki” možda neobično zvuči, razlog za neizvršavanje sibilarizacije u ovom slučaju, kako se ističe u Pravopisnom rečniku srpskoga jezika Milana Šipke, jeste taj što je u pitanju reč stranog porekla, i spada u one koje nisu tako davno počele da se koriste u našem jeziku. Takav je odnos u sledećim parovima: joga – jogi, liga – ligi i sl. Takođe, ni kod vlastitih imena se ne vrši pomenuta glasovna promena (npr. Desanka-Desanki).



NEDOUMICA #12: I-MEJL / IMEJL

Pravilno: “Imejl”

Napomena: može se koristiti i izraz u izvornom obliku: “e-mail” (npr. na vizi karticama), ali nikako i-mejl.

Изрази у српском за које се мисли да су погрешни, а нису

език је жив и стално се мења, па тако не треба да нас чуди да неке ствари којима су нас учили у школи данас не важе, а неке од њих ни тада нису биле исправне. Следећи пут када вас неко исправи и каже вам да не можете да кажете “пуно хвала”, упутите га на овај текст. Лингвисти Слободан Новокмет и Светлана Слијепчевић откривају које су то омиљене језичке заблуде код Срба.

Лингвисти са интернет странице Језикофил објаснили су да постоји више језичких заблуда у које годинама верујемо, али је време да се ствари мало промене.

Једна од најраширенијих заблуда у српском језику тиче се употребе прилога пуно у конструкцији пуно хвала. Најчешћи аргумент против овог израза је да не постоји празно хвала и да се може рећи само много хвала.

Пречас или предчас или претчас

Празан може бити супротно од пун, али то су придеви, нпр. празна чаша – пуна чаша, и резервисани су само за то једно значење. У конструкцији пуно хвала, пуно је прилог и има значење „у великој количини, у великом броју, много, нпр. У овом граду има пуно трговаца. Пуно хвала може равноправно да се користи уз много хвала. Насупрот томе, чак ни прилог празно није супротан прилогу пуно, празно може да значи нпр. „тупо и безизражајно” – Зашто ме тако празно гледаш?

А ни придев празан није у свим значењима антоним придева пун, онда бисмо на сваки пун сат очекивали и празан сат, на пуна једра – празна једра, питали бисмо се да ли пуна снага подразумева и празну снагу, да ли народ пун предрасуда може да буде и празан предрасуда. Једна од највећих заблуда јесте да значење једне речи може да се одреди тако што ће се дати реч супротног значења.

Перница, перионица, перијоница, ператоница или пероница

Друга честа искључивост тиче се употребе придева задњи у значењу последњи. На пример, честа је тврдња да се не може рећи задњи у реду, или у задње време, само последњи у реду и последње време, јер не постоји предњи у реду ни предње време. Задњи, истина, има основно значење „који се налази позади” (задње седиште, задње гуме и сл.), али из тог значења развила су се друга просторна и временска значења – последњи у реду, завршни, крајњи (Није то ни права ни задња несрећа; Задњег дана у месецу и сл.). У овим случајевима употреба придева задњи не подразумева да је оно што му претходи – предње, већ да је на почетку, прво.
Такође, није необично користити речи и изразе примарно просторног значења за временске интервале, пошто тако познатим просторним релацијама описујемо време које је апстрактно – иза поноћи, задњи тренутак, преко пола сата и сл.

НЕЗНАМ, НЕЖЕЛИМ, НЕМОГУ

Често се одмалена научимо да не говоримо цело време, већ искључиво све време, и то беспоговорно усвајамо, а да се и не запитамо зашто. Каква црна целина, цео је хлеб, време може бити само „све”. Ипак, ако мало размислимо, схватићемо да придев цео често користимо баш уз различите временске речи – Цео дан сам био тамо; Цео сат чекам; Био сам на одмору целих месец дана. Придев цео може да значи „који је узет у целини, сав, читав”, па тако и временске интервале посматрамо као заокружене целине, а зашто бисмо из тога изузимали и именицу „време”. Истина, правописни приручници кажу да је ово, пре свега, питање стила и да се не препоручује, али ипак треба знати да са граматичке и логичке стране није погрешно.

Такође, можда ћемо да се изненадимо ако отворимо Правопис и сазнамо да у језику постоје многи дублети од којих ми често користимо само један облик мислећи да је он правилан и једини исправан. Тако је сасвим у реду користити обојица и обадвојица, разочарање и разочарење, поготово и поготову, ујутру и ујутро и сл.

Извор: 24sata.rs

Kud se dede romantični nemački?!
Kada neko pomene ili priča o nemačkom jeziku, šta prvo pomislite? Dozvolite mi da odgovorim u ime većine. Vaša prva pomisao je da je težak, rogobatan tj. nemelodičan, i pitate se kako zvuči jedna nemačka balada. Pored toga ovaj jezik se ne može čuti svakodnevno u našem okruženju, kao na primer engleski, što dodatno otežava približavanje ljudskom uhu, tako da donekle i razumem vaš neprijateljski stav o nemačkom jeziku. Medjutim, nije sve tako crno, možda posle ove priče nastavite sa osmehom da učite ovaj ,,grub“ jezik.


Mala Neda koja ima svega 4 godine je ćerka jedne moje učenice. Već na prvom času me je dočekala sva ushićena i sa osmehom na licu, sa ogromnom voljom da čuje i nauči nesto novo. Dok smo njena mama i ja vežbale izgovor glasova i reči, Neda je mirno sedela za svojim stolom, bojila i tiho ponavljala sve što je čula. Pažljivo sam je slušala, i verujte mi, mala Neda je zvučala kao prava mala Nemica.


Deca ne doživljavaju nemački kao ružan i težak, već ga sa lakoćom usvajaju i upijaju svaku reč kao sundjeri. Kada čuju neku reč, koja je komplikovana za izgovor ili zvuči interesantno, kao na primer Šmeterling (Schmeterling-leptir), to za njih predstavlja izazov i ne odustaju dok je tečno ne izgovore.


Nemački jezik se može učiniti teškim i nakaradnim odraslima, jer su pod pritiskom predrasuda i gramatičkih pravila. Deca ta pravila ne prepoznaju, pa ih ta pravila i ne ometaju da kroz igru i zabavu uče jezik. Zato se trudite da na nemački jezik gledate kao i na svaki drugi jezik i tako ćete vrlo brzo promeniti svoje mišljenje, a samim tim i proširiti svoje vidike i naučiti da na stvari gledate iz druge perspektive.

špenadla (Spenadel)

šnajdera (Schneider

uviđajan ili uviđavan
Piše se uviđavan.

Uviđavan je onaj koji uviđa, shvata suštinu, smisao čega, razuman razborit (uviđavan čovek); kojim se pokazuje, ispoljava takva osobina (uviđavan postupak).
Sa glagolom uviđati povezani su, osim prideva uviđavan-uviđavna-uviđavno, i prilog uviđavno (na uviđavan način, razumno) i imenica uviđavnost (osobina onoga koji je uviđavan; sposobnost da se nešto shvati onako kako odgovara datoj prilici).
Uviđaj je pravnički termin koji označava utvrđivanje činjenica, okolnosti neposrednim opažanjem, na licu mesta (obaviti uviđaj na licu mesta), kao i uvid, pogled u nešto, u neku stvar radi znanja, obaveštenosti, pregled (podneti dokumente na uviđaj, uvid).

srednjevekovni ili srednjovekovni
Piše se srednjovekovni.

Prvi deo imenskih i pridevskih složenica srednjo- označava sredinu onoga što označava drugi deo složenice (izuzimajući sredinu između nisko i visoko za šta se upotrebljava oblik srednje-): srednjovekovan-srednjovekovna-srednjovekovno-srednjovekovni-srednjovekovne-srednjovekovna, srednjovizantijski-srednjovizantijska-srednjovizantijsko, srednjovisokonemački, srednjoročni, srednjodometni.

prednjenepčani ili prednjonepčani
Piše se prednjonepčani.

Pridevi prednji i nepčani (od imenice nepce) spojeni su spojnim vokalom o u složenicu prednjonepčani koja znači koji se artikuliše, izgovara na prednjem, tvrdom nepcu.
U ranijoj jezičkoj literaturi mogao se naći i oblik prednjenepčani ali on više nije u upotrebi.

zadnjenepčani ili zadnjonepčani
Piše se zadnjonepčani.

Pridevi zadnji i nepčani (od imenice nepce) spojeni su spojnim vokalom o u složenicu zadnjonepčani koja znači onaj koji se odnosi na zadnje nepce, koji se obrazuje na zadnjem nepcu, velarni.
Rečnik SANU beleži ovaj pridev i sa spojnim vokalom e (zadnjenepčani) ali ga upućuje na oblik zadnjonepčani.

ujko ili ujka
Piše se i jedno i drugo.

Hipokoristici od ujak (majčin brat) ujko i ujka sinonimi su.
I narodni hipokoristici ujo i uja, takođe.
Prisvojni pridevi glase ujakov-ujakova-ujakovo (od ujak), ujkin-ujkina-ujkino (od ujka i ujko) ujkov-ujkova-ujkovo (od ujko) ujin-ujina-ujino (od uja i ujo) ujov-ujova-ujovo (od ujo).
Ujakova žena je ujna.

očevidci ili očevici
Piše se očevici.

U nominativu množine imenice očevidac, posle gubljenja nepostojanog a, gubi se i suglasnik d ispred c (zato što suglasnik c ima vrednost glasa slivenog od elemenata [t] i [s]) pa od *očevidci (preko *očevitci zbog jednačenja po zvučnosti) dobijemo očevici: Svi očevici saobraćajne nesreće su pozvani i od svih očevidaca je uzeta izjava.
U nominativu jednine i u genitivu množine ostaje nepostojano a: očevidac-očevica-očevicu-očevica-očeviče-očevicem-očevicu u jednini i očevici-očevidaca-očevicima-očevice-očevici-očevicima-očevicima.

zadaci ili zadatci
Piše se zadaci.

U nominativu množine imenice zadatak, posle gubljenja nepostojanog a, gubi se i suglasnik t ispred c (zato što suglasnik c ima vrednost glasa slivenog od elemenata [t] i [s]) pa od *zadatci dobijemo zadaci: školski zadaci, domaći zadaci, pismeni zadaci.
U nominativu jednine i u genitivu množine ostaje nepostojano a: zadatak-zadatka-zadatku-zadatak-zadače-zadatkom-zadatku u jednini i zadaci-zadataka-zadacima-zadatke-zadaci-zadacima-zadacima u množini.

Petničani ili petničari
Piše se i jedno i drugo.

Petničani su stanovnici Petnice. Sufiks -anin (u množini -ani) upotrebljava se da označi čoveka koji živi u nekom mestu ili je poreklom iz nekog mesta a nikada ne označava čoveka koji povremeno boravi u nekom mestu.
Petničari su mladi ljudi koji privremeno i povremeno borave u Istraživačkoj stanici Petnica.

zagasitocrvena ili zagasito crvena
Piše se zagasitocrvena.

Prvi deo složenice zagasito- piše se spojeno i označava da boja iz drugog dela složenice prelazi u tamniju nijansu: zagasitozelen, zagasitozelena, zagasitoplav, zagasitoplava, zagasitocrven, zagasitocrvena, zagasitosmeđ, zagasitoroze.

u nas ili kod nas
Piše se i jedno i drugo.

U današnjem srpskom standardnom jeziku običniji je izraz kod nas: Kako se kod nas zove ovo jelo?
Posesivni genitiv sa predlogom u predstavlja gramatički arhaizam u standardnom jeziku, odnosno predstavlja knjiški oblik; odliku ličnog stila. Ponekad se sreće i u naučnim i stručnim tekstovima: U nas je sve ko u muža i žene, samo što nije briga i rad...

Osmi mart
Imena praznika pišu se velikim slovom; kod višečlanih samo prva reč, a ostale počinju malim slovom, osim ukoliko je reč o vlastitim imenima.

Treba izbegavati pisanje sa brojem – 8. mart.

Sretan Osmi mart ili srećan Osmi mart?

Iz početka ili ispočetka
Iz početka ili ispočetka?

U značenju od početka, s početka piše se odvojeno – iz početka, npr. Krenimo iz početka.

U značenju isprva piše se spojeno – ispočetka, npr. Ispočetka je mislio drugačije.

U međuvremenu ili umeđuvremenu?

Posle podne ili poslepodne
Da li je ispravno pisati odvojeno – posle podne ili spojeno – poslepodne?

Ukoliko je reč o odredbi, piše se odvojeno – Doći ćemo posle podne.

Priloški izrazi imenice podne sa do, po, posle, pre, pred pišu se odvojeno: do podne, po podne, posle podne, pre podne, pred podne.

Ako je reč o imeničkoj složenici, piše se sastavljeno – Bilo je to zabavno poslepodne.

Isto važi i za pre podne i prepodne i po podne i popodne.

Amaro. Vrlo dobro pojašnjeno.. detaljno do sitnica.