Ezra Pound

**Učlanjen** : 09.02.2014

Ezra Weston Loomis Pound (Hailey, Idaho, 30. 10. 1885. - Venecija, Italija, 1. 11. 1972.)[1] je bio američki književnik, pjesnik i kritičar, te jedan od najvećih modernističkih pjesnika u prvoj polovici 20. vijeka. Najpoznatiji je kao jedan od osnivača pjesničkog pokreta imažizma, zbirci epske poezije The Cantos, kao i po tome da je kao urednik omogućio karijere svojih kolega T. S. Eliota, Jamesa Joycea, Roberta Frosta i Ernesta Hemingwaya. Otvorena podrška fašizmu i propagandna djelatnost za Sile Osovine u drugom svjetskom ratu ga je, s druge strane, učinila i jednom od najkontroverznijih ličnosti američke književnosti.

**Učlanjen** : 09.02.2014

A vi me pitate koji povodom tolike ljubavne pesme
napisah
I kako mi ova medena knjiga u usta dođe.
Ni Kaliopa ni Apolon te stvari mi ne optpevaše
na uho,
U jednoj je curi vaskoliki moj dar.

Ako prstima od slonovače po liri prebira,
Pratimo postupak.
Kako su neusiljeni pokreti prstiju; a kako su joj po
čelu
vlasi rasute,
I u odsjaju koškom nastupa, dok drhturi na njoj
tkanina,
Tu ima građe za čitav tom; u san ako joj
očni kapci potonu
To je već novi izazov za pisca;
Ako se, košulju odbaciv, sa mnom poigra,
Tu bi se dalo sročiti poviše Ilijada.
I ma šta da učini ili da kaže
Mi ćemo iz tog ništa predeuge ispresti priče.
To mi je sudba zaveštala, i ako bih, o Meceno,
I bio kadar da predvodim ljute oklopnike, ne bih
na to pristao,
Niti bih bigalisao o Titanima, ni o Osi
za Olimp prikovanoj,
Nit stazama preko Peliona,
Niti o Tebi, drevnoj njezinoj slavi,
Ni o Homerovom ugledu u Pergamu,
Nit o Kseroksovom kraljevstvu dvomorskom, ni o
Remu i njegovoj krunskoj kući,
Niti o Kartaginskim muževima,
O velškim rudnicima i o vajdi što je Mar otud izvuče.
Podsetiću na Cezarove podvige...
kao na pozadinu zbivanja
Iako ih Kalimah prećuta,
njih a i Tezeja,
Prećuta ad, Ahila kom bogovi pomažu,
Pa Iksiona, i Menecijeve sinove, i Arga i
Grob Jupiterov i Titane prećuta.

Komore srca moga ne šire se na cezarsko ore
rotundos,
Niti na melodije otaca iz Frigije.
Mornar, o vetrovima; orač, što se tiče volova;
Vojnik, da broji rane; ovčar, koze i ovce;

Mi, u našoj tesnoj postelji, (daj da) od bitaka odvraćamo glave:
Svako gde hoće i kako može, nek trči dane kako ume...

**Učlanjen** : 09.02.2014

Povratak

Gle, vraćaju se; ah gle, kako krzmaju,
gle im spore i plašljive noge,
gle kako se spotiču, gle nesigurnog
vrludanja!

Gle, vraćaju se, jedan po jedan,
prestrašeni, kao napola budni;
ko da bi se snijeg skanjivao pasti
i mrmljao u vjetru,
spreman da se vrati.
To su oni što su se uzdizali
"na krilima strahopočitanja",
to su Nepovredivi!

Bogovi krilatih postola!
A s njima srebrni psi
što njuše zračni trag!

Haj! Haj!
Ti bjehu brzi na hajku;
ti bjehu oštroga njuha;
ti bjehu duša krvi.

Spori na vođici,
beskrvni vodiči!

**Učlanjen** : 09.02.2014

Jednom

Gledam mastilo vekovečno i crno,
što iz besmrtnog mi pera teče.
Zašto bi se neko na misao moju osvrno?
Sve je već u onom što sam pokušao.

Jednom zajedno bismo i to je dosta:
Kakva vajda stavljati to u rime?
Zar da u jesen dođe prolećno doba?
Ili maj iz severca suvomraznične zime?

Jednom zajedno bismo, i to je dosta:
I šta ako vetar udari protiv kiše?
Jednom zajedno bismo i to je dosta.
Vreme to vide, i ne vraća se više.

Ko smo mi da bi vidovitim znanjem
sutrašnjicu lagali našim zaveštanjem?

**Učlanjen** : 09.02.2014

USRED II svetskog rata Pound je u Americi bio optužen za veleizdeaju zato što je živeći u Italiji podržavao Musolinija i vodio svoju osobnu anti-američku propagandu preko radija. Američka vojska ga je uhapsila u Italiji 1945. godine. Nakon što su ga američki lekari proglasili duševno bolesnim, premešten je na psihijatrijski odel bolnice sv.Elizabete u Washingtonu gde je zatočen dvanaest godina; četvrtinu svog radnog vremena proveo je kao zatvorenik. Složeno pitanje odgovornosti genijalnog i manijakalnog uma koji je dugi niz godina strastveno razvijao uglavnom ekonomske teorije o spasavanju Evrope od kapitalizma i postao zagrižen i fanatičan protivnik vlastite zemlje, od koje se otuđio kroz duge decenije samoizgnanstva - dovelo je do bezbrojnih vatrenih diskusija i sporova među njegovim savremenicima.
U tom svetlu valja shvatiti apologenski ton Elitova eseja o Poundu objavljenog u jesen 1946. u časopisu Poetry: "Pišući o Poundu sada, moramo odmah priznati svoj golemi osobni dug. Svoje sam rane pesme držao u ladici od 1911. do 1915. - osim kratkog razdoblja u kojem je Conrad Aiken bezuspešno nastojao da ih nekom proda u Londonu. Pounda sam upoznao preko Aikena, 1915. Rezultat: Prufrock je objavljen u časopisu Poetry leta iste godine, a zahvaljujući Poudovim nastojanjima Egoist Press je odštampala moju prvu knjigu pesama 1917. godine.
Pound je tada živeo u malom mračnom stanu u Kensingtonu. U najvećoj sobi je kuvao pod umetnim svetlom; u najsvetlijoj, ali najmanjoj sobi, nespretnog trouglastog oblika, radio je i primao posete. Tamo je živeo sve dok se, 1922., nije preselio u Pariz...
TO je razdoblje u kojem je Pound izvršio odlučan uticaj na američku i englesku poeziju, premda je on najviše uticao na pesnike mlađe generacije koji ga najčešće nisu lično poznavali, a mnogi možda nisu bili ni svesni toga koliko je taj uticaj jak. "U London je Pound došao 1908. godine završivši studije romanskih jezika i imao je kratkotrajnu karijeru sveučilišnog nastavnika. U Londonu se sprijateljio sa Eliotom, proklamirao imažizam i vorticizam, pomagao i ohrabrivao mlade pisce, delovao kao kritičar. Nakon Londona i Pariza nastanio se u Rappalu gde ga je zatekao rat. U starosti se opet vratio u Italiju i živeo pretežno u Veneciji gde je i umro.
POUND je postao vođa pesničke avangarde nakon objavljivanja zbirke pesama Personae (lat. za glumačku masku) i Exultations (zanos), obe 1909. godine. Te dve zbirke je odštampao uz druge pesme opet pod naslovom Personae 1926. Zbirku Lustra izdao je 1916., Cathaj (Kitaj) 1915.

Iz knjige "Zlatna knjiga americke poezije" Antun Šoljan

**Učlanjen** : 09.02.2014

Daljnje instrukcije

Dajte, moje pjesme, izrazimo naše niže strasti,
izrazimo našu zavist ljudima sigurna posla,
bez brige za budućnost.
Daljne instrukcije
Dajte, moje pjesme, izrazimo naše niže strasti,
izrazimo našu zavist ljudima sigurna posla,
bez brige za budućnost.
Vrlo ste besposlene, moje pjesme.
Bojim se, zlo ćete svršiti.
Zastajkujete po ulicama,
Tumarate po uglovima i stajalištima autobusa,
Ne radite skoro posve ništa.
Vi čak ne izražavate naše unutarnje plemenitosti;
Vi ćete vrlo zlo svršiti.
A ja?
Ja sam otišao poluslomljen,
Ja sam vam toliko toga pričao da vas skoro vidim oko sebe.
Drske male životinje, bestidne, bez odjeće!
Ali vi, najnovije pjesme od sviju,
Vi niste dovoljno stare da učinite mnogo zla,
Nabavit ću vam zeleni kaput iz Kine
Sa zmajevima izvezenim na njemu,
Nabavit ću vam skrletne svilene hlače
Sa statue djeteta Krista u Santa Maria Novella,
Da ne kažu da oskudjevamo ukusom
Ili da nema kasta u ovoj porodici.

**Učlanjen** : 09.02.2014

Doria

Budi u meni kao vječna ćud turobnog vjetra,
Ne kao prolazne stvari koje su - radosti cvijeća.
Imaj me u ljutoj samoći tamnih hridina
I surih voda
Nek bogovi o nama nježno zbore u dane buduće
Sjenovito cvijeće Orcusa nek' te se sjeća.

**Učlanjen** : 09.02.2014

POJAVA PLESAČICE

za vjenčanje u Kani Galilejskoj

Tamnooka,
O, ženo mojih snova,
U sandalama od slonovače,
Tu nitko nije nalik tebi među plesačicama,
Nitko s hitrim nogama.

Ne nađoh te pod šatorima,
U tami prigušenoj.
Ne nađoh te na studencu
Između žena s krčazima.

Tvoje su ruke mlado drvo ispod kore;
Tvoje lice kao rijeka obasjana.

Bijela kao badem ramena su tvoja;
Kao mlad badem očišćen.
Ne čuvaju te eunusi;
Ni rešetke od bakra.

Tirkiz pozlaćen i srebro krase odmorište tvoje.
Smeđa halja zlatom protkana
skupljena oko tvog tijela,
O Nathat-Ikanaie, "Stablo na rijeci".

Kao potočić među rogozom, na meni su tvoje ruke;
A prsti tvoji ko rijeka sleđena.

Tvoje su djevice bijele kao oblutak;
Njihov poj te okružava!

Tu nitko nije nalik tebi među plesačicama;
Nitko s hitrim nogama.

Gost

Povratak

Gle, vraćaju se; ah gle, kako krzmaju,
gle im spore i plašljive noge,
gle kako se spotiču, gle nesigurnog
vrludanja!
Gle, vraćaju se, jedan po jedan,
prestrašeni, kao napola budni;
ko da bi se snijeg skanjivao pasti
i mrmljao u vjetru,
spreman da se vrati.
To su oni što su se uzdizali
"na krilima strahopočitanja",
to su Nepovredivi!
Bogovi krilatih postola!
A s njima srebrni psi
što njuše zračni trag!
Haj! Haj!
Ti bjehu brzi na hajku;
ti bjehu oštroga njuha;
ti bjehu duša krvi.
Spori na vođici,
beskrvni vodiči!

Gost

USRED II svetskog rata Pound je u Americi bio optužen za veleizdeaju zato što je živeći u Italiji podržavao Musolinija i vodio svoju osobnu anti-američku propagandu preko radija. Američka vojska ga je uhapsila u Italiji 1945. godine. Nakon što su ga američki lekari proglasili duševno bolesnim, premešten je na psihijatrijski odel bolnice sv.Elizabete u Washingtonu gde je zatočen dvanaest godina; četvrtinu svog radnog vremena proveo je kao zatvorenik. Složeno pitanje odgovornosti genijalnog i manijakalnog uma koji je dugi niz godina strastveno razvijao uglavnom ekonomske teorije o spasavanju Evrope od kapitalizma i postao zagrižen i fanatičan protivnik vlastite zemlje, od koje se otuđio kroz duge decenije samoizgnanstva - dovelo je do bezbrojnih vatrenih diskusija i sporova među njegovim savremenicima.
U tom svetlu valja shvatiti apologenski ton Elitova eseja o Poundu objavljenog u jesen 1946. u časopisu Poetry: "Pišući o Poundu sada, moramo odmah priznati svoj golemi osobni dug. Svoje sam rane pesme držao u ladici od 1911. do 1915. - osim kratkog razdoblja u kojem je Conrad Aiken bezuspešno nastojao da ih nekom proda u Londonu. Pounda sam upoznao preko Aikena, 1915. Rezultat: Prufrock je objavljen u časopisu Poetry leta iste godine, a zahvaljujući Poudovim nastojanjima Egoist Press je odštampala moju prvu knjigu pesama 1917. godine.
Pound je tada živeo u malom mračnom stanu u Kensingtonu. U najvećoj sobi je kuvao pod umetnim svetlom; u najsvetlijoj, ali najmanjoj sobi, nespretnog trouglastog oblika, radio je i primao posete. Tamo je živeo sve dok se, 1922., nije preselio u Pariz...
TO je razdoblje u kojem je Pound izvršio odlučan uticaj na američku i englesku poeziju, premda je on najviše uticao na pesnike mlađe generacije koji ga najčešće nisu lično poznavali, a mnogi možda nisu bili ni svesni toga koliko je taj uticaj jak. "U London je Pound došao 1908. godine završivši studije romanskih jezika i imao je kratkotrajnu karijeru sveučilišnog nastavnika. U Londonu se sprijateljio sa Eliotom, proklamirao imažizam i vorticizam, pomagao i ohrabrivao mlade pisce, delovao kao kritičar. Nakon Londona i Pariza nastanio se u Rappalu gde ga je zatekao rat. U starosti se opet vratio u Italiju i živeo pretežno u Veneciji gde je i umro.
POUND je postao vođa pesničke avangarde nakon objavljivanja zbirke pesama Personae (lat. za glumačku masku) i Exultations (zanos), obe 1909. godine. Te dve zbirke je odštampao uz druge pesme opet pod naslovom Personae 1926. Zbirku Lustra izdao je 1916., Cathaj (Kitaj) 1915.

Iz knjige "Zlatna knjiga americke poezije" Antun Šoljan
Pripremila: Natalija Markovi

Gost

Doria

Budi u meni kao vječna ćud turobnog vjetra,
Ne kao prolazne stvari koje su - radosti cvijeća.
Imaj me u ljutoj samoći tamnih hridina
I surih voda
Nek bogovi o nama nježno zbore u dane buduće
Sjenovito cvijeće Orcusa nek' te se sjeća.

Gost

Појава плесачице

Тамноока, о ,жено мојих снова,
У сандалама од слоноваче,
Ту нитко није налик теби међу плесачицама,
Нитко с хитрим ногама.

Не нађох те под шаторима, у тами пригушеној
Не нађох те на студенцу између жена с врчевима.
Твоје су руке младо дрво испод коре;
Твоје лице као ријека обасјана.

Бијела као бадем рамена су твоја;
Као млад бадем очишћен.
Не чувају те евнуси; ни решетке од бакра.

Тиркиз позлаћен и сребро красе одмориште твоје.
Смеђа хаља златом проткана
Скупљена око твог тијела,
О Натхат-Иканаие,"Стабло на ријеци"

Као поточић међу рогозом,на мени су твоје руке:
А прсти твоји к'о ријека слеђена.
Твоје су дјевице бијеле као облутак;
Њихов пој те окружује

Ту нитко није налик теби међу плесачицама;
Нитко с хитрим ногама.

Gost

Повратак

Гле, враћају се; ах гле, како крзмају,
гле им споре и плашљиве ноге,
гле како се спотичу, гле несигурног врлудања!

Гле, враћају се, један по један
престрашени, као напола будни;
ко да би се снијег скањивао пасти
и мрмљао у вјетру,
спреман да се врати.
То су они што су се уздизали
"на крилима страхопочитања",
то су Неповредиви!

Богови крилатих апостола!
А с њима сребрни пси
Што њуше зрачни траг!

Хај! Хај!
Ти бјеху брзи на хајку;
ти бјеху оштрога њуха;
ти бјеху душа крви.

Gost

Поздрав
О, нараштају потпуно задовољан самом собом
и потпуно непријатан,
Видео сам пецароше како излетују на сунцу
Видео сам их са неуредним породицама,
Видео сам њихове осмехе пуне зуба
и чуо незграпан смех.
И ја сам срећнији од тебе,
И они су срећнији од мене,
И риба плива у језеру
а чак не дотерује ни сопствену одећу.

Gost

Meditatio

Kad pomno razmotrim neobične navade pasa,
Moram zaključiti
Da je čovjek nadmoćna zvjerka.

Kad razmotrim neobične navade čovjeka,
Priznajem, prijatelji, ja sam zbunjen.

**Učlanjen** : 09.02.2014

Bašta

Kao povesmo od lelujave svile, koje vetar nosi uz zid
Ona šeta uz ogradu staze
U Kensington gardenu
I malopomalo umire
Od neke vrste emotivne malokrvnosti.
A okolo je rulja,
Prljava, drska, nedopadqiva deca siromašnih.
Oni će naseliti zemlju.
Sa njom umire dobar odgoj i lepo ponašanje.
Njena čamotiwa je izvrsna i preterana.
Volela bi da neko govori sa njom,
I skoro se boji da ću ja
Počiniti tu neopreznost.

**Učlanjen** : 09.02.2014

U drevnom dobu duše

Ne biram da sanjam, sama se sjuri na mene
Neka čudna stara žudnja za podvizima.
Kao što plahoj ruci ratnika nekog drevnog
Balčak mača ili šljem koji rat grubo srubi
Donesu trenutni život i varke zbegova dugih,
Tako stari duša moja.
Stari od monogih borbi, od mnogih pohoda,
Stari od sitnih dolazaka amo i odlazaka tamo,
Dok mu ne poslaše snove umesto podviga;
I on planu opet u žudnji za delanjem,
Zaboravljen od veća staraca,
Zaboravivši da ne ide u boj onaj koji vlada,
Zaboravivši da mu takva snaga više pripasti neće
I on ponovo planu u susret delima hrabrim

Gost

RUŽIČASTO BELO, ŽUTO, SREBRNO

Svetlosni vrtlog prati me preko trga,
Dim tamjana
Penje se iz četri roga mog starog kreveta,
Vodeni mlaz zlatne svetlosti podiže nas kroz tavanicu;
Obavijen zlatno obojenim plamenom silazim kroz etar.
Srebrna lopta oblikuje se u mojoj ruci,
Pada i kotrlja se do tvojih nogu.

Gost

SALTUS (2)

Otvorila se sfera koja se vrti
I uhvaćena si u nebesima,
Pretvorena si u loptu u mom safiru.
Io! Io! (3)
Primetila si plamene jezike
Lepet sandala sa oštrim ivicama.

Obavijanje i lako zapljuskivanje sjaja
Zadržalo se pred tobom u vazduhu.
Primetila si lišće plamena.

Gost

CONCAVA VALLIS

Obavijene obojene trake slične žici penju se sa mojih prstiju;
Omotao sam vetar oko tvojih ramena
A otopljena građa tvojih ramena
savija se pri okretanju vetra,
AOI! (4)
Vrložna tkanina svetlosti
tkana je i pouzdano narasta ispod nas;
Morski-čisti safir vazduha, morska-tamna bistrina,
istovremeno grabi morski-greben i okean.

**Učlanjen** : 09.02.2014

BESMRTNOST

Pjevajmo mi ljubavi i besmislu,
Ostatak nikakvu vrijednost nema.

I mada vidjeh zemlje mnoge,
Ovo je sve što življenje sprema.

Draže je meni da imam dragu,
nek svenu ruže, pune tajanstva.

Nego u Mađarskoj da činim čuda,
za nevjericu čovječanstva.