Marijana Mladenović

Marijana Mladenovic je rodjena 16.12.1965. u Beogradu. Udata je i ima dvoje dece, Andreu i Filipa.

Prve pesme pocela je da piše u osnovnoj školi, a kasnije nastavlja sa ljubavnim pricama i romanima.

Svoje romanticno srce poklonila je coveku sa kojim ove, 2009. godine, slavi 25 godina braka. Sa njim je u osamnaestoj godini, prkoseci svima, otputovala na Daleki istok, u Burmu, gde su proveli cetiri godine. Sveska sa prvim pesmama o mladosti i prvim ljubavima, ostala je zauvek u sobi hotela „President“ u Bangkoku.

Po povratku u Beograd, obuzeta decom, poslom i svakodnevnim problemima, zanemaruje svoje inspiracije, beležeci samo po neku pesmu ili misao. Nakon smrti Tošeta Proeskog, jednog od njenih najslušanijih vokala, pokrenula se nezaustavljiva poetska žica, koja je tera da piše, ne birajuci mesto i vreme. Vecina pesama zabeležena je u mobilnom telefonu, na putu kuca-posao-kuca.

2008. godine objavila je zbirku poezije „Tebi, inspiracijo moja“.

Roman „Dnevnik jedne ljubavi" je izašao iz štampe pred Sajam knjiga 2009.

U toku 2009. godine, a i pocetkom ove, 2010. pesme su joj objavljivane u Zbornicima i Antologijama poezije.

Jos mnogo novih, lepših i zrelijih pesama ceka da se nadje u novoj zbirci poezije, kao i ljubavne price i kraci romani „Sila ljubavi“, „Posle kiše uvek izadje sunce“, „Nenadani spoj“, „Svakoga negde ceka parce srece“...

Živi i radi u Beogradu, kao asistent na poslovima vezanim za bezbednost i zdravlje na radu.

Clan je Udruženja pisaca Srbije, Udruženja pisaca "Poeta", Književnog kluba "Branko Copic", Književne zajednice Jugoslavije...

LJUBAV NIJE GREH

Stajali smo u gomili ljudi,

a kao da smo bili sami,

okrenuiti licem u lice.

Gledao si me, gledala sam te.

Bila sam ti tako blizu,

a ti tako daleko od mene.

Tvoj šapat mi je milovao vrat

i strast je narastala u meni.

Skoro da sam bila na tvojim grudima,

skoro da sam mogla cuti

ubrzane otkucaje tvoga srca.

Pogledi su govorili sve,

ali se nisam smela usuditi

da pobedim to malo što nas deli.

Nije me bilo sram

da te skidam pogledom,

da te pogledom ljubim i milujem.

Zar je greh voleti te?

Zar je greh želeti te?

Ljubav nije greh!

Greh je ne uzeti ljubav

koja ti se nesebicno daje.

Greh je samo na tebi,

ljubavi moja!

ZAR JE ZLOCIN


Došao si iznenada
kada mi je trebao spas,
kada mi je trebao neko
ko ce me izvuci iz bezizlaza,
u koji sam gurnuta toliko puta.
Zato sam racunala na tebe.
Skrhana i povredjena,
stajala sam otvorenog srca,
držeci se ivicama prstiju iznad provalije,
verujuci u svaki tvoj osmeh,
svaki pogled, svaku tvoju laž.
I sigurno te ne može iznenaditi
to što te još uvek volim
i što ti se još uvek nadam.
Moja ljubav je duboka kao okean.
Moja ljubav je visoka do neba.
Zar je zlocin što te još uvek trebam?
Zar je zlocin što želim da i ti trebaš mene?

BIO SI MOJE SVE

....
Ponekad mi život promice brzo,
da poželim da zastanem
ili se vratim u prošlost,
u one srecne dane
kada si bio na kratko 
moja strast, moj san,
moja svetlost kroz mrak,
moj štit od tuge,
moja tajna, moj greh,
moja suza i moj smeh.

...
Ubijam se lagano, svakoga dana,
pricajuci pricu o nama,
o našoj kratkoj ljubavi
i o tužnom rastanku.
Bio si moje sve,
moja strast, moj san,
moja svetlost kroz mrak,
moj štit od tuge,
moja tajna, moj greh,
moja suza i moj smeh.

LJUBAV


Dodje iznenada,

slobodno ušeta,

zauzme svaki deo srca,

ispuni radošcu dušu,

vine medju oblake i zvezde,

stavi osmeh na lice,

sjaj u oko,

napravi haos u glavi,

podari najlepše snove...


Nestane iznenada,

baci treskom sa oblaka na zemlju,

donese noci bez sna,

dane bez svetlosti,

život bez radosti,

prazne ruke,

rane na srcu,

bol u duši,

suze u oku,

haos u glavi...

LJ U B A V,

snaga što u trenu uzdiže,

snaga što u trenu razara.

LJ U B A V

U TVOM IMENU LJUBAV PIŠE


U tvom imenu LJUBAV piše,
tvoj nežni pogled mi tugu briše.
Moje su misli uvek sa tobom,
gde god krenem vodim te sa sobom.
Sve na meni na tebe miriše,
svaki uzdah za tobom diše.
Moja želja za tobom je vrela,
želim te iako to ne bih smela.
Nocima ti svoje snove
putem mesecevog zraka šaljem
i svoju ljubav ti iskreno predajem,
Moja si snaga, sreca i moc,
o tebi cu pisati i dan i noc.

Zbirka poezije Marijane Mladenović

"Tebi, inspiracijo moja"

Iz zbirke..

********************************

Kada u životu naidje period u kome se osecate loše,

neispunjeno, nevoljeno, nepotrebno, setno...,

potrebno vam je nešto ili neko ko ce vas razdrmati i pokrenuti,

neko ko ce vas izvaditi iz reke svakodnevnice

i vinuti vas medju oblake,

neko ko je blizu, možda i daleko,

neko sasvim obican, ali za vas magican,

neko ko vam je prva i poslednja misao svakoga dana,

vaša radost i snaga, magija i želja, ljubav i sreca,

vaše sve.

Srecan je svako ko uspe da prepozna takvu iznenadnu šansu

da se probudi i oživi.

Ja sam imala tu srecu!

Taj neko,

taj nedosanjani san,

ta iluzija,

ta ogromna snaga neostvarene ljubavi,

bio je moja inspiracija.

Ova knjiga je posvecena njemu,

ali i svima koji su takvu šansu prepoznali

i iskoristili ili je prokockali,

kao i onima koji ce tek biti u slicnoj situaciji.

Nikada u životu ne okrecite ledja pruženim šansama,

jer možda više nikada necete imati mogucnost izbora.

Život je kratak

i potrebne su nam lepe reci, topli osmesi,

skriveni pogledi, nežna osecanja, ljubav.

Za tugu uvek ima vremena.
MARIJANA MLADENOVIC

Da li ste se i vi zapitali, kao sto se davno pitao Ivo Andric: "Koliko je malo potrebno coveku da bude srecan, a upravo nam bas to malo nedostaje"?

To cesto pitam i samu sebe, ali onda se trgnem i kažem: "Zivot je i suvise kratak da bismo ga olako rasipali!"

Zato: tuguj kada si tuzna, duboko, ali kratko. A onda podigni glavu visoko, sto vislje, nabaci osmeh i reci i sebi i svetu: "Ja sam srecna!" I znaj: "Samo onaj ko ume da tuguje i koga srce zna neutesno i jako da boli, ume da zivi, da se raduje i da neizmerno voli!"

Ako ste nekada ludo voleli, a onda patili i tugovali ili vam se to desava upravo sada, prosetajte mojim stranicama. Prepoznacete se u svakoj reci, stihu...

MARIJANA MLADENOVIC

SA TOBOM

Sa tobom sam

dodirnula nebo,

milovala zvezde,

ljuljala se na zracima Sunca,

umivala kapima kise,

sarala dane bojama duge.

Sa tobom sam

upoznala srecu,

iskusila strast,

pronasla ljubav.

Sa tobom sam

zivela zivot!

NAJTUZNIJI DAN

Taj kisni, vetroviti dan

bio je najtuzniji dan u mom zivotu.

Tada si mi rekao

da se vise ne mozemo vidjati

iz, samo tebi, opravdanih razloga.

Rekao si:

Ne govori nista i ne placi,

ovo moram ucniti.

Bolece i mene

ne mogu lagati,

ali pokusaj da razumes.

Doslo je vreme za rastanak.

Ne govori nista i ne placi,

samo me poljubi još jednom,

jos samo jednom za kraj.

I kada budemo rekli zbogom,

idi i ne okreci se,

jer mozda u mom oku

prepoznas ljubav.



--------------

...Ti si moja snaga, moje gorivo, moja magija, fantazija, moj greh, iscekivanje...

I nije mi vazno ni kada, ni gde, nije mi vazno ni koliko, ni kako, vazno je samo da si tu!...

...Ljudi stalno grese. Jedni govore da ne treba gresiti, drugi da se na greskama uci, ali svi oni se stide svojih gresaka. Ja se razlikujem od svih. Ja svoju gresku obožavam. TEBE! A i kako bih te se stidela, kada si ti moja SRECA, moja prva misao kada se probudim i poslednja kada tonem u san. Volim te i ljubim, a ako je to greh, molicu Boga da mi taj greh ne oprosti nikada...

.

Meni bi bilo slatko,

da te danas vidim bar na kratko,

da ti samo jedan poljubac dam

za lep dan i miran san.

da li imam sansu

da ostvarim tu romansu?

..Polako pocinjem da sanjam i da mislim o tebi, a bez tebe. Pokusavam da se nateram da te polako prepustim zivotu koji je samo tvoj i u koji nisam smela da udjem. Pozajmila sam te na kratko da mi budes snaga, zelja, fantazija, san... a sada bih da te vratim sa samo jednom zeljom: Budi srecan!

Najbolje je da ne budes tu kada mi bude trebao neko da sastavlja moje slomljeno srce, da mi briše vrele suze, da slusa moje tuzne jecaje... Bolje je da ne budes tu, kako bi me pamtio nasmejanu, sa ocima punim ljubavi i neznosti za tebe. Tada cu te trebati, mozda i dozivati, ali ti nemoj doci. Ne dozvoli da se ponovo ponadam, ne dozvoli da ponovo poletim put neba, jer svaki pad, svako vracanje u stvarnost, boli sve jace. Ovo je film koji ima poznat kraj i on svakako nije srecan. Budi srecan! To je jedina poruka kojom ti mogu reci: Zbogom.

Bili smo vatra i led, doziveli strast, bol, suze i smeh. Zbogom, moja tajno, moj grehu, moja sreco!