Goran Gorki

JER JA NE UMEM

Odlaziš...
a ponos mi ne dozvoljava,
vežem ruke iza leđa,
duplim čvorom od jauka,
grizem usne
da ti ne bi dozivale,
molile,
preklinjale,
da još malo ostaneš...
Zadržavam suze,
dok ti ne izađeš,
sa poslednjim vetrom,
neme istine...
Molim te mislima
da odustaneš,
preklinjem ljubavlju,
da posustaneš...
Ti prva,
jer ja ne umem,
ponos mi ne dozvoljava,
da kleknem pred tebe...
I molim...
Mrzim ovo čudovište
u sebi,
Što ne ume
da ti kaže,
još jednom,
naglas...
Volim te...

IMA NEŠTO

Ima nešto u njima,
u tim šarenim leptirima,
što obleću sa cveta na cvet,
Nešto,
nalik njenim očima,
njihovom žurbom,
nametnutim nemirom,
tolikom lepotom,
u zavejanim pogledima...

Ima nešto
što sam znao sačuvati
u svojim proređenim mislima,
Nešto što sam znao izdvojiti
među gomilom,
rasutom niz ulicu,
nekog običnog,
a nevidljivog,
i posebnog,
u posvećenom snu...

Ima nešto u njenim očima,
što sam zapamtio,
plamen nade
koji se rasplamsao,
dok se sve gasilo,
iz gomile pepela
neko me je podigao,
za ruku uzeo,
i poveo...

Ima nešto,
dok se ne probudiš,
i magiju ugasiš,
i izgubiš
još jednu igru,
sa prevelikim ulogom,
Njenim očima...

Ne budi ljubav

Ne budi ljubav,
ako si samo svratila,
onako , usput,
do nekih drugih gradova,
ako ne misliš
da su to tvoja vrata,
tvoja poslednja stanica.

I ako si samo došla,
da se izjadaš,
saslušaću te,
ali ne budi ljubav,
ne pružaj lažnu nadu,
onome ko čeka,
Ne daj,
još jednom porazu
da se provuče,
još jednom,
ratnik da izgubi bitku.

Ne budi ljubav,
ako nisi došla da voliš.
Ne uzimaj deo snova,
od uspavanog meseca,
i ne dopusti,
da ti ime zapamtim,
i oči vidim...
Idi, idi,
dok ne bude kasno,
da te ne zavolim.

Ne.
Ne budi ljubav,
pusti je da spava,
ako ne želiš,
i ti da sanjaš.

IZAĐI

Lažem sebe
praznim čašama,
u dubini duše
razvodnjena želja,
Opelo i smrt
u najgorim birtijama,
ozlojađena daleka,
daleka uspomena...

Narošeno lice
razgarila noć,
čežnja zaplovila
morem vina,
na bokalu odsaj
poznatih očiju,
Pogledi mojih
slepih sudbina...

Izađi,
izađi iz mojih očiju,
suzama te nisam isterao,
Plačom te molim
da mi kažeš,
kuda sad
da te tražim,
kad te u vinu
nisam našao...

Izađi,
izađi iz moje čaše,
željom te nisam dotakao,,
Usnama te molim
da mi kažeš,
kog sad da ljubim,
kada tebe volim,
A nisam te se navoleo...

I plačem,
plačem kao dete,
Lažem sebe uspomenom,
Izađi,
izađi iz mene,
dok me ima,
da te ljubim,
prvom
i poslednjiom željom,
mojim
zaboravljenim osmehom...

Izađi,
i dođi,
u meni se brzo umire,
sa praznom čašom
i ostarelom željom,
Izađi,
izađi,
iz laži,
da te nisam voleo...

...gorki...

TRAŽIO SAM TE

Kao neka,
daleka zemlja,
Iza mora,
Iza gora,
još neosvojena,
nedodirnuta...
Tražio sam te...

Samo vetrom milovana,
morem umivana,
suncem obasjana,
Sa pticama ,
prvi let probala...
Tražio sam te...

Neiskvarena vrlinama,
neobuzeta željama,
po oblacima hodala,
sa mesecom u očima,
Posebna...
Tražio sam te...

I našao...
moja voljena...