Kako mobitel šteti vašem zdravlju?

**Učlanjen** : 09.02.2014

Mnogi od nas bez mobitela ne idu nigdje. Budući da smo navikli da nam je uvijek pri ruci, mobitel je često najbliža prijetnja našem zdravlju. Mobiteli su najprljavija stvar koju posjedujemo, leglo su bakterija, a nedavno istraživanje je otkrilo da se na njima nalaze čak i fekalne bakterije.

Kako mobitel šteti vašem zdravlju? Mobitelzdravlje

Kako mobitel šteti vašem zdravlju? Mobitelzdravlje

Iako zvuči grozno, vjerovatno nećete prestati nositi svoj mobitel svuda sa sobom. Ako je već tako, onda je redovno čišćenje najmanje što biste mogli uraditi. Kako ne bi predstavljali prijetnju za zdravlje, mobitele je potrebno dezinfikovati. Čistu pamučnu krpicu natopite alkoholom, te pažljivo prebrišite mobitel. Vodite računa da alkohol ne dospije na metalne dijelove telefona. Ako se plašite da ne oštetite mobitel, alkohol razblažite sa vodom.
D.N.

**Učlanjen** : 09.02.2014

Vaš pametni telefon prljav je i pun bakterija, očistite ga!

Mobitele diramo svakakvim rukama, zato je tu uređaj koji izgleda poput malog solarija, a zapravo ga dezinficira dok se puni pa nakon toga s njega možete i jesti

Vjerojatno ne razmišljate o tome, ali mobitel ne diramo samo kad su nam ruke čiste pa dio svih onih gadarija s kvaka, novčanica, prečki u javnom prijevozu ili podova završi i na njemu. Ne čudi stoga eksperiment koji je pokazao da se na mobitelima, osim prljavštine i bakterija, zna naći i ostataka fekalija!
Da, telefon s vremena na vrijeme možete prebrisati dezinfekcijskom vlažnom maramicom, no stručnjaci to ne savjetuju baš, s obzirom na osjetljivost modernih uređaja. Inovatori su zato osmislili Phonesoap, uređaj za dezinfekciju pametnih telefona.
Phonesoap izgleda poput malog solarija za mobitel, a opremljen je ultraljubičastim svjetlom koje ubija bakterije. Dezinfekcija traje tek pet minuta, ali u Phonesaoapu se uređaji mogu i puniti. Nakon što Phonesoap završi s čišćenjem, obećavaju izumitelji, sa svog mobitela možete i jesti!

Gost

Cista glupost, sta sve osim mobitela diramo u svakodnevnom zivotu?! Pa ziv i zdrav sam.

Izmislice sad neki aparat da ljude kupuju. Manipulacija trgovine to ja zovem. happy

**Učlanjen** : 07.04.2011

Nisam ja baš siguran da je mobitel bezazlena igračka.
Uglavnom, nikada (skoro) ga ne nosim uz tijelo, u torbi je.

Koristim ga samo kad moram.
I dalje više volim razgovarati fixnim, jer je puno jeftiniji. happy

**Učlanjen** : 09.02.2014

Kako mobitel šteti vašem zdravlju? 10_opasnih_mikroorganizama_koji_zive_na_vasem_mobilnom_telefonu_aps_204040811

Foto: Shutterstock

Na jednom smartfonu se nalazi više bakterija nego na dasci ve-ce šolje. Koje sve opasnosti vrebaju?
U današnje vreme mobilne telefone imamo uz sebe u svakom trenutku. Neretko ćemo videti ljude kako usred porodičnog ručka kucaju poruke, kako tokom vožnje gradskim prevozom čitaju najnovije vesti ili, čak, odlaze u toalet posmatrajući ekran svog telefona.
Zato i ne čudi što su stručnjaci za zdravlje zabrinuti.

„Mobilni telefoni su postali pravi rezervoari patogena jer dolaze u kontakt s lice, ušima, usnama i rukama različitih osoba različitog zdravstvenog stanja“, navodi se u rezultatima istraživanja sprovedenog 2009. godine, čiji su autori Oladiran Famureva (s Odeljenja za mikrobiologiju Univerziteta u Ado Ekiti u Nigeriji) i O. M. Dejvid (s Koledža za nauku, inženjering i tehnologiju Univerziteta savezne države Osun u Nigeriji).
Na telefonima se danas mogu naći:

1. Koliformne bakterije

Tvrdnju da se na mobilnim telefonima nalazi više bakterija nego na dasci ve-ce šolje prvi su izneli mikrobiolozi univerziteta u Arizoni 2012, a naučna javnost je bila prilično iznenađena. Ipak, neki od stručnjaka koji nisu činili tim koji je sproveo istraživanje složili su se ovim nalazima i objasnili da se na butinama nalazi manje bakterijskih kultura nego na dlanovima ili u ustima.
Ove bakterije u kontakt s ljudima dospevaju iz ljudskog i životinjskog otpada, kao i iz tla i biljaka, a manje količine u našem okruženju nisu naročito štetne. Ipak, njihovo prisustvo na predmetima koje svakodnevno upotrebljavamo – poput mobilnog telefona – ukazuju na mogućnost širenja kulture i na opasnost pojave drugih bakterija.

National Geographic

**Član** **Poruka** : 76 **Učlanjen** : 28.08.2015

nebuloza....

**Učlanjen** : 09.02.2014

fraktalni ::: nebuloza....

Ko?

National Geographic
ili
to što pišu?

**Učlanjen** : 09.02.2014

Tokom čitavog dana okupirani smo pozivima i slanjem poruka preko mobilnih telefona. Alarm na pametnim telefonima nas budi, stižu mejlovi u naše inbokse, poruke od kolega ili prijatelja iskaču na ekranu...
Takvi prekidi našem umu deluju logično – mi želimo da nam tehnologija pomogne sa našim životima i da obezbedi da ne propustimo važne sastanke i komunikacije.
Ali, naša tela imaju drugi pogled na to: ova stalna obaveštenja koja pristižu i prekidaju nas, teraju naše hormone za stres da stupe u akciju, inicijarući našu reakciju tipa ubrzanje rada srca, susprezanje disanja, znojenje, grčenje mišića.

Kako mobitel šteti vašem zdravlju? 16206212

Kako mobitel šteti vašem zdravlju? 16206212

Ove reakcije je priroda namenila da nam pomognu da izbegnemo opasnost, a ne da odgovorimo na poziv ili SMS od kolege.
Mi prosto nismo napravljeni da živimo na taj način.
Telefonske aplikacije preuzimaju odgovor našeg tela na potrebe za bezbednošću i društvenom interakcijom i istraživači su počeli da uviđaju koliko je to loše po nas.
Ukupno 89% studenata prijavilo je da osećaju “fantomske” telefonske vibracije, odnosno čuju poziv kojeg u stvari nema. Takođe, 86% Amerikanaca je reklo da proveravaju svoj mejl i naloge na društvenim medijima “konstantno” i da im to stvarno predstavlja stres.
Endokrinolog Robert Lastig izjavio je za “Biznis insajder” da obaveštenja koja dolaze sa naših smartfona treniraju naš mozak da bude u skoro stalnom stanju stresa i straha uspostavljanjem memorijskog puta stres-strah.
To znači da predfrontalni korteks, deo mozga koji se normalno bavi našim najvišim kognitivnim funkcijama, potpuno podivlja i suštinski se ugasi.
- Završite tako što radite gluposti. A te gluposti pretenduju da vas uvuku u nevolje – kaže Lastig.

MULTITASKING

Naučnici već dugo znaju ono što ljudi ne žele da priznaju – multitasking, u stvari, ne postoji. To važi za većinu, odnosno za oko 97,5% populacije. Ostalih 2,5 mogu uspešno da obavljaju više stvari odjednom.
Oni mogu da voze automobil dok pričaju na telefon, a da pri tome ne dovedu u pitanje svoju sposobnost da promene brzinu ili zakoče.
Ali, s obzirom na to da je svega 1 od 50 ljudi sposoban za to, mi ostali treba da se fokusiramo na jednu stvar u jedno vreme. To znači da kad god uzmemo pauzu da odgovorimo na novu poruku ili dobijemo obaveštenje od neke aplikacije na telefonu, mi smo prekinuti, a taj prekid ima svoju cenu.
Ponekad nas prebacivanje sa jednog zadatka na drugi košta svega nekoliko desetinki sekunde, ali u čitavom danu prebacivanja sa jedne na drugu ideju, konverzacija, transakcija na kompjuteru ili telefonu, ta cena se povećava i čini nas sklonije greškama.
Psiholog Dejvid Mejer procenjuje da prebacivanje sa zadataka može da oduzme čak 40% inače produktivnog vremena našeg mozga.
Svaki put kad se prebacimo na drugi zadatak, mi primimo dozu kortizola, hormona stresa. Prebacivanje uspavljuje naš misleći, razumni predfrontalni korteks a budi dopamin, hemikaliju za zavisnost.
Drugim rečima, stres koji smo izgradili pokušavanjem da uradimo mnogo stvari odjednom čini nas bolesnima i povećava zavisnost od prekidanja podsticanjem dopamina i tako nastaje začarani krug.

VREME NA TELEFONU = LENJ MOZAK

Naš mozak može da obradi oko 60 bitova informacija po sekundi. Što više zadataka obavljamo, više moramo da biramo kako ćemo koristiti našu dragocenu moć mozga.
Istraživači su otkrili da su inteligentniji, analitički mislioci manje aktivni na pretraživačima na svojim pametnim telefonima od drugih ljudi. To ne znači da vas korišćenje telefona za pretragu čini glupima, već prosto da ovi pretražuju manje jer znaju više.
Ali, veza između smajenog analitičkog razmišljanja i povećanog skrolovanja na telefonu postoji.

U istraživanju objavljenom ovog meseca, naučnici su otkrili neobičan problem – što više kliktanja, postova i skrolovanja uradimo, signali u mozgu postaju “bučniji”. Obično kad nešto uradimo više puta mi postajemo bolji i efikasniji.

DEPRESIJA I ZAVISNOST

Urpkos svemu, istraživači ne kažu da je korišćenje aplikacija automatski destruktivno, ali znamo da postoje određeni tipovi upotrebe koji su posebno štetni.

Tako proveravanje profila na “Fejsbuku” dokazano čini mlade ljude depresivnima.
Igrice poput “Pokemona GO” ili aplikacije poput “Tvitera” mogu izazvati zavisnost i naterati vaš mozak da želi još.
Zavisne aplikacije su pravljene da nagrađuju vaš mozak zadovoljstvom kad dobijete “lajk” na fotografiju ili pozitivan komentar na post. Poput kockanja, to ima nepredvidljiv raspored i zove se “raspored varijabilnog odnosa”.
To se može videti svuda na internetu. Cene avionskih karata koje padaju na klik mišem. Gomila kauča koji su jedan minut tu, a sledeći ih nema. “Fejsbukova” obaveštenja koja se menjaju u zavisnosti od toga gde su vaši prijatelji i o čemu pričaju. Sve to izaziva zavisnost.
Lastig kaže da nije protiv tehnologije, već protiv one koja “varijabilno nagrađuje”, jer su one napravljene posebno da izazovu zavisnost da gledate još i još.

SD

**Elita** **Poruka** : 3344 **Učlanjen** : 28.04.2018

Psihicki me sredjuje svakodnevno, kada zabaguje, pa moram ga resetovati vadjenjem baterije Very Happy

» Koliko šalica kave šteti zdravlju?
» Šta lice govori o vašem zdravlju?
» Ono što ispušete iz nosa puno govori o vašem zdravlju
» Doznajte što boja urina govori o vašem zdravlju!
» Kako da upalite TAJNI MENI na vašem telefonu