Činjenice koje bi trebalo da znate jer vam mogu spasiti život

Svi znamo da je opasno pisati SMS-poruke tokom vožnje i da treba da se valjamo po zemlji ukoliko se zapalimo. Međutim, ponekad nas život iznenadi i dovede u situaciju u kojoj ne znamo kako da reagujemo.



Korisnici sajta Kvora podelili su s drugima svoje najbolje savete, koji se lako pamte i mogu mnogo da vam pomognu ukoliko se nađete u opasnosti.


1. Mozak ne može istovremeno da kontroliše hod i korišćenje mobilnog telefona
Ukoliko koristite mobilni telefon dok hodate, izlažete mozak prevelikom naporu. Ne možete potpuno da se usredsredite ni na jednu od ove dve delatnosti. Tada može da se javi “slepilo usled nepažnje”: možda vidite objekt, ali ne sagledavate da je reč o automobilu koji juri prema vama.
2. Rešite problem mrtvog ugla tako što ćete namestiti retrovizore kako treba

Ako namestite ogledala tako da jedva vidite ivicu svog automobila, efikasno ćete eliminisati mrtav ugao na obe strane. Retrovizor treba da podesite tako da možete da vidite kola koja su iza vas.
3. Toplota se brže prenosi tečnost nego kroz gas, zato sačuvajte toplotu tako što ćete ostati suvi
Da vam se telesna temperatura ne bi prebrzo spustila na hladnoći, nosite vunenu, a ne pamučnu garderobu: takva odeća će apsorbovati više vlage, pa se vlaga neće zadržavati na koži.
4. Ne jedite sneg, osim ako baš morate
Našem telu je potrebno mnogo energije za pretvaranje materije iz jednog u drugo stanje. Zbog toga ne bi trebalo da jedete sneg ako ste žedni, jer ćete za malu hidrataciju potrošiti preveliku količinu telesne toplote.
5. Ako avion prinudno sleti u more, ne naduvavajte prsluk za spasavanje odmah
Oduprite se iskušenju, jer ćete se s naduvanim prslukom teže kretati u kabini ako vode prodre unutra. Bolje otplivajte do izlaza, pa tek onda naduvajte prsluk.

6. Ako zalutate, idite nizbrdo

Ljudi često podižu naselja pored vode, a kako voda teče nizbrdo, pre ćete naći pomoć u podnožju brda. Julijana Kepke je devet dana plutala niz reku 1971, pre nego što je našla sklonište. Nekoliko sati kasnije je spasena.
7. Hajmlihov zahvat možete da primenite i na sebi
Ako vam parče hrane zastane u grlu, nije vam po svaku cenu potrebna tuđa pomoć.
1. Stisnite jaču šaku u pesnicu i stavite je ispod grudnog koša iznad pupka. Dlan druge ruke položite na pesnicu i čvrsto pritisnite.
2jte pesnicu gore-dole u predelu dijafragme (iznad trbuha). Ponovite nekoliko puta sve dok ne izbacite zalogaj.. Snažno pomera
8. Ponesite jaka sredstva protiv alergije kada odlazite na nepoznato mesto
Nikada ne možete biti sigurni da neće naići na nešto što će vam izazvati alergiju, naročito ako idete na planinarenje ili kampovanje.
9. Žvakanje aspirina tokom infarkta može da odloži stvaranje ugruška
Ako osetite simptome srčanog udara, sažvaćite aspirin. Tako ćete odložiti, a možda i sprečiti stvaranje krvnih ugrušaka, koji mogu da izazovu smrt.

10. Broj 3 je ključan kada su u pitanju granice izdržljivosti ljudskog tela
Čovek može da izdrži tri minuta bez vazduha, tri sata bez skloništa u ekstremnim vremenskim uslovima, tri dana bez vode i tri nedelje bez hrane.

11. Ako vam se zapali ulje u tiganju, isključite ringlu i poklopite sud
Nikada nemojte gasiti vodom vatru od zapaljenog ulja. Molekuli vode padaju na dno tiganja, odmah isparavaju i dodatno povećavaju plamen.
12. Ako vam neko zarije u meso nož ili neki drugi oštar predmet, ne dirajte ga
Ako pokušate da ga izvadite, izgubićete još više krvi. Zbog toga je bolje da pokrijete ranu, uradite sve što možete kako biste zaustavili krvarenje i obratite se stručnjaku za pomoć.
13. Avionske nesreće se uglavnom događaju u roku od tri minuta posle poletanja ili osam minuta pre sletanja
Pravilo +3/-8 podstiče putnike da budu posebno oprezni nakon poletanja i neposredno pre sletanja. Locirajte izlaze umesto da se zadubite u gledanje filma.
14. Kada u kući izbije požar, ljudi uglavnom umiru od gušenja, a ne opekotina

Da biste izbegli udisanje prevelike količine dima, ostanite što bliže zemlji.
15. Ako se povredite na javnom mestu, potražite pomoć jedne osobe kako prolaznici ne bi nepotrebno pravili gužvu oko vas
Nauka je dokazala da ljudi u grupi nisu skloni da pomognu, jer svako misli da će pomoći neko drugi. Ukoliko ikako možete, pozovite određenu osobu i dobićete pomoć koja vam je potrebna.

16. Baterijska lampa može da posluži kao oružje za odbranu od napadača
Jaka svetlost baterijske lampe može biti jednako delotvorna kao i sprej ili oružje.
Ukoliko vam se približava osoba koja se sprema da vas napadne, uperite u nju baterijsku lampu jačine od 300 lumena ili jaču (naročito noću). Zaslepićete je i imati dovoljno vremena da pobegnete, a da je pri tom nećete povrediti, niti dovesti sebe u nepriliku.
17. Superlepak može privremeno da “zašije” ranu
Ako nemate pri ruci komplet za prvu pomoć, otvorenu ranu možete da zatvorite i superlepkom. To će možda izazvati irituacije na koži, ali glavni sastojak cijanokrilat zaustaviće manje krvarenje gotovo trenutno.
18. Ako se izgubite na planinarenju, potražite ogradu ili potok
Potok uvek teče nizbrdo i kad-tad stiže do veće reke ili vodene površine, a ograda gotovo uvek vodi do puta ili nekog objekta.
19. Kondomi mogu da posluže kao rezervoar za vodu
Kondomi su neverovatno elastični i u njima možete da sačuvate veliku količinu vode (oko četiri litra). Oni takođe mogu da posluže kao zaštita od vode, jer u njih možete da stavite, na primer, toki-voki ili šibice.
20. Pogledajte na vreme gde su izlazi u slučaju opasnosti
Kada na javnim mestima (npr. u bioskopima ili restoranima) objave obaveštenje o prirodnoj katastrofi, ljudi često ne reaguju, jer ih koči fenomen “zablude o normalnoj situaciji”. Reč je o sklonosti da verujemo da će sve biti u redu, čak i kada se nedvosmisleno nalazimo u opasnosti.
Zato je dobro da ranije utvrdimo gde se nalaze izlazi u slučaju opasnosti. Kada se mentalno pripremimo na opasnu situaciju, bićemo budni i kada se ona zaista desi.


(businessinsider.com / M.A.)

Naučni podaci zaključuju da mamografije nisu, kao što je tvrdio Centar za kontrolu bolesti (CDC), najefikasniji način za otkrivanje raka dojke.

Hirurzi čak počinju da dovode u pitanje tu kontroverznu praksu, a studije pokazuju da to čak nije ni efikasan alat za pregled, i da je zapravo štetno za telo žena koje ga koriste.



Obaviti mamografiju je zapravo poslednja stvar koju želite da uradite ako imate rak dojke.
“Verujem da ako imate tumor, poslednja stvar koju želite da uradite je da zdrobite taj tumor između dve ploče, jer bi ga to proširilo.“ – dr Sara Mibil, lekar opšte prakse

Javnosti je rečeno da je mamografija jedini način da se rano otkrije rak dojke, ali pregled osam naučnih istraživanja koja su procenjivala taj postupak, otkrili su da mamografija nije ni efikasna ni bezbedna.

Nakon pregledanja podataka o više od 600.000 žena starosti od 39 do 74 godine, koje su prošle kroz taj postpak na rutinskoj osnovi, istraživači su otkrili da su mnoge žene dobile pogrešnu dijagnozu. Mnoge od tih istih žena su stoga pogrešno lečene hemoterapijom, što je rezultiralno njihovom brzom smrću.

Kako je objavljeno u Bazi podataka o sistematskim pregledima u Cochrane-u, ovaj pregled je zaključio da mamografija uzrokuje više štete nego dobra, jer mnogo više žena na kraju završi sa pogrešnom dijagnozom i pogrešnim lečenjem, nego što bude onih koje zapravo izbegnu razvoj smrtnosnog raka dojke.

Prema tome, postupak poznat kao mamografija predstavlja zastarelu kaznu koja pripada istorijskim knjigama neuspelih medicinskih tretmana, a ne prvom planu ženske medicine.

“Ako pretpostavimo da pregled smanjuje smrtnost od raka dojke za 15% a da je “hiperdijagnoza“ i “hiperlečenje“ 30%, to znači da će na svakih 2.000 žena pozvanih na pregled tokom 10 godina, jedna izbeći umiranje od raka dojke, a 10 zdravih žena, koje ne bi imale tu dijagnozu da nije bilo pregleda, biće lečene nepotrebno,“ zaključili su autori.

Grupa vrhunskih medicinskih stručnjaka priznaje da mamografija čini više štete nego dobra. Godinu dana nakon objavljivanja ovog pregleda, objavljen je drugi u The New England Journal of Medicine (NEJM) koji je došao do sličnog zaključka.

Tim medicinskih stručnjaka, koji je uključivao medicinskog etičara, kliničkog epidemiologa, farmakologa, onkološkog hirurga, bolničkog naučnika, advokata i zdravstvenog ekonomistu, zaključio je da su tvrdnje medicinske industrije o prednostima mamografije u suštini koještarije.

Otkrili su da bi na svakih 1.000 žena pregledanih u SAD tokom 10-godišnjeg perioda godišnjih pregleda počevši sa 50 godina života, jedna smrt od raka dojke bila sprečena, dok bi neverovatnih 490 do 670 žena bilo lažno pozitivno, dok bi 70 do 100 bilo podvrgnuto nepotrebnoj biopsiji.

Između 3 i 14 ovih žena, otkrila je studija, takođe bi dobile “hiperdijagnozu“ za benigni oblik raka koji nikada ne bi ni postao “klinički očigledan.

Ova studija iz Švajcarske potkrepljuje još jednu iz Kanade – Kanadska nacionalna studija o pregledu grudi iz 2014. godine – koja je, zajedno sa ostalima, zaključila da mamografski pregledi ne smanjuju stopu smrtnosti od raka dojke ništa bolje nego običan fizički pregled.

Drugim rečima, postupak je potpuno nepotreban, a u mnogim slučajevima i izuzetno štetan.

I tako se lista nastavlja, sa podacima iz Norveške i drugih mesta, koji potvrđuju da mamografija nije ono što bi trebalo da bude. Američki podaci, koji traju skoro 40 godina, pokazuju da je više žena sa hiperdijagnozom ili pogrešnom dijagnozom raka dojke zbog mamografa, nego što je uspešno rano dijagnostifikovanih kancera dojke na način da se zaštite od metastaze.

Ovo predstavlja izuzetno lošu evidenciju koja dovodi u pitanje zašto se mamografija i dalje koristi kada očigledno ne funkcioniše.


Izvori
NaturalBlaze.com, NCBI.NLM.NIH.gov, NEJM.org, Collective-Evolution.com