BEOČIN



Na desnoj obali Dunava i severnim padinama Fruške gore, u središnjem
delu pokrajine Vojvodina, na 17 kilometara od Novog Sada, nalazi se
opština Beočin. Prostire se na površini od 183 kvadratna kilometra.
Iako geografski u Sremu, administrativno je u Južnobačkom okrugu. Ima deset naselja i oko 17.000 stanovnika.

Moćni i lepi Dunav, blizina Nacionalnog parka „ Fruška gora „,
prioritet dat velikim razvojnim projektima iz oblasti turizma, neki su
od bitnih elemenata koji čine da Beočin prerasta u ozbiljan turistički
centar.

Beočinska opština ima veoma povoljan položaj i dobru
saobraćajnu povezanost ( drumski, železnički i rečni saobraćaj ) . Kroz
nju prolazi put ( broj 107 ) koji od Novog Sada vodi do državne granice
sa Hrvatskom kod Iloka. Planirano je da uskoro taj put bude temeljno
rekonstruisan i izgrađen moderan granični prelaz i nov most preko
Dunava, čija je gradnja planirana, dodatno će poboljšati drumsku vezu
Beočina sa Novim Sadom – glavnim gradom pokrajine.

Veliki potencijal opštine Beočin predstavljaju šume. Od blizu 8 000
hektara, na koliko se ukupno prostiru, nešto preko 6. 500 hektara
beočinskih šuma je na području Nacionalnog parka “ Fruška Gora “ . Njima
se gazduje u skladu sa propisanim režimima prvog, drugog i trećeg
stepena zaštite. Značajni su geološki i geomorfološki šumski lokaliteti u
njima, kao i staništa retkih biljnih i životinjskih vrsta, ugroženih
vrsta ptica, grupacije stabala i pojedinačni primerci, park manastira
Beočin. . .

Dva od sedamnaest čuvenih fruškogorskih manastira nalaze se u
beočinskoj opštini. Manastir Beočin, sa Crkvom Vaznesenja Hristovog, u
dosad sačuvanim pisanim dokumentima pominje se 1566, a manastir Rakovac,
izvesno, postojao je u XVI veku ( prema,danas raspoloživim podacima,
manastirska crkva podignuta je 1563 ) . Uz Stari dvorac, sagrađen 1898,
to su najznačajniji beočinski spomenici kulture. Kategorisani su kao
objekti od izuzetnog značaja i pod zaštitom su države.



STARI DVORAC


Nekada vlasništvo porodice Špicer, suvlasnika “ Beočinske fabrike
cementa “ , sagrađen je 1890 – 1892. godine po projektu Imrea Stendala.
Iako danas sasvim zapušten, još u sebi sadrži obrise prvobitne lepote i
otmenosti. I čeka na pravu obnovu i oživljavanje.


izvor:travel.rs

Manifestacije u Beočinu

FEBRUAR

IZBOR SPORTISTE BEOČINA

Proglašenje najuspešnijih sportista opštine Beočin za
proteklu godinu. Ovu tradicionalnu manifestaciju sa
izuzetno kvalitetnim i bogatim zabavnim programom
organizuje prvog vikenda u februaru Sportski savez
opštine Beočin.
Datum održavanja: 6. Februar
Organizator: Sportski savez opštine Beočin

MAJ

KUP MLADOSTI U RIBOLOVU

Jedna od najvećih manifestacija kada je u pitanju
ribolov u beočinskoj opštini. Održava se u prvoj
polovini maja (u zavisnosti od vodostaja).
Radi se o međunarodnom takmičenju.
Organizator: OO SR Karaš Beočin

TURNIR U MALOM FUDBALU

Beočin je jedna od retkih sredina u Vojvodini koja nije prekidala organizaciju turnira u malom fudbalu na otvorenom prostoru. Privlačne nagrade, odlična organizacija i svakodnevna velika poseta gledalaca su glavni razlozi dolazak kvalitetnih ekipa koje predvode reprezentativci Srbije u malom fudbalu. Radi se o noćnom turniru, a igra se na veštačkoj travi sa 4+1 igračem u polju. Turnir se organizuje povodom slave mesne zajednice Beočin – grad -sv. Vasilije Ostroški Čudotvorac. U toku tri nedelje takmičenja u parku Heroja Brila u Beočinu prodefiluje preko 60 ekipa.
Turnir počinje sredinom maja i traje tri nedelje.
Organizator: Mesna zajednica Beočin grad

JUN

KUP JAZA U RIBOLOVU

Tradicionalni međunarodni susret pecaroša koji okupi preko 30 ekipa
iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Pratioci brojnim ekipama su istinski zaljubljenici u ribolov koji u Beočinu provedu ceo vikend.
Manifestacija je na programu krajem juna i otvorenog je tipa.
Organizator: Sportsko ribolovni klub Jaz Beočin

JUL

BEBI BEOLETO

Bogat i različit sadržajni program koji obiluje radionicama, koncertima, pozorišnim predstavama zabavljaju beočinske mališane tokom letnjeg raspusta. Ovaj program je prateća manifestacija Beoleta.
Datum održavanja: sredinom jula.
Organizator: Kulturni centar opštine Beočin

BEOLETO

Manifestacija u organizaciji Kulturnog centra opštine Beočin koja za zadatak ima da obogati kulturni i zabavni život Beočinaca tokom letnjih dana. Održava se u kontinuitetu i na otvorenom prostoru, na platou ispred Doma kulture. Planira se da se ova dobro posećena manifestacija ubuduće organizuje na više lokacija u Beočinu.
Održava se krajem jula.
Organizator: Kulturni centar opštine Beočin

AVGUST

TURNIR U FUDBALU NA GOLIĆE

Ovo je jedinstveni turnir u Vojvodini jer se fudbal igra sa četiri igrača na košarkaškom terenu i golovima hokejaških dimenzija. Fudbal sa konstantnim tempom i mnogo golova privlači tokom tri nedelje svakodnevno veliki broj posetilaca. Pored seniorskih ekipa zastupljeni su i veterani pioniri. Finalni deo turnira je za prave sladokusce jer se u revijalnom delu sastaju žene Velikog i Malog kraja. Turnir se igra u znak obeležavanja slave MZ Beočin – Preobraženja gospodnjeg.
Datum održavanja: Avgust
Organizator: Mesna zajednica Beočin

SEPTEMBAR

ZLATNI KOTLIĆ BEOČINA

Manifestacija koja je ponovo ušla na velika vrata kao turistička ponuda Beočina. Organizuje se drugog vikenda u septembru. Otvorenog je tipa za sve učesnike iz beočinske opštine i služi kao kvalifikacije za plasman na prestižno takmičenje Zlatni kotlić Vojvodine.
Organizator je Opština Beočin u saradnji sa tamošnjim ugostiteljskim radnicima.

OKTOBAR

TURNIR U MALOM FUDBALU

Organizuje se povodom Dana opštine Beočin u novootvorenoj sportskoj hali. Očekuje se rekordan odziv ekipa i veliki fond nagrada.
Datum održavanja: Oktobar
Organizator: Mesna zajednica Beočin grad i JP SPC Beočin

NOVEMBAR

MEĐUNARODNA IZLOŽBA „PRAVOSLAVLJE NA INTERNETU“

Ova jedinstvena kulturna manifestacija na kojoj se predstavljaju fotografije pravoslavnog sadržaja iz celog sveta zahvaljujući internetu okuplja veliki broj autora. Pokrovitelj izložbe je Opština Beočin, a organizator Društvo ljubitelja fotografije, filmskih i video ostvarenja „Beofoto“ Beočin. Izložba se organizuje sredinom novembra u znak obeležavanja i proslavljanja vladike hvostanskog i beočinskog Varnave Nastića čije mošti počivaju u manastiru Beočin.
Manifestacija se održava sredinom novembra.
Organizator: Društvo ljubitelja fotografije, filmskih i video ostvarenja „Beofoto“ Beočin

DECEMBAR

ZIMSKO DEČJE RASPUSTILIŠTE

Program kojim se tokom zimskog raspusta na pravi način upotpunjuje
slobodno vreme
mališanima iz beočinske opštine.
Razne radionice su pre svega nosioci aktivnosti dok su prateće manifestacije
koncerti i pozorišne i lutkarske predstave.
Manifestacija se održava krajem decembra.
Organizator: Kulturni centar opštine Beočin

izvor:travel.rs

[CRKVA PREOBRAŽENJE - BEOČIN]


Преображењсака црква
Беочин

''… Преображењска црква у селу једнобродна је грађевина подигнута у другој половини XVIII века, типичних одлика такозваног граничарског барока. Звоник на западној страни обновљен је 1906. Унутрашњост цркве је сва украшена. Иконостас је резао новосадски мајстор Аксентије Марковић према уговору из 1791, склопљеним са црквеном општином села Беочина. Иконе је сликао Стефан Гавриловић, а позлатарске радове извео Илија Гавриловић, о чему сведочи уговор из 1802. Стефан Гавриловић спада међу најбоље мајсторе српског познобарокног сликарства, прожетог новим класицистичким утицајима, настајалог крајем XVIII и током првих деценија XIX века. Иконостас је чишћен више пута. Унутрашњост цркве је осликана. Живопис олтарског простора је бољег квалитета, попут радова Стефана Гавриловића. У наосу се истичу слике Силазак св. Духа и горња половина Каменовања св. Стефана, дела непознатог аутора. Млађе сликарство припрате из 1911. вероватно је дело Косте Ванђеловића.''

(Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' – Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.)



Beočin

Naselje na sadašnjoj teritoriji Beočina se spominje prvi put u na prelazu iz XVII u XVIII vek. Godine 1869. godine je sagrađena fabrika cementa oko tri kilometra ka Dunavu od centra tadašnjeg Beočina, pa je ubrzo oko fabrike izraslo naselje za radnike. Posle drugog svetskog rata Beočin se širi na istok od Fabrike gradnjom višespratnih zgrada. Beočin postaje veći i važniji od Beočin sela, kako se sada znanično taj, stari, deo Beočina zove. Od centra Beočin Sela, oko dva km. u Frušku Goru je Manastir Beočin.

Do podizanja fabrike cementa ovo je bilo tipično fruškogorsko selo sa vinogradarstvom kao osnovnom privrednom granom. Otvaranjem majdana laporca veliki (sirovine za proizvodnju cementa) deo površina od ranije pod vinogradima je izgubio tu namenu, a znatan deo mladjih je posao potražilo u fabrici ili obližnjem Novom Sadu. Sada su u Beočin Selu poljoprivreda, stočarstvo i vinogradarstvo sporedne delatnosti, Beočin je ne naselje gradskog tipa.

Beočin je posto važnan centar za okolna sela. Zbog velikog priliva stanovništva, zbog potražnje radnika za rad u fabrici cementa, u Beočinu ima malo starog lokalnog stanovništva.

Beočin se nalazi na sremskoj strani Dunava, petnaestak kilometara uzvodno od Novog Sada.

Tekst priredio Nenad Glišić korišćenjem različitih izvora na Internetu.

pravoslavlje.nl

Beočin i sela opštine beočinske

Беочин


Они млађи (од мене) који нису из тог дела Срема, уобичајено под именом Беочин подразумевају град који је од цементаре близу Дунава па све до Фрушке Горе, где је на крају насеља смештен Беочински манастир.
Међутим, нарастањем негдашњег фабричког насеља које је било око три километра од цркве, почело се у називању разликовати Беочин Село од целине Беочина. Сада се то и званично зове:



'' БЕОЧИН СЕЛО, насеље на северној страни Фрушке горе, изграђено у доњем делу долине Козарског потока, један километар пре њеног спајања са долинам Дунава. Настало вероватно крајем 17. или почетком 18. века.

Називало се Беочин (по преданњу, према 'белам оцу", игуману некадашњег манастира), а тек у ХХ веку названо је Беочин Село, за разлику од Беочина Фабрике, града који је настао уз фабрику цемента. Сада је потпуно спојено са градом. Кад се први пут помитње 1702, у њему је било 49 домаћинстава. Тај број је осцилирао и већ 1734. пописана су 82 дома, да би их само две године касније било свега 39. Након тога село једно време расте, тако да је 1756. у њему било 74, 1766-80. и 1791. -125 домова. У селу је 1787. живело 779 становника, 1791-519, 1836. - 1.062 и 1850. - 941. Данас има око 2.000 житеља, претежно Срба.


Поток код споменика НОБ одакле је до цркве - центра села - око 20о метара.

Насеље je настало у долини потока, што му je одредило низ морфолошких карактеристика. Улице су уске и кривудаве, а протежу се дуж потока. Главна улица којом пролази пут за Беочински мнастир јe са десне стране поток и од ње се одваја неколико краћих улица коте наjчешhе имаjy исти правац. На северној перифериjи насеэља подигнуто je низ зrpада са колективним и поjединачним становима радника из Беочинске фабрике цемента.



Ово je било типично фрушкогорско село са виноrpадарством као основном привредном граном. Виноrpади су покривали око 5,4% обрадивих површина, а сађни су на благим страницама долина Козарског потока, потока Шакотинац и Думбово, као и на обронцима планине према Дунаву. У њима jе било и много виноrpадарских станова. Градњом Фабрике цемента у близини села и отварањем пространих маjдана лапорца заузете су многе од ових површина. Млађе сеоско становништво добило jе шансе запошљавањ у непољопривредним делатностима, тако да су ратарство, сточарство и виноrpадарство временом постаjали споредне важности. Према попису становништва из 1981, у селу je било свега 75 земљорадника.

Спроведени су cтpyja, гас, телефон, водовод. Постоjи четвороразредно одељење основне школе, као и црква. У селу се налазе мање продавнице за наjнужниjе животне потребе и угоститељске радње.'' (Горњи цитат је из Енциклопедије Новог Сада, а свеска бр.3 у којој је одредница о Беочину је штампана 1994. године, те су подаци пре тог времена.)



izvor:vojvodinacafe.rs

"BEOČIN,

O tome kako je postalo ime ovog sela pričaju ovo:

Pred istim selom i danas ima ,a nekad ih je bilo i vise, furuna koje su kreč pekle. Ovaj se kreč raznosio po celoj okolini Srema, Backe, a donekle čak i Banata. Taj bogati rudnik krečnog kamena činio je svu okolinu belom. Otuda su i oni koji su kreč raznosili prozvani Beočinci, pa i njihovo selo nazvaše susedi im najbliši: Beočin. Tako prica prosti narod, a tom se pričanju moze verovati. Bar ja mislim, da je ono istinito pa i oprvadano.

Ima nekih koji govore da je ime Beočin od nekih kaludjera, koji su bele haljine nosili, nosili, dakle beo čin. Koliko sam mogao čuti, ovo tvrde čerevički Šokci, navodeci da su fratri nekad ovde imali svoje vinograde. Ti su fratri, po njihovom kazivanju, dolazili ovde iz Iloka i Šarengrada.



''… Преображењска црква у селу једнобродна је грађевина подигнута у другој половини XVIII века, типичних одлика такозваног граничарског барока. Звоник на западној страни обновљен је 1906. Унутрашњост цркве је сва украшена. Иконостас је резао новосадски мајстор Аксентије Марковић према уговору из 1791, склопљеним са црквеном општином села Беочина. Иконе је сликао Стефан Гавриловић, а позлатарске радове извео Илија Гавриловић, о чему сведочи уговор из 1802. Стефан Гавриловић спада међу најбоље мајсторе српског познобарокног сликарства..’’ (Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' – Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.)Црква је споменик културе великог значаја.

Selo ovo ima vrlo lepu crkvu i 232 srpske kuce sa 1107 Pravoslavnih duša.
Ima dve lepo uredjene škole sa četir razreda, koje polazi 130 dece uredno.
Narod je dobar, blag, marljiv za svoje poslove. Živi dosta u čistoti i uopšte svugde je red.

Stari su vinogradi propali (oko 1885. je harala epidemija filoksere koja je stigla iz Amerike, i praktično uništila vinogradarsto u Srem – moja napomena), nov pak sad vrlo malo se diže. Vrtarstvo je slabije razvijeno, a voćarstvo se diže i neguje marljivo. Pčelarenje je neznatno, a svilarstvo tek u povoju. Stočarstvo neguju za svoje potrebe, tako i živinu.


Narod u ovom selu izvozi mnogo kamen, u odredjeno vreme izvozi drva iz sume, kad je veća seča,t e otuda znatnu zaradu vuče.

O trgovini i zanatu malo imamo reči, jer se samo najpotrebnije u selu kupuje, ostalo se sve donosi iz Novoga Sada.

Selo je čisto srpsko, govori se lepo i čisto srpski, a i pesma peva, svi se srpski obicaji drže i čuvaju svojski.

Odelo im je kao i u ostaloj okolini kod planinaca.

Ljudi su lepog rasta, snažni i potpuno razvijeni, miloliki; obicno ih krase lepi brkovi i dobradnik. Lica su većinom smedjeg, a kose i obrva crnih. Ženskinje je bujnog i krepkog zdravlja. Vek im je običan, duboka je starost redja.


Selo ima vrlo dobru planinsku vodu.

Kroz selo proteče gorski potok. Potoci imaju ova imena:
Dumbovački, Časorski (Kozarski ?), Ragulja.

Znatnije vode i izvori su ovo:
Dobra voda, Bukova voda, Drenovac, Ladna voda, Ajdukovac, Brankovac, Popov levak, Leska, Gornja voda, Bukva, Matorac, Bela voda, Preobraženska, Marija, Planta, Kurjakovac.







izvor:vojvodinacafe.rs

MANASTIR BEOČIN

Manastirska crkva je posvećena prazniku vaznesenja Hristovog. Nema pouzdanih podataka o vremenu osnivanja manastira. Prvi put se spominje u turskim dokumentima iz 1566-1567. i imao je sasvim malu crkvu. U austrijsko-turskim ratovima manastir je napušten. Krajem 17. veka izbegli monasi iz manastira Rača na Drini. Naseljavaju i obnavljaju manastir te 1708. izgrađuju privremenu drvenu crkvu. Današnja crkva zidana je između 1732-1734, a zvonikje sagrađen 1762. Manastirski konaci izgrađeni su između 1728-1771.



Od sela Beočina prijatnim putem i stazom izmedju dva poviša brega dolom pored nestašnog šumskog potoka kroz voćnjake, dolazi se u lep i veoma uredjen manastir Beočin, koji usamljen stoji na lepoj ravnici sa krasnom crkvom i kućom.




izvor:vojvodinacafe.rs

Православна црква у Беочину

Crkva Svetog Vasilija Ostroškog

Zgrada Skupštine

Zgrada Suda

Cementara