.............
Po povratku u Sombor posvetio se slikanju pejzaža, ljudi i ravničarskog ambijenta. Tokom leta slikao je u
Dalmaciji (Mlini, Cavtat, Dubrovnik). To razdoblje od 1934. do 1939. obuhvata njegovu “crvenu fazu”.
U vreme Drugog svetskog rata obreo se u zarobljeništvu u logoru Osnabrik. Po povratku u Sombor
1943. godine, nastaju pasteli, kao i ulja stišanog kolorita, koji čine umetnikovu “sivu fazu” (1940-1952).
Godina 1953. donosi preokret: odnos prema predmetu postaje slobodniji, na delima “kolorističke faze,”
umetnik se zaustavlja na pragu apstrakcije.
Novoj, “asocijativnoj fazi” bio je odan od 1960. do 1984, a od 1985. započinje varijacije na temu vizantijske
umetnosti. Do kraja 1990. godine nastalo je tridesetak takvih dela.
Na svom umetničkom putu bio je i hvaljen i osporavan, ali to nikada nije ozbiljnije uzdrmalo njegovu veru
u sebe. Nosila ga je strast prema životu, umetnosti i ženama.
- Ja sam od glave do pete erotičan. Za mene je žena ono bez čega ne bih mogao da živim. Moram da imam
ljubav jer to mi je podsticaj, impuls - objašnjavao je.
Slika “Šuma” iz 1913.[You must be registered and logged in to see this image.]
Konjović je bio i vizionar. Za života je sebi osmislio jedinstven spomenik kakvim se nisu mogli pohvaliti ni
glasovitiji slikari u svetu - otvorio je Galeriju “Milan Konjović” 10. septembra 1966. godine sa oko 500
svojih odabranih radova. Posvetu na ulazu u Galeriju, u hladu stoletnih bođoša i danas čitaju brojni turisti
koji dolaze u Sombor: “Slike ove, miljenice moje, sa ljubavlju darujem rodnome gradu, one jedino njemu
i pripadaju”. Zbirka danas sadrži 1.084 njegova platna. Samo prošle godine Galeriju je posetilo 8.968 turista.
- Maestrove slike i dalje putuju - kaže nam direktorka somborske Galerije Milena Rackov Kovačić. Pre četiri
godine priređena je izložba u Beču, a u Dubrovniku će u maju ove godine biti otvorena postavka njegovih
dela, naslikanih u tom gradu.
Konjovićev život obuhvatio je dva veka, a njegova umetnost protezaće se, bez sumnje na sva buduća stoleća.
Pokolenja će nastaviti da odgonetaju tajnu i magnetizam njegovih slika. On je svoju suštinu objasnio još
1958. godine, ovim rečima:
- Slikarstvo je čudo. I uvek je zagonetka. Da nije tako, davno bih prestao da slikam. Beskrajno je i neuhvatljivo
kao ravnica. Misliš - tamo negde je kraj, a horizont se uvek pomera...
novosti.rs