KIKINDA

KIKINDA




Administrativni centar Severnog Banata, Kikinda, od Beograda je udaljen 130 kilometara. lako "duboko" u Banatu, Kikinda ima dobre veze sa ostatkom Srbije.

Na svakom koraku ovog grada i njegove okoline su arheološka nalazišta koja svedoče da su ovde ljudi organizovano živeli čak pet hiljada godina pre nove ere.

Urbano jezgro grada obeležava visok toranj Gradske kuće (1894). Grb Kikinde sa njene fasade i danas je markantno obeležje grada. Lepedatova vila iz 1908. godine nalazi se na uglu Glavne ulice i neizostavno privlači pažnju putnika. Bogata arheološka zbirka može se pogledati u zgradi Krije, gde je danas smešten muzej. Nedaleko odatle nalazi se crkva Svetog Nikole (1769), prepoznatljiva po starom sunčanom satu na njenom južnom delu.



Kikinda ima i - Staru Suvaču. U pitanju je, zapravo, veliki mlin koji su nekada davno, okretali upregnuti konji. Kikindska suvača jedna je od dve preostale u celoj Evropi. Nekada se tu mlela pšenica, dok se danas koristi za koncerte i pozorišne predstave. U samom centru dominantan je svojom arhitekturom i hotel Narvik, a smeštaj se, osim u njemu, može organizovati u brojnim privatnim pansionima u samom mestu ili okolnim selima.

Poseta mesta u okolini Kikinde mogu doneti vrlo neobična iskustva. Prepuni su tragova starih civilizacija, a seljani se izuzetno trude da osmisle nove sadržaje kojim bi privukli posetioce, ali i sami zabavili. Tako se u Mokrinu, selu nadomak Kikinde, svakog Uskrsa, organizuje takmičenje u tucanju vaskršnjim kokošijim jajima. U Mokrinu se, takođe, tradicionaIno održavaju i borbe gusana. Kikinda ima i dane koje posvećuje - tikvi. Naime, ovde se svakog prvog vikenda u oktobru organizuju "Dani ludaje". Tih dana centar ovog. grada bude preplavljen tikvama. Još niko nije dao tačan odgovor zašto ovde tikve nazivaju ludajama. Pretpostavka je da je to, zapravo, drugo ime za plemenitu vrstu tikve...

SAMO KONJI FALE

Autor: Saša Urošev

Kikindsku suvaču, jedini mlin na konjski pogon u Srbiji, članovi Etnograđanskog udruženja odenuli u novo ruho i vratili stari sjaj



KIKINDA - Članovi Etno-građanskog udruženja "Suvača" iz Kikinde sopstvenim sredstvima i uz pomoć dobrih ljudi sredili su spoljašnji izgled nekadašnjeg mlina na konjski pogon - suvače.

Dvadesetak entuzijasta iz tog udruženja, formiranog pre četiri godine, koje nosi ime po nesuđenom turističkog biseru, zasukalo je rukave pa su "staru damu" odenuli u novo ruho. Sređivanje zapuštene suvače, koja se nalazi na uglu ulica Moravske i Njegoševe, trajalo je dva meseca.

- Dvorište je bilo obraslo u korov, stakla na prozorima porazbijana, a ramovi izvaljeni i polomljeni. Sve je podsećalo na smetlište. Zgrada je sada okrečena, a ograda ofarbana. Detaljnija revitalizacija unutrašnjosti suvače, ali i njene okoline, prevazilazi naše mogućnosti i ingerencije. Još 1995. godine urađena je obimna dokumentacija za njeno sređivanje i potpuno uređenje okolnog prostora. Autorka projekta, arhitekta Biserka Ilijašev iz Kikinde, takođe se zdušno zalaže da se suvača kao kulturno i graditeljsko blago spase od zuba vremena. Valjda će nova lokalna vlast imati više sluha za to - kaže predsednica Udruženja Vera Živkov.

Ovaj objekat, izgrađen još 1899. godine u Padeju, prenet je u delovima u tridesetak kilometara udaljenu Kikindu. Sve do 1945. godine u suvači se mlelo žito, ali i paprika, biber i cimet. U Srbiji je ovo jedini sačuvan objekat te vrste, iako ih je sredinom 19. veka bilo više od 50, a u Panonskoj niziji oko 50.000. Danas, koliko je poznato, u svetu postoje još samo dve suvače - u mađarskom mestu Sarvaš i Otoku u Hrvatskoj.

- Svi koji sada prođu pored nje kažu: "Hvala bogu da se neko setio ovoga". Uz određena sredstva mehanizam za mlevenje mogao bi da se osposobi pa da iz njega poteče čuveno kikindsko belo brašno, korišćeno nekad i na bečkom dvoru. Jedna prostorija mogla bi biti pretvorena u etno muzej. Uz suvaču bi, prema projektu Biserke Ilijašev, nikla banatska kuća sa mini-pekarom, restoranom i letnjom pozornicom, što bi bila poslastica za turiste. Ubeđeni smo da bi to bio pravi potez - navodi Vera Živkov.[ antrfile ]

izvor:kurir

STO KILA NA SAT

Glavna drvena konstrukcija suvače, visoka 8,6 metara, sa rasponom od 15 metara, pokrivena je "biber crepom". Na vertikalnu osovinu učvršćeno je 12 palica, a kad se mlelo žito, maksimalno se uprezalo šest pari konja. Od broja konja zavisila je brzina, odnosno količina samlevenom žita. Sa upregnutih pet parova konja koji su se okretali u krug i obrtali veliku drvenu osovinu moglo je na sat da se samelje sto kilograma pšenice. Za korišćenje vlasnik je uzimao takozvani ušur. Pred Drugi svetski rat grupa lokalnih zadrugara suvaču je prodala Nemcu Gašparu Krimeru, a onda je 1945. nacionalizovana. Od 1951. stavljena je pod zaštitu države kao spomenik kulture.


izvor:kurir

Kikinda



   Град Кикинда налази се на простору који је богат траговима старих и ишчезлих култура и цивилизација. Многобројни археолошки налази сведоче да су овде људи живели још у времену од пре седам хиљада година. Међутим, континуитет тог трајања често је нарушаван и прекидан. Људи су се насељавали и одлазили, бивали и нестајали, а све у зависности од многобројних и различитих историјских околности.

   НАЗИВ

   Назив Кикинда први пут је забележен почетком 15. века и то у облику Кöкéнyд, а највероватније је означавао, заједно са називом Ецехида, име више мањих насеља, односно добара угарских, а затим и српских деспота. Данашњи назив града јавља се први пут на географској карти 1718. године као Gross Kikinda и тада не обележава насеље , већ ненасељен простор-пустару. Иначе, придев Gross, Nagy или Велика у немачкој, мађарској, односно српској варијанти, био је у званичној употреби у имену града све до краја 1947. године. Етимолошко порекло имена Кикинде није у потпуности разјашњено. Најчешће се објашњава мађарским називом коровске биљке kökény (трњина) и старим словенским, односно прасловенским кореном кик (глава).

  САВРЕМЕНА ИСТОРИЈА

   Историја савремене Кикинде може се у континуитету пратити почев од пре 250 година, тачније од 1751-1753. године, када је подручје на којем се данас град налази насељено. Први насељеници били су Срби, аустријски граничари који су штитили границу од Турака на Моришу и на Тиси и који су, након Пожаревачког мира склопљеног измеду Аустрије и Турске, када Турци губе Банат, практично остали без свог основног занимања. Новоосновано насеље брзо се организовало, а бивши граничари привикли на нов, ратарски начин живота. Коју деценију касније, поред Срба, насељавају се и Немци, Мађари, Јевреји...
   Двадесетак година након оснивања насеља, 12. новембра 1774. године, аустријска царица Марија Терезија посебном привилегијом формира Великокикиндски привилеговани диштрикт (округ), као специфичну феудалну управну јединицу са седиштем у Кикинди. У саставу диштрикта, поред Кикинде, било је још девет насеља српских граничара у северном и средњем Банату: Српски Крстур, Јозефово (део данашњег Новог Кнежевца) , Мокрин, Карлово (део данашњег Новог Милошева), Башаид, Врањево (део данашњег Новог Бечеја), Меленци, Кумане и Тараш. Становници ових места имали су за то време, значајне економске, па и политичке повластице у оквиру аустријске монархије. Диштрикт , је функционисао, истина са прекидима, све до 1876. године, када се укида, а Кикинда организационо и управно припада новооснованој Торонталској жупанији чије је седиште било у Бечкереку (Зрењанину) и која је обухватала готово читав Банат (српски, мађарски и румунски). Занимљив је податак да је крајем 19. века Кикинда била најнасељеније место Торонталске жупаније, имала је око 22.000 становника.

   УРБАНИСТИЧКИ ПОГЛЕД

   У урбанистичком смислу град припада групацији такозваних плански организованих насеља. Трасирање и пресецање улица извршено је у другој половини 18. века према важећем државном урбанистичком плану за изградњу нових насеља у Банату. Тај је план подразумевао насеобину правилно ушорених и широких улица које се секу под правим углом, централни градски трг са пијацом, црквом, градском кућом, школом, гостионицом, итд. У том смислу се и данас, после 250 година, град није битно изменио.

   ЗНАЧАЈНИ ПЕРИОДИ

   Од значајнијих датума, односно периода у новијој историји Кикинде , треба истаћи и годину 1848/49. када је кроз град протутњала позната буна Срба у Војводини. У првом тренутку Кикинђани су испољавали готово искључиво социјални револт, да би касније побуна попримила национално обележје. У граду се наизменично смењује српска и угарска власт, уз велика сукобљавања, страдања и разарања. Био је то један од најтежих и најсложенијих тренутака у историји Кикинде.


   Временско раздобље од краја 19. века па до почетка првог светског рата представља миран и плодотворан период у историји Кикинде и обележен је наглим привредним и урбаним развојем града. Између осталог, тада се формира и амбијентално градско језгро које и данас краси Кикинду, град добија уређену самоуправу 1895. године (статут, сенат, градско представништво, градоначелника, итд).

   Крај првог светског рата, односно 20. новембар 1918. године означава један од преломних тренутака у историји Кикинде. Улазак српске војске у град представљао је остварење дугогодишње тежње Кикинђана-Срба за уједињењем са матичном државом-Србијом. Међутим, на економском плану град се нашао у веома неповољној ситуацији са две границе у залеђу и пресеченим комуникацијама. Раздобље измеду два светска рата не представља период економског успона града, напротив.


   Након само двадесетак година мира, Кикинда улази у бурно раздобље новог, другог, светског рата. Ослобођена је 6. октобра 1944. године. 0вога пута држава остаје иста, али се битно мења њена економско-политичка организација и структура. Такође, значајно се мења и етничка слика града. Губи се немачко и јеврејско становништво, а било је око 22% Немаца и око 2% Јевреја.

   Раздобље од половине шездесетих до половине осамдесетих година 20. века, слично оном с краја 19. и почетка 20. века, обележено је динамичним развојем града: нове фабрике и производни погони, нове стамбене зграде и насеља, разни објекти општег друштвеног стандарда, поплочане улице...дефинитивно су истакли и уобличили урбану димензију Кикинде.

izvor:vojvodinacafe.rs

Кикинда је средиште културе и уметности у Севернобанатском округу. Овде се налазе бројна археолошка налазишта која сведоче о развијеној цивилизацији и култури на тлу северног Баната.

На простору око града налазе се богати трагови остатка старих и ишчезлих култура и цивилизација. Бројне хумке, некрополе и многа археолошка налазишта у околини сведоче да су овде људи живели у организованим заједницама и пет хиљада година пре нове ере. Ово подручје је било привремено или трајније боравиште припадника многих народа који су пристизали у Панонску низију. Ту су трагови култура млађег каменог и бронзаног доба, Келтске цивилизације, Дачана, Сармата...

Најстарија установа из области културе у Кикинди је Народна библиотека која после Другог светског рата носи име књижевника и културног радника, али и политичара, Јована Поповића. Народна библиотека основана 1845. године као прва Српска читаоница. Данас је то модерна библиотека са више од 150 хиљада наслова и богатим културним програмом који је истиче и издваја у односу према сличним установама у земљи.

Корени позоришног живота у Кикинди су дубоки. Прва позоришна представа изведена је далеке 1796. године и то на немачком језику, а маја 1834. године на српском. Био је то комада Јована Стерије Поповића, "Светислав и Милева", изведен у кафани "Код златног плуга".

Народно позориште у Кикинди основано је пре више од пола века, 2. децембра 1950. године, под именом Градском аматерско позориште, да би почетком деведесетих (1993) прешло у професионално позориште.

Друштво за неговање музике "Гусле" у Кикинди основано је 1876. године и то је једна од најстаријих културних установа у граду, а најстарија хорска и музичко-фолклорна институција Срба на овим просторима. ДЗНМ Гусле и данас је једна од најактивнијих институција културе, која у оквиру својих секција окупља стотине чланова, од најмлађих узраста, до ветерана музике, игре и песме...

У Кикинди се сваке године током јула месеца одвија јединствени у свету - Интернационални вајарски симпозијум скулптуре у теракоти ТЕРА. Први пут је одржан 1982. године и до сада је на Симпозијуму учествовало око 150 вајара из 30 земаља са свих континената.

Кикинда је град у којем су рођени и успешну каријеру започели бројни уметници.

Никола Алексић, сликар, спада у ред најзначајнијих портретиста Бидермајер епохе. Алексић је у периоду од 1837. до 1840. године живео у Кикинди, а Народни музеј поседује збирку од 11 његових портрета.

Архимандрит Павле Кенђелац (1766-1834) био је један од најзначајнијих Срба у 19. веку, рођен је у Кикинди, и аутор је два значајна научна дела Јестестословље (природопис) и Збитијасловље (историја најзначајнијих догађаја).

Ђура Јакшић, једно од најкрупнијих имена кикиндске културне прошлости, иако је кратко боравио у овом севернобанатском граду оставио је неизбрисив траг као сликар, песник и наравно боем.

Мирослав Мика Антић, један од највећих стваралаца српске поезије и прозе, рођен је у Мокрину 1932. године.

У ред најзначајнијих уметника свакако спада и сликар Радивоје Бербаков (1925 -2003). Његове слике, које имају одлике импресионистичког и реалистичког стила, излагане су у Београду, Новом Саду, али и на сталним поставкама у Немачкој и САД.

izvor:vojvodinacafe.rs

Internacionalni Simpozijum skulpture u terakoti "Terra" osnovan je 1982. godine i od tada se odrzava svake godine od 1. do 31. jula na starom II pogonu IGM "Toza Markovic", u objektu koji je sagradjen 1895. godine.

Do sada je na Sipozijumu ucestvovalo oko 360 vajara iz zemlje i inostranstva. Na "Terri" su stvarali umetnici iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, BiH, Makedonije, Slovenije, Holandije, Italije, francuske, Norveske, Skotske, Engleske, austrije, Turske, Nemacke, Grcke, Rumunije, Ceske, Bugarske, Danske, Izraela, Spanije, SAD, Meksika, Perua, Argentine, Indije, Bangladesa, Juzne koreje i Japana.

U fundusu Simpozijuma "Terra" nalazi se oko 1000 skulptura. Odredjen broj skulptura postavljen je u dvoristu starog pogona II, u parkovima fabrike "Toza Markovic", u zgradi SO Kikinda, na gradkom trgu i u stalnoj postavci gradskog Muzeja. U Veneciji je postavljeno pet, a u Beogradu jedna velika skulptura iz kolekcije Simpozijuma. Osim na godisnjim izlozbama, "Terra" je predstavljena i na brojnim izlozbama u Veneciji, Parizu, Temisvaru, Sarajevu, Ljubljani, Banja Luci, Beogradu i Novom Sadu.

Trenutno se radi na izgradnji muzeja u kom ce ove prelepe skulpture biti izlozene.

Bila sam tamo juce. Kao da sam usla u potpuno novu, meni nepoznatu dimenziju gde vreme stoji...

izvor:vojvodinacafe.rs

Kikindski mamut Kika

Projekat "Kikindski mamut" nastao je kao rezultat uspešne saradnje društvenih i kulturnih institucija iz cele Srbije usmerenih ka zaštiti očuvanih fosilnih ostataka mamuta otkrivenih u Kikindi, 1996. godine.

Tekst: Milorad St. Ilić

Fotografije: Dragan Bosnić

Opština Kikinda, Narodni muzej u Kikindi, Regionalna privredna komora Kikinda, Prirodnjački muzej u Beogradu, Filozofski fakultet u Beogradu, kompanija "Toza Marković" iz Kikinde i Zavod za proučavanje kulturnog razvitka iz Beograda u partnerskoj su saradnji razvili kompleksan projekat "Kikindski mamut". Projekat je okupio preko devedesetoro stručnjaka iz različitih oblasti - paleontologije, arheologije, menadžmenta, informacionih tehnologija, kulturnog turizma, privrede i marketinga koji su tokom dvanaest meseci radili na njegovoj realizaciji. "Kikindski mamut" je postao sveobuhvatni kulturno-turistički proizvod i okosnica razvoja kulturnog turizma u regionu.



Poseban segment projekta predstavlja trodimenzionalna prezentacija priče o mamutu iz Kikinde koja je, predstavljena u virtuelnom okruženju, publici premijerno predstavljena u okviru postavke Narodnog muzeja u Kikindi.

Pored atraktivne 3D prezentacije, uz pomoć savremenih tehnologija i tima stručnjaka izrađena je i replika skeleta u prirodnoj veličini.
Data/Images/jr_32007_4_07_s_no1.jpg

Jedan od autora projekta nazvanog "U društvu sa mamutom", prof. dr Sofija Stefanović, arheolog, govori nam o ambicioznim idejama i njihovoj realizaciji:

- Ostaci mamuta vrste Mammuthus trogontherii otkriveni su 1996. godine u pogonu fabrike "Toza Marković", jednog od najvećih proizvođača cigle i crepa na Balkanu, u Kikindi, gradu na samom severu Vojvodine. Aktivnosti su započele 3D laserskim beskontaktnim skeniranjem ostataka mamuta, čiji je izgled prethodno arheološkim postupcima autentično rekonstruisan i konzervisan. Na ovaj način dobijeni su kompjuterski modeli kostiju koji su poslužili kao baza za izradu animacija za film i ilustracija za kompakt disk. Tako je "oživela" džinovska preistorijska životinja koja je na tlu Evrope živela pre 500.000 godina.



Mamut, jedan od najimpresivnijih sisara koji su hodali zemljom, daleki srodnik današnjeg slona, živeo je u geološkoj epohi pleistocen u periodu od milion i osamsto hiljada do deset hiljada godina. Najpoznatiji predstavnik ove vrste je smrznuto, mumificirano mladunče nazvano Dina, iskopano 1901. godine u Sibiru. Reč mamut došla je preko Rusije iz tatarskog jezika i vezuje se za reč "mamma" koja znači zemlja.



Fosilni ostaci mamuta Kike, kako su nazvali ogromnu životinju pronađenu kod nas, pripadaju vrsti Mammuthus trogontherii što je određeno na osnovu izgleda kutnjaka. Ta vrsta naziva se još i stepski slon i prethodi vrsti Mammuthus primigenius, koji se zbog dugačkog krzna naziva i runasti mamut. Skelet je gotovo kompletan, a očuvano je oko 90 odsto koštane mase. Nedostaju delovi stopala i lopatice koje je verovatno odnela voda ili lešinari. U pitanju je ženka, što se vidi po obliku otvora na karlici kroz koji je prolazilo mladunče prilikom porođaja. Starost jedinke procenjena je na šezdeset četiri godine na osnovu godova na poprečnom preseku kljova koji su slični onima kod stabla drveta.



Kikindski mamut bio je visok oko 4,7 m, dugačak oko 7 m sa kljovama dužine 3,5 m. Sa kožom i mesom zajedno, težio je oko 7 tona. Imao je kratku, smeđeriđu dlaku. Životinja se verovatno zaglibila u priobalnom delu močvare i zbog starosti nije mogla da se izvuče, pa je postala lak plen lešinarima, što potvrđuju ugrizi hijena na kostima. Na istom prostoru pronađeni su i ostaci drugih organizama.



Najinteresantniji su nalazi vodenih voluharica, riba, puževa i školjki, kao i spore paprati i fosilizovani listovi vrba. Kompletan lokalitet, sa svim njegovim nalazima ima izuzetan paleontološki značaj. Sama Panonska nizija predstavljala je onaj tajanstveni prelazni deo u zoni borbe hladne klime centralne Evrope i blage klime Balkana.

Data/Images/jr_32007_4_05_s.jpg


Data/Images/jr_32007_4_08_s.jpg

Projekat "Kikindski mamut" deo je većeg "Integralnog projekta koji ima za cilj kompletnu revitalizaciju kulturnog pejzaža Pogona 2 fabrike "Toza Marković". Buduća prirodno-kulturna celina Pogona 2 obuhvataće "Muzej kvartara" u kojem će biti izloženi originalni fosilni ostaci mamuta, "Muzej ciglarstva" koji bi prikazivao istorijat ciglarstva koji u Kikindi ima tradiciju dugu gotovo 150 godina i "Muzej Terra" sa najznačajnijim radovima nastalim tokom dvadeset pet godina međunarodne vajarske kolonije. Projekat je odobren za realizaciju u okviru Programa za društveno-ekonomski razvoj regiona Evropske agencije za rekonstrukciju, koja finansira projekat u visini od 89,88 odsto, dok je preostali iznos obezbedila Opština Kikinda.

Prezentacija


Projekat "Kikindski mamut" prezentovan je na 29. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu i 34. Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu, kao i na Sajmu EKO BIS u Bihaću. Članovi projektnog tima su rezultate projekta prikazali i na naučnim konferencijama STP&A 2006. u Beču, i CIPA/VAST 2006, u Nikoziji.

izvor:jat.com