|
|
Autor | Poruka |
---|
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Violeta Božović Pon 9 Okt - 9:40 | |
| ''Knjiga je najbolja biografija pisca, a vrednosni prikaz nje same jeste njena čitanost'' reči su Violete Božović koja ispisuje svoje trajanje, stvarajući svakom novom knjigom, novi dokaz da je literatura najbolji način da se pobedi prolaznost. ''Nukleus'' svega je reč iz koje je sve poteklo. Reč Violete Božović oživjela je kroz knjige poezije: ''Kandilo sećanja'' 2000. godine, ''Remenje monaških sandala'' 2003. i ''Kako se pravi nebo'' 2005. godine. Od svih (u)druženja najviše voli (u)druženje sa prirodom, mada sa poštovanjem priznaje da je član Književne zajednice Jugoslavije, Udruženja književnika Crne Gore, Udruženje Književnika Republike Srpske, a od skora i Udruženja Književnika Srbije. Živi i stvara u Beogradu. |
|
| |
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Violeta Božović Pon 9 Okt - 9:41 | |
| Tango pod kišobranom
( decembar,kiše..
Rekao si da ceo svet stane u jedno tvoje oko, da bez mene u drugom ne postoji Ljubav,
Da su mi trepavice zastor iza kojeg krijem zoru koju sii slikao poljupcem umesto kista...
Da To što smo pronašli uopšte ne liči na maglu, podseća više na nebo prepuno ptica,
kad smo pod kišobranom očima ljubav dotakli, i nežnim dodirom se zbili vrelinom jagodica..
Najednom kroz kišu nam se sudariše oči , nastade blesak u srcu pa mlada nesvestica,
pod kišobranom zatim se ljubiše- poljupci dok niz kaplje na nosu je klizala besanica..
Tad ispisa Reč po pločniku viteže dragi, da svet je postao trena kad smo se sreli,
kad mesto ludaka kojima bejasmo dragi sa nama je kisnula noć sa krovova i ulica...
I ništa ne umeh reći sem da čekah te dugo, da odavno prestah da gledam u onaj vremenski sat
Kad si mi taknuo usne -usnama ljubivši dugo veru, da ovo je stvarnost da ništa ne vredi -sem nas!
Vetar je svirao Tango lišće je letelo svodom po koji čas u nama pretvarao se u pesmu,
Kad si mi uzeo prste zakletvu davši pred svodom i poveo korake naše ka najlepšem ljubavnom nesnu...
I dalje- Vetar je svirao Tango iz vremena divnog oboje čuli smo glas, lišće je letelo svodom i sve bilo je stvarno java je ličila bajci, a snu je ličio san... |
|
| |
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Violeta Božović Pon 9 Okt - 9:42 | |
| Naslonila sam glavu na Tvoje srce
Naslonila sam glavu na Tvoje srce I čula kako mi govoriš olujama ptica Koje su se volele kišne noći Odevene u sećanje suzom trepavica...
Borovi sa dalekih uvala, moru su pevali pesmu Iz koje je Bog mora mračio podneva olujom pobešnjelog vetra...
... Prekinuo si moje ćutanje zagledavši mi se duboko u oči. I tvoj dah se poput stoletnjih čempresa nadvio nad moje usne U noći crnjoj od pomrčine
Iz koje su zvezde spuštene na naše grudi na raskršću vremena- pisale Poeziju vekova...
..... O, kako sam te volela, usnula na tvom srcu Kao San kojeg ne dočekah da procveta Najlepše zore naših ćutanja.
Jer znam, kao što more zna, da će se razbiti o obalu, da Nikad neću držati u krilu našu decu
I nikad im pričati bajke pred san dok oni poput majušnih veverica čekaju da ih zagrlim, da prebrode strah Kad ostanu sami i uplašeni u pustoj lavini života.. ..... Noćas te ne dam ni sebi... Jer sam ljuta na život uperila pesme pucanj u eho svog srca
Brodovi dolaze i odlaze... Moj voljeni.. Iz njih nečije vredne ruke istovaraju tovar života
Dok Ti i ja jednako stvarni i jednako mrtvi pevamo uspavanku jednom snu Koji nas je začeo jedno u drugom, kao svetlost,
dok drhtimo pokoreni pred naletom zore iz koje je jedna noć bila lepša od života.. .....
Borovi sa dalekih uvala, moru pevaju pesmu a ja iz nje stojim naga kao noć Iz koje vetar mrači podneva olujom pobešnjelog mora.
...
Noćas te ne dam ni sebi... Jer sam ljuta na život uperila pesme pucanj u eho svog srca,
Naslonivši glavu na Tvoje grudi da čujem kako mi govoriš olujama ptica Koje su se volele kišne noći Odevene u suze trepavica...
....
Brodovi dolaze i odlaze... Kao Ti i ja što hrlimo u susret Večnoj Tajni poezije vekova.
Noćas sam naslonila glavu na Tvoje srce I čula kako mi govoriš da ćeš biti večan. |
|
| |
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Violeta Božović Pon 9 Okt - 9:43 | |
| Ti koja pratiš njegove dane
T i koja pratiš njegove dane kao što mesec prati oblake, koja ga bolje od mene lažeš i zbunjuješ njegovo uplašeno srce
U zmi moj miris iz njegove šake i pusti ga nazad da me nađe.
Ako su tvoja bedra bol što hrani mesečinu i slap tvoje kose uspavanka za svice ako je tvoja ćutnja led njegovom osmehu tvoj ležaj spremište za njegove tuge
Uzmi moj glas iz večeri kasne i pusti ga nazad, da me nađe…
Niz vreme putuju misli teskobne od ljubavi njegove u čijim virovima utopih suze kao što to učiniše ptice umorne od obmane…
A ti pratiš njegove dane poput ljubavnice koje zaklonila je lice isto i od suze isto i od kiše…
Ispijmo vino istine iz krčaga tajne krenimo skupa ženo suđenice drumom po kojem gazile nisu njegove stope od sna uplašene, od jave umorne.
Na grančici vremena prhuću ptice dvije dok pijani dani najavljuju ljubavi naše, tiho umiranje… |
|
| |
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Violeta Božović Pon 9 Okt - 9:44 | |
| MOLITVA
Šuti, kao što ćeš šutnjom otići u svetlost Kroz koju će te voditi moja Ljubav živa Pred oltarom Božjim dok celivaš večnost Priznaću Gospodu-Za sve ja sam kriva Nek meni sudi u tvom zadnjem času A Tebi nek preda Anđeoske trube Sa oprostom greha u drščućem glasu Da zaboraviš moje stihove i Duge I usnuo tako u belini neba Poneseš sa sobom ovo srce Pesmom Po kazni da živim od sećanja bleda Umrla od neba,venčana sa zemljom Kad potoci poteku dahom novog proleća I budem te tražila po uspomeni trava U nebu zračak sunca nek te na me seća Proleće u meni uz tebe nek spava. |
|
| |
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Violeta Božović Pon 9 Okt - 9:45 | |
| O Tebi
"O tebi mi oholo kapljica kiša stihove na staklu kovitla u sećanje o Tebi mi priča i opet priča nostalgija za Tobom obučena u ćutanje...." |
|
| |
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Violeta Božović Pon 9 Okt - 9:46 | |
| Pismo
Ne zaklanjaj sunce očima Izgoreće ti snovi. Pročitah poruku zapisanu u meni Za tvoja buduća vremena. Naši tragovi prolaze prašinom. Trg golubova. Ja i ti. Sa rukom u ruci posmatramo ptice Što kljuckaju Sunce u mrvama hleba.
***
Pisala sam ti u pesku poruke Koje si nogicom razbijao do smeha Samo jedna te dotakla A ona glasi Mala deca su veća od ogromnog Sunca Kad ih gledamo očima peska A manja od svetlosnog zraka Pred ogledalom svemira
***
Ljudski koraci se utrkuju s vremenom. Reke dana kao bujica odnose detinjstvo. Dolazi zrelost, ozbiljne jeseni u okraćalim Odelima. Poneki list se pre vremena u bujici izgubi. Pišem ti da bi imao hrabrosti odoleti burama vremena, Gledajući u nadu da će u tvojim kišama pevati sunčeva pesma. Živeći s tobom naučila sam: Male stvari u životu čine lepotu. Što je stvar veća to je teže od nje načiniti svemir.
***
Kad osetiš da si sam Podigni pogled zvezdama. One uvek imaju šta da ti kažu ako hoćeš da ih čuješ. Jedna mi je u noći tvog rođenja napisala pesmu na staklu I osvetlila čitav beskraj u tamnoj bolničkoj sobi gde su kucale senke. Zato Kad god možeš došapni nebu našu tajnu. Jer sve su svetlosti lepe kad vode svitanju. |
|
| |
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Violeta Božović Uto 24 Okt - 14:06 | |
| Fotografija vremena
Doći će neka nova leta Novi ljudi nove ljubavi Tvoje male cipelice Stajaće negde duboko u nekom ormaru. Na dnu. U sećanju. Doći će nove cipele. Novi koraci. Nove bore na tvom dlanu. Novi tragovi suza I fotografija mene Koja ti mašem Iz večnosti |
|
| |
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Violeta Božović Uto 24 Okt - 14:06 | |
| Zabrinuta za daljine
Ko li će noćas moju suzu da prosi Na muška pleća da svali teret moje gorčine. Kome će biti duboke i tople moje oči kad iz njih plam ljubavi razgori srce tišine.
Ko li će moje noći da teši i crpi život iz moga bedra, kome će biti topla i jedra moja njedra kad iz njih ljubav zablista, sjaj sunca, pev ptica.
Da li će ga prepoznati moja nestalna duša kad stigne sudbinom vođen uronjen u suton šutljivog brega. Da li će mu srce poput brze vode biti puno za me igara i smeha.
Da li će umeti da razume u snu moju suzu kad tiho kane, da li će u zagrljaj da me uzme Začaravši ljubavlju dane zanesen i brižan za moje srce koje se iznova rađa iz svakog drhtaja zvezda.
Hoće li umeti da prašta sva moja leta, moje zime, moje oseke i moje plime.
I kad mi srce od nepravdi sveta strada i gine da li će svoje rame pod moj teret da savije, da usnem, lakše prebolim rane Da ustanem brže i da se nasmejem.
Kroz okna doleću ptice iz moje duše nestalne u kojoj stanuju priče, dok nalakćena zovem njegovo neznano ime |
|
| |
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Violeta Božović Pet 2 Nov - 8:59 | |
| ИСПОД СТАРОГ МОСТА
Испод старог моста сам шћућурен стојиш док ти се низ нос кишне клижу капи низ капљице брзе тренутке бројиш срце ће је твоје у маси препознати…
Пролазе колоне,много чудног света са осмехом на лицу сваког чекаш,пратиш и нервозно гужваш дршку неког цвета пазећи да њега случајно не сквасиш.
Испод старог моста више ниси један збуњено се вртиш,од погледа кријеш до тебе је стао клинац други један ако њу ти чека, ал ћеш да га бијеш!
Но, убрзо стиже девојчица друга дечаку до тебе нешто тихо збори загрљене,сретне дочека их киша са којом уз тебе, само Мост тај стоји.
Испод старог моста још шћућурен стојиш чувајућ од кише дршку оног цвета једна,две,три-нове капље бројиш клижу се низ сузе,малени поета! |
|
| |
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Violeta Božović Pet 2 Nov - 9:09 | |
| SVE ŠTO STIHOM SVETLI U MENI TE PEVA
Sve što stihom svetli u meni te peva
Postaješ u meni od svih tajni Tajna
Kad zatvorim oči san te sa mnom sneva
Sa rukom u ruci u buđenju dana.
Sve što sreću zbori u meni te čuje
Odjekuješ ko cimbal u dnu moga src
Kovitlaš u meni oluje i bure
Iz pomrčine svetliš zrakom svoga sunca.
Moćan kao ljubav koja plodi veru
Utiskuješ u mene sve nemire ljute
Kad približiš usne poboźno, mom čelu
Anđeli mi nežno dodiruju skute.
Zatim ide ples dve poboźne tišine
To preda mnom klečiš ko’ nada, ko’ vera
Naše žudnje pršte od oseke do plime
Sve što stihom svetli u meni te peva.
Violeta Boźović |
|
| |
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Violeta Božović Pet 2 Nov - 9:12 | |
| Božovićeva je pre nekoliko meseci u Itаliji bilа dobitnik povelja čаsti zа poeziju u dvа itаlijаnskа grаdа – u Kаzerti za pesmu “Nije lako voleti ljude”, i u Gаlаtoneu zа pesmu “Molitva”.
Inače, Božovićeva je član udruženja književnika Srbije, Crne Gore i novosadske Matice Srpske, a živi na relaciji Beograd – Prijedor. U svojoj širokoj paleti umetničkog stvaralaštva ona je objavila brojne knjige poput – “Kandilo sećanja”, “Remenje monaških sandala”, “Kako se pravi nebo”, “Dnevnik Slađane Kobas”, “U vihoru ljubavi i smrti”, “Antologijski izbor najznačajnijih autora Potkozarja”, “Da sam te srela pre proleća”, “Sveštenik”, “Ljubav je velika Tajna”.
Pobednička pesma svetskog šampionata poezije Sinaj 2018 6 oktobar 2018 gdine.
SVE ŠTO STIHOM SVETLI U MENI TE PEVA
Sve što stihom svetli u meni te peva Postaješ u meni od svih tajni Tajna Kad zatvorim oči,san te sa mnom sneva Sa rukom u ruci u buđenju dana.
Sve što sreću zbori u meni te čuje Odjekuješ ko cimbal u dnu moga srca Kovitlaš u meni oluje i bure iz pomrčine svetliš zrakom svoga sunca.
Moćan kao ljubav koja plodi veru Utiskuješ u mene sve nemire ljute Kad približiš usne poboźno, mom čelu Anđeli mi nežno dodiruju skute.
Zatim ide ples dve poboźne tišine To Preda mnom klečiš ko nada, ko vera Naše žudnje pršte od oseke do plime Sve što stihom svetli u meni te peva.
Violeta Boźović |
|
| |
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Violeta Božović Pet 2 Nov - 9:12 | |
| RAZGOVOR SA DESANKOM
Desanko majko,tebi se obraćam Kriva pred srcem svojim grešnim,Ti si me učila kako da snevamI proleća ljubavi da cvetaju u meni…
I plesti- potoke u duge zanesene Ljubiti suđenika pesmom- kroz vreme Ti si me majčice učila voleti Sve ljude, travke .. mesečeve mene…
Što si me učila majčice Poetska Da sunčev zračak podelim pticama, Da li si znala Desanko ponosna Koliko u ljudima zlobi se Tama..
Desanko majko tuguju proleća U meni se grle jeseni i zime, Gde si da kročiš laticama cveća iz večnosti tihe mi dotakneš rime..
Ljubavlju pevam o Večna -Tebi Pošalji mi znak po sunčevom zračku, Ne daj majko da ubiju u meni ljubav što trči nežnom maslačku…
I prvoj pčeli koja sleti Na Proletnji nežni najlepši cvet,Smem li da verujem da ću preboleti Taj zlobni oholi i okrutni svet.. Desanko majko Tebi se obraćam Kriva pred srcem svojim grešnim, Ti si me učila kako da snevam i proleća ljubavi da cvetaju u meni… |
|
| |
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Violeta Božović Pet 2 Nov - 9:12 | |
| Predskazanje…
Noćas jedan čovek u daljini šeta Zamišljen i setan osluškuje tišine, Kao da je sam na raskršću sveta Zagledan u svetlost nežne mesečine.
Noćas jedan čovek u mom oku spava Ka njemu me vode svi putevi pusti,Onde gde mu rame brižnost došaptava Moja će se ruka ko zvezda da spusti.
Osluškuje bolan otkucaje, RimeTišinu ko nežnost iz očiju slutim,Dodiruje mi usne velom mesečine Dok voljena iz zvezda ljubavlju mu ćutim….
Violeta Božović |
|
| |
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Violeta Božović Pet 2 Nov - 9:12 | |
| POLJUBAC IKONI
Ponekad se setim …Na ramenu je nosio mesec Djed moj što silazi gordI visok Niz crnu ćutnju planina U rukama je držao Kukuruza sepet
Dok mu se sa grudi Slivala mesečina….
Počesto ga vidim, kao u magli Korača kroz predele Oblačne i meke Korake mu pozdravljaju zrikavci mali Kroz njegove puteljke Hučale su reke…
Obrisi kuća se vezivaše za nebo Između dva vremena i dva ponora dna Starina je dragi Osedlao sedlo Ponosit i (s) večan Galopirao do sna…
Korača brižno Niz njegovu dolinu Čuvar mog detinjstva i mojega sna Duš ko dragi što ušao U tišinu Iz ikone ćuti Kad ga ljubim ja.
Violeta Božović |
|
| |
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Violeta Božović Pet 2 Nov - 9:13 | |
| Po mom skromnom mišljenju, umetnost nastaje onda, kad večnost ugrabimo olovkom i spustimo je na papir.
Violeta Božović |
|
| |
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Violeta Božović Pet 2 Nov - 9:16 | |
| Na noć osmehnuta
Zaspala si u svojim igračkama Prosute suze u snu Na noć osmehnuta Devojčice Koja si poput sićušnih pahulja Letela niz ovo olujno doba i dodirom ručica ispisala prve ljubavi u vrtovima detinjstva Poslušaj noćas stih moj s kojim te tražim u svetlosti onih dalekih sazvežđa.
Ti znaš kako je teško biti sam sa svojim suzama kad majčina ruka ne teši san da dođe na uzglavlja kad zabole svetlosti tuđih ognjišta u kojima bezbrižna deca imaju sve a ti ništa...
Ti znaš kako su bolele zore na tvojim staklima noseći dane sve bliže i bliže trenu nestajanja i kako je to voleti sunce kroz promrzla okna dok niz trg našeg malog grada vetar za tebe korača.
Šapuću drvoredi o tvojim osmesima pljuskom o obale Sana kao da grca o bezumnom dobu jednog surovog rata što ote i tebe zvezdo trinaesta na noć osmehnuta |
|
| |
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Violeta Božović Pet 2 Nov - 9:18 | |
| Mesečeva pesma
Ako su zvezde uspavale vetar U tvojoj kosi putniče Što bosim nogama prelaziš sazvežđa Odeven u jesen Ako tvoj jauk otele lastavice Sa uvelog proplanka I srne te sakrile u svoj duboki pogled Budi mom domu gost Mom srcu brat Moje jutro podne i večer Nisu se moje ruke umorile od nežnosti Niti su moje reči samo vetar u oluku Što škripi i budi Snove dečje Ja u srcu nosim tebe Kao skamenjenu bol Koja se plaši prve suze Iz srca da poteče Da ga ne razbije U komadiće sitne Malecke Ti ako si zvezdama brat A gorske vile ti ljube dlanove bele I ako si onaj O kom mi dugo priča huk planine I samoća žene Budi mom domu gost mom srcu brat Moje jutro podne i večer A ja biću melem za tvoje rane Dok svu noć uz huk planine Nas će grliti mesec |
|
| |
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Violeta Božović Pet 2 Nov - 9:19 | |
| Fotografija vremena
Doći će neka nova leta Novi ljudi nove ljubavi Tvoje male cipelice Stajaće negde duboko u nekom ormaru. Na dnu. U sećanju. Doći će nove cipele. Novi koraci. Nove bore na tvom dlanu. Novi tragovi suza I fotografija mene Koja ti mašem Iz večnosti. |
|
| |
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Violeta Božović Pet 2 Nov - 9:19 | |
| Zabrinuta za daljine
Ko li će noćas moju suzu da prosi Na muška pleća da svali teret moje gorčine. Kome će biti duboke i tople moje oči kad iz njih plam ljubavi razgori srce tišine.
Ko li će moje noći da teši i crpi život iz moga bedra, kome će biti topla i jedra moja njedra kad iz njih ljubav zablista, sjaj sunca, pev ptica.
Da li će ga prepoznati moja nestalna duša kad stigne sudbinom vođen uronjen u suton šutljivog brega. Da li će mu srce poput brze vode biti puno za me igara i smeha.
Da li će umeti da razume u snu moju suzu kad tiho kane, da li će u zagrljaj da me uzme Začaravši ljubavlju dane zanesen i brižan za moje srce koje se iznova rađa iz svakog drhtaja zvezda.
Hoće li umeti da prašta sva moja leta, moje zime, moje oseke i moje plime.
I kad mi srce od nepravdi sveta strada i gine da li će svoje rame pod moj teret da savije, da usnem, lakše prebolim rane Da ustanem brže i da se nasmejem.
Kroz okna doleću ptice iz moje duše nestalne u kojoj stanuju priče, dok nalakćena zovem njegovo neznano ime zabrinuta za daljine. |
|
| |
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Violeta Božović Pet 2 Nov - 9:31 | |
| Šta ću noćas imati na sebi
Na sebi ću noćas imati tišinu, tvoju ruku koja haljinu mi svlači, Usnama ćeš vrelo skidat mesečinu, iz koje ću celu sebe-Tebi dati...
Po telu mi Duge poljubaca pršte, kao plime tvojih uzdrhtalih reči, Dok me strasno želiš, zvezde tiho drhte... ....u tišni dugo ostaješ u meni , Oči u očima se pretvaraju u svemir Srce u mom srcu duše snažno spoji Ova tiha strepnja,jecaj tihi nemir Razdire nas,ljubi,igrom strasti želi..
Zato me ne pitaj zašto oči gore, pred tvojom senkom i mesec ubledi, Obnažena gledam,usne da ti gore To ću noćas imati na sebi |
|
| |
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Violeta Božović Pet 2 Nov - 9:32 | |
| Pusti me ponekad
Pusti me ponekad da budem sama ne pitaj šta mi se u srcu skriva, Koja to nežna neprebolna rana po duši mi novu orgulju svira.
Ne pitaj zašto se kamene u meni nečujni tragovi dragog mu glasa, šta se to zbiva kad sve zazeleni i proleće prospe milion visibaba...
Pusti me ponekad da odem daleko u susret pesmi koja se plavi, ti ne znaš da tamo čeka me neko čija sam ljubav u snu i na javi..
Ti si moj prijatelj koji me ljubi unatoč oluji suza i dana ne diraj srce- što peva- kad gubi, Pusti me ponekad da budem sama...
|
|
| |
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Violeta Božović Pet 2 Nov - 9:32 | |
| NASLUĆIVANJE
Ispred našeg doma mirisaće jesen Veverica tvoj će povratak da sanja, Ja ću nasmešena, zibat` naše dete Jednu dragu knjigu, sećanja nam davna...
Ispred jedne staze stajaće fijaker Trčaće kroz žito tvoja pesma mlada, s` lica ćeš mi nežno skidat beli šlajer poljupcima ljubeć suzu sa obraza..
Razgrnuću vreme ovom pesmom jasnom koja ti svu ljubav mojom pesmom zbori, nek nas ne zabole u vremenu kasnom naše tajne reči, nežni razgovori
Gde god bio,Tu si, jer u meni traješ Od želje i strasti srce tvoje gori, što ti više pevam,to mi lepše daješ one drage reči-" Volim te,o`Volim!
Utrni pesmom, svetiljku iz dana U kojima pevaše naši glasi jasni, Gde spavaše sreća, otvori se rana iz koje nam vreme, za kazaljkom kasni...
Neka nas ne bole nova svanuća Svako u svom domu,ono drugo sanja, Malu kraj vode, kućicu od pruća Građenu od zvezda,naših srećnih dana..
Neka nas ništa ne prekida u tome I kad zvone dugo tuđa zvona pusta, Večan,ti ćeš živet`- tu u srcu mome dom biće ti- moje duše, kuća...
Ispred našeg doma mirisaće jesen Veverica tvoj će povratak da sanja, Ja ću nasmešena, zibat naše dete Jednu dragu knjigu, sećanja nam davna... |
|
| |
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Violeta Božović Pet 2 Nov - 9:33 | |
| "Povedi me sebi Oče nebeski "
"Hteo bih, ali vreme koje sam stvorio čeka da ga upotrebiš srcem svojim!"
"Uzmi i moj stih i njime sveži vekove Gospode Veliki!"
"Hoću,učiniću to kako bi oni koji u stihu Tvojemu snivaju u večnosti bili srcem Tvojim vaskrsnuti.
"Gospode svetlosti zašto sam postala pesnik kad srce mi more uragani*"
Oluje vekova kao da razbijaju san svakoj kapljici koju spustim na papir!"
Zato si postala kćeri da učiš ljude Ljubavi
Ljubav vezuje duše zvezda sa dušama onih što veruju da je ona jedina molitva koja ostvaruje svoje snove
Zato si postala pesnik.
Pesnik je izabranik VEČNOSTI.
|
|
| |
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Violeta Božović Pet 2 Nov - 9:34 | |
| OSMEH
Te bore što vidiš ispod oka moga Odsjaji su suza što urezaše pute, Časovima noćnim što dozivaše Boga Kucala sam vreme u nebeske minute.
Te tuge što pišu najlepše poeme Ispisale jesu tragove na licu, Dok su usne dugo,zavezene neme Kamenile reči što ležaše na srcu.
Ti nastavi onde gde bejasmo stali Ja unazad idem ka sećanja proleću, Ako u njem' nađeš jedan sanak plavi Sahrani u njemu belu golubicu.
Na livadi zelenoj,na livadi setnoj Obiđi taj grob što na ljubav liči, Možda nađeš mene u odori cvetnoj S" borom ispod oka što na osmeh liči… |
|
| |
Sponsored content
| Naslov: Re: Violeta Božović | |
| |
|
| |
|