Kažu da je nežnost potrebna svima, i kažu da svako živo biće može da je ima. A opet, veoma često nam fali, bilo kad smo odrasli, ili kad smo sasvim mali. Ponekad nam nedostaje, a da toga nismo ni svesni…, možda je baš to razlog što smo nezadovoljni, uplašeni li besni.
Dopalo mi se da ovu belešku započnem rimom. Kao da je rečima dala nežnost potrebnu da se započne tema o nežnosti.
Šta je u stvari nežnost? Da li je to način na koji češljamo kosu svoje lutke pazeći da je ne povredimo; da li je to fini dodir kojim milujemo fino krzno našeg kućnog ljubimca? Ili je to, možda, saosećanje s kojim slušamo svoga prijatelja; ili govor našeg tela u dugim, ljubavnim predigrama? Da li je nežnost ono zbog čega plačemo na kraju tužnog filma? Da li se razlikuje nežnost koju pružamo deci i onda koju dajemo odraslima? Da li je nežnost naša osobina i da li se ona stiče ili gubi s godinama?
Kada za ženu kažemo da je nežna da li mislimo na lakoću njenog dodira, razumevanje kojeg je puna ili blagost kojom komunicira? Ili time zapravo kažemo da je slaba, krhka, nedovoljno spremna da se nosi sa teškim životnim izazovima. Kada muškarca nazovemo nežnim, da li to znači da ume da miluje onako kako ženi prija ili je to reč koju ćemo pripisati slabićima? Da li je nežnost popustljivost ili se i u njoj nalazi čvrstina? Da li je grubost njena suprotnost ili je šteta nastala već samim odsustvom nežnosti?
Ne brinite, pitanja ima toliko mnogo da bi samo neracionalna osoba pokušala da ih pobroji… Ne verujete? Onda da nastavim? Da li je svi posedujemo, da li je ista kod oba pola, na koje se sve načine ispoljava, da li se s njom rađamo ili je osobina posve stečena, koji su uslovi neophodni da bi nastala, da li postoji mera nežnosti, da li je različita u raznim kulturama, kako izgleda kada je preterana, da li nežnost može biti ubojita, može li se biti nežan prema drugima a strog i grub prema sopstvenim zahtevima…
Ne vredi da se bavite odgovorima. Oni će, kao i svi drugi, biti samo to – vaši odgovori. Nežnost ne možete razumeti definicijama; ne možete je zahtevati rečima; nećete moći da je simulirate, niti vam može biti odglumljena.
Nežnost se oseća na nepcima. Vibrira na vrhovima vaših jagodica. Isijava kroz vaše oči i prelama svetlosni spektar čudesnije od najčistijeg dijamanta. Izvire iz vašeg srca i teče spokojno bez truda i napora. Narasta od soptvenog deljenja. Ima svoju čvrstinu, svoju snagu i veoma je moćna. Daje se samo onda kada joj je do davanja, zato jer je iskrena i ne trpi pretvaranja. U njoj ima žara koji greje ali vatru ne rasplamsava, jer vatra sažeže i u pepeo pretvara. Ne pravi razlike iako nije slepa svesna da je potrebna svima i da je zbog toga toliko lepa.
Njena majka Ljubav iznova je rađa svaki dan, a onda hrli ocu Životu i u njegovoj punoći i snazi obitava. Ranjivost je njena najveća vrlina i upravo zbog nje, pridružila se nepobedivima.
Ali, da biste je mogli davati, kušati njene slatke sokove i osetiti toplotu njenog potpunog zagrljaja morate biti hrabri: hrabri da upoznate svoje srce i da ga otvorite; Hrabri da odbacite maske, štitove i zauvek prestanete da se bavite proračunima; hrabri da se bez garancija predajete verujući u nepokolebljivu moć nežnosti; Iskreni da istražujete, iskreni da prihvatate otkriveno. Spremni da se ispoljavate na svoje, autentične načine – nežnost se ne može postići kopiranjem. Strpljivi da slušate, mudri da razumete da se nežnost ne bavi procenama i da za razumevanje nije potrebno da ste sa nečim saglasni ili da nešto odobravate – potrebno je da ste voljni da prihvatite da je to tako kako jeste i da vi nemate prava da to menjate. Odvažni da pomognete menjanje kada ste na promenu pozvani ili za savet pitani. Svesni da je za svako ispoljavanje potrebno vreme i da nežnost ne ume da žuri. Kada se užurba ili kada je u stisci ona se uznemiri i postane trapava.
Najvažnije od svega je da se uvek podestite da se može davati samo ono što se ima, te da ćete osnovnu logiku nežnosti oboriti ako ste prema sebi grubi i strogi – jer kakvi ste prema sebi takvi ste i prema drugima. Uvek znajte i neka baš to donese spokoj i mir vašoj duši, da smo svi Jedno i da je nežnost pokazatelj tog shvatanja. Da smo mala ali velika ljudska bića, sposobna da pomere planinu, ali se ipak nekada uplašimo miša. Da je greška svojstvena svima i da predstavlja samo način učenja. Da svako uvek radi ono što može, ono za šta je obučen i spreman uprkos postojanju mnogih ograničenja.
I da sve neizvesnosti, krivine i zapleti života na kojima postoje različite prepreke postaju savladive i daleko lakše u prisustvu čudesne moći nežnosti!
Sub 13 Okt - 0:06
