Kućni ljubimci pozitivno utiču na zdravlje..

Neke BOLESTI može da predoseti, a neke čak i da IZLEČI!



Vibracije koje proizvodi mačka dok prede deluju kao pravi sedativ na čovjkov nervni sistem, pa se njihovi vlasnici na taj način opuštaju od svakodnevne napetosti i stresa.

Blizina kućnih ljubimaca popravlja raspoloženje; uz njih smo vedriji i opušteniji, što nas čini manje podložnim stresu i bolestima koje on izaziva.

Zanimljivo je da su članovi porodica koje imaju nekog kućnog ljubimca međusobno povezaniji i mnogo lakše i brže rešavaju konflikte. Isto tako, ljubimci ispunjavaju čovekovu potrebu za dodirom, nežnošću i maženjem, što posebno nedostaje starijim i usamljenim ljudima. Istraživanje australijskog instituta "Baker Medical Research", koje je obuhvatilo oko 6.000 ispitanika, pokazalo je da ljudi koji drže kućne ljubimce u proseku imaju niži pritisak i niži holesterol u krvi, pa su na taj način manje izloženi riziku od infarkta i ostalih bolesti srca i krvnih sudova.

Lekovitost mačjeg predenja

Prilikom izbora kućnog ljubimca, oni koji prednost daju mački u odnosu na psa, obavezno ističu mačje predenje. Zaista, taj specifičan zvuk ne samo što smiruje već i vraća u prošla vremena kada je kuća bez mačke i ognjišta bila nezamisliva. Kada smo imali manje materijalnih dobara i više psihičkog mira, vreme se činilo beskrajno dugim – dok u šporetu pucketa vatra, u petrolejki podrhtava plamen, napolju pada sneg, a mačka tiho prede…

Smanjuje stres

Vibracije koje proizvodi mačka dok prede deluju kao sedativ na čovekov nervni sistem i tako ga smiruju. Na taj način smanjuju se svakodnevna napetost i nivo stresa.

Međutim, mačje predenje nije uvek isto. Nakon mnogih istraživanja naučnici su došli do zaključka da se ono razlikuje kada se radi o uživanju ili pak upozorenju vlasnika na određenu bolest. A kada već osete bolest, njihovo predenje zavisiće i od vrste bolesti, navodi se u jednoj studiji koja se bavi ovim fenomenom.

Povoljno za astmatičare

Smatra se da su frekvencije mačjeg predenja blagotvorne i po organe za disanje, od čega najviše koristi imaju astmatičari. Postoje svedočenja hroničnih astmatičara koji su nabavili mačku upravo radi te bolesti, da su od tada u velikoj meri smanjili količinu lekova. Naravno, uslov je da niste alergični na mačju dlaku.


Lepaisrecna.rs

Da li znate koliko je pas zapravo dobar za vaše zdravlje?

Najnovije istraživanje je pokazalo da pas i te kako povoljno utiče na celu porodicu, ne samo na decu.

Profesorka iz Australije otkriva u svom istraživanju koje sve koristi deca i roditelji imaju od psa. Navodi da su deca koja imaju psa fizički aktivnija i imaju razvijenije socijalne veštine u interakciji s drugom decom i odraslima.
- Slično smo utvrdili u svim domaćinstvima koja imaju ljubimca. Kada smo upitali da li to domaćinstvo ima psa, mačku ili nekog drugog ljubimca, utvrdili smo da su porodice sa psom pokazale najbolje rezultate socijalnog i emocionalnog razvoja - prenosi portal "Fatherly".



Naime, psi mogu sa decom da imaju jedinstven, simbiotički odnos, koji iz istorijske i evolucijske perspektive ne iznenađuje. Postoje dokazi da ljudi i psi žive u harmoniji već 30.000, a mačke tek 10.000 godina.
To je uistinu stara veza, psi su u stanju da reaguju na izraze ljudskog lica u duga saradnja sa ljudima ih je učinila posebno osetljivima na ljudske načine interakcije. Kroz istoriju, psi su bili servisne životinje, ostajali su van kuće i bili su odgovorni za čuvanje kuće, lajanje i lov. I tako je bilo sve do 19. veka dok nisu ušli u kuću i postali ljubimci.
Nije nepoznato da je, kada je reč o proizvodima za ljubimce počela da se stvara čitava ekonomija. Nedavna istraživanja pokazuju da potrošači na hranu za ljubimce troše 70 milijardi dolara svake godine. Psi su često deo porodice, te ljudi menjaju mnogo stvari iz svog života kako bi udovoljili svom ljubimcu.



Istraživanja pokazuju da pas ima uticaj na dobrobit cele porodice. Psi pojačavaju osećaj sreće, sigurnosti, samopouzdanja i smanjuju osećaj samoće i izolacije. Psi ohrabruju socijalno poverenje i smisao za zajednicu. Starijima koji imaju psa, pokazuju istraživanja, manje treba medicinska pomoć nego onima koji ga nemaju.

Za decu, korist za zdravlje je još veća. Deca koja rastu uz pse imaju jači imunitet i pokazuju bolji psihosocijalni razvoj. Tinejdžeri koji imaju osa lakše se nose i oporavljaju od traume.

Deca koja imaju pse više se igraju napolju, šetaju sa psima i verovatno postižu preporučenu fizičku aktivnost. To vodi boljem kardiovaskularnom zdravlju i smanjenju gojaznosti.

Ipak, za tvrdnju da će uz psa deca lakše da se nauče odgovornosti nema baš čvrstih dokaza, jer na kraju, brigu o psu uglavnom preuzme jedan roditelj. Neke su studije utvrdile da imati psa znači da ćemo pokazivati više saosećanja, ali druge studije nisu pronašle takve dokaze.

Svakako odluka o psu mora da bude promišljena. Psi decu, uglavnom, prvi put izlažu osećaju gubitka i žalosti. To je za njih svakako bolno iskustvo. Traumatično iskustvo smrti životinje u detinjstvu može da utiče na njihovu odluku da više nikad nemaju ljubimca.


b92.net