|
| |
Autor | Poruka |
---|
malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Radmila Lazic Čet 3 Maj - 22:01 | |
| Radmila LazicRadmila Lazić rođena je 26. decembra 1949. godine u Kruševcu. Do svoje jedanaeste godine živela je u različitim mestima širom Srbije, a od 1960. u Beogradu. Jedna je od najpoznatijih srpskih pesnikinja. Spada u red onih pesnikinja savremene srpske poezije, koje se ne plaše da se pobune i kažu šta misle. Osnovala je i uređivala časopis ProFemina. Uređivala je biblioteku Femina u izdavačkom preduzeću Prosveta. Sada uređuje biblioteku Prethodnice u Narodnoj knjizi. Autorka je antologije savremene ženske poezije, Mačke ne idu u raj, u kojoj je izbor iz sopstvene poezije napravila lično. Ovakav izbor poezije motivisan je potrebom antologičarskog ega za primerom neofeminističke prakse, koja svoju poetiku zasniva na svesnom upisivanju ženskog iskustva u tekst, bez straha da će ono ugroziti pesnički identitet i individualitet (komentar priređivača antologije). Dobitnica je mnogobrojnih važnih pesničkih nagrada. Za zbirku pesama Podela uloga dobila je nagradu Milan Rakić, a njena trinaesta zbirka, Zimogroznica, ovenčana je nagradom Vasko Popa 2006. godine. Njena dela objavljivana su na makedonskom (Metafizika na samrakot, u prevodu Branka Cvetkovskog, 2001. godine) i engleskom (A Wake for the Living, u prevodu Čarlsa Simića, 2003. godine). Izabrane pesme, pod nazivom Srce međ' zubima, izašle su 2005. godine u Norveškoj. Pored knjiga poezije, objavila je i knjigu eseja, knjigu antiratne prepiske, Vjetar ide na jug i obrće se na sjever, zajedno sa Biljanom Jovanović, Radom Iveković i Marušom Krese. Objavljena dela To je to, 1974. Pravo stanje stvari, 1978. Podela uloga, 1981. Noćni razgovori, 1986. Istorija melanholije, 1993. Vjetar ide na jug i obrće se na sjever, 1994. Priče i druge pesme, 1998. Mačke ne idu u raj, 1999. Zimogroznica'2005' Iz anamneze2000 Doroti Parker bluz, 2003. ...In vivo, 2007. Značajnije nagrade
Nagrada Milan Rakić Nagrada Desanka Maksimović Nagrada Vasko Popa Disova nagrada ( wikipedija ) O pesnikinji Radmili Lazić:…Radmila Lazić je svakako najznačajnija pesnikinja savremene srpske poezije… Radmila Lazić unosi u našu savremenu poeziju autentičan potres. Njeno pesničko delo je nešto novo i jeste pravi odgovor na izazov vremenu... Kada čitamo njene pesme, biva nam jasno čemu poezija… (Gojko Tešić „ Minska polja poezije ili autentičan potres“) ...Odavno srpska poezija nije dobila tako, samosvojan, iskren i provokativan pesnički glas kao što je to glas Radmile Lazić... (Milisav Savić „Pesničko NE“) …Poezija Radmile Lazić nije ni lagodna, ni uljuljkujuća, niti pak cilja da se dopadne, već je oštra, korektivna, angažovana, uznemirujuća, provokativna... (Đorđe Despić „Poetska vrućica“) …Kako je samo upečatljiva njena imaginacija i stilske figure koje koristi! Gotovo da je svaki njen stih iznenađenje, jedan neočekivan obrt mašte. To je zbog toga što ona istovremeno ruši tabue i čuva tradiciju ženske lirske poezije... (Čarls Simić „Prevodeći Radmilu Lazić“) ...Ovo je jedan do najneobuzdanijih i najintenzivnijih pesničkih knjiga kakvu odavno nisam pročitao... John Bradley, Bloomsburry Review ...U njenom do srži ubedljivom delu ima nečeg goroslatkastog što mu daje tkanje proživljenog iskustva... ...Lazićka ima živahan humor, nemirnu i nepokornu inteligenciju i zapanjujuće vešto upeca istinu. Piše sa iskrenošću koja osvežava i hrabrošću koja onespokojava ... Washington Post, Edward Hirch: Poet's Choice ( aplauz.net ) Takve pesme pisem
Trebalo bi da imam novog ljubavnika, ovog da se ratosiljam kao konzerve kojoj je istekao rok upotrebe. Trebalo bi brza kola da vozim kroz prozor kosa da mi vijori kao kod kakve rozamunde sto na konju jezdi. Takve pesme pisem. Trebalo bi do podne da spavam, da se izlezavam na sirokom krevetu kao poleglo zito po "majcici" zemlji. Trebalo bi da ne marim za vreme; da ne kaskam, da ne zurim. Da ispijam dan za danom, do dna - naiskap! noc po noc, kao cigaretu za cigaretom. pa, opushke - pod potpeticu! Reci na zar. Vrucicu u pesme. Takve pesme pisem. Trebalo bi usku haljinu da nosim. Ramena krznom da ogrcem. Na visoke stikle da se penjem. Da se nafrakam i nakindjurim, kao bozicna jelka - da me ne prepozna ni rodjena majka. Trebalo bi da sam vedra, nasmejana, zavodljiva. Da pevam i pleshem do tri izjutra. Da sam svesna svojih zenskih drazi kad mi kakav pastuv pridje. Takve pesme pisem. Trebalo bi da me ne doticu zaoke, bodlje, bumbara i osa. Maramicom kao kap znoja sa cela da obrishem svaku boru, brigu. Trebalo bi da imam dovoljno love za kiriju, porez i jos pride. Lova dobro dodje kad ponestane ostaloga. Kad zature se poljupci, kad iscure reci. S lovom mogu disati na kredit! Trebalo bi telo svoje da suncam na kakvoj steni, daleko do dokova sunovrata. Trebalo bi iz zemlje apatije u zemlju zelja da emigriram, sve da zelim nicheg da se odrichem. Trebalo bi u mirishljavoj peni da se kupam zilet veni da primicem. Takve pesme pisem. Duso... Dušo, vidim ne mariš više ti za mene. Moja ***** beše tvoja amajlija, Sad je više nećeš. Oko druge suknje sad se motaš U drugu zuriš i bleneš, Za drugom šeniš kao štene. Istina je, Davila sam te kao žabu, Pila sam ti krv kao pijavica. A sad te je ćapila neka maca Kao miša, Smotala te je oko malog prsta. Ali da znaš ne ridam za tobom I ne cvilim - nekad bilo. "Ostavi nju, uzmi mene" - Nije više moj refren. Niko me više neće za nos vući, Farbati, Na kaišu kao pudlicu šetati. Za tobom se više ne pretržem. Na drugog sam oko bacila Zašto kriti, kao maca već predem. Sad smo kvit! Pa ipak, ako te ona izgustira, Ako te šutne, prevari s drugim... Ne trči za njom i ne cvili, Nego došepaj k meni, I stopalo mi lizni. Ljubav i nista Volim tvoj palac na nozi. Volim ga i ljubim. Oblizujem ga i grickam kao lilihip. O, moj slatki dragi, šećerlemo moja, Ljubim te, Od palca do vrha nosa, I između. Šta bi na ovo rekle moje druge, Žalopojne muze i frigidne Eve - Devebajne, One što na usta rađaju, I u muškim cipelama gaze? Šta bi rekle, Na ovo tako nisko spuštanje usana, Na beskrajno svijanje vrata, Na nadugačko i naširoko pričanje Mog jezika po tvom telu? Jer ne mogu prestati da spuštam usne I da svijam vrat. Opet i opet. Da nastavljam tradiciju onih Što stavljaju glavu u kragnu giljotine. |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Radmila Lazic Čet 3 Maj - 22:04 | |
|
Ljubavna moneta Ne visim na čiviluku Da me uzmeš kad ti se prohte, Kao kabanicu ili slameni šešir. Zavisno od toga Da li na tebe grme i sevaju, Ili ti prže ionako usijano teme. Na kome bih i ja mogla ispeći štošta "na oko". Ali meni je više stalo do tvoga mesa. Do roštiljanja. Meso uz meso, Poželjno je i "u". To je važeća moneta. Apoeni od - do uzdaha "ah" i "oh". Razmena sokova, bez reči. Bez kusura.
Moj cova "Večiti dečko", Tako se zove rod kome pripada. Prešao je pedesetu. Teme mu je pista za lake letilice. Trbuščić mu kipi preko kaiša kao testo. Ali sve to nema veze s njim! Mlade curice - slatke pilulice, Guta pogledom, I okreće se za njima kao navijen ringišpil. Radi se o takvom primerku Čiji se pimpek sve više klati Kao prerezana kokošija šija Ili prebijena pseća šapa. Ali to nema veze s njim! Treba ga samo držati obema rukama Milovati ga i tepati mu, Kao da se radi o ratnom invalidu Koji nije dobio zaslužen orden, Pa mu ga morate dati ovoga časa. Što neizostavno i činim.
Radi se o takvom primerku roda, Do čijeg srca vodi slepa ulica. O takvom primerku Koga nikad ne vidite izjutra U svom ogledalu Sa penom za brijanje na licu. O takvom primerku, Iznošenom kao roba iz Second Handa. Ali s mojim čovom to nema veze! Moje srce igra Kao Džindžer Rodžers i Fred Aster, Čim ga ugledam.
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Radmila Lazic Čet 3 Maj - 22:06 | |
|
Dodji i lezi pored mene Šta politika, šta berze?! Dođi i lezi pored mene. Proklijaću kao krompir u podrumu, Dok stanu ratovi, revolucije, štrajkovi, Dok se umnože deonice, dok skoče tantijeme, Dok se na grani zazelene novčanice. Dole-gore cent ili groš, Profit ili bankrot - Sve su to trice i kučine, Ako ne legneš pored mene Biću kao isceđen stih. Istina i pravda, viši ciljevi, Strašni Sud i Novi Rim - Sve su to smislili samo da nas rastave. Daj, dođi i lezi pored mene, Da ne skončam kraj nečije čizme Il pod njom. Telo ti dajem na revers, Dušu na poček. Od tvoga bitka Treba mi jedino tvoj mišić - stidnik. U oskudici i opštoj devalvaciji Budi moj kolačić. Daj, dođi i lezi pored mene, Pribij se uz moje srce. Napolju kao meso od kostiju opada lišće.
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Radmila Lazic Čet 3 Maj - 22:24 | |
| METAFIZIKA SUMRAKA
Prekasno je da ičemu učim srce. Naizust znam azbuku patnje. Proveravam uživo. Vreme je stalo. Kakvo blaženstvo je u proticanju?! Stvarnost podseća na umoljčan džemper - Ovo su stihovi. Život ipak šepa, poput kakve uboge devojke Koja bi da se dobro uda Iako u srcu nosi ožiljke uspomena - Životopis vatre i vode. To su te zaludne i bolne zalihe Sa kojima se polazi na dug i neizvestan put Koji je naša lična otadžbina, Na koju svačija noga stupa kao čizma. Od Kaina starija je svaka patnja, Pa i ova koja je kao rođaka iz daleka Došla na tri dana, a ostala, Raskomotila se, zauzela svaki kutak. O odlasku ni da bekne! Vreme čuda je za nama. Vreme građenja kula, Rajskih i ovozemaljskih vrtova Iz čitanki i stihova. Tzv. grčka sreća čeka nas Tamo gde nikada nećemo stići. Zato napoj cveće i srce Iz istog krčaga, ako ikako možeš. Vreme ne presahnjuje, Niti ubrzava korak, kako vele. Vreme guta sopstvene slike kao sopstvenu decu.
|
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Radmila Lazic Čet 3 Maj - 22:36 | |
| U ,,San Pjetru’’ Josifa Brodskog
Sedim u ,,San Pjetru’’ Josifa Brodskog. Već danima čekam Da se dignu magličasta isparenja. Da se raziđu kao koprena sa očiju. Da mogu da kažem: Ko odneto rukom! I produžim dalje. Al’ kud god pogledam I šta god dotaknem: hladno i vlažno. Dani se razvlače kao testo. Ne znam kud da se denem. A i nemam kud. Duh mi se kao mačka mota oko nogu. I on bi topliju sobu. Krilo.
Sve se ovde sleglo. Čitav život Sazdan od zabrana, nedaća i nemoći. Svoje rođeno lice prepoznajem Tek u proplamsaju sveće Što se ogleda u prozoru. I ono je nekako iskrivljeno. Tuđe. Starije nego što je upamćeno. Ako ga dotaknem, napipaću bore Ogrubelu kožu, čekinje retke i sede. Učiniću to krišom Dok su drugi zabavljeni kartama i pićem, Diskusijom: šta bi valjalo činiti... Il’ preći odmah na ,,belo’’.
Pridružujem im se tek pošto shvatim Da i nije bilo nekog izbora, U ovoj zabiti u kojoj sam se iznenada obreo I sam sa sobom neočekivano sreo. Kada shvatim da nas dvojica i nismo neko društvo; Razmenjujemo neprijatne poglede, slabo progovaramo, Samo nam se miču usne kao u ,,nemom’’. Oćutkujemo i prećutkujemo istine Do kojih smo nekada držali: Da se vredi za njih založiti, žrtvovati... A ispalo je: tja! Bolje je i ne osvrtati se.
Jer, i ako se osvrneš, šta ćeš spaziti Za čim će ti srce zakucati. Zaigrati. Čak i lik one žene, u koju si znao da piljiš Satima, dok ona govori, govori... A ti je kao slušaš A moliš boga da te ništa ne pita. Jer, ne bi znao: ni ko, ni šta, ni čemu... Sad te i ona čini ravnodušnim. I nema tog bola, čini ti se, Koji bi ti bar tabane pokrenuo. Ni sećanja na lepotu. Ničeg. Sve se slilo i curi niz staklo premazano maglom. I ti sve manje vidiš i razaznaješ Jesu li to tvoje suze ili je došao Potop. Ali ni to te mnogo ne uzbuđuje. Jer, srce ti je ionako kao kuvana cvekla raspolućeno. Pa gde bi. I kome?
Radmila Lazić |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Radmila Lazic Čet 3 Maj - 22:45 | |
|
Bračna postelja
Moj se bok uz tvoj ne primiče više. Niti tvoja krma uranja u moje morske dubine. Pod mojim okom ti si pokvašena šibica, Ja sam paketić smrzlog mesa u frizu tvojih grudi.
To je dovoljno i preko mere, Da se ne srećemo više pod ovim krovom, Da se ne mimoilazimo kao na pešačkom prelazu, Jer nismo ni sustanari ni rođaci, Različite su nam krvne grupe duše.
Moje grudi nisu biro za izgubljene stvari, Da bih te tu držala, čuvala, Dok te neko ne pronađe, Raspakuje, složi, po svojoj meri Kao što ja nekad učinih.
Postelja ova nije raka da ležimo u njoj kao mrci. Nismo ti i ja Romeo i Julija Da bih nad našim lesom sad lila suze, A i oplakivanja živih mi je preko glave.
Neću više da naklapam, da se cenjkam Na temu: voliš - ne voliš. Moje je srce analfabetsko, Neću da ga opismenjavam Za šah-mat, za uzimala-davala.
Svaka prava cura zna šta joj treba, Neko ko će joj gristi usne umesto srca, Ko će joj paliti maštu pod nožnim prstima.
Takvog hoću, takav mi treba. Za volan sedam i dajem gas. Ni tebi ne preporučujem rikverc. Bolji recept nemam.
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Radmila Lazic Čet 3 Maj - 22:47 | |
|
Voleti
Volim tvoje sede vlasi I svaku tvoju boru. Tvoj reumatizam i kašljucanje, Podrhtavanje tvojih ruku Dok prelistavaju stranice Novina i knjiga, Ili mi dodiruju kosu. Volim ih dok ustima prinose Šolju sa čajem, I kada miruju u krilu, Ili miluju psa kraj nogu. Takođe volim i tvoje noge U kućnim patikama Skupljene jednu uz drugu, I dok se sporo vuku volim ih Po tepihu i po lišću, Kao što se godinama vuku u meni. I tvoj glas drhtav volim Dok mi se obraća sećajući se, Ili dok mi skreće pažnju Na neki stih. I tvoje mutne oči volim Dok žmirkaju i dok me gledaju, I tvoje naočari na pola nosa, I tvoju veštačku vilicu u čaši Volim, Već sada, Mnogo godina unapred.
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Radmila Lazic Čet 3 Maj - 22:51 | |
| Odlazak
Sve smo napustili Sobe Krevete Stolove Meka jutra Tople hlebove Bajke i drvorede Odlazeci Pratilo nas je Samo jedno oko Kao mrlja na stolnjaku Nas zzivot.
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Radmila Lazic Čet 3 Maj - 22:57 | |
| Pospremanje
Pokosila sam oko kuce, Gnev i prkos. Pomela po sebi, Tudje tragove, Tudja tumaranja. Tavnicu i nepca Opajala sam od mashtanja.
Izbacila stare stvari, Staru ljubav, zlu veshticu Proterala kroz odzak. Dobrim patuljcima dala Dobro srce.
Placeno i preplaceno uzdasima, Bacila sam na djubre. Potkresala drevne ruzze, Opshta mesta.
Sela, Prekrstila noge i ruke. Zamanjkalo mi sebe. Zamanjkalo mi neba. |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Radmila Lazic Čet 3 Maj - 22:58 | |
| Preljubnichka Balada
Nigde sam. S tobom sam. Oponasham zzivot. Josh jednom. Josh jednom. Skinula sam haljinu. Srce sam ostavila na pragu. Mushkarci zzele spremnu zzenu Koju mogu odmah posedovati, kazze Bodrijar. Svaka shovinistichka svinja dobije shto zasluzzuje.
Zar ne? Ti imash mene sad. Golu poput kokoshije shije iz supermarketa. Pa, hajde, otopi me. Stavi me na vatru. Supica ce biti jestiva. Tanjir pun do ruba. Bice i "josh" ako treba. Srchi me al' tako da ostanem cela. Smrtna sam I nichija. Gorim kao indijski shtapic. Zasjam. Zamirishem. Zgasnem. U svakoj rechi - skinutom nebu. I u sebi.
Kao iz bivsheg zzivota polje belih rada Tako krhko slamam se, Na suncem zastrtom podu, Tu kraj otvorenog prozora. Haljine tvoje zzene vise prazne Kao strashila za ptice. Nekoliko mene stalo bi u svaku od njih. Mogla bih da zamahujem krilima kao slepi mish, Ako koju obuchem. Mogla bih nocu da udaram o prozore. Dok kraj nje lezzish da ti se objavljujem. Da ti udaram u srce, da tuchem kao Big Ben. Umesto da suze pushtam niz prozore, Da grgoljim niz oluke. Kao sad. Kao juche.
Izmedju mojih stopala visi rastegnuto nebo Izbledelo kao isprano rublje siromaha. To me tera na plach. To ili neshto drugo. "Kazzi da me volish. kazzi da me volish" - Mada znam, s tim se ne rachuna. Al' treba mi vazduha. Ljubav je kozja stazica, Da se uzverem treba mi vishe od zzelje, Neshto stvarnije. Rezzanj tvog srca. "Daj da zagrizem. Daj da zagrizem" Tvoje srce nije Rajska jabuka, Progledati necu. Istina, machje sam slepa. A takve bacaju u vodu. U vodu, U prvobitnu noc.
Hocu te sad. Sad je zauvek. Sad se blizzim gorko-slatkom plodu Nevina poput neba, zacheti necu - Rodicu se iznova. Ruzzichasta. I besmrtna. Ja bicu prvorodjena. Ti od moga rebra. Moja je orfejska lira. Opevacu shto hocu. I zvuk svojih potpetica u odlasku Iz tvog zivota. |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Radmila Lazic Čet 3 Maj - 23:11 | |
|
Inventar
Ljubav mi je kost i kozza, Zivi les! Naumila sam da je podgojim. Dacu sve od sebe A i ti se ne snebivaj!
Treba mi neko Da mi nezno masira srce, Stopala, a i ostalo. Ali i da zakuca ekser- Zenama i to treba, molim fino. Taj shto se shepuri i planduje Uz kriglu piva i mindzu na dohvat ruke, Odmah drugu nek trazi.
Telo mi je belo ko kuvana riba, Ali iznutra sam crnja Od svake macke pristigle iz Harlema. Ali i duzih kandzi, Da ti srce iscupam I brk omastim, ako treba.
Sve sam karte bacila na sto. Sav moj Had, sve moje Edene. I od tebe druskane ocekujem isto - Na cistac!Bez laziranja.
Nikome vise sebe ne poklanjam, Niti dajem na veresiju. Dosta je bilo. Nema cenkanja. Hoces - neces, idemo dalje.
Srce do pola ispijeno prosipam Tebi kusur vracam. I pokazujem vrata. Nema vise. Zatvoreno. Fajront!
Popisujem inventar.
Na dobitku - krv pretocena u mastilo.
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski |
| | | kanaparker Član
Poruka : 55
Učlanjen : 25.07.2012
| Naslov: Re: Radmila Lazic Pon 20 Avg - 23:49 | |
| DOROTI PARKER BLUZ
1
Nevoljena. Nemažena dugo.
Zaboravljena kao rublje na žici,
Ni ludača ni štreberka -
Cura sam,
Zarđale pice, postriženog koječega.
Oblačim crne gaćice,
Prekrivam još neolinjalu ćubu.
Mažem usne, pirlitam kosu,
Na štikle se penjem.
Spremna sam za tebe.
Za tebe koga još nisam srela.
Još samo usku haljinu da obučem,
Pa da pretrneš,
Da ti se noge odseku,
Kada me ugledaš takvu.
Srešćemo se slučajno- namerno
Tamo gde jedino mogu biti,
Tamo kuda inače ne idu takvi kao ti.
A takav mi treba, takav ti,
Koji će me odmah povesti kod sebe
Znajući zašto to čini.
Nisu mi potrebne nikakve žvake,
Tipa: jesi li čitala tog i tog ?
Da ti pustim klasiku ili bluz ?
Toga se naslušah,
Ko vremenske prognoze i tačnog vremena.
Nego da pređem na stvar:
Dajem ti vizu
Za moje telo-moju domovinu.
Nekad dobro parče,
Ni sad nisam za bacanje.
Koža mi je iznutra plišana,
Kao u perunike.
Pomiriši. Probaj.
Čim zaključaš vrata
Stisni me uz njih,
I počni da me ljubiš
Sve niže i niže.
Ako to ne učiniš ti, učiniću ja.
Moje do maločas zimsko telo
Sad je grm pun divljih pčela.
2
Proćerdah štošta.
Al sad znam što znam:
Dvanaesti je čas, hvata me frka.
Brzim stigle godine
Natovarene svakojakim prtljagom.
Još romansa ili dve, i poneki flert,
Pa u starudije ili antikvitet.
Ti si mi potreban, šećeru,
Dajem ti šansu.
Potri, precrtaj!
Kao kredu sa školske table,
Obriši dane tmurne i dane prazne.
Tu gde sam stavila tačku
Dopiši šta treba.
Otključaj gde bejah zamandaljena.
Ne treba mi nikakvo piće,
Nikakva muzika, ni bla-bla-bla.
Ono što hoću to je dobra ševa,
Mrak ili svetlo, svejedno.
Ispisujem svoj život sat po sat.
Fućka mi se za tuđe priče, torokanja,
Ćef mi je da grabim i grebem,
Kao ona mačka na limenom krovu
Usijanom od želja.
O, ne umem da držim jezik za zubima,
Mnogo brbljam o ličnim stvarima. |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Radmila Lazic Čet 23 Avg - 4:15 | |
|
Kost u grlu
Pa sta ako tu i tamo nesto visi, bora se. I dekor-zavese i prekrivaci racunaju na to. Koza mi je grgurava i kruta kao brokat. Ali ispod gejziri – aktivni jos.
Uokolo nikog. Napustili brod. Muskarci, ha! Svaki je imao mamuzu. Zar je cudo sto sam ih zbacivala na zemlju, Jednog po jednog. Zalim slucaj!
Samo pod jednim se ugibah, Jedoh mu secer iz ruku. Samo njemu lizah cizmu. Okusih i to. Stavljenu kozu i balegu. Fuj!
Ljubav sad koristim u proslom vremenu. Mada srce jos kostresi se. I rado bi da ucestvuje u borbi petlova, Iako rasparano je po svim savovima – Jer ga vukoh i cimah, Kao besna devojcica krpenu lutku. Sad se zajedno krckamo u zemaljskom loncu, Kost i iznutrica, Sto jedna drugu glodju. Za kotao na nebu ne ostaje nista. Ni rebarce! Zaprecicu se u sopstvenom grlu.
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Radmila Lazic Ned 26 Avg - 9:50 | |
| POSPREMANJE
Pokosila sam oko kuće, Gnev i prkos. Pomela po sebi, Tuđe tragove, Tuđa tumaranja. Tavnicu i nepca Opajala sam od maštanja.
Izbacila stare stvari, Staru ljubav, zlu vešticu Proterala kroz odžak. Dobrim patuljcima dala Dobro srce.
Plaćeno i preplaćeno uzdasima, Bacila sam na đubre. Potkresala drevne ruže, Opšta mesta.
Sela, Prekrstila noge i ruke. Zamanjkalo mi sebe. Zamanjkalo mi neba. |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Radmila Lazic Ned 26 Avg - 9:50 | |
| Voleti
Volim tvoje sede vlasi I svaku tvoju boru. Tvoj reumatizam i kašljucanje, Podrhtavanje tvojih ruku Dok prelistavaju stranice Novina i knjiga, Ili mi dodiruju kosu. Volim ih dok ustima prinose Šolju sa čajem, I kada miruju u krilu, Ili miluju psa kraj nogu. Takođe volim i tvoje noge U kućnim patikama Skupljene jednu uz drugu, I dok se sporo vuku volim ih Po tepihu i po lišću, Kao što se godinama vuku u meni. I tvoj glas drhtav volim Dok mi se obraća sećajući se, Ili dok mi skreće pažnju Na neki stih. I tvoje mutne oči volim Dok žmirkaju i dok me gledaju, I tvoje naočari na pola nosa, I tvoju veštačku vilicu u čaši Volim, Već sada, Mnogo godina unapred.
Radmila Lazić |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Radmila Lazic Ned 26 Avg - 9:50 | |
| Bračna postelja
Moj se bok uz tvoj ne primiče više. Niti tvoja krma uranja u moje morske dubine. Pod mojim okom ti si pokvašena šibica, Ja sam paketić smrzlog mesa u frizu tvojih grudi.
To je dovoljno i preko mere, Da se ne srećemo više pod ovim krovom, Da se ne mimoilazimo kao na pešačkom prelazu, Jer nismo ni sustanari ni rođaci, Različite su nam krvne grupe duše.
Moje grudi nisu biro za izgubljene stvari, Da bih te tu držala, čuvala, Dok te neko ne pronađe, Raspakuje, složi, po svojoj meri Kao što ja nekad učinih.
Postelja ova nije raka da ležimo u njoj kao mrci. Nismo ti i ja Romeo i Julija Da bih nad našim lesom sad lila suze, A i oplakivanja živih mi je preko glave.
Neću više da naklapam, da se cenjkam Na temu: voliš - ne voliš. Moje je srce analfabetsko, Neću da ga opismenjavam Za šah-mat, za uzimala-davala.
Svaka prava cura zna šta joj treba, Neko ko će joj gristi usne umesto srca, Ko će joj paliti maštu pod nožnim prstima.
Takvog hoću, takav mi treba. Za volan sedam i dajem gas. Ni tebi ne preporučujem rikverc. Bolji recept nemam.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 28 Avg - 11:40 | |
| - Konačne slike
Više nema iznenađenja. Živimo od viđenih slika, Od nataloženog sećanja, Od bivše prisnosti.
Smrt stanuje u susedstvu I može svaki čas banuti. Sažvakali smo sve priče O nebeskom carstvu I sad je mir u nama Prostrt poput tepiha Po kome gazimo Ne primećujući uzbuđenje šara.
Već danima pada sneg. Čas veje, čas sipi Kao šećer iz probušene kese. Ili pahulje lete kao konfete.
Svetlucka ispod uličnih svetiljki Kao riblje krljušti, Kao srebrne šljokice Sa novogodišnje haljine lepotice.
S ove strane prozora Sve spava: odeća po foteljama, Ostaci večere na stolu, Oglodane reči popadale okolo. Samo Mnemozina štrika li štrika.
Kada prebaciš ruku preko mene u snu Još neko vreme neću zaspati, Preslišavaću se ko sam:
Da li ona koja leži ovde Daleka poput pučine, Ili ona koja poljem luta Sa naramkom cveća u naručju, Ili ona koja tebi Trči u susret sve brže i brže-
Da znam ujutru koja od nas nedostaje
Radmila Lazić
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 28 Avg - 11:40 | |
| Tango
Preko nedelje volim da sam sama, Al subotom bih rado Da me neko chvrsto stisne uz sebe. Zato odlazim u salune gde se tango pleshe. U polumraku da ispovedam telo Od danas i od juche.
Sedam za shank i naruchujem chashu vina. Druga ***** se ne preporuchuju zzenama bez pratnje. A ja ne bih da sam na loshem glasu, I pored svega.
Biram onu stranu shanka Pored koje prolaze momci Iduci da se olakshaju, A oni to chesto chine jer su obichno pivopije.
Odatle ih bolje oshacujem, A i oni mene. Brz kres oka o oko odmah kazze «da» ili «ne».
Ne odabiram ih po onome shto imaju izmedju nogu, Mada ih ima poprilichno nabudzenih. Vec po stasu i hodu, po pokretima tela Koji obecava noshenje na talasima Ritma zvanog tango a ne ca-ca-ca.
Kada me dasa povede do podijuma, Idem uspravnog tela i srca, A trudim se da se takva i vratim.
Dok igram ne govorim. Jer ovde sam da igram, Chezznju sa bokova da spiram, A ne da trucam kojeshta.
Telom pratim drugo telo Kao voda veslo, Zabacujuci zategnute listove U visokim potpeticama Ispod uske suknje sa shlicevima.
Mirisao on na kerozin, naftu Ili jeftin parfem, Ritam tanga sve to spira kao shmrk. Muzika niz mene teche, curi, Kroz stopala ulazi u pod, Dok me on uz sebe stiska.
Vruc krompir u rukama Ili usoljeno meso, Vazzno je da to chini valjano.
Posle plesa vracam se za shank, Uglavnom, uspravnog tela i srca, Ali zajapurena spolja i iznutra.
Nekada odmah odlazim. Sama, sa bocom ***** ili sa dasom. Ili, udruzzeni utroje. Shto mozze biti dobro drushtvo. Al ne biva uvek dobar potez.
Najcheshce taj se skljoka i zaspi. A ja repriziram u sebi Chitavo veche sve do jutra, Sa muzikom u kojoj se kupam Milovana nevidljivom rukom.
Dok u dnu sobe lampa chkilji, I pas napolju cvili na jugovini Ili u letnjoj prashini.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 28 Avg - 11:41 | |
| Ma Soeur
On hrče, ma soeur. Ja kraj njega ležim, Gledam u nebo boginjavo od zvezda, U adolescentni mesec što lagano plovi, Kao čun morem posle bure. Sve je mirno, Samo u meni tako nije. Dva smo ostrva u istom arhipelagu, Na jednom je umor žege, Na drugom kosti se lede, ma soeur. On me ispi kao flašu piva A moja ljubav se istopi Kao u ustima kocka šećera, tako bi.
Sada noćima ovako ležim. Slušam kišu kako dobuje po mom srcu. Nekada vetar mrsi grane, A nekada, kao sad što je, Namotavam mesečinu na prste I otapam uspomene kao smrzlo povrće. Za to nije potrebno dvoje, Zar ne, ma soeur?
Pijem crnu tintu. Crnu tintu za crne dane, ma soeur. Mucam pomrčinu, Dok napolju mesec sipi srebro na grane Sa kojih opadaju moje prezrele žudnje. Još samo kada bih mogla Od očaja nutrinu da pometem, ma soeur, I da zapevušim nešto O zvezdama koje dogorevaju, Ili Suncu što izranja iz modre noći Kao iz morskih talasa mlad Bog - Moja posestrimo po mastilu, ili čežnji....
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 28 Avg - 11:41 | |
| Kuca
Dok tebe imamo Imamo i svoj san zasigurno Na tvom tavanu Kao gljiva raste nashe detinjstvo S vecheri Ti se u nas kao dobrota vracash Dok zamishljamoo zvezde Kako kao trulo voce padaju po tebi Ti u podrumu u tami svojoj Chuvash male aveti Nash pravi strah Jedina svetiljko u oronulom pejzazzu Kojoj se uvek vracamo Kao sebi. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 28 Avg - 11:41 | |
| Smejaću se svuda - plakaću gde stignem Radmila Lazić
1
Govore da sam lakomislena, Da mnogo zujim i zunzaram. Da ne marim za rad i red. Da bazam i landaram, Da na sedeljkama osvanjivam, Da se danju unaokolo vozikam, Da s nogu dzin ispijam, Da tako i piskaram.
Govore da sam brbljiva, Da povazdan toročem, Da jezikom kao zmija palacam. Da mi ga već jednom treba otfikariti. Da me treba po njušci zveknuti. Da me treba ko muvu prikucati. Govore da mora da imam dobra “ledja” Kad ne prezam ni od čega.
Govore da sam namiguša, Da flertujem bez pardona Sa tudjim momcima i muževima, A da mi i žene nisu mrske. Jedna opajdara i jedna kuja pričaju Da šetam žutokljunce a matorce čerupam, Da nikom ništa ne dajem za džabe.
Govore da sam prolupala, Da se na sav glas smejem, Da se cerekam kao da sam šenula. Ako mi šta nije po volji Da plačem kao trogodišnje dete, Gde god da se zateknem.
2
Smejaću se svuda, plakaću gde stignem. Život je kandirano voće & ocat, U stihove ih umećem u jednakim dozama.
Moja je sintaksa shtimovanje orgulja u venama. Gorim sa srcem od 500W, Istina, ne grejem, al mogu da opečem, Kao i jezikom - Koga ne perem i ne stružem Vimom, Al što zgotovim to i kusam redovno, Toliko puta se oprljih, a ne zaceli niko.
Ipak, nisam riba na suvom, Iako na suvom pecam muškarce, Krajičkom oka, dužinom suknje. Somići tovljeni požudom Tu su da bi ih neko capio. Što i činim, ne poričem. Ali ni ne hajem, za sve te trice i kučine, Što se oko moga imena splicu Kao u plićaku čkalj oko trske.
Iznad mene je nebo, u njega gledam, U zvezde rasute, koje ne mogu skupiti, Niti hoću. Nek se umnožavaju. Nek se pare i nek se umnožavaju, Neka bude tako.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 28 Avg - 11:42 | |
| DOĐI I LEZI PORED MENE
Šta politika, šta berze?! Dodji i lezi pored mene.
Proklijacu kao krompir u podrumu, Dok stanu ratovi, revolucije, štrajkovi, Dok se umnože deonice, dok skoce tantijeme, Dok se na grani zazelene novcanice.
Dole-gore cent ili groš, Profit ili bankrot - Sve su to trice i kucine, Ako ne legneš pored mene Bicu kao isceden stih.
Istina i pravda, viši ciljevi, Strašni Sud i Novi Rim - Sve su to smislili samo da nas rastave. Daj, dodji i lezi pored mene, Da ne skoncam kraj necije cizme Il pod njom.
Telo ti dajem na revers, Dušu na pocek. Od tvoga bitka Treba mi jedino tvoj mišic - stidnik.
U oskudici i opštoj devalvaciji Budi moj kolacic.
Daj, dodji i lezi pored mene, Pribij se uz moje srce. Napolju kao meso od kostiju opada lišce. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 28 Avg - 11:42 | |
| DUŠO...
Dušo, vidim ne mariš više ti za mene. Moja ***** beše tvoja amajlija, Sad je više nećeš.
Oko druge suknje sad se motaš U drugu zuriš i bleneš, Za drugom šeniš kao štene.
Istina je, Davila sam te kao žabu, Pila sam ti krv kao pijavica. A sad te je ćapila neka maca Kao miša, Smotala te je oko malog prsta.
Ali da znaš ne ridam za tobom I ne cvilim - nekad bilo. "Ostavi nju, uzmi mene" - Nije više moj refren. Niko me više neće za nos vući, Farbati, Na kaišu kao pudlicu šetati.
Za tobom se više ne pretržem. Na drugog sam oko bacila Zašto kriti, kao maca već predem. Sad smo kvit!
Pa ipak, ako te ona izgustira, Ako te šutne, prevari s drugim... Ne trči za njom i ne cvili, Nego došepaj k meni, I stopalo mi lizni.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 28 Avg - 11:43 | |
| BRAK Nikad se nije udala. Nikad poželela muža. Kakva je prednost, pitala se, život udvoje Na račun ovog kraljevstva; U krilu baršunastog sutona Dok ćukove i zrikavce osluškuje, U ljuljašci noći, na talasima Snova i želja dok se uspavljuje, Jutrom dok gleda magličasta isparenja Nad pučinom il poljem – Bio bi suvišan još jedan par očiju. Bilo bi suvišno bilo čije prisustvo - remetilo iluziju mogućeg.
A deliti nedaće, Nije li tek to suvišno, nepotrebno. Iz sopstvenog ponora vikati: „Daj uže“ ili „Skači“. Kakva vajda gacati zajedničko blato!
Pa onda, to besmisleno trenje Jedno o drugo, U pristojnim vremenskim razmacima, Da se ne pokvari prosek Od jednom nedeljno. Ovako može da bira, s kim, i koliko. Ili, da se sama zadovoljava, Da se ljubi beskrajno.
Bračna mitologija podrazumeva Isto: Istog boga – isto telo. Za vernike i bezbožnike isti obrazac: Greh-kajanje-oproštaj. Za specijalne prilike specijalan rečnik: „Draga... dragi...“ i „Mi... mi...“ . Od toga bole uši“ – reći će Tajna ljubav krišom. A ona je znala: To se ljubav samo poštapa. Konzervira se srce, do sledeće prilike.
Važnost zajednice Rimovala je sa lažnost. Nijedan od parova koje je znala Nije davao valjan razlog za suprotno, Katkad je i sama sudelovala u tome. Lakoća sa kojom su lagali jedno drugo Bila je ravna lažnoj umetnosti – Bagatela prodavana po skupoj ceni, Na pijacama i vašarima bračnih tezgi.
Ko god je hteo mogao je tu opstati. Vremenom čula otupe, Strahovi se umnože, jer napolju: Večna je noć i dana više nema. Zaticala ih je umoljčane U umoljčanim foteljama Kako muke svoje grle – Ne pitajući se za razlog. Postajali su deo pokućstva, nameštaja. Srastali, kao još jedna kvrga Na porodičnom stablu.
Sve sam to imala i izgubila I nikad nisam opet poželela, recituje. Kupus u kaci, zametak u telu I samoća u saksije presađena. Rasprodaje, licitacije, trampe...
Sad kiša pada, pada i ništa ne spira. Sve slasti i svi bolovi, i sećanje – tu su, U njenom pulsu otkucavaju, Kao što otkucava gradski sat Na trgu, ponoć. I ništa nije istinitije sad Od lepote plačnih okana U kojima se odraz svoj traži i nalazi: Ni careva kći ni Pepeljuga. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 28 Avg - 11:43 | |
| Biću opak babac
Vidim biću opak babac, Mršava kao pljoska Kao i sad što sam.
Ne od onih debelguzih Što valjaju za sobom zadnjice, Kako veli Selin.
Ne od onih dobroćudnih baba-tetaka Uz čije je meke i punačke mišice Lepo prisloniti obraz.
Više nalik onim strašilima za ptice U našim baštama Punim rumenih paradajza Kao dečijih obraza.
Ima takvih bakutanera Živahnih i ljutih kao osice Sa očima navrh čela, Sve vide, sve čuju, i imaju primedbe — Gunđala od rođenja.
Zvocaću i torokaću povazdan. Kokodakaću kao kvočka pilićima O vremenima kada bejah Mlada i zgodna cura, I kada momke vrteh oko malog prsta.
Ždrepce i pastuve dok krotih Sevom oka, sevom suknje. Prećutkujući sva neverstava I sve jade, Kao izgubljene bitke general.
Kao bapcu sve će mi biti dozvoljeno. Da igram bridž i da plešem Okretne igre moga doba.
Okretaću se i saplitati O sopstvene štapičaste noge, Udenute u trup kao čačkalice u ćevap.
Bakutaner i po! Klicaće i aplaudiraće mi, Mladi pametnjakovići skupljeni oko mene.
Bakuta kao reš kifla sa susamom — Takva ću biti, Svakom zapadaću za zube, kao i ranije.
Dok sa velikim šeširom i haljinama do poda Budem šetala po predlima bivšeg života, Mirišući žutilovku, diveći se vresu,
O svaki čičak zakačinjući podsuknju-dušu. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Radmila Lazic | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 3 | Idi na stranu : 1, 2, 3 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 88 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 88 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|