Stanislav Grohovjak

**Član** **Poruka** : 287 **Učlanjen** : 03.10.2012

STANISLA V GROHOVJA K
(STANISŁAW GROCHOWIAK)
1934—1976

Stanislav Grohovjak OVSedHN

Mada se u književnosti javio zajedno s predstavnicima
pokolenja 1956, Grohovjak je brzo postao nezvanični
vođ nešto mlađih pesnika, okupljenih tada oko
književnog lista »Savremenost«. Upravo uz tu grupu
primio se pomalo podrugljiv naziv »turpisti«, od latinskog
turpis, turpe — ružan, ružna, ružno. Pitanje je
samo da li naziv »turpizam« može sobom da obuhvati
bilo kakvo umetničko stvaralaštvo, a tim pre poeziju.
Mada je jedva pamtila ratne strahote, Grohovjakova
generacija je ponela u sebi sve posledice ratnih
neuroza, i u svojim delima ih izrazila rečitije od
prave ratne generacije.
Grohovjak se u književnosti javio meteorski, delovao
magično, pobuđivao oduševljenje ili bivao potpuno
negiran. Teško je odrediti šta je u njegovom stvaralaštvu
bilo osnovno: mladićki strah od egzistencije ili
mladalačka opčinjenost smrću, opčinjenost složena,
perverzna, rafinovana. Čitaoca nisu mogli ostavljati
ravnodušnim njegovi »menueti sa žaračem« (naslov
zbirke), menueti sa dečjim mrtvačkim kovčegom (tema
pesme), zadah spaljivanog ljudskog mesa, groblja, pacovi,
portreti umrlih dragana, dijalozi u grobu, isprepletenost
erotike i estetske perverzije. .Grohovjakova
poezija bila je ipak mnogo šira i svestranija, jer je

Grohovjak bio izraziti pesnik "kulture, nadovezivao se
na bogatu tradiciju baroka, manirizma, ekspresionizma,
operisao najbogatijim kulturološkim asocijacijama, suprotnostima,
mnogo gradio na osnovu slikarstva i (muzike,
oživljavao motive svetske i domaće književnosti i
kulture. Već sam raspon njegovih tema i motiva zadivljuje
svojim bogatstvom I maštovitošću.
Izuzetno versifikatorski, stilski i slikovno bogata,
ova poezija pokazuje pravo bogatstvo tek u okvirima
svoga jezika, i zato se dugo neće naći ključ za njeno
valjano prenošenje u izraz drugog jezika. Cesto gradeći
pesmu na tradicionalnim versifikatorskim i strofičkim
kanonima, Grohovjak je od pesme gradio sklop
stilizacije, i ujedno ostvarivao svoj neponovljivi lični
stil. Time je rušio lažne mitove o krizi poezije, ó
avangardnom i tradicionalnom, podvlačeći da je pisac
uvek odgovoran za sebe i ono Što stvara.
Vodeći život pun sukoba i izgaranja, dočekao je
da nekoliko godina bude suočen sa smrću koja ga je
neumoljivo obeležila. Upravo u tim godinama pokazao
je nesvakidašnju hrabrost, stvarajući kao u svojim
najboljim razdobljima. Znao je da njegovo mršavo
telo neće dugo istrajati u nejednakoj borbi, i s filozofskim
mirom je umeo da misli o ljudskoj ograničenosti.
Pesme iz poslednjih zapisa svedoče ó dramatizmu
hrabrog opraštanja od svega što je pesnik voleo.
O dramatizmu odlaska — jer se on stalno trudio da
shvati, da sagleda, da ljudskim umom pronikne u
zagonetku sopstvenog nestajanja. A sad nam govori
već samo svojim delom.
Ostavio je Iza sebe devet pesničkih zbirki, dva
romana, zbirku pripovedaka, dva zbornika dramskih
tekstova, veliku, do danas najbolju antologiju poljske
poezije, koju je radio s prijateljem Janusem Maćejevskim.
Uz to je uređivao časopise, vodio polemike,
pisao eseje, televizijske i filmske scenarije, rečju, bio
jedan od najaktivnijih ljudi posleratnog poljskog knji
ževnog života.

**Član** **Poruka** : 287 **Učlanjen** : 03.10.2012

KENTAU R

Imati zadnjicu kao uglačana kugla
Noge što retko
Zaobiđe ih mesar
Težinu kanabeta sa stotinu jastuka
I dušu
Voleti ždranje tako da treba tri lavora
Požudu osećati čak i prema hrastovoj duplji
A k o je skok — onda skok uz zveke t talambasa
I sanjati
Nad cvetom pevati
Metafizicirati
Govoriti o Plautu
Razmišljati šta je stid
Čovečanstvo je stvorilo ideju kentaura
Čudno pronicljivo misleći o sebi

**Član** **Poruka** : 287 **Učlanjen** : 03.10.2012

FUGA

Na fruli od olova — Dante
A oni nagi, pomalo sedi — uz pesmu.
Žene na golim trbusima i— noseći doboše
— u sporan,
U bas uđoše starci
Beli kao trbuh ribe.
I povorka devojčica, opterećenih kolenima —
Tri hora dečaka, ukrašenih lišajima —
I povorka devojaka u suknjicama od novina,
I tri hora momaka s krilima od gipsa.
Plamen je blago šumeo
K a o blesak filma na zidu,
Ulazili su bez gneva,
Gaseći glasove.
Na fruli od olova — Dante.
Na fruli od olova — Dante,
A za njim duga lepršava kosa.. .

**Učlanjen** : 06.12.2012

POSETA

Ušla je i golo noseći čelo
Hodila po kući u samim čarapama
Gledao sam za njom
Okrećući glavu
U kliskom krugu okovratnika

Ona ni reči
Samo je u kadi
Srebrno pričala toplom vodom
Išao sam za njom
Vodeći glavom
U kliskom krugu okovratnika
Čudesa
Gaćice
Svetinja
Smrt
I Bog je šta se moglo
Desiti – znao
Kad se zaplela u lepak za muhe
Koji sam
Odgrizao
SEKUTIĆIMA

**Učlanjen** : 06.12.2012

ČISTI

Više volim ružnoću
Bliže je krvotoku
Reči ako se izlažu zračenju
Ili mučenju

Ona lepi najbogatije forme
Spasava garom
Zidove mrtvačnice
U prozeblost kipova
Unosi zadah mišji

Jer ima na svetu ljudi tako umivenih
Da kada prolaze
Čak ni pas ne zareži
Iako nisu ni sveti
Ni tihi

» Stanislav Vinaver
» Stanislav Binički
» Stanislav Petrov - čovjek koji je spasio svijet