Da je kilometraža vraćena, može se naslutiti na osnovu unutrašnjosti automobila: sedišta, papučica ili obloge volanaPrilikom kupovine polovnog automobila gotovo je nemoguće sa sigurnošću utvrditi da li je kilometraža prava ili se nesavesni prodavac dosetio da poveća cenu vozilu sa veoma malim ulaganjem.
Međutim, da je kilometraža vraćena, može se naslutiti na osnovu unutrašnjosti automobila: sedišta, papučica ili obloge volana.
“Čim vidiš da polovan automobil ima ispod 160.000 a da nije proizveden pre dve ili tri godine, znaj da je gazda nešto petljao sa kilometražom”, jedan je od saveta koji se može čuti od iskusnijih kupaca i prodavaca polovnjaka.
Jer, veoma je jednostavno manipulisati podacima sa kontrolne table jer su i softveri, ali i uređaji za mehaničko vraćanje analognih kilometar-satova poprilično rasprostranjeni. Koliko su prevare sa kilometražom učestale, najbolje govori činjenica da se na velikom broju internet foruma već godinama raspravlja o tome koji su softveri najpogodniji za vraćanje brojki.
- Možda je ipak malo lakše otkriti kada neko vrati sat sa 200.000 pređenih kilometara na, recimo, 80.000. Prvi pokazatelj lažne kilometraže je pohabana i stara unutrašnjost. Sigurno kod automobila koji su prešli 80.000 kilometara nisu pokidane presvlake na sedištima, pohabane papučice niti je izlizana obloga volana. Takođe dugmad za paljenje svetala i za uključivanje četiri migavca ne bi trebalo da budu izlizana. Mada realno, sve to prodavac može i da promeni, tako da nema pravog recepta - kaže automehaničar Dušan Stevanović.
Za neke marke postoji tzv. elektronska istorija, pa se za samo nekoliko sekundi može preko računara proveriti da li je ponuđeni automobil servisiran u ovlašćenim servisima i koliko je otprilike mogao da pređe kilometara na osnovu godišta. To posebno važi za automobile uvezene iz Nemačke.
Najjednostavnije je da od prodavca tražite broj šasije i u servisu na osnovu tog broja proveriti podatke o kilometraži, kao i o menjanim delovima. Sa druge strane, od kilometraže može biti važnije znati da li je automobil redovno servisiran, da li je vožen u gradskim uslovima, u privatne ili službene svrhe.
- Bolje je kupiti automobil sa 100.000 kilometra koji je češće vožen na otvorenom putu od onoga koji je prešao tri puta manje a vožen je u gradskim uslovima - kaže Stevanović.
“Vozila ga žena do pijace i nazad”, jedna je od rečenica koju koristi većina prodavaca polovnjaka. Od takvih informacija treba se braniti samo razmišljanjem.
- Kada neko kupuje polovan auto, treba da sputa želju za tim da što pre kupi prevozno sredstvo i treba da uključi mozak. Jedan automobil koji se neprestano vozi u proseku pređe najmanje 15.000 ili 20.000 kilometara godišnje. To treba pomnožiti sa godinama starosti i eto okvirne kilometraže - zaključuje Stevanović.
Kod polovnjaka koji su prešli 100.000 kilometara i više treba obratiti pažnju na to da li su zamenjeni osnovni potrošni delovi, poput kočnica i diskova. Prva stvar koju treba promeniti nakon kupovine polovnjaka jeste zupčasti kaiš, koji nije jeftin, ali se uvek ispostavi kao pravo ulaganje. Takođe se preporučuje zamena ulja i filtera.
Alo.rs