Gustav Švab

Gustav Švab

Priče u ovoj knjizi izbor su istoimene zbirke grčkih i rimskih priča nemačkog pesnika Gustava Švaba (1792 - 1852), objavljene u tri toma u Štutgartu, 1838 - 1840. godine. Oslanjajući se na grčke i rimske autore Švab je u ovoj zbirci ispričao i u skladnu celinu sastavio mnoštvo klasičnih priča. Ali, nije upotrebio samo velika pesnička dela klasične starine, nego vrlo često i mnoštvo malih podataka, katkad od nekoliko redaka ili stihova, koji su se našli u citatima starih učenjaka. Bio je to mučan posao. Sam Švab kaže da je na tom delu radio dvadeset godina. Želeo je da posebno mladima približi jedan deo kulturne baštine koji Evropa duguje antičkoj Grčkoj. I uspeo je, jer je knjiga odmah poslata vrlo popularna, a dosad je izašla u nebrojano izdanja, potpunih i skraćenih.

Невероватна прича!

Пошто сам љубитељ Троје и легенди о овом необичном граду, заиста сам уживао у књизи. Принцеза Јелена, Парис, Хектор и многи други ликови представљени су као обични људи са врлинама и манама, и то ствара потпуну слику да су они заиста били људи од крви и меса, а не неки ликови из митологије, што је углавном осећај након предавања из историје на тему Тројанског рата. Ствари добијају неки смисао, описани догађаји су у чврстој вези са реалношћу (нпр. освајање Троје због злата и богатства, Јеленин бег са Парисом). Све су ово добро познате чињенице, али након читања овог романа, све то постаје реално и живо.
ТРОЈА – Густав Шваб

Prometej


AUTOR: GUSTAV ŠVAB


Prometej je prema grčkoj mitologiji bio sin Japeta i boginje Temide i brat Atlasa. Prema predanju, Prometej je stvorio čoveka od gline, ukrao vatru sa Olimpa i podario je ljudima. Zbog krađe vatre i suprodstavljanja bogu Zevsu bio je kažnjen tako što je morao vekovima biti prikovan za Kavkaz gde mu je orao svakoga dana kljucao utrobu. Lik Prometeja je jedan od najsnažnijih likova grčke mitologije jer predstavlja oličenje hrabrosti, ponosa i prkosa, velike čovekoljubivosti i težnje za slobodom. Njegov lik je i danas simbol borbe za napretkom i srećom čovečanstva, pa nas ne čudi što je upravo Prometej bio vekovima inspiracija mnogih pesnika, slikara i mislilaca.

Prometej je pomagao vrhovnom bogu Zevsu u pravljenju novog i pravednijeg poretka na zemlji. Nakon mukotrpne borbe i predanosti svim Zevsovim zahtevima Prometej nije dobio nikakvu nagradu, ni zasluge. Kada se Zevs odlučio da uništi ljudski rod, prometej je odlučio da mu se osveti i priklonio se ljudima, uprkos tome što je na sebe mogao da navuče gnev bogova sa Olimpa. Verovao je da ako ljudima ulije nadu i obdari ih snagom, moći će da pomognu drugima, ali i sami sebi.

Priče od kojih je sačinjena zbirka “Najlepše zbirke klasične starine”, kojoj pripada i priča “Prometej”, tiču se starogrčkih povesti iz grčke mitologije. Narodna predanja su stvarala mitove o bogovima i ljudima, o nadprirodnim junacima koji služe kao polazni model ponašanja. Od ovakvih junaka bi trebalo nešto da naučimo. Bilo da su u pitanju junaci ili antijunaci iz svakog možemo izvući neku poruku. U priči “Prometej” navode nam se skoro svi bitni likovi grčke mitologije, govori nam se o tome kako je nastao svet i kako su bogovi ljudima podarili život.

Pouka priče je da se ne treba predati pred iskušenjima i teškoćama, treba biti snalažljiv i otporan. Kao što kaže izreka “nada poslednja umire”, tako i treba verovati da će budućnost biti bolja.

Kratak sadržaj

Priča počinje činjenicom da je vrhovni bog Zevs lišio Prometeja prestola i zbog tog čina Prometej je odlučio da pomogne ljudima na koje se Zevs bio okomio da ih uništi. Učio ih je svemu kako bi se održali u životu. Svojom dovitljivošću i snalažljivošću Prometej uspeva nekoliko puta da prevari Zevsa. Kako na zemlji nije postojalo telo u kojem bi se mogao nastaniti Prometej od ilovače načini lik prema slici bogova. Atena, boginja mudrosti, divila se ovom Prometejevom delu i odlučila da mu udahne božanski duh. Tako nastadoše ljudi koji se brzo razmnožiše i nastaniše na zemlji. Kako nisu umeli da koriste svoje udove bila im je nepoznata svaka veština i tako se prometej zauzeo da im pomogne u svemu.

Tako se bogovi počeše interesovati za ljudski rod i sazvaše skup na kojem su se sastali smrtnici i besmrtnici u Mekoni. Prometej kao predstavnik ljudi uze ih u zaštitu, zakla velikog bika kojeg su bogovi odredili za sebe i podeli ga u dve gomile. Kosti umota u loj i na oko se činilo da je ta gomila veća, dok je u manju gomilu stavio meso. Zevs povučen većom gomilom izabra je i bi prevaren. Zevs gnevan zbog toga odluči da ljudima uskrati vatru, ali mudri Prometej je ukrade i podari ljudima. Kako bi se osvetio Prometeju Zevs stvori Pandorinu kutiju u koju smesti sve nedaće i tuge sveta. Tu kutiju posla Prometejevom bratu Epiteju koji je bio povodljiv i nesnalažljiv. Epitej opijen lepotom devojke koja je donela kutiju, primi poklon od Zevsa i otvori je. U tom trenutku izađe sva beda u svet, a boginja koja je znala da se na dnu kutije nalazi nada zatvori je pre nego što izađe. Otuda potiče verovanje da i Kada je sve izgubljeno ostaje nada. Uzalud su bila sva pričanja koja je Prometej upućivao bratu, da ne prima pokolone od Zevsa, šteta je bila učinjena.

Kako bi konačno savladao Prometeja Zevs naredi da se prikuje za stenu na Kavkazu i posla orla koji će mu svaki dan kljucati jetru. Prometej je bio besmrtan i jetra mu se stalno obnavljala te je za njega ovo bila velika muka. Osuđen je da na steni ostane sve dok se ne pojavi neko ko bi za njega dobrovoljno umro i time se na neki način ponudio da bude njegov zastupnik. Vekovima je Prometej trpeo muke, sve dok tuda nije prošao Herakle koji ga i oslobodi. Da bi uslov boga Zevsa bio ispunjen na Prometejevo mesto staviše kentaura Hirona koji je bio spreman život da da za Prometeja. Kako bi se bog Zevs mogao dičiti da je Prometej još uvek prikovan za Kavkaz, staviše mu prsten u kome se nalazio prsten sa kavkaske stene.

Iz priče možemo izvući razne pouke o tome kako se treba boriti u životu. Ukoliko posedujemo osobinu snalažljivosti, nedaće koje nas sustižu lakše ćemo rešavati, treba biti uporan i istrajan u svojim ciljevima. Prometej je primer snalažljivog i istrajnog lika. Pomogao je sebi, ali i drugima. Ono što je bitno u njegovom delanju je to što pomažući drugima nije ugrozio nikoga oko sebe. Pretrpeo je kaznu zbog toga što se suprostavio Zevsu, ali nije ga ugrozio svojom osvetom. Iako je prevarom oteo vatru i hranu za ljude time nije ništa oduzeo Zevsu, jer bogovi ne oskudevaju ni u čemu. Njegov cilj je bio pomoći ljudima kako bi preživeli i ono što je podario ljudima pripada svima, a ne samo bogovima, zbog toga je njegovo delo veliko.

Prometeja jeste pokrenula želja za osvetom prema Zevsu, ali ta osveta nije bila zla, već ga je vodila želja za dokazivanjem. To je ostvario tako što je pomogao onima koje je Zevs hteo da uništi. Pomogao je slabijima od sebe, sprečio je zlo svojim delovanjem. Ljudi su bespomoćni naspram bogova i Prometej nije dozvolio da pate zbog Zevsove obesti. Prometej u sebi nosi plemenitost i njegov cilj je bio taj da se zadovolji pravda. Zevs je hteo nauditi slabijim od sebe, onima koji mu ne donose nikakvu korist. Bog je podario život svima i niko nema pravo da oduzme bilo kome taj dar. Upravo to je Prometej dokazao i pokazao da ljudsko postojanje treba da se održi jer ne smeta nikome i da takva vrsta života treba da postoji.