Štitna žlezda

Koja hrana uništava štitnu žlezdu!

U poslednje vreme, sve je više ljudi koji pate od nekog oblika poremećaja rada štitne žlezde.

Oboljenje štitne žlezde jedan je od najčešćih zdravstvenih problema koji lekari mogu da konstatuju u savremeno doba. Izgleda da postoji epidemija bolesti vezanih za štitnu žlezdu, a one se sreću i kod sve mlađih pacijenata.



Takođe, može se osećati depresija, problem oko zadržavanja tečnosti ili javljanje suve kože. Ako su vas neki od ovih simptoma već zabrinuli, treba znati da i određena hrana može negativno da utiče na zdravlje štitaste žlezde.

Za zdravu funkciju ove važne žlezde, a samim tim i efikasnog metabolizma, potrebno je u ishrani izbegavati sledeće namirnice:

Gluten
Većina problema sa štitastom žlezdom uzrokovani su autoimunim bolestima. To znači da imuni sistem proizvodi antitela koja izazivaju štetnu funkciju ove žlezde. Štitasta žlezda može postati neaktivna – Hašimoto tireoiditis, ili previše aktivna – Grejvs-¬Bazedovljeva bolest.
Gluten je snažan pokretač autoimunih bolesti kod genetski osetljivih ljudi. On izaziva velike upale u telu, a kod nekih ljudi može da izazove njihov imuni sistem da proizvodi antitela koja napadaju svoje organe ili tkiva.
Uklanjanje glutena iz ishrane trebalo bi da pomogne da se poboljša zdravlje štitne žlezde, a takođe može smanjiti i rizik od nastanka neke druge autoimune bolesti. Gluten se nalazi u pšenici, raži, ječmu, spelti i mnogim prerađenim namirnicama.

Mlečni proizvodi
Mlečni proizvodi takođe mogu da stvore dosta upala u telu. Mnogi ljudis matraju da se mlečni proizvodi teško vare i oni su čest uzrok sindroma iritabilnog creva, nadimanja i želudačnog refluksa. Ako mlečni proizvodi ometaju probavu, to znači da neće doći do apsorpcije hranljivih materija iz obroka na adekvatan način.
Ove namirnice takođe mogu da podstiču rast štetnih mikroba u digestivnom traktu. Protein u mlečnim proizvodima se zove kazein i kod mnogih ljudi on pogoršava već postojeće autoimune bolesti jednako kao i gluten. U te namirnice spadaju kravlje mleko i razne namirnice napravljene od njega, kao što su sir, sladoled ili jogurt.

Šećer
Već je poznato da šećer loše utiče na zdravlje, a ujedno ima loš uticaj i na štitnu žlezdu. To se dešava zbog destruktivnih efekata koje šećer ima na imuni sistem. On pojačava upale u ljudskom telu i pogoršava autoimune bolesti. Šećer pospešuje rast svih vrsta štetnih patogena ustomaku i podstiče crevnu infekciju.
Ako je čovekova crevna flora obrasla štetnim mikrobima, oni rasplamsavaju zidove creva i izazivaju žarište koje je pokretač svih autoimunih bolesti. Glutamin je odličan kao pomoć u izlečenju oštećenih creva izazvanih šećerom ili drugim faktorima.
Stevija i ksilitol spadaju u prirodne zaslađivače i korisna su zamena za šećer, a takođe i male količine meda ili prirodnog javorovog sirupa mogu da budu odličan izbor.

Velike količine sirovog povrća iz reda krstašica
U porodicu povrća krstašica spadaju kupus, brokoli, karfiol, kelj, prokelj i druge slične vrste.
Ovo povrće zdravo je za ishranu, ali ne treba preterivati u konzumiranju u sirovom stanju. Krstašice sadrže supstance koje se zovu goitrogene.
To su jedinjenja koja mogu da inhibiraju apsorpciju joda od strane štitne žlezde. Jod je ključna komponenta u proizvodnji tiroidnih hormona i ako nema dovoljno joda u ishrani, jednostavno neće moći da se proizvede dovoljno hormona štitne žlezde.
Većina ljudi pati od manjka joda, jer ne jedu dovoljno hrane koja je bogata ovim mineralom. Konzumiranje mnogo povrća koje sadrži goitrogene čini ovu situaciju još gorom. Jod se nalazi u morskoj travi i divljim plodovima mora (ne i kod uzgajene ribe), a ljudi nedovoljno jedu ovakve namirnice.

Industrijska ulja od semena
Ovo se odnosi na biljna ulja, kao što je kukuruzno ulje, suncokretovo, sojino, pamučno, uljane repice, semenki grožđa ili pirinčanih mekinja. Ova ulja su visoko vredna u smislu nezasićenih masti. Ljudsko telo zahteva ovaj tip masti, ali problem sa ovim uljima je što neke druge osetljive masti mogu biti oštećene.
Proces ekstrakcije uzrokuje da se nezasićene masti oštete i oksiduju. Ako se ove masti upotrebljavaju u kuvanju, one postaju oštećene još više.
Ovakve oštećene masti stvaraju velike upale u telu, jer se ponašaju kao slobodni radikali i prouzrokuju habanje i pukotine u organima i tkivima.
Zdrave masti koje se moraju uključiti u ishranu nalaze se u maslinovom ulju, makadamija ulju, avokadovom, orahovom, kokosovom, kao i u različitim vrstama masne ribe.

Soja
Iako je postojalo uverenje da je soja zdrava u ishrani, danas je sve više razloga za to da se ona izbegava. Najpre, zato što veliki zalihe soje u svetu dolaze od genetski modifikovanog semena.
Takođe, soja je vrlo teška za varenje, ali iako sadrži priličnu količinu proteina, ljudsko telo apsorbuje vrlo malu količinu tog proteina zbog enzimskih inhibitora koji se nalaze u soji.
Lektini u ovoj biljci izazvaju iritaciju sluzokože gastrointestinalnog trakta i pogoršavaju stanje onih osoba koje imaju neku autoimunu bolest. Soja je isto tako izvor goitrogena koji inhibiraju apsorpciju joda.

(BastaBalkana)

Evo kako da vam štitna žlijezda bude zdrava



Dobijate na težini? Osjećate se depresivno ili tromo? Opada vam kosa? Iskusili ste čudne ili nepravilne otkucaje srca? Ne možete da spavate? Sve ovo može da ukaže na probleme sa štitnom žlijezdom.

Od najmanje 20 miliona ljudi sa problemom štitne žlijezde, više od 60% nije dijagnostifikovalo problem ili je nesvjesno. Žene su 5 do 8 puta češće u stanju da razviju probleme sa štitnjačom od muškaraca. Nedijagnostifikovana bolest štitnjače dovodi do daljeg rizika od kardiovaskularnih bolesti, osteoporoze i neplodnosti. Iako je štitna žlijezda veoma mala u odnosu na većinu drugih organa, ona proizvodi hormon koji utiče na svaku ćeliju, tkivo i organ u tijelu.

Kako radi štitnjača?
Štitnjača je zaista čudo. Ovaj organ u obliku leptira živi u našem vratu duž dušnika. Jako je lagan i sastoji se od dva krila koja su spojena u sredini malim komadom tkiva koje se zove prevlaka. Svaka ćelija u tijelu zavisi od hormona štitne žlijezde za regulaciju njihovog metabolizma. Stotine procesa, enzima, hranljivih tvari i hormona zajedno rade tako da mozak, štitnjača, hormoni, pa čak i naša DNK igraju svoju ulogu u svakom momentu.

Dakle, bez previše nauke, evo kako radi štitnjača: Prvo, u mozgu, hipotalamus osjeća da ćelije trebaju hormone štitne žlijezde, tako da proizvodi hormon za oslobađanje štitne žlijezde. On onda kaže hipofizi da proizvodi hormon za stimulaciju štitnjače. Hormon putuje do štitnjače i ulazi u svaku od naših ćelija tako da može da reguliše metabolizam.

Kada se povećava ćelijski metabolizam, poboljšava se i metabolizam cijelog tijela. Dolazimo do toga da zdrava štitna žlijezda znači i zdrav metabolizam, a zdrav metabolizam obezbjeđuje normalnu tjelesnu temperaturu, zdravu kosu, kožu i nokte, ravnotežu hormona, stabilno raspoloženje, zdrave obrasce spavanja i dobru probavu.



Tako da je prilično važno da provjerite ako imate bilo koji od simptoma povezanih sa oštećenom funkcijom štitne žlijezde kao što su:

depresija i / ili anksioznost i / ili razdražljivost i / ili nervoza
umor
zaboravnost
poremećaji spavanja
povećanje težine ili neobjašnjivi gubitak težine
problemi sa vidom
iznenadne promjene srčanog ritma
gubitak kose
niska temperatura tijela

Koje hranljive supstance vaše tijelo treba za dobar rad štitne žlijezde?

Protein
Magnezijum
Vitamin B12
Cink
Jod
Vitamin B2
Vitamin C
Selen
Vitamin D
Vitamin A





[b]Šta trebate jesti?

Povrće iz mora

Jod je najvažniji mineral za zdravlje štitne žlijezde. Bez dovoljno joda, ova žlijezda buja u pokušaju da poveća unos joda iz krvi. Morske alge su jedan od prirodno koncentrisanih izvora joda. One takođe obezbjeđuju i druge minerale u tragovima, uključujući gvožđe, kalcijum i kalijum. Suši je zabavan i jednostavan način konzumiranja morskih trava.

Hranljive masti

Najčešći problem je upaljena štitnjača. Masti su protuupalne za cijelo tijelo, uključujući crijeva, kožu i štitnjaču. Maslac sadrži visok nivo bioraspoloživog vitamina A, hranljivog sastojka koji podržava zdravu štitnu žlijezdu. On takođe sadrži i holesterol koji je neophodan za održavanje hormonske ravnoteže. Kokosovo ulje takođe hrani štitnu žlijezdu.

Zapravo ne sadrži nijedan od 10 esencijalnih hranljivih tvari za zdravlje štitnjače – ali sadrži trigliceride srednjeg lanca. To su termogene masne kiseline koje se apsorbuju direktno u krvotok i koriste se za trenutnu energiju. Divlje ulovljene ribe su takođe korisne za štitnjaču jer sadrže omega-3 masne kiseline koje su neophodne za optimalnu funkciju štitne žlijezde i hormonsku ravnotežu. Ove ribe uključuju bakalar, losos, skušu i sardine.




Fermentirana hrana

Ne samo da je puna vitamina i minerala koji štite štitnu žlijezdu, već jogurt, kefir i fermentisano povrće pomažu da se crijeva kontinuirano kolonizuju korisnim bakterijama. Zdravo crijevo znači tijelo sa jačim imunološkim sistemom, sa normalnom proizvodnjom hormona i smanjenim upalama.

Vlakna

Vlakna pomažu u stabilizaciji šećera u krvi i poboljšavaju zdravlje probavnog sistema. Zatvor je čest simptom niske tjelesne temperature i hipotireoze. Dakle, dodatna vlakna su prirodan način da se ovo popravi i da se vaš sistem ponovo pokrene.

Nadamo se da će vam ovi savjeti biti od koristi, a kada je u pitanju zdravlje vaše štitne žlijezde.


zdravija