https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-47442312






RIP

Potvrđeno, samoubistvo.

https://www.instagram.com/p/BulgJBZAw5L/

Višegodišnja borba sa zavisnošću + depresija su jeziva kombinacija.

Tuga.

Odlazak legendarnog divljaka



Index.hr

B92.net

Kako je The Prodigy u Srbiji spasao napuštenu generaciju

Kit Flint je mrtav. Izvršio je samoubistvo u svojoj kući u Eseksu, u 50. godini. To znači kraj benda The Prodigy, benda koji je za srpske fanove bio mnogo više od legendi rejva.

Kada su The Prodigy prvi put došli u Beograd bila je 1995. godina. Bend je tresao svetsku scenu, mlad, buntovan, besan, stapao je žanrove u jedan žestok urlik i albumom "Music for the Jilted Generation" učvršćivao svoj kultni status. Srbija je bila tiha i mračna, izmorena ratovima, sankcijama, izopštena od sveta. The Prodigy su došli da otvore prozor kao prvi strani bend koji ju je posetio nakon sankcija, i to osam dana pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma, dok je rat još zvanično trajao. Koncert je održan 8. decembra 1995. u prepunom Pioniru i zapamćen je kao koncert koji je promenio Srbiju.

"How can the government stop people from having a good time? Fight this bollocks", pisalo je na omotu albuma "Music for the Jilted Generation" (1994). Valjda su na toj misli i pristali da nastupe u nekoj maloj, izmučenoj zemlji, ne sluteći da će se susreti sa "napuštenom generacijom" u svakom smislu.

- Naravno da se sećamo tog koncerta. I bili smo vrlo svesni svega što se dešavalo. Strašno smo ponosni i dirnuti kad sa ljudima iz Srbije pričamo o tome, povezani smo ljubavlju i poštovanjem. Srbija je jedna od duhovnih kuća benda Prodigy, zauvek će biti snažna veza između nas - rekao je Liam Haulet u nedavnom intervjuu za NOIZZ, pokušavši da nas ubedi da su te 1995. dobro znali gde dolaze.

Ipak, izrazi lica tih žestokih klinaca kad su prvi put došli u Beograd, njihov nastup i stav na konferenciji za štampu govore više od reči.

- Većina velikih žurki postaje otrcana zbog prevelikog publiciteta, imidža... Znali smo da to nije ono pravo, a The Prodigy su uvek bili ono pravo. Tako da smo ostali originalni - pravimo The Prodigy muziku za The Prodigy ljude na The Prodigy mestima sa The Prodigy zvukom. Ljudi koji dolaze na naše žurke su slobodoumni i ne žele da slušaju samo jednu vrstu muzike, već dobru muziku, a mi to pokušavamo da im obezbedimo - samouvereno priča Kit Flint u intervjuu pred taj legendarni beogradski koncert, koji je za sve njegove učesnike zauvek izmenio perspektivu.

S jedne strane imali smo The Prodigy u punoj snazi, kao nosioce glasa nove generacije, koji udara na sve zidove i zagreva teren za "The Fat of the Land", s druge - njihovu publiku koja je samo sa slika znala kako ljudi izgledaju na rejvovima napolju i pokušavala to da kopira opremljena fluoroscentnim naočarima, maramama... A u tom sudaru, "Voodoo People" i drugi hitovi zazvučali su još snažnije, istinitije, kao da su na tom koncertu ostvarili pun smisao.

"U ogromnoj gužvi mešao se duh nove Evrope koju smo dirljivo oponašali i Srbije zatvorene u četiri zida, zaglibljene u miloševićevsko blato... Svi smo u kolektivnom transu. Na sledećoj pesmi iz publike im se odaje počast paljenjem velike navijačke baklje čiji crveni plamen i jak miris ispunjavaju parter. Ovo čak i Maksima tera da za trenutak zastane i svoju pažnju preusmeri na taj detalj. Sigurno su svašta doživeli za pet godina svoje rejverske karijere ali baklju u zatvorenoj hali – teško. Neko sa strane možda je tada mogao reći da je došao među balkanske primitivce. Ali nije, to su bili samo predstavnici jedne generacije željne lepšeg života, odbačene od onih koji je trebalo da joj obezbede nekakvu budućnost i izolovane od sveta u kojem bi se za tu budućnost sami izborili. To je bio znak zahvalnosti onima koji su bar na jedno veče učinili da se osećamo kao da pripadamo nečem boljem i lepšem", primetio je Kosta Peševski u tekstu za Before After.

The Prodigy je tad premijerno uživo izveo "Breathe" i po drugi put "Firestarter", koji će godinu dana kasnije zatresti planetu. Jednu devojčicu izvukli su na scenu da pleše s njima uz "No Good". Neki će tu scenu simbolično opisati kao trenutak u kojem je Srbija ponovo zaplesala sa svetom...

"Godinu dana kasnije, Milošević je pokušao da na lokalnim izborima 1996. pokrade glasove, što je dovelo do najvećih i najdužih civilnih marševa u istoriji Srbije – bar u Beogradu znam da su na više ćoškova postojali soundsystemi koji su tokom noći održavali demonstrante budne i ugrejane. Sa svih ste mogli čuti The Prodigy. Poruka benda se odatle kao šifra širila dalje i ostajala svuda putujući u vidu gradske legende – kao što se i moglo očekivati, ona je bila jača od bilo kakve dnevno-političke manipulacije", priseća se Dragan Ambrozić u tekstu objavljenim u Danasu i zaključuje: Ako je ikad bilo nekog koncerta sa kog su svi otišli promenjeni, to je bio taj, prohladne decembarske večeri u Beogradu, gradu koji je tražio sebe i svoju nekada neprikosnovenu kosmopolitsku tradiciju. Kao nekakva zakletva, ostala je da obavezuje i hrabri sve da istraju protiv sistema, koji je poverovao još jednom, kao i svi slični širom sveta, da se pobuna kao takva može ukrotiti...

The Prodigy su se redovno vraćali da nas podsete na tu "zakletvu", da uzburkaju strasti, da podignu energiju. Nadali smo se da ćemo se ponovo sresti na predstojećem Exitu. Ipak, bez Keitha to više nikad neće biti to.

"Kit je bio jedan od nas, dance ratnik koji je umeo da pruži energiju i snagu. Njegovo skandiranje u "Firestarter" davalo nam je snagu kad je bila najpotrebnija. Nažalost, i njemu je bila potrebna kao i bilo kome i nadamo se da će nam ova tragična vest pomoći da shvatimo koliko je važno da budemo tu jedni za druge", istakli su organizatori festivala Exit u svom oproštajnom pismu.

https://www.facebook.com/exit.festival/photos/a.469786508697/10157049542003698/?type=3













noizz.rs