" Svetom smo se rasipali, k'o đerdani
 nosili nas nebom ćilimi...
 Da li su to stvarno bili bolji dani,
 ili smo to bolji bili mi...
 Nekad smo se bratimili po pogledu,
 sluteći da isto sanjamo...
 I Bogu je svejedno bilo
 krstimo li se il' se klanjamo... "

M. J.

"Ponovo zatvaram oci,
Moje srce i dalje zestoko kuca.
Kada ce ponovo ozeleneti lisce na prozoru?
Kada cu draganu svoju drzati u narucju?"

V.M. i F. S.
"Zimsko putovanje"

Zasto se skrivas sramezljivo,
u svojoj masti preljepoj,
a ja sam htio samo u tvoj svijet
kad tamo nema nikog,
ti stidis se.
A ti si otisla u svoj grad,
unajmila si tajni stan
da se sakrijes iza zastora,
da me promatras izdaleka.

"Nije ni u Raju, ni u Paklu, samo ga nema '

Peaky Blinders

Zalud sebi krv pijemo
Zar ova igra nije tragična?
Okreni se, čekam nekoga
Ali ljubav je nestala
Nosim taj teret, sa krilima teškim kao kamenje
Znajući da smo zamalo pali, zasad
teško reći je

Da, tako blizu smo bili, to je zamalo bila ljubav
To je zamalo bila ljubav, to je zamalo bila ljubav

Strepnja - Desanka Maksimovic

Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka
da volim i zelim oka tvoja dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da.

Ne, nemoj mi prici! Ima vise drazi
ova slatka strepnja, cekanje i stra'.
Sve je mnogo lepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prici! Nasto to, i cemu?
Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek' mi ne pridju oka tvoja dva.

Ne bira se ljubav - Pero Zubac

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.

Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.

Slovo o ljubavi - Desanka Maksimovic

Ako se volite ljubavlju
koja buja u samći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sćanja na nju nikad se nećes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir može da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge -
i osetimo se nesrećni i krivi.

Frankey ::

Ovo je najbolji savet koji sam pročitao u poslednjih deset godina, još da umem da ga primenim, bem ti temperament.

"Kada sam izašao iz taksija, komšija sa jazavičarom iz prizemlja mi je demonstrativno zapljeskao rukama. Sto posto su opet mislili da sam umro i sa užasom su gledali ponekog buba rusa pored mojih vrata... Pokupio sam račune iz sandučeta: danas ih moram platiti. Smrad umoljčenih tepiha, mršavi paukovi, pregorele sijalice. Platim račune pa odem na teleću čorbu i pljeskavicu u „Kod večitog mladoženje“. U beržeri zadremam uz prenos njihovog dočeka. Premišljam se da li da učestvujem na onom letnjem šahovskom openu na Adi. Tako posle nekoliko decenija otkrijem jezero. Pomogla je i brza nostalgija za plivanjem u Egejskom moru. Godinama sam gajio predrasude prema Adi. Vidim dirljivu rešenost ljudi svih uzrasta i bez obzira na debljinu novčanika – da se opuste. Ljudi su se izvalili na suncu kao lenje i pospane mačke iz neke čerge. Ne brinu ih upozorenja stručnjaka o štetnosti UV i drugog zračenja. Apsolutna uživancija u borbi protiv sunca. Ljudi plivaju kao vesele foke. Odmah sam poželeo da im se pridružim. Avgust je tako lep, Beograd je poluprazan, pa prevoz od mene do Ade traje ponekad i samo dvadesetak minuta. Ne znam ko održava jezero i objekte oko njega, ali to dobro radi. Česme s pijaćom vodom, klupe u hladu, na nekim akcijama su besplatno delili fantu i oreo keks, privlačni tehno se čuje u okviru neke promocije, onaj veštački gejzir oduševljava vozače pedalina i hrabrije plivače, ljudima je očigledno dosta loših vesti i kriza i ni pet para ne daju za naslove i crne hronike: oni žele da pojedu ovo leto kao da je torta od dvadeset spratova, što reče Vlajković u jednoj pripoveci."

P.C.

" Vrijeme drobi, melje
Samo puste želje
Ostanu da te održe budnom i jasnom "

L. Š.