Na osnovu arheoloskih nalaza i pisanih dokumenata dokazano je da su na ovim prostorima ljudi ziveli neprekidno od praistorije do danas. Prva naselja se podizu u XI veku, a naziv Palanka se pominje 1593. godine. Od XI veka na ovim prostorima ziveli su Ugari i Srbi (sto potvrdjuju slovenski srpski toponimi: Veliki i Mali Gajic, Golubnjak, Rajkovo, Risticev put, Uroska bara itd).

Podaci su uzeti iz madjarskih izvora, koji istrazuju borbe Arpadovaca ili Arpadovica u XI veku, te se mogu smatrati pouzdanim. Krajem XVI veka ove prostore zauzimaju Turci, a Karlovackim mirom 1699. godine ih definitivno napustaju. Posle toga ovde se naseljava novo srpsko stanovnistvo, te nemacko, slovacko i madjarsko. Do 1916. godine ovde postoje tri naselja: Stara, nova i Nemacka Palanka.


U XVIII veku se u Palanci pocinje razvijati privreda (proizvodnja cigle, prerada duvana, proizvodnja svile i prerada kudelje), u XIX veku razvija se prerada drveta i pocinje sa radom parni mlin. Posta je osnovana 1828. godine, pristaniste je izgradjeno 1867, prvo kreditno drustvo i telegraf 1869, a sud 1871. godine. Backa Palanka je prvu stampariju dobila 1881. a prva sijalica je upotrebljena 1886, zeleznicka pruga je izgradjena 1856, da bi telefon poceo sa radom 1904. godine.


Najstariji arheoloski nalazi su sileksi (kameno orudje) koji se mogu datirati u doba mladjeg mezolita, a najbrojniji su nalazi bronzanog doba i kasnog srednjovekovnog perioda. Na sremskoj strani opstine su brojni nalazi iz rimskog doba. Jedno od najvrednijih nalazista je "Keltski opidium" (I vek n.e.) - jedno od najbolje ocuvanih utvrdjenja toga doba, a na podrucju Celareva pronadjeno je rano srednjovekovno naselje i nekropola (od VIII do X veka) - "Menora iz Celareva".


U najznacajnije spomenike kulture ubrajaju se barokni dvorac (u kojem se cuva stilski namestaj iz poslednja tri stoleca) i barokni park porodice Dundjerski iz XIX veka, zatim vodenica i "Sremska kuca" u selu Nestin. Od sakralnih spomenika najznacajniji su ikonostasi Srpske pravoslavne crkve u Backoj palanci iz 1773, i u selima Despotovu, Silbasu i Nestinu. Crna topola, cetiri platana, mocvarni cempresi i par belorepih orlova su zasticeni spomenici prirode.

izvor:.vojvodina

Opstina Backa Palanka zauzima povrsinu od 579 kvadratnih kilometara, sto je svrstava u grupu vecih opstina po povrsini u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini i u SR Jugoslaviji. Prema popisu stanovnistva iz 1991. godine na podrucju opstine je zivelo 58.835 stanovnika, od cega u gradu Backoj Palanci 26.780. Ostalo stanovnistvo zivi u 13 naselja (odnosno sela): Vizic i Nestin su na sremskoj strani (preko reke Dunav) a na backoj strani opstine su: Celarevo, Karadjordjevo, Mladenovo, Obrovac, Tovarisevo, Nova Gajdobra, Gajdobra, Silbas, Parage, Despotovo i Pivnice.


Po nacionalnom sastavu stanovnistvo opstine je heterogeno: Srbi cine najveci deo populacije (74%), zatim Slovaci (12%), 8% stanovnistva se izjasnjavaju kao Jugosloveni, a ostalo cine Madjari, Romi, Crnogorci i Hrvati. Radno sposobno stanovnistvo (aktivno i sa licnim primanjima) cini vise od 60% ukupnog stanovnistva.


U geografskom pogledu reka Dunav spaja Opstinu sa Evropom i Crnim morem, a mreza puteva sa Novim Sadom, Somborom, Suboticom, Sidom i Hrvatskom (odnosno sa Ilokom i Vukovarom), sto je svrstava u opstine koje imaju povoljan geografski polozaj.

Mrezom magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva u duzini od 300 kilometara povezana su sva naselja u Opstini. Deo puta Novi Sad - Sombor kod Backe Palanke je pusten u saobracaj 1996. godine. Vodovodna mreza je sprovedena na celoj teritoriji Opstine, a gasovodna u Backoj Palanci i Celarevu. Zbog svog polozaja, povoljnih klimatskih uslova (panonska ravnica, reka Dunav i obronci planine Fruske Gore) Backa Palanka ima uslove za znacajan razvoj turizma.

Ova sredina ima kontinentalnu klimu sa cetiri godisnja doba i prosecnom letnjom temperaturom od 23 stepena celzijusa.U Opstini postoji centar za socijalni rad, u okviru koga deluje Dom za stare osobe. Zdravstvena zastita je omogucena za sve stanovnike opstine. Ambulante postoje u svim naseljenim mestima, a u samom gradu savremeni zdravstveni dispanzer (Dom zdravlja).



izvor:.vojvodina

*Бачкопаланачка општин захвата пространу површину Југозападне Бачке са 12. насеља.Поред тога њој припадају и два мања насеља у Срему, што значи да Дунав, који чини границу између Бачке и Срема пресеца општинску територију.
*На основу археолошких налаза и писаних докумената доказано је да су на овим просторима људи живели непрекидно од присторије до данас.Од 11. века на овим просторима живели су Угари и Срби.Податци су узети из Мађарских извора, те се могу сматрати поузданим. Назив Паланка се помиње 1593. године.Крајем 16. века ове просторе заузимају Турци, аКарловачким миром 1699. године и дефинитивно напуштају.
После тога овде се насељава ново српско становништво, те немачко, словачко и мађарско.До 1916.године овде постоје три насеља:Стара, Нова и Немачка Паланка.
*У географском погледу река дунав спаја општину са Европом и Црним морем,а мрежа путева са Новим Садом, Сомбором,Суботицом, Шидом,Хрватском (односно са Илоком, Вуковаром),што је сврстава у општине које имају повољан географски положај

*У општини Бачка Паланка живи 60.966 становника од чега према попису из 2002.године, само у градском насељу живи 29.449.становника.Но рачуна се да је у ргиону општине трајно нашло уточиште и око петнаест хиљада људи који су избегли из ратом захваћених подручја бивше СФРЈ.
Више од две трећине становништва бачкопаланачке општине чине Срби, остале веће групације народа су Словаци и Мађари.




izvor:.vojvodina