Ana Stanić

Nostalgija (Ana Stanić)

Godine prolaze tiho, necujno
polako klize, izmicu
kao kroz maglu me sluzi secanje
da ti si nekad bio tu

I dobro znam
da svi su smesni posle tebe
to dobro znam
al' to je sada nebitna stvar

Ref.
Nostalgija
jer je vazduh prepun tvojih mirisa
nostalgija
to znaci da sam te nekad volela
nostalgija

jer te krijem u svojim grudima
nostalgija
moja losa navika

Dugo je trebalo da ti oprostim
sto odlazis bez pozdrava
a sada placem i sve ti oprastam
i shvatam, to je sudbina

I dobro znam
da svi su smesni posle tebe
to dobro znam
al' to je sada nebitna stvar

Ana Stanic – Dragi

Koliko god da se trudim
ti mi uvek pokvaris plan
u ovoj trci za ljubav
opet sam krenula poslednja

Koliko god da ti pruzim
ljubav mi nije nagrada
kao igra na srecu
nista osim nadanja

REF.
Dragi, mislis li da i dalje ista sam
naivna i u tebe zaljubljena
dragi, neka slatka ti bude pobeda
ostavljam ti nas svet, pa njime vladaj sam

O dragi, o dragi
pa njime vladaj sam

Ana Stanic– Pravo na bol

Topi se noc pod jastukom
sarena laza da svoj si na svom
javna je tajna da si moj
dajem ti pravo da cutis o tom

Vidim i znam sve napamet
velike devojke nauci svet
sa usana tvoj mi skidaj greh
tek malo sminke i razlog za smeh

Kad pita za nas
imas pravo i da pravis se lud
da kunes se uzalud
a za sebe zadrzacu pravo na bol

REF.
Ne brini se, dobro je sve
velike devojke gledaju te
pravo u oci, naravno
kad kazu zbogom sa osmehom

Ne, ne brini se, ja naci cu lek
da iz glave te izbijem
i zapocnem zivot ponovo
pomalo tuzna, al’ s osmehom

Topi se noc pod jastukom
sarena laza da svoj si na svom
javna je tajna da si moj
dajem ti pravo da cutis o tom

Vidim i znam sve napamet
velike devojke menjaju svet
sa usana tvoj mi skidaj greh
tek malo sminke i razlog za smeh

Kad pita za nas
imas pravo i da pravis se lud
da kunes se uzalud
a za sebe zadrzacu pravo na bol

REF.
Ne brini se, dobro je sve
velike devojke gledaju te
pravo u oci, naravno
kad kazu zbogom sa osmehom

Ne, ne brini se jer naci cu lek
da iz glave te izbijem
i zapocnem zivot ponovo
pomalo tuzna, al’ s osmehom

S osmehom… s osmehom…

Ana Stanic - Od tebe mogu vise

Sve je hladno i sivo
k'o neki ruzan san
kad samo bi krio
bas svaki osecaj

Kazu da sve to
jos uvek daleko je od mene
al' ne znaju sa tobom
sve se okrene

Treba mi ljubav, prava ljubav
kao sunce da me ugreje
nema puta gde tuga
bar jednom dnevnom ne prodje

A ti se poigravas sa mnom
sta god da radis ja volim te sve vise
dugo je bilo tako
a sada napokon idem

Ref.
Od tebe mogu vise, mogu bolje
i mogu mnogo jace, hocu svoje snove
i kazem svima na glas
k'o da sam na vrhu sveta
oo k'o da moj je ceo svet

Od tebe mogu vise, mogu bolje
i sada shvatam ne treba mi nista tvoje
i pravo vreme je da znas
nisi centar moga sveta
oo tvoje mesto prazno je

Sve sto sam znala nije isto
k'o stranac u svom gradu
gde zamalo, ne znam kako
srecu dobro promasih u startu

I korak je poraz
svaki koji vrati me u nazad
al' moram da probam
cak i da naucim da padam

Ana Stanić: Život (ni)je Holivud

Dejan Ćirić

Nezamislivo mi je da pravim muziku iza koje ne stojim, koja, suštinski, ne oslikava mene.
U ovoj novoj pesmi, Holivud se spominje samo kao metafora, i to u suprotnom smislu,
na jedan gorak način



OD trenutka kada je, pre dvadeset godina, skočila “Metar iznad asfalta”, Ana Stanić je, u svakom smislu, odskočila od svega što je, u tom trenutku, predstavljalo domaću muzičku scenu i upisala svoje ime na listu onih koji zaslužuju pažnju, jer se ne plaše novog, originalnog i drugačijeg, nemaju problem sa svojim idejama i vizijama i znaju razloge svoje beskompromisnosti, nepodilazeći nikome.
Publika je, u startu, možda, bila malo zbunjena i zatečena, ali se vrlo brzo probudila, shvatajući njenu priču i specifičan izraz, podržavajući način na koji predstavlja svoju muziku, sebe i svoje emocije. Ana nastavlja dalje, stvarajući, godinama, interesantne albume i pesme, uz autentične spotove, pune simbolike i neograničene mašte, kojima, takođe, oslikava sebe.

Iako su joj neki, možda, zamerili, svesno je žrtvovala komercijalnu, kratku popularnost, zarad trajanja i kvaliteta, stavljajući svoju kreativnost u službu sopstvenog talenta. Nije bila jedina koja je krenula mimo šablona i pravila, ali je jedna od retkih koja je u tome uspela.

Danas nam predstavlja “Holivud”, novu pesmu, kroz čiju simboliku i tekst, saznajemo mnogo o njoj i njenom životu, koji nije “holivudski”, ali je dovoljno ispunjen zadovoljstvom, da svojim, ličnim, crvenim tepihom korača lako i sa osmehom.

* I ovog puta ostajete dosledni sebi, predstavljajući nam autentičnu i drugačiju pesmu i kreativan spot, vrhunskog kvaliteta i produkcije. Da li je „holivudska zlatna prašina“, uvek, začin vaših muzičkih priča?

Kada je u pitanju „holivudska prašina“, moram da napomenem da se, u ovoj pesmi, Holivud spominje samo kao metafora, i to u suprotnom smislu, na jedan gorak način, jer govorim o tome da svi treba da prepoznamo svoje tamne strane, u karakteru, u ponašanju, u odnosima, da ih budemo svesni i da ih zauzdamo. I da, isto tako, te loše strane našeg ili tuđeg ponašanja, ne smeju da budu suština, već da su to neke prepreke koje treba da se prebrode, i da ljudi moraju da iz sebe izvuku ono najbolje, jer je suština svega ljubav.

Foto Marija Aničić



* Vaša samostalna karijera traje punih dvadeset godina, uprkos, svim turbulencijama na domaćoj muzičkoj sceni. Ne podležete trendovima i popularnim muzičkim pravcima i pravilima. Da li time nešto gubite, posebno danas, kada se sve veoma brzo menja?

Ne obazirem se preterano na aktuelne muzičke trendove kod nas, ali i te kako obraćam pažnju na svetske. Da li time nešto gubim – sigurno, ali ja tako ne postavljam i ne percipiram stvari i realnost, već radim onako kako osećam i kako jedino mogu. Sledim svoju inspiraciju, u trenutku kada pravim pesme, i za uspehe i neuspehe sam odgovorna samo sebi. Vrlo sam „čista“ pred sobom, tako da, svaki uspeh je dobrodošao, svaki neuspeh je normalna stvar. Kada stvaram pesme, nikada mi krajnji cilj nije uspeh, već želja da napravim nešto lepo i da ja budem zadovoljna. Mnogo mi znači kada osetim da se neko u tome prepoznao i isključivo kroz tu prizmu postavljam stvari. Tako je oduvek bilo.

* Da li vam, ipak, smeta što nemate, recimo, milionske preglede na You Tube - u, i jeste li, možda, razmišljali o određenom preokretu u svojoj karijeri?

Nikada ne bih napravila ozbiljan kompromis u muzici, zarad nekih brojki ili veće i šire popularnosti. Nezamislivo mi je da pravim muziku iza koje ne stojim, koja, suštinski, ne oslikava mene, koja je tendenciozno napravljena sa određenim ciljem, koji nije u službi muzike. To ne znači da nisam sklona nekim sitnim kompromisima u životu. Uvek postoji ono - „nikad ne reci nikad“, ali moj stav je da ne pravim kompromise u poslu, već u nekoj drugoj oblasti života, koja se ne tiče mog umetničkog izražavanja i moje suštine.

.................
novosti.rs

..............

* Koliko je, po vašem mišljenju, Holivud, suštinski, samo primamljiva, glamurozna, ali prozaična zabluda i zbog čega nikada ne biste želeli da vaš život bude „Holivud“?

Holivud jeste, u principu, simbol nečeg nedodirljivog, spektakularnog, nečeg iz mašte, što nije stvarno i čemu, uprkos tome, mnogo ljudi teži. Ja u ovoj pesmi i govorim o tome da u ljubavi ne može sve da bude „Holivud“, jer se, kada ta magija prođe, dese neke stvari koje su lepe i vredne i bez tog „Holivuda“. To je, u stvari, pravi život, koji, u suštini, čine iskreni odnosi. Ne kažem da ne bih želela da moj život bude „Holivud“, super je da tu bude i takvih elemenata, ali, zaista mislim da je mnogo važnije da u svakodnevnom životu nađemo suštinu, lepotu i zadovoljstvo, a ne u nekom lažnom sjaju.



* Čuvena izreka, „Sjaj i beda Holivuda“ se, u Srbiji, svakako, više odnosi na ovo drugo. Koliko, generalno, živimo u obmani na svim nivoima, i da li se, možda, baš zbog toga, toliko trudimo da pokažemo lažni sjaj?

U Srbiji se, svakako, teško živi, ali smatram da to koliko ćemo biti sjajni ili bedni, zavisi od našeg pristupa životu i od toga koliko dozvolimo ili ne dozvolimo sebi da posrnemo. Govorim o nekom svom mikrosvetu, u kome se krećem. Mislim da je, uvek se vraćam na to, i uopšte nije fraza, najveće umeće pronalaziti lepotu i sreću u malim stvarima, i svakodnevno pričinjavati sebi i ljudima oko sebe neka sitna zadovoljstva, izvlačiti maksimum iz svakog dana. Verujem da svako može, u nekom trenutku, da nađe sebi svetlu tačku, i da oboji svoj dan tako da bude sjajan.

* Mnoge javne ličnosti pokušavaju da svoj život, u medijima i na društvenim mrežama, predstave drugačije, posebno kroz „holivudske“ Instagram profile. Koliko vam je to strano i kakav je, generalno, vaš stav o tome?

Što se tiče Instagrama, fascinantno je šta sve tu može da se vidi, ali ja, mahom, pratim svoje prijatelje, drage kolege ili ljude iz svetskog šou biznisa, kao i neke profile koji prikazuju prirodu, dizajn enterijera, putovanja i modu. To me opušta. Kada je u pitanju ulepšavanje stvarnosti na društvenim mrežama, svako ima pravo, ali mislim da, uvek, treba imati meru. Kada se sve pretvori u laž i hvalisanje i pređe granicu dobrog ukusa, to je već nešto drugo. Volim da neke lepe trenutke ovekovečim na Instagramu, i nemam problem da, pored slika na kojima sam najbolje i najbrižljivije sređena, objavim i one na kojima sam bez šminke i opuštena, baš zato što je to stvarni život.

.............

....................



* Da li ste uspeli da vaš život, brak i karijera, većinom budu „mleko i med“, koji se spominju u pesmi, a kako prevazilazite periode kada realnost nije toliko idealna?

Ništa ne može uvek da bude „mleko i med“, tako je i u mom porodičnom, privatnom i emotivnom životu. Svesna sam da takvi trenuci moraju da postoje i ne plašim ih se. Suočavam se sa problemima „prsa u prsa“ i pokušavam da ih rešavam iskrenim, dubokim razgovorom i, pre svega, razumom koji, u određenim situacijama, treba da nadvlada preteranu emotivnost. Na kraju svih krajeva, trudim se da, suštinski, budem dobra osoba. Najviše volim kada su ljudi oko mene iskreni i vedri i kada se problemi rešavaju u hodu. U nekim situacijama, pokazujem izvesnu eksplozivnost, koja brzo prođe, brzo se istutnjim, i posle se stvari nekako reše, ispriča se šta ima da se ispriča i ide se dalje. Tako ja funkcionišem. Ne volim da se stvari guraju pod tepih i da dugo nešto čuvam u sebi, jer onda problemi izviruju na drugoj strani, a to nije dobro, ni u prijateljskim, ni u emotivnim odnosima.

* Kakva je, u vašem životu, „tamna strana ljubavi“ i da li zaista, kao u pesmi, nikada niste smeli da je pustite u sebe ili ste, ipak, imali takva iskustva?

Trudim se da, u mojoj ljubavi, uvek, postoji samo vedra strana, a da se tamna, ako se pojavi, vrlo brzo prevaziđe i eliminiše. Nije svaka moja pesma autobiografska, niti može da bude. Konkretno, u pesmi „Holivud“, sažeta su tri, potpuno različita iskustva, i to ne moja, već ljudi oko mene. Generalno, mislim da tamna strana ljubavi ne može ništa dobro da donese i da je treba saseći u korenu.
* Kada vam je srce bilo slomljeno, a kako ste izbegli da to bude zauvek?

Meni je samo jednom u životu zaista bilo slomljeno srce, i to u osmom razredu osnovne škole. Kad si toliko mlad i naivan, i kada nečemu priđeš potpuno čist i nezaštićen, to se, neminovno, desi. Mislim da me je to emotivno iskustvo iz detinjstva naučilo, za ceo život, da se mnogo više čuvam. To ne znači da sam, posle toga, uvek bila proračunata u emocijama, naprotiv, ali je baš bilo gorko iskustvo, jedva sam ga prebrodila i puno sam iz njega naučila o ljubavi, o svojoj ranjivosti, o tome koliko mi je taj osećaj slomljenog srca težak. Kada mi se, kasnije u životu, dešavalo nešto slično, ne toliko jako, ali približno, trudila sam se da to pretočim u svoje najlepše ljubavne pesme. To je, na jedan način, bila terapija i nešto dobro i pozitivno je proizašlo iz toga.

* Jeste li skloni teškim rečima, ali i povlačenju istih?

Već sam rekla da, u određenim trenucima, umem eksplozivno da reagujem, u smislu neke ljutnje, zameranja i preterano emotivnog doživljavanja stvari, ali, ipak, vodim računa da nikada nikog duboko ne povredim. Nisam od onih koji će sebi dozvoliti da kažu užasno teške reči, posle kojih nema nazad. Tu uvek vodim računa, jer zaista verujem da neke reči ne mogu da se povuku i da, posle njih, stvari postanu mnogo teže u međuljudskim odnosima. Tako da, imam filter i pazim da, ma koliko bila u afektu, ne izgovorim ono što ne mislim.

* Koju „priču za pamćenje“, kako glasi naziv jednog od vaših albuma, izdvajate kao posebnu, kada je u pitanju vaš sin Vuk?

Mi imamo neke naše trenutke kada se zajedno bavimo sportom, kada idemo u prirodu, kada je on uz mene, u svetu odraslih, sluša neke priče i pokušava da se prilagodi i da bude „veliki“, što je meni jako dirljivo. Ima momenata kada je razmažen, a onda ga ja dovedem u neke situacije, u kojima ga je sramota da skreće pažnju, pa pokušava da bude zreliji nego što jeste i da se uklopi u različite „odrasle“ priče i to mi je preslatko. Letos je naučio da skija na vodi, prilično dobro. Taj sport je moja strast odmalena, koju malo ko, od ljudi oko mene, deli, i super mi je što je pokazao interesovanje za to. Trenuci u kojima on otkriva tu draž, taj adrenalin i uzbuđenje, a ja ga posmatram sa čamca, su mi, ovog leta, zaista, bili priča za pamćenje.

* U čemu ste i danas, dve decenije kasnije, „Metar iznad asfalta“?

Ja sam uvek metar iznad asfalta u nekom svom duhu, koji ne dam da se promeni. Moja suština, pogled na svet, nepokolebljivost i istrajnost, vedrina i, uz sav trud i rad, lakoća, s kojom pokušavam sve da radim. Mislim da je veoma važno biti vedar, u svemu tražiti ono pozitivno i sve začiniti određenom dozom humora. U svemu tome sam, i dalje, metar iznad asfalta. Dešavale su se situacije koje su me spuštale, ali trudim se da, u ovim stvarima, i dalje budem na, tom nekom, svom koloseku.

novosti.rs