Čuvena pesma "Đurđevdan" nastala je u VOZU ZA JASENOVAC: Ona je bila poslednji vapaj izmučenih Srba koji idu u logor smrti
Čuvena pesma “Đurđevdan” nastala je u “vozu smrti”, koji je putovao iz Sarajeva za Jasenovac, svedoči profesor Žarko Vidović, istoričar umetnosti iz Sarajeva, koji je bio u zloglasnom koncentracionom logoru 1942. godine
Kad su gladni i žedni Srbi, koji su na Đurđevdan u vagonima transportovani za zloglasni logor, počeli da zapomažu, jedan Sarajlija je prvi put zapevao: “Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni…”
Kako kaže ovaj istoričar, Srbe su 1942. na Đurđevdan zatvorili u stočne vagone i, po naređenju NDH, policija ih je povela na “đurđevdanski uranak”.
Prema njegovim rečima, na putu prema kazamatu zatočenici u vagonima bez hrane i vode počeli su da padaju u krize zbog straha i neizvesnosti.
U opštem haosu, jedan od njih, za koga se tvrdi da je bio član sarajevske “Sloge”, iz ponosa i prkosa, prvi put je zapevao “Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni – Đurđevdan je!”.
Kasnije je pesmu nadogradio Goran Bregović, a najpoznatija je u izvođenju “Bijelog Dugmeta”. Takođe, ova pesma je nezvanična himna navijača Crvene zvezde, kao i slava košarkaškog kluba Crvena zvezda.
Ђурђевданско јутро 1942. године било је погубно за сарајевске Србе који су били заточени у логорима и затворима у том граду.
"6. маја, на Ђурђевдан, отварају се врата ћелије у затвору Беледија и усташа још са врата каже: "Ајте Срби, Ђурђевдански уранак" - још увек се живо сећа тога јутра професор доктор Жарко Видовић преживели сведок који је са још 3.000 Срба и муслимана који су подржавали Србе био заточен у сарајевским казаматима.
Срби су покупљени из затвора и доведени до Вијећнице, градске куће у Сарајеву где су их чекали возови смрти који ће их одвести у Јасеновац.
"На вагонима је писало: 7 коња или 40 војника, а нас су смештали по 200 људи у један вагон, тако да у њима није било места ни за стајање, а камоли за седење. Није било ни довољно ваздуха, а о води и храни и да не говоримо" - сведочи Жарко Видовић.
На том путу Србе су осим страха и неизвесности пратила и питања: Куда нас воде и где ћемо завршити?
У тим возовима смрти који су ишли за Јасеновац, у једном тренутку родила се песма "Ђурђевдан" која се најпре заорила из грла једног младића, члана Културно-уметничког друштва "Слога" из Сарајева, а онда се та песма ланчано почела ширити од уста до уста, од вагона до вагона.
Усташки одговор на ту песму врло брзо је стигао. Сви прозори на вагонима су затворени, тако да у њима готово да није било више ваздуха па су многи Срби угушени и пре него што су стигли до Славонског Брода где су преседали у друге вагоне који су пут ка Јасеновцу наставили пругом широког колосека.
Песма "Ђурђевдан", коју је пре готово три деценије обрадио Горан Бреговић је песма туге и бола, настала у људској немоћи и очају, али и поносу и пркосу сарајевских Срба који су возовима смрти на Ђурђевдан 1942. године транспортовани за Јасеновац, одакле се вратио тек сваки десети Србин од њих 3.000 колико их је одведено тог 6. маја из Сарајева за Јасеновац.
Sub 6 Maj - 11:59
