Konstantin Simonov

**Učlanjen** : 28.03.2011

Konstantin Simonov
1915.-1979.

Veliki ruski pisac Konstantin Simonov (pravo ime Kiril Mihajlović),rodio se 28.11.1915. u Petrovgradu.
Njegov otac, vojni oficir, napušta Rusiju ubrzo poslje revolucije 1917. godine.
Konstantinova najranija sjećanja bila su vezana za ratni zivot.
Njegova majka, Aleksandra, bila je član jedne od najstarijih ruskih aristokratskih obitelji, ali nije bila bogata.
Nakon smrti Konstantinovog oca,preudala se za drugog vojnog oficira.Očuh mu je bio po pisanju bibliografa jako strog, pa je veliki utjecaj na mladog Konstantina imala majčina strana obitelji.
Svoju prvu pjesmu napisao je u Lenjingradu, kod majčine sestre Sofije, koja je bila književnica.
1931. godine Simonova obitelj seli se u Moskvu, a on se zapošljava u tvornici i tamo radi do 1935.
Prve Konstantinove pesme objavljuju se u novinama 1936. Sudjelovao je u ratu u par navrata na različitim funkcijama.
U njegovom stvaralaštvu druge polovine tridesetih godina osjeća se predosjećaj budućeg rata. Ono se odražava u tematici njegovih djela, u motivima junaštva sovjetskih ljudi i likovima junaka, uvučenih u dramske konflikte.
Prva zbirka pjesama "Pravi ljudi" objavljena je 1938. godine.
Za vrijeme Velikog Otadžbinskog rata Simonov je bio ratni izvjestilac .
Simonov je napisao mnogo kazališnih djela, među kojima posebnu pažnju zaslužuje drama "Povjest jedne ljubavi" objavljena 1940. godine,a drugu objavljuje godinu potom.
Najviše je pisao tokom ratnih godina. Nakon rata, pisao je za novine Pravda.
Mnogo Simonovih radova posvećeni su Valentini Serovoj, koja je bila glumica u usponu. Valentina je bila udata za Anatolija Serova, koji je bio ratni heroj i poginuo je u avionskoj nesreći.
Nakon muževe smrti Valentina je imala mnogo ljubavnika, ali nikog nije volela kao Anatolija i do kraja svog života, nosila je njegovo prezime. Zauvjek nedostižna Valentina bila je Simonova ljubav i velika inspiracija.
Konstantin Simonov je napisao i nekoliko filmskih scenarija po svojim djelima, uključujući "Dane i noći" i "Normandija - Neman" .
Omiljeni književniii žanr Simonova bila je poema. Koristio je taj žanr kako za djela povjesne i vojne tematike,tako i za svoja lirska djela.

Konstantin Simonov Simonov%2042

Za vrijeme rata pjesnik je napisao svoj prvi roman "Drugovi po oružju",a takođe trilogiju u koju su ušli romani "Živi i mrtvi" , "Vojnici se ne rađaju" i "Posljednje ljeto" . U trilogiji nam je predstavio hroniku glavnih događanja toga vremena, s gledišta učesnika i neposrednog svedoka kroz mnoge godine.
Umro je 28.8.1979. u Moskvi.

Čekaj me

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu...

**Učlanjen** : 09.02.2014

"Čekaj me, i ja ću sigurno doći" je po mišljenju mnogih najlepša ljubavna pesma na svetu ikada napisana. Napisao ju je ruski pisac Konstantin Simonov, a zbog uslova u kojim je nastala ušla je u antologiju.

Konstantin Simonov Pesma1_1425557556_670x0

Konstantin Simonov Pesma1_1425557556_670x0

Konstantin Simonov bio je veliki ruski pisac, pesnik i patriota kog je sudbina često odvodila na ratne frontove. Beznadežno je bio zaljubljen u Valentinu Serovu, tada najlepšu i najpopularniju glumicu. Ali, Valentina je bila udata, te su njegove ljubavne patnje utoliko bile veće. Nakon što joj je suprug general, koga je jako volela, preminuo, Valentina je dugo patila. Potom se upuštala u mnogobrojne ljubavne afere, ali nikog nije uspela da zavoli kao svog pokojnog supruga.

A onda, ratne 1940. godine upoznaje njega, popularnog i voljenog ruskog pisca, koji je godinama unazad tiho čeznuo i maštao o njoj. Ušli su u ljubavnu vezu koja je bila sve ono o čemu je pisac maštao, ali, nevolje tek dolaze. Simonov je otišao na ratište i u jeku najvećih borbi shvatio je da se neće vratiti kući živ. Jedino što ga je održavala bila je fotografija i misao na svoju prelepu Valentinu koja je željno iščekivala da joj se vrati. Tada je odlučio da joj napiše pesmu koja će joj govoriti koliko je on voli, čak i kada ga ne bude više.

Čekaj me

Čekaj me, i ja ću sigurno doći
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge niko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada pisma prestanu
stizati izdaleka,
čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj. I nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubiti neće.
Nek rekne ko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znaćemo kako
preživeh vatru kletu, —
naprosto, ti si čekati znala
kao niko na svetu.
1941.

Pesmu, koja je trebala da stigne Valentini nakon njegove pogibije je stavio u džep, mirno iščekujući svoj sudnji dan. Međutim, desilo se čudo - jedinica u kojoj se Simonov nalazila nekako je izbegla finalni udar neprijatelja, i pisac se, živ i zdrav vratio kući svojoj dragoj. Sa pesmom u džepu.

Venčali su se 1943, a pesma o ljubavi koja nadjačava smrt u kombinaciji sa "hepi-endom" obišla je ceo svet, i prevedena na čak 35 jezika!

No, par narednih godina nije imao sreće. S obzirom da su bili jako popularni, plasirane su glasine da je Valentina varala Simonova dok je bio na ratištu i pisao joj "najlepšu pesmu na svetu". Iako se dokazalo da to nije istina - general Rokosovski sa kim su joj pripisivali aferu je već bio u srećnoj i dugoj vezi, a glumicu je sreo na kratko tek nekoliko puta, brak glumice i pisca je bio uzdrman.

Njena karijera kreće silaznom putanjom, Simonov je napušta 1957, ona se odaje alkoholizmu i umire sama 1975. u Moskvi.

No, pesma je postala besmrtna, sinonim za ljubav koja prevazilazi sve prepreke i vreme. Mnogi umetnici širom sveta su je interpretirali kroz muziku ili recital, kod nas Rade Šerbedžija i Toma Zdravković. Neki izvori navode da je Zdravković odlučio da izvede ovu pesmu nakon što je saznao da je bolestan. Muziku, prepev i modifikaciju teksta uradio je Milutin Popović Zahar.

BKTVNews

Gost

“Čekaj me, i ja ću sigurno doći” je po mišljenju mnogih, jedna od najlepših ikad napisanih ljubavnih pesama. Napisao ju je Konstantin Simonov, a zbog uslova u kojim je nastala ušla je u antologiju.

pesnik i patriota kog je sudbina često odvodila na ratne frontove. Beznadežno je bio zaljubljen u Valentinu Serovu, tada najlepšu i najpopularniju glumicu. Ona je, međutim, bila udata. Pošto je suprug general, koga je jako volela, preminuo, Valentina je dugo patila. Potom se upuštala u mnogobrojne ljubavne afere, ali nikog nije uspela da zavoli kao svog pokojnog supruga.

Konstantin Simonov Konstantin_Michailowitsch_Simonow_1943

A onda, ratne 1940. godine upoznala je Simonova, koji je godinama maštao o njoj. Ušli su u vezu koja je bila sve ono o čemu je pisac maštao, ali, nevolje tek dolaze. Simonov je otišao na ratište i u jeku najvećih borbi shvatio je da se neće vratiti kući živ. Jedino što ga je održavalo bila je fotografija i misao na svoju prelepu Valentinu koja je željno iščekivala da joj se vrati. Tada je odlučio da joj napiše pesmu koja će joj govoriti koliko je on voli, čak i kada ga ne bude više.

Pesmu, koja je trebala da stigne Valentini posle njegove pogibije je stavio u džep, mirno iščekujući svoj sudnji dan. Međutim, desilo se čudo – jedinica u kojoj se Simonov nalazila nekako je izbegla finalni udar neprijatelja, i pisac se, živ i zdrav, vratio kući svojoj dragoj, sa pesmom u džepu.

Venčali su se 1943, a pesma o ljubavi koja nadjačava smrt u kombinaciji sa “hepiendom” obišla je ceo svet, i prevedena na čak 35 jezika!

No, par narednih godina nije imao sreće. S obzirom da su bili jako popularni, plasirane su glasine da je Valentina varala Simonova dok je bio na ratištu i pisao joj “najlepšu pesmu na svetu“. Iako se dokazalo da to nije istina – general Rokosovski, sa kim su joj pripisivali aferu, je već bio u srećnoj i dugoj vezi, a glumicu je sreo na kratko tek nekoliko puta, brak glumice i pisca je bio uzdrman.

Njena karijera kreće silaznom putanjom, Simonov je napušta 1957, ona se odaje alkoholizmu i umire sama 1975. u Moskvi.

Pesma je, međutim, postala besmrtna, sinonim za ljubav koja prevazilazi sve prepreke i vreme. Mnogi umetnici širom sveta su je interpretirali kroz muziku ili recital, a kod nas Rade Šerbedžija i Toma Zdravković. Neki izvori navode da je Zdravković odlučio da izvede ovu pesmu nakon što je saznao da je bolestan. Muziku, prepev i modifikaciju teksta uradio je Milutin Popović Zahar.

(Telegraf.rs/bktvnews)

Gost

Gost

Potresno

» Konstantin Kavafi
» Konstantin Razumov
» Konstantin Vasilyev
» Konstantin Flavitsky
» Konstantin Makovsky