Haiku poezija

Haiku poezija, kako se tokom poslednja četiri stoleća razvijala u Japanu – a u novije vreme, u sve većoj meri i na Zapadu – ima niz osobenosti po kojima je to kako po obliku tako i po sadržaju jedinstven pesnički oblik.


Klasičan japanski haiku je pesma u tri stiha – bar uz naš, zapadni način gledanja – od redom 5, 7 i 5 slogova.
Od ostalih, više formalnih zahteva koji se postavljaju pred japanski haiku, najvažnije je da neka reč u pesmi treba da bilo neposredno bilo posredno određuje ili bar nagoveštava godišnje doba u koje je haiku “smešten”; time čitava pesma dobija određeni ton, određenu pozadinu na kojoj će biti skiciran haiku. Na primer trešnjev cvet označava proleće, setva pirinča – leto, zadušnica (poseta groblju) – jesen, svenulo polje – zimu. Haiku bez znaka godišnjeg doba moguć je, ali je prava retkost.

Najvažnije su unutrašnje, sadržajne osobine haiku pesme: ona treba da je spontana registracija doživljaja, neposredno zabeleženo opažanje, osećaj ili uzbuđenje – bez analize, razmišljanja, intelektuiziranja, dedukcije…


HAIKU I KAKO GA PISATI, NEKOLIKO PRAVILA

mali podsetnik ili kako pisati haiku poeziju složio je prof. Vladimir Devide


Možemo primetiti kako sve više ljudi danas čita ili piše haiku. Ipak,
velika većina ne razume haiku, posebno oni koji misle da pišu haiku ne
poštujući njegova pravila. Jedan veliki deo ljudi misli da zna što je haiku, a
jedan deo se čak podcenjivački odnosi prema njemu. Za one koji istinski žele
upoznati haiku, evo nekoliko pravila kako pisati haiku:



1. Haiku je trostih gdje stihovi, približno, imaju redom 5,7 i 5 slogova. Ukupno, haiku bi trebalo da ima izmedu 12 i 20 slogova ( jap. onji).

2. Haiku često sadrži reč koja određuje godišnje doba u kojem je haiku nastao.

3. Haiku je neposredni izraz pesnikova doživljaja, pri cemu nije sudelovalo
razmišljanje, zaključivanje, poučavanje i slično.

4. Haiku pesnik uranja u predmet svoje pesme i ne ističe svoje “ja”.

5. Tema haiku pesme najčešce je priroda i čovek u njoj. Ljubav u značenju erosa uopšteno nije predmet haiku poezije.

6. Da bi neki doživljaj bio zabeležen kao haiku, mora imati i svoju poetsku vrednost kojom se izdiže iznad bilo kakvog doživljaja bez posebnog značenja.

7. Lepota haiku poezije je u njegovoj istinitosti, neposrednosti i posebno u tome što je njime nešto, možda, vec od pre poznato, doživljeno na nov način - čistije, snažnije, dublje.

8. Vreme u kojem se haiku događa je gotovo bez izuzetka je sadašnjost - haiku je poezija “ovde i sada”.

9. Haiku nije aforizam, nije poslovica, nije minijatura-nije “pesmičak”. Haiku ne sme biti kićen. Haiku ne trpi rimu jer je to za njega prejako sredstvo koje bi mu prigušilo prefinjenije nijanse. U pravilu, haiku nema naslov.

10. Ako želite da pišete haiku, pročitajte i doživite što više haiku pjesama.

Macuo Bašo:



Prastari ribnjak...

Jedna žaba uskoči –

začu se: Pljus!



Ovaj haiku je nastao marta 1686. godine i predstavlja najpoznatiji haiku uopšte.
Remek delo spajanja večnosti i prolaznosti. S jedne strane imamo stari ribnjak – simbol večnog.
Međutim, da bimo mogli da postanemo svesni te večnosti mora postojati nešto trenutno, neki trenutni prekid. Dakle ako posmatrama stihove redom: u prvom stari ribnjak koji nam odaje neku tihu bezvremenost o kojoj kao takvoj čak i ne razmišljamo. Zatim sledi drugi stih – prizor žabe koja uskače u vodu. Mi prosto čujemo zvuk koji se proizvodi od udara tela o mirnu površini vode. To je u haiku pesmi ono „sad“, ono trenutno za koje nije potrebna nikakva jasno
definisana rečenica da bi se izrazila ta trenutnost, da bi se posle toga opet sve vratilo u betvremenost, opet bez ijedne (nepotrebne) reči. Na ovom primeru nam je jasno zašto haiku nazivaju „mikro – poezijom sa makro dimenzijama“.


DRUGI PREVOD I DRUGO TUMAČENJE


Stari ribnjak.

Uskočila je žaba;

pljusak vode.


Čim je objavljena, trećeg meseca 1686. pesma je postala pojam za haiku. Smatra se da je Bašo, tek ovom pesmom, ostvario svoj jedinstveni svet nazvan „bašoovski“. Čuje se pljusak vode – žaba je uskočila u ribnjak u bašti. U tom gotovo neprimetnom znaku majstor otkriva dolazak proleća kao pojavni oblik zakonitosti prirode s kojom je
posebno stopljen. “Stari ribnjak“ u prvom stihu nije puka odrednica za pravac kretanja žabe (zato ne može da stoji „U stari ribnjak“), već je to metafora večnosti vremena i kosmičke tišine, koja će, u ostala dva stiha, biti reflektivno
razrađena. Pesma sadrži zenovsko poimanje sveta: večni tok vremena prikazuje se presekom trenutka, a tišina je shvaćena u jedinstvenoj celini s bukom koja je remeti.

OSHO O HAIKU POEZIJI


(Osho Rajneesh je indijski mislilac, razvio je svoju jedinstvenu Dinamičku meditaciju)

"Ovi ljudi su prirodni pesnici.
Oni su odbacili svaku ideologiju. Oni su počeli da ostvaruju odnose sa borovima, oblacima i sa munjama; sa brdima, sa rekama, sa okeanima. Oni su iskočili iz sveta ljudi koji je sasvim lažan, i ponovo pronašli korene sa prirodom. "


"Ovi haiku se ne mogu razumeti na način kako mi shvatamo poeziju."


"Skoro je neverovatno kako zen pesnici iskazuju svoje misli. Nijedan drugi jezik nije u mogućnosti da
se izdigne do tih visina."


“Uvek pamtite da je haiku slikanje rečima.”

Вас који ме знате још из мојих песама о покошеним ливадама, стрепњама, из песама о крвавим бајкама, о Србији великој тајни, вас који ме знате као песника који тражи помиловање за вољне и невољне грехове, као песника сонета, - нека не зачуди мој занос јапанском древном поезијом која је повезала бројне југословенске песнике, као и каква политичка странка.

Песници занесени хаику поезијом показали су да у многима од нас упоредо
живи песник и сликар, или вајар и сликар, а често у сликару живи и латентни
музичар. Мене је метафорична јапанска врста поезије привикла управо том својом
сликовитошћу.


У густој шуми хаику строфа мешају се радосне и тужне, мисаоне и сликовите као што на на пропланку једне крај других расту јасике, јеле, па и понеки храст. Слике се као ватромети нагло пале и гасе. Песник без икаквог унапред смишљеног плана слика чуда природе око себе. Низ ситних призора смењују
једни друге, претичу се, узајамно засењују. Овде су певице замениле вране са
гробља, росе су замениле сузе. Човек пролази кроз огромну изложбу призора у
природи. Посматра рађање и заласке сунца, некошене ливаде, насеобине птица,опија се облацима мириса и слаповима сјаја.





ОЗОН ЗАВИЧАЈА


Птице се и ја
опијамо по вас дан
озоном.


*

Поток жубори,
публика су му птице
у свечаном руху.


*

Цвеће наздравља
јутру из разнобојних
танких пехара.


*

Ставио Месец
брвно преко потока -
само за очи.


*

Човек у ходу
занихана шеталица
зидног сата.


*

Кад падне ноћ,
ћук ме стане дозивати-
страх га самог.


*

Дим се на прсте
изнад крова диже.
Шта ли посматра?

Gledam te Jelena
imaš kovrdžavu kosu
i dobre guzove
za meljanje
ko kifle u Dugalića pekari
i rekao sam ti to
a ti si meni samo rekla
MRŠ

Haiku poezija

Tip kratke japanske kratke poezije koja posebnu formu : ima tri stiha - prvi ima 5 slogova, drugi sedam i treći opet pet.
Njen kvalite se ogleda u kratkom i jasnom predstavljanju misli, osećanja, stanja najčesće korišćenjem neke jake metafore.

Izvorom teče
otrov prvog susreta
zavijen u noć

Proljeće odlazi
oklijevajući u
kasnom cvijetu trešnje.


Buson

prva jesenska
kiša prorjeđuje
ptičje pjevanje


Matcuo Basho

Gledam ljepotu
rosom umivaš lice
blistaš za mene.


AD88

OSHO TUMAČI HAIKU POEZIJU


Basho zapisa:




Izgleda kao da nema baš neke velike poezije u tome. Ali uđimo u to sa nešto više pažnje jer je ovo Basho preveden na srpski;a u njegovom jeziku to ima sasvim drugačiji smisao i miris.

Nazunia je sasvim običan cvet – raste sam od sebe pored puta, uz ogradu, u travi. On je toliko običan da ga niko i ne pogleda. On nije cenjen; on nije redak lotos. Lako je primetiti lepotu retkog lotosa koji pluta na jezeru, plavi lotos – kako možete to da ne vidite? U trenutku ćete biti opčinjeni njegovom lepotom. Ili predivnu ružu koja pleše na vetru, na suncu… na tren vas obuzme. Ona je očaravajuća.

Ali nazunia je veoma običan, prost cvet; njemu ne treba uzgajanje, ne treba baštovan, on cveta sam do sebe bilo gde. Da bi se pažljivo primetila nazunia potreban je meditant, potrebna je veoma prefinjena svest, inače ćete je
mimoići. Ona nema uočljivu lepotu, nena lepota je duboka. Njena lepota je veoma obična ali ta običnost u sebi krije i neobičnost jer je sve ispunjeno Bogom…čak i cvet nazunia. Ako joj ne priđete sa naklonjenim srcem vi ćete je izgubiti.

Kada prvi put čitate Basho-a počinjete da mislite: “Što je toliko važno reći da nazunia cveta kroz ogradu?”

U Bashovoj pesmi zadnja strofa završava sa kana, na japanskom – i samo se može prevesti nekim usklikom jer nema drugog načina da se to prevede. Ali riječ kana znači “Ja sam iznenađen!” Stoga, odakle dolazi ta lepota? Da li dolazi od nazunie? Jer hiljade ljudi mogu proći pored te ograde i niko neće ni pogledati taj mali cvet. A Basho
je bio opčinjen tom lepotom, bio je prenet u neki drugi svet. Šta se dogodilo? To zaista nije bilo zbog nazunie, inače bi to uhvatilo svačije oko. To je usled Bashovog uvida, njegovog otvorenog srca, njegovog naklonjenog viđenja, njegove meditativnosti. Meditacija je alhemija: ona može običan metal pretvoriti u zlato; ona može cvet nazunia pretvoriti u lotos.

Kada pažljivo zagledam… A reč pažljivo znači obazrivo, sa svesnošću, brižljivo, meditativno, sa ljubavlju, brižno. Čovek može da posmatra bez ikakve pažljivosti, on će tako propustiti čitavu stvar. Tu reč pažljivo treba zapamtiti u svom njenom značenju ali koren reči znači meditativnost. A što znači kada nešto pogledate meditativno? To
znači bez uma, gledanje bez uma, bez oblaka misli na nebu vaše svijesti, bez sećanja da tu prolaze, bez želja… baš ništa, potpuna praznina.

Kada sa takvim ne-umom pogledate, čak i cvet nazunia će vas preneti u drugi svet. To će postati lotos raja, to više nije deo ovog sveta; neobično se našlo u nečemu sasvim običnom. A to je put Bude: pronaći neobično u običnom, pronaći sve u ovom trenutku, pronaći celinu u ovome – a to Buda naziva tathata. (“takvost")

Bashov haiku je haiku tathata: tu nazuniu pogledajte sa ljubavlju, sa brižnim srcem, sa nezamračenom svešću, u stanju ne-uma... i čovek biva iznenađen, čovek biva ispunjen poštovanjem. Veliko čudo se ukazuje. Kako je to
moguće? Ta nazunia – ako je to moguće sa nazuniom, to je onda moguće sa svime. Ako nazunia može biti tako lepa, Basho može biti probuđen. Ako nazunia može sadržati takvu poetiku, tada svaki kamen može postati propoved.

Kada pažljivo zagledam, vidim da nazunia cveta uz ogradu! Ah! .... ja sam iznenađen. Ja sam zanemeo. Ne mogu
ništa reći o toj lepoti – mogu samo naslutiti.

Haiku je jednostavno samo aluzija. Poezija opisuje, haiku samo ukazuje, i to na veoma posredan način.

Čak ni pred carem
strašilo neće skinuti
pleteni šešir.

Dansui

SAVJETI HAIKU PJESNIKU:

Japanski pjesnik Masaoka Shiki poznat je kao četvrti velikan haiku poezije.

Bio je strog kritičar i haiku reformator. Evo nekih njegovih savjeta haiku pjesniku:

#1. Budi prirodan.
#2. Čitaj stare autore, no upamti da ćeš kod njih naći pomiješane dobre i loše pjesme.
#3. Piši da bi udovoljio samome sebi. Ako ti se tvoje pisanje ne sviđa, kako možeš očekivati da će se ono sviđati bilo kome drugom?
#4. Sjeti se perspektive. Velike su stvari velike, no i malene su stvari velike ako se gledaju izbliza.
#5. Haiku nisu logičke propozicije, i ne trebaju na površini pokazati nikakav proces zaključivanja.
#6. Upotrebljavaj i imaginarne i realne slike, ali pretpostavljaj realne. Upotrebljavaš li imaginarne slike dobiti ćeš i dobre i loše haiku, no dobri će biti veoma rijetki. Upotrebljavaš li realne slike, još je uvijek teško dobiti vrlo dobre haiku, no relativno je lako dobiti drugorazredne koji će zadržati neku vrijednost i nakon što prođu godine.
#7. Čitaj, kadgod možeš, sve vrijedne knjige o haiku, razmisli o njihovim dobrim i lošim stranama.
#8. Upoznaj sve vrste haiku, no imaj svoj vlastiti stil.
#9. Skupljaj novi materijal neposredno, nemoj ga uzimati iz starih haiku.
#10. Znaj nešto i o ostaloj književnosti.
#11. Znaj barem nešto o svakoj umjetnosti.

(karolina riječka)

KAKO NAPISATI HAIKU

George Swede je privukao pozornost na dva različita motrišta sto se miješaju u pokušajima rasprave o naravi haikua: "Za jedne, haiku je vrst pjesništva i prema njemu se treba odnositi kao prema umjetničkoj tvorevini koja se dade oblikovati; za druge je postao vid Zen prakse i prema njemu se treba odnositi na način suglasan s drugim oblicima meditacije."

Tako se pokazuje nemogućim doći do opisa haikua sto će ga svi oni koji su očarani žanrom prihvatiti bez rezervi. Neki će prigovarati da je nepoželjno to čak i pokušavati. Ako me pitate sto je haiku, odgovor bi bio: Haiku je kratka pjesnička forma, trostih s metrom 5-7-5 koji govori o prirodi, samo formalno zadovoljava.

Nekoliko putokaza neka je od pomoći, posebice novodošlim u haiku. Neka vam u tome pomogne: Haiku poetikon J. W. Hacketta.

HAIKU POETIKON J. W. HACKETTA

1. Sadašnjost je kvintesencija haiku doživljaja. Stoga nikako ne dopusti da ti promakne upravo ovaj sadašnji tren.

2. Upamti da je priroda utočiste haiku. / Imaj pri ruci bilježnicu u koju ispisuješ svoje zapiske o vlastitom haiku iskustvu . /

3. Zorno promatraj predmete iz prirode... razotkrit će se neviđena čuda.

4. Postani jedno s prirodom. Dopusti onome o čemu pišeš da se kroz tebe izrazi i ostvari svu puninu svoje životnosti. Ono o čemu pišeš, i "to si ti".

5. O svojim bilješkama o prirodi razmišljaj u osami i miru. Neka oni budu počelo tvojih haiku pjesama.

6. Dok pises o prirodi, nemoj izdati Takvost sviju stvari... budi iskren prema životu!

7. Svaku pojedinu riječ odabiri s posebnom pozornošću. Rabi samo one rijeci koje jasno odražavaju tvoje osjećaje.

8. Rabi prezent kao glagolsko vrijeme.

9. Posegni za riječju koja naznačuje godišnja doba, mjesto ili određeno doba dana, kako bi pjesma zadobila dodatnu dimenziju.

10. Rabi isključivo običan, svakodnevni jezik.

11. Nastoj pisati u tri stiha od ukupno sedamnaestak slogova. Mnogi se haiku doživljaji mogu prikladno izreci u japanskoj versifikacijskoj strukturi od 5, 7, 5 slogova - ali ne i svi.

12. Izbjegavaj srok. Naglas pročitaj svaki zapisani stih, kako bi se osvjedočio u prirodnost njegova zvuka.

13. Imaj na umu to da je ŽIVOTNOST, a ne ljepota, istinsko obilježje haiku.

14. Ne podliježi nejasnim aluzijama: istinski je haiku intuitivan, a ne apstraktan ili intelektualan.

15. Ne previdi humora, no izbjegavaj puku dosjetku.

16. Uznastoj na svakoj pojedinoj pjesmi sve dok ona ne dorekne ono sto drugima želiš prenijeti.

17. Spomeni se toga da je haiku prst koji ukazuje na Mjesec, i ukoliko je ruka na kojoj se nalazi urešena draguljima, vise ne vidimo ono sto nam želi pokazati.

18. Krajnjom budnošću oplemeni svoj osjet, a svoj duh odgajaj u zazenu ili u nekom drugom srodnom vidu usredsređujuće meditacije. Zen - haiku nazor trebao bi nalikovati bistroj površini planinskog jezera: tek onda kada je bez ikakve vlastite misli, u stanju je odzrcaliti i Mjesec, i prelet ptice nad sobom...

(karolina riječka)

Haiku je tradicionalni japanski oblik poezije koji je svojstven po tome što je to vrlo kratki oblik s tačno određenim pravilima pisanja. Mnogi ne shvataju ovaj oblik poezije teškim, ali ukoliko se sami upuste u pisanje, shvate da je možda i kompliciraniji od ostalih. Tematika je uzeta iz prirode i povezana je s događajima u unutrašnjim doživljavanju pojedinca. Tako često sadrži reči koje se odnose na neko godišnje doba, životinje, biljke. Sastoji se od 3 stiha (5-7-5) i nema rime.​

Vidio sam prvi snijeg-
Tog jutra zaboravih
da lice umijem.

Prastari ribnjak
jedna žaba iskoči
- zvuk vode.​

Macuo Bašo (1644.-1694.)
začetnik haiku poezije​

Prilikom sastavljanja haiku pesme, pesnik ne ističe svoje ja, već je posvećen predmetu svoje pesme
Najčešće se piše u prezentu, bitno je ono što je sada i ovde
Pesma ne sme biti kićena i s rimom
Nema naslova
U stihovima je važna priroda i čovek u njoj

Otpali cvijet
vratio se na granu?
- Ne to je leptir!

(Moritake)


Kad pirne vjetrić
leptirić se premješta
na stablu vrbe

(Bašo)


Bijela rosa
na grmu kupine:
po jedna kap na svakom trnu

(Buson)



Evo mog malog haiku pokušaja...

Mala ptičica
veseli se jeseni
to je radost

svi ste dobrodošli s pisanjem svojih stihova

Golicam vrbu
ne bi li se nasmejala –
Žalosna je


Marina Drobnjaković

Na Marsu: - Marina Drobnjaković
Na Marsu:
Pravo njemu na ramena
pala s kruške

“Na svetlu moje male lampe
postale ste sasvim blede,
vi, zute hrizanteme”.

“Kratko trazenje zaklona
Pred pljusak…
Zivot, cini se, nije drugo”.

Tri okeana

odaslata u orbitu

u maloj čauri

Ričard Gilbert

Iz budućnosti

dolazi vetar

da razduva vodopad

Banjo Nacuiši