|
| Beograd kao pesnička inspiracija | |
| Autor | Poruka |
---|
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Beograd kao pesnička inspiracija Pet 16 Sep - 11:33 | |
| Ivo Andric
Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo a uvek lepo; i za zimskih vedrina sa njihovom studenom raskosi; i za letnjih oluja kad se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim vetrom, nosi kisu pomesanu sa prasinom panonske ravnice; i u prolece kada izgleda da cvate i ono, uporedo sa zemljom; i u jesen kad oteza od jesenjih zvezda u rojevima. Uvek lepo i bogato; kao naknada ovoj cudnoj varosi za sve ono cega u njoj nema i uteha zbog svega onog sto ne bi trebalo da bude. Ali najveci raskos toga neba nad Beogradom, to su suncevi zalasci. U jesen i u leto oni su prostrani kao pustinjske vizije, a zimi prigusene tmastim oblacima i rujnim maglama. A u svako doba godine vrlo su cesti dani kada se oganj toga sunca koje zalazi u ravnici, medju rekama pod Beogradom, odbije cak gore u visokoj kupoli neba, i tu se prelomi i prospe kao crven sjaj po rasutoj varosi. Tada suncano rumenilo oboji za trenutak i najzabacenije uglove Beograda i odblesnje u prozorima i onih kuca koje inace slabo obasjava. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Beograd kao pesnička inspiracija Pet 16 Sep - 11:34 | |
| Branko V.Radicevic
BEOGRAD
Ti trazis grad u gradu Beogradu, a on se veselo prebrojava. Bas kao da izgovara, slog po slog, najtoplija imena ovog sveta:
Spasoje, Vukasin, Milivoje, Ja Aco, Petronije, Ranisavka, Leposava, Ja Strajo.
Pomislis: gorak je grad zbog neispunjenih prostora u sebi, tamo nekih taraba, tresanja i dvorista sto zute seoskim letom.
Tada se dogodi cudo: grad ti se usred vida za dva koplja ozida.
Toliko da se zbunis.
Al opet prozivka iskreno najsaljivija:
Ja Mitar, Jevstasije, Milomirka, Ruza. Ja cedni otac Pantelija i Grozda.
Ti trazis grad od Cvetka i Kalemegdana. A on izmice ka Savi. I uz put vidis ljude kako se zagledaju u neispunjene prostore u sebi: u tamo neke tarabe, tresnje i dvorista sto zute seoskim letom.
I tako- do prvih ladja.
A grad izmakne ka Dunavu.
Ali kada je sve vec jasno i vise nema povratka, prepukne grad na najgradskijem mestu.
Koliko da se provuce harmonika.
Pa opet tamo neka taraba, tresnja i dvoriste sto zute seoskim letom.
I kaplju, slog po slog, najtoplija imena ovoga sveta:
Radovan, Ja Ljubinko, Ilija, Velizir, Vasa, Milisav, Ja Lazar, Andjelko, Andjelija, Sava, Svetozar, Radomir, Lepotinjka, Ja Arsa.
Ti trazis grad u gradu Beogradu. A svirala kroz pesmu progovara. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Beograd kao pesnička inspiracija Pet 16 Sep - 11:35 | |
| Ex ponto belgradiensis
Kad bljesne sred grudi gorko topla svetlost nostalgije, nisu to gore, vucima besputne i detinjem oku krotke, ni kuće seoske maglom rasute, ko raskinuta ogrlica sanjom tkanih perli, niti reke, ukroćene sobom samim, talasi žita uprkos nebu iznikli. Kad zemlja što me rodi, izdaleka k meni pođe, imenu svome odbegne. I zamiriše pečenim kestenom u decembru na ulici raspetoj između kralja i prevrata. Kad Otadžbina pesmu pohodi, ne kaplje iz pucadi sremskih vinograda. čini to škripom trola u začaranom krugu Kalemegdan Slavija.
Neda Kovačević |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Beograd kao pesnička inspiracija Pet 16 Sep - 11:36 | |
| April u Beogradu
Dolaze i vraccaju se s lastama sunchani i nasmijani dani Opet je u mojoj dushi proljecce Da l' si djevojka il' zhena sada ti?
April u Beogradu uzaludno trazhi usne jedne djevojke shto se divno mazi April u Beogradu miluje joj kosu Ispod savskog mosta to je mozhda ona al' je drugi ljubi
April u Beogradu jedno proshlo doba Nosim ga u mislima iz vojnichkih soba April u Beogradu umorno se smjeshi Ispod savskog mosta, dok se sumrak sprema vishe mene nema... |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Beograd kao pesnička inspiracija Pet 16 Sep - 11:37 | |
| "A ovaj grad je lep...lepo prljav i mali, zapušten i olinjao, ima u njemu baš mnogo onog što se zove levo-desno i onog gore-dole, baš dovoljno toga, tih pravaca, ulica, i ima dovoljno i zelenog i dovoljno sivog, i nešto manje drugih boja, alii ipak ima dovoljno svega, pa kroz sve to kad prođeš i spustiš se na reku, bilo koju od dve, vidiš ga lepo, još lepše, sa svim onim starim visokim kranovima i dizalicama, dobar je, izmrcvaren, ali dobar, nije on kriv, nije on birao sastav ljudi, koji su dolazili i odlazili, nije on birao ovakav svet, jedino onaj koji mu je davno izabrao da ga jednom baš ovde ljudi naprave, baš na ovom mestu, i da bude baš ovakav, ne baš srećan grad, ali sasvim dobar i dovoljno lep, e taj je znao razlog svemu tome."
(Valjarevic) |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Beograd kao pesnička inspiracija Pet 16 Sep - 11:37 | |
| "Ana Gram je rekla jednu veliku istinu svih nas, Beograđana. Beograd je najlepši grad na svetu. Zvuči nelogično. Preterano. To i nije apsolutan iskaz. To je nekakva metafora, nekakva klimava ljubavna izjava, kao da kažete ženi koju volite: „Ti si najlepša na svetu.“ Fluidno, neopipljivo, neodbranjivo... Kad god sam bio u nekom od prelepih gradova - dešavalo mi se isto. Prvih dana bih bio oduševljen, govorio kako je sve divno, veličanstveno (a ne kao kod nas...). Građevine, hrana, čistoća, radnje... A onda, polako, postajao bih turoban, džangrizav, sve bi počelo da mi smeta. I uvek bi pobeđivala stara i jedina prava ljubav. Zaljubljen sam u te memljive ulice, u sivilo, splin večitog grada koji se vekovima batrga među civilizacijama... Volim ga, sve više i sve strasnije... Nikad ga neću ostaviti. Želim da umrem u njemu i da se stopim sa tim krivim, bobmardovanim ulicama, Tvrđavom i rekama... Tu sam. Lutam i čekam, spreman da živim sto godina i umrem sutra, ako treba, u Beogradu" |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Beograd kao pesnička inspiracija Pet 16 Sep - 11:38 | |
| Volim Beograd `Volim nebo nad Beogradom.Beograd uopste.To sto ima te dve reke,svetske,a nase,to je stvarno super.Da nema tih reka,ne znam sta bi se radilo: kud bi s onolikim splavovima?Volim tamo da pronadjem sebe.Sedim na splavu i cirkam.Udesno od mene visi Beograd.Kad se napijem,vicem misleci da pevam:"Volim te,budalo mala!"Kazes to nekom ko ima dva miliona stanovnika,od kojih si ti samo jedan manji deo,Volim Beograd.Samo njega i treba voleti.Ko voli Beograd,u lepom je drustvu.Nadam se da ce mi Beograd jednog dana zbog svega sto sam ucinio za sebe podici spomenik.Ne neki veliki-moje visine.Beograd to ne bi mnogo kostalo,a meni bi znacilo. U prolece je i Dunav nekako lepsi,a i zna da mu direktno iz proleca dolazi Sava,pa se i on,bogami,priprema da je doceka.Krece se splavovi,sedi se na terasama,ozive balkoni prekoputa,s bakicama sto kibicuju zivot koji im prolazi ispod mice,zauvek...Da ne bih pao medju bensedine,uzmem taksi i odem na Joskin splav.Tamo svako radi svoj posao:Joska peca,ja pijem,Dunav tece.Sta ces lepse?Niko se nikom ne mesa u posao. Zivot je uvek lep ako si normalan.`
(Jakov Grobarov-`Zemlja) |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Beograd kao pesnička inspiracija Pet 16 Sep - 11:38 | |
| ŠETNJA GRADOM
Danas sam bila u gradu voljenom, dragom i starom, prisela na Taš u hladu pa krenula Bulevarom.
Kad stigoh čak do Liona onako nogu pred nogu, prebacih se do Londona svog zavijenog u smogu.
Onda prošetah do Ade dok je još sunčanog dana, obiđoh zemunske zgrade, stigoh do Kalemegdana.
Usput sam srela i kumu, raspoloženje joj palo, imam li, pita, na umu da dođem na duže malo.
Neki glas tada me trže sa ovog tu kraja sveta - došao čas da što brže napustim svet interneta...
Dragana Konstantinović |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Beograd kao pesnička inspiracija Pet 16 Sep - 11:39 | |
| Miris Beograda ili Proširena biografija
Trst je, nekada, dok smo bili gladni svega, mirisao na zemičke sa tvrdom korom i kožne cipele, na italijansku salamu i farmerke marke ''svinger'', Pariz je mirisao na kroasane i caffe au lait, Atina na žućkastu prašinu Akropolja i ovčiji loj, Crikvenica je mirisala na crno- bele fotografije izreckanih ivica, na more i borove iglice. Mitrovac na Tari mirisao je na oštre noći, na razblaženi čaj od šipka koji se pije iz plastične šolje, na ''Gavrilović'' paštetu... Miris Beograda, oh, pa to može biti priča o čitavom jednom životu: Miris bureka sa višnjama u staroj pekari iza Bajlonove pijace; Miris vlažnih lešnika u Botaničkoj bašti i miris našeg straha dok ih krademo i bežimo preko ograde od pobesnelog čuvara; Pomešani mirisi orahovog drveta, hortenzija, lastinih govanaca i roza sedefastog laka za nokte komšinice iz dvorišta; Miris ajvara i prvih trešanja; škripanje najlonki na halter naše majke dok ponosna vodi nas tri u šetnju, na baklave kod ''Medjeda'' i miris njene male tvrde kožne tašne model Džeki O, i miris njenog majušnog crvenog karmina koji leži unutra i koji ona vadi drvcetom šibice . Miris sumraka i lubenica sa prasećim repovima koje naš otac znalački kucka i osluškuje i onda prti jedan džambo primerak na svoja visoka ramena, smejući se, dok mi trčkamo za njim Drinčićevom. Miris nedelje, sa zvucima radija koji se kroz prozore suterena u Gundulićevom vencu, šire po ulici kestenova, zajedno sa mirisima pohovanih šnicli, i pržene kafe i zvucima radio prenopsa fudbalske utakmice. I zatim, mirisi leda na klizalištu na Tašmajdanu, miris novih fotelja u Domu pionira, mirisi slave i spektakla u Takovskoj kad proviri Čkalja ili Dragan Laković iz zgrade televizije. I miris Skadarlije, puberteta, lake nesvestice od zaljubljenosti, miris Old Spice after shave , pomešan sa mirisom gulaša od bubrega sa kajmakom u vrućoj lepinji. Miris parfimerija Jasmin, sa svim onim lažnim biserima u izlozima, i miris otmenosti u čuvenoj obućarskoj radnji ''Kralj'' u Knez Mihajlovoj ulici. Miris preprženog ulja u Manježu, i girica u ''Poletu''. I zatim, mirisi reke, miris dasaka na splavovima koje ljubimo mokri, dok ležimo na svim našim južnim morima ispod Čukarice; I onda, miris tišine i svečanosti u Narodnoj biblioteci Srbije na Vračaru, miris indeksa i beogradskih tramvaja koji se ljuljaju penjući se Beogradskom; miris traganja za mirisima sveta na Festu u Sava centru; miris trave na Kalemegdanu iza Vojnog muzeja pomešan sa mirisom neba u junu i prvim poljupcima. Miris ''Jelen'' graševine u Medjunarodnom pres centru i miris važnosti dok je pijemo uz zalogaje tatar bifteka – Beograd u godinama kada je mirisao na belo vino. I, kasnije, Beograd crnih vina, vrelih strasti, začina i ljutine; Miris pokislih kaputa na demonstracijama; i mirisi paljevine i straha, i miris bombi i bespomoćnosti. I, zatim, svi oni užasni mirisi u redovima za vize, za banke, za kafu i benzin. I zatim, mirisi mamurluka, ličnih i političkih, mirisi užasnih tekstova po novinama, mirisi šerpi i lonaca pomešani sa mirisima mraza i gripa. Beograd tužnih Novih godina, i opustelih leta, bez para, sa krntijama na ulicama, ozloglašen, u cipelama od skaja. I, onda, ponovo, miris ruža i magnolija na Neimaru. Miris mermera i groždja, mirisi tamjana i divnih crkava, mirisi straha i nade na licima nedužnih običnih ljudi, začinjeni mirisima golih pupkova i espresa, mirisi opuštenosti i grča. Svi oni odlasci i opijajući miris povratka. Miris Beograda, to je priča. A, ja? Šta da kažem? Mirišem na Beograd.
(Mirjana Bobic Mojsilovic) |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Beograd kao pesnička inspiracija Pet 16 Sep - 11:40 | |
| PISMO IZ BEOGRADA
Ponovljen poziv, let 502 surčinsko jutro, sećam se i sad kofer pun nade, tuge, sećanja otići moram što pre...
Pišeš k'o da znaš da mi nema sna i da nosim svud moj grad i ulicu
Sav Beograd sam sakrio u dlan ne dam ni da kap kiše padne na njega - na moj grad
Svaku noć sanjam isti san odsjaj na Savi, ona prelepa kada se budim nemam ni glas otići moram što pre...
Pišeš k'o da znaš da mi nema sna i da nosim svud svoj grad i ulicu San i sećanja vraćaju mi dah Neimarski dan, osmeh njen i proleće...
Gordana Bulatović |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Beograd kao pesnička inspiracija Pet 16 Sep - 11:40 | |
| "Spoljna lepota Beograda, vrlo velika, nije isticana dovoljno, ali je poznata već stolećima. Varoš sa visokim profilom, Beograd je lep lepotom uspravnog stava, pojavom na brdu, zakoračajem nad vodama. Prilazeći mu, ma sa koje strane, ugleda se profil moćan i oštar, koji će kroz dve-tri desetine godina biti, svakako, nezaboravan."
"Po svom položaju, Beograd je jedan od najlepših gradova u Evropi. Aleksandar Humbolt ga je uporedio sa Lisabonom, Istanbulom i Štokholmom. Položaj stare beogradske tvrđave podsećao je jugoslovenskog naučnika Pupina, profesora na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, na položaj Gibraltara. Slika grada nad rekama sa mnoštvom brodića i čamaca, jasna i vedra pod plavim podnevnim nebom, završava se plavičastom piramidom Avale. Toploj draži Istoka, visoka moderna zdanja daju izvestan američki odsjaj."
"Stranci su uveli u Beograd običaj pozivanja u restorane na večeru i ručkove. Ipak, stari Beograđani i dalje više vole da prijatelje ugoste u svojoj kući...".
"Beograd", Miloš Crnjanski |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Beograd kao pesnička inspiracija Pet 16 Sep - 11:40 | |
| Dobro jutro... Dobro jutro. Dobro jutro!!! Dobro jutro Beograde!!! Gledam tvoje mračne ulice i gledam tamna lica uličnih prolaznika... Senke... Senke vladaju našim gradom... Prljaju ga i šaraju svojim prokletim šapama... Probudi se Beograde! Probudi se, molim te... Čuješ li krike ispuštene u mračnoj gradskoj noći... Noći uličnih svetiljaka, bludnika i najgoreg šljama... Šljama... Koji ti krade srce, Beograde... Krade zvukom besnih gvožđurija, smehom lakomislenih žena i zveckanjem novca nekih, nama nepoznatih moćnika... Krade zvukom urbanizovane verzije neke stare narodne pesme koja kvari sklad cvrkutanja gradskih ptica... Probudi se! Slušaj me!!!
Beograde!!!
Tvoje noći su samo tvoje... Ne njihove... Tvoje noći su samo naše... Nas... Koji ti pevamo.... Koji te volimo.... I po poslednji put ti vičemo:
Probudi se, Beograde!!! |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Beograd kao pesnička inspiracija Čet 23 Maj - 21:38 | |
| Balada Beogradu
Bulevarom sam tvojim jednog davnog aprila očima upijala plamen koji će zauvek žeći, teturave noge u rastopljen asfalt ugibala kojim su tekle reke pakla i bol moj njima tekao kotrljala se trotoarom jedna dečja glava, kolica dečja presečena napola, igračka kartonska nožem prepolovljena od zlurade šale
Videla sam te prvi put onakvog kakav jesi, moj grade, mojih snova iz noći kada se tupim nožem delje nestrpljenje da što pre dođe Ona žuđena i pomiluje te rukama, Ona željena i ponese te krilima, Ona najlepša, koja se krila u bagrenju staze iza Hajdučke česme i koju nikad na vreme ne nazoveš pravim imenom Ljubavi Ona koja se uvlačila u skromne sobice studentske i đačke a ti si je krio dragu i mladu nevernicu koja godine svake nove oči napija otrovom snova i svakog proleća novim rukama nacrta krila želja a što da mi pričaš o Njoj, Slobodi, kada sam tebe u njoj već videla videla prvi put gledanog šesnaest kratkih godina, šesnaest godina ćaskanja, šaptanja, tapkanja rukama po tuđoj lopti u parku s đevrekom u ruci s koga se sezam kruni, viđenog na srcu s vašara iz porte Svetosavske
Topole, topole, topole kod “Šest topola” I glas na vetru rasut, oluja crna za nama u Košutnjaku I pogažene trave i kamenje s pruge razletelo I moje noge begunice iza sasvim tuđe ograde gde sam tražila zaštitu snova od prve kiše kuršuma i brisala iz očiju sliku žene s prostreljenim detetom na slomljenim rukama Gde si Košutnjače, da iz očiju košute drveta tvoja strah izgone da sa Hajdučke česme popiju snagu viloviti ja jesam da jesam pregršt ljubavi i pramen topline i nisam da jesam trn onaj koji te krišom potkači pri kraju na krvavoj stazi
A šta se koga tiče šta sam kad gore platani i pramen nečije kose visi u parku o grani a šta se koga tiče ko sam kad s najvišeg sprata i ko zna s kog sprata snova čovek u plamen pada i vriskom zove sav grad i kamen i drvo i mene da ga spasemo smrti a ona ga već povela i svi sem njega vide da njega više nema
Ja sam se svitkavog oka od suza iz rata vratila posle sam te Kalemegdanom tražila, topole naše ljubila, kamenje naše grlila, Kalemegdanske klupe pretražila, čekala sam te tamo gde sam te bila izgubila…
Tvrđavo Kelta gde su ti kameni dvorovi kulo Sigina gde su ti čvrsti dunumi gde su pletare crvene od sitne sreće čoveka koji se raduje samo što živi, što nije nabijen na kolju i što mu glavu u zemlji, nad zemljom ne kljuju vrane
Plačem bagrenjem sa Zvezdare koje sam svojim rukama sadila jecaj me srušenih krovova do kostiju stresa plačem pustoćom one sobe u kojoj milujem otete knjige rukama ulicama prerivenim od nasilja onog aprila očima deset mostova koje još nismo sagradili ustima sirotih koje još nismo nahranili rukama dece koju još nismo lepo obukli zvukovima svih roken-rola, kola, i najigranije igre
koju još nismo čuli, koja još nije izmišljena svim ritmovima koji su ikada u tebi tukli… Plačem i prkosom što si još uvek ostao, što smo u tebi ostali, od radosti što ćeš onaj iz snova grad beli, zmajevati jednoga dana biti.
Prođoše vekovi, srce ti tesnili, tukli a ono buntovno, mlado hoće da razbije međe. Grade moj dušom beli, starih, tamnih fasada, i svetlih nada za one koji po prokopima još uvek stanuju
Ogledala tvojih ulica budućih već me opijaju treznu i cveće tvojih parkova budućih me zanosi i mostovi beli budući tvojih reka me raspinju kao želja da se sastave dve moje ljubavi jedne koja do ljubavi nije mogla da doraste i druge koja od ljubavi nije mogla da se ugasi Beograde, ali ne onaj sa mašnom dečjom na žici Karađorđevog parka ustima čeličnih pasa raskidan i ne onaj psima turskim izujedan na bedemima ni čovek na kalemegdanskoj terasi u smrtnim jaucima živ besnim psima glave na koljima i ne onaj obešenih na Terazijama već onaj koji pita sa vešala: gde ste ljudi, da li vas ima ? Duge sam dane čežnje u tebi grade brojala sve što sam volela, sve što sam želela iz tebe je voljeno, iz tebe je željeno moj grade, tvojim suncem i plavilom tvojih voda nekad se samo s Dunavom i Savom mešala Volga kao ono u Košutnjaku i Vltava ili Sena nekad je samo Košutnjak načas smenila šuma Fontenbloa ili neka daleka ruska gora ili ko zna koja šuma i koje vode pena gdegod sam bila ja i ti si bio gdegod sam sanjala ja i ti si snio gdegod sam žudela i ti si bio žudan kadgod sam bdela i ti si bio budan. Briga što te mimoišla bila mi je košava lanjska briga što ti je prišla bila je gradonosna kiša
Mene će jednom poneti nevoljno onom ulicom što je nanizala cveće kome se niko ne veseli ali ti nikad ne bi smeo otići u prah i pepeo zbog onih koji su goreli, zbog onih koji su te voleli ti moraš uvek ostati iz snova Beograd beli
I kad od tebe pođem ostaću u tebi moj grade neutešno drveće u oku mom ostati neće meko zelenilo radovaće tuđe oči neplodna ulica smrti davno je zasuta cvećem i oštre munje misli zapožariće druga čela i uvek zadivljujuće smelu će mladost da nose oni koji će opet s tobom da budu mladi. Šta da ti kažem, ne znam šta ću ti reći pred polazak kroz mene ko mladom šumom sva tvoja prošlost šeta a ja bih da ti kažem nešto lepo, moj grade, možda s prkosom onih koji slobodu žele reći ću da smo iz tebe voleli sve ljude sveta.
Pariz, 1953.
Mira Alečković |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Beograd kao pesnička inspiracija | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 1 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 93 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 93 Gosta :: 3 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|