Deset najvećih pronalazača u istoriji sveta
Kako odrediti ko je najveći pronalazač? Sastavljanje liste otežava i činjenica da su mnogi usavršili započeti rad drugog pronalazača ili jednostavno ostvarili njegovu viziju
1.Arhimed - vrednost broja pi
Pored toga što je bio jedan od najvećih matematičara svih vremena, koji je došao vrlo blizu preciznom izračunavanju vrednosti broja pi, objasnio je princip funkcionisanja poluge, bavio se osnovama hidrostatike i statike, konstruisao je i naprave koje su kasnije korištene za opsade, kao i Arhimedov vijak. Smatra se da je odgovoran i za konstrukciju uređaja koji je, navodno, preciznim postavljanjem brojnih ogledala fokusirao sunčevo svetlo i bio u stanju da zapali jedra neprijateljskih brodova. Sve nabrojano ostvario je pre više od 2.000 godina, bez pomoći kompjutera, tehnologija i znanja koja stoje na raspolaganju današnjim naučnicima.
2.Nikola Tesla - naizmenična struja
Razvio je naizmeničnu struju, koja praktično pokreće današnji svet, a njegovi patenti i teoretski rad su bili osnova za dizajniranje sistema distribucije električne struje, kao i AC motora, koji je pomogao da uvede svet u Drugu industrijsku revoluciju. Poznat je i po radu na polju elektromagnetizma, robotike, daljinskog upravljanja, radarskih sistema, informatike, balistike, nuklearne i teorijske fizike. Mnogi su verovali da je razvio antigravitaciju, teleportaciju, pa čak i popularne „zrake smrti”, ali to su i dalje samo nagađanja. Ukupno mu se pripisuje 111 patenata, što ga, uz njihov značaj za čovečanstvo, čini jednim od najplodnijih i najinovativnijih umova u istoriji.
3.Tomas Edison - sijalica i fonograf
Pronalazač sijalice i fonografa potpisao se za života ispod hiljadu patenata. Međutim, prava istina je da je veliki deo tih pronalazaka zapravo bio delo njegovih zaposlenih, koje je Edison kasnije potpisao. Edison je možda odgovoran za njihov razvoj, ali svakako ih nije sve sam stvorio. Imao je i prilično sramotnu naviku preuzimanja zasluga za tuđi rad. Ipak, ako se izuzmu njegove mane, svet mu je zahvalan za razvoj nekih od najvećih izuma 19. veka.
4.Aleksandar Graham Bel - telefon
Bel je sigurno omiljeni pronalazač tinejdžera jer im je omogućio da satima ćaskaju sa svojim drugarima preko telefona. Telefon je nastao kao rezultat ranih radova sa gluvim osobama. Ali, za svojih 70 godina života napravio je mnogo više od toga - izumeo je uređaje koji se koriste za lociranje ledenjaka, otkrivanje oštećenja sluha (audiometar) i detekciju metala. Oprobao se i u eugenici, radio na razvoju hidroglisera i ranih modela aviona. Takođe je, kao jedan od osnivača „Nešenal džiografika”, zaslužan za pokretanje istoimenog časopisa.
5.Džordž Vestinghaus - mrežni sistem
Iako je većina zasluga pripala Edisonu, Vestighausu ne može da se ospori doprinos koji je dao celom čovečanstvu. Dok je Edison tvrdoglavo insistirao na svom sistemu koji je bio baziran na istosmernoj struji, Vestinghaus je uzeo Teslinu naizmeničnu truju i stvorio mrežni sistem koji je svet uveo u moderno doba. Nakon energetskih sistema izumeo je vazdušnu kočnicu za vozove, koja je znatno podigla sigurnost američkih železnica. Voleo je da eksperimentiše, pa se zabavljao idejom da izradi perpetuum mobile, što, naravno, nije uspeo. Do kraja života patentirao je 361 izum
6.Džerom Džeri Hal Lemelson - industrijski roboti
Ako niste sigurni ko Lemelson, pogledajte ovaj impresivan popis njegovih izuma: automatizovana skladišta, industrijski roboti, bežični telefon, faks, videorekorder, kamera, unutrašnjost „Sonijevog“ vokmena, razni medicinski instrumenti, metode ranog otkrivanja i lečenja raka, dijamantni premaz na raznim alatima, kao i mnoge komponente koje se koriste u potrošačkoj elektronici. Javnosti je bio poznatiji kao neumorni zagovornik prava nezavisnih pronalazača, zbog čega je bio omražen među advokatima koji su se bavili patentima.
7.Heron Aleksandrijski - primitivna parna mašina
Heron je najpoznatiji po izumu aeolipila - primitivne parne mašine. Da mu je palo na pamet da ga iskoristi za obavljanje mehaničkog rada, do industrijske revolucije možda bi došlo već 50. a ne tek 1750. godine. Ipak, zgodna naprava koja pomoću pare pokreće šuplju kuglu pričvršćenu na osovinu za njega bila je samo igračka. Kao jedan od najvećih umova Rimskog carstva, izumeo je i druge korisne stvari, kao što su pumpe, prve špriceve, fontane, orgulje koje su pokretale vetrenjače i prvi automat koji je radio na kovanice. Svoje izume je doživljavao više kao igračke - pa se nije posebno trudio da ih primeni van svoje kuće.
8.Bendžamin Frenklin - gromobran
Malo ljudi zna da je neverovatno svestrani Frenklin (priznati autor i izdavač, satiričar, politički teoretičar, političar, upravnik poštanske kompanije, naučnik, borac za građanska prava, državnik i diplomata) bio i odličan pronalazač. Među njegove izume spadaju gromobran (koji je spasao nebrojene živote), Frenklinova peć, staklena „armonika”, bifokalne naočare, pa čak i savitljivi mokraćni kateter. Verovao je u slobodno korišćenje i deljenje izuma, zbog čega ih nikada nije patentirao kao svoje. To je ujedno i razlog zašto ga ne pominju često na listama ovog tipa.
9.Edvin Lend - polaroid
Mladi fizičar iz Konektikata nije izumeo samu fotografiju, ali je zato izumeo ili unapredio skoro sve u vezi s njom. Dok je još bio brucoš na Harvardu, 1926.godine, razvio je novu vrstu polarizatora, tanki plastični film koji je imao posebno usmerene kristale, i nazvao ga - polaroid. Kasnije je, u saradnji sa drugim mladim naučnicima, isti proces primenio na filtere svetla, optičke uređaje i razne procese koji su se koristili u filmskoj industriji, a zatim je osnovao kompaniju „Polaroid”. Potpisan je ispod 535 patenata, a najpoznatiji je po prvom fotoaparatu koji je automatski razvijao snimljene fotografije.
10.Leonardo da Vinči - jedrilica, tenk i podmornica
Jedan od najvećih renesansnih umetnika imao je ideje koje su bile mnogo ispred njegovog vremena, pa skoro da nijedan od njegovih izuma nikada nije konstruisan. I dok je Leonardo bio odličan u smišljanju futurističkih mašina i u teoriji kako bi te mašine trebalo da se naprave, nije se previše bavio njihovom izradom. Osim toga, bio je toliko svestran, da je često prelazio s ideje na ideju pa mnogi izumi nisu dovedeni do realizacije. Ostajali su gotovo uvek na nivou crteža. Leonardo je tvorac nekih od mašina savremenog doba kao što su jedrilica, tenk ili podmornica.
blic.rs
Ned 2 Jun - 12:00
Tvorca Albanske gramatike i pisma. (oz dosade je to napravio dok je čekao brod. )
