Artur Sopenhauer

Gost

Neko je, recimo, mlad, lep, bogat i cenjen, pa se pitamo, kad želimo da ocenimo njegovu sreću, da li je zbog toga i vedar; ako je, naprotiv, vedar, sasvim je svejedno da li je mlad ili star, uspravan ili grbav, siromašan ili bogat: on je srećan.

Gost

„On je vrlo nedruštven”, to gotovo već znači: „On je čovek velikih sposobnosti”.

Gost

Ono što nas najneposrednije usrećuje jeste vedrina uma. Ta osobina je sama sebi nagrada. Zato bi razvijanje vedrine u sebi valjalo staviti ispred svih težnji.

Gost

Ono što se zna ima dvostruku vrednost ako se ujedno za ono što se ne zna priznaje da se ne zna.

Gost

Oženiti se znači svoja prava prepoloviti, a obaveze duplirati.

Gost

Prijateljima lako opraštamo greške koje nas ne pogađaju.

Gost

Retko se nalazi ono što je pravo, a još ređe se ceni.

Gost

Samoća je sudbina svih značajnijih duhova.

Gost

Slobodno vreme većine ljudi ispunjeno je ili čulnim uživanjima i ludorijama ili dosadom i tupošću.

Gost

Spojiti uljudnost sa ponosom pravo je majstorstvo.

Gost

Sudbina meša karte, a mi igramo.

Gost

Talenat pogodi metu koju niko drugi ne može pogoditi. Genije pogodi metu koju niko drugi ne može videti.

Gost

U samoći bednik oseća svu svoju bedu, a veliki duh svu svoju veličinu.

Gost

U starosti čovek se bolje čuva od nesreće, a u mladosti je bolje podnosi.

Gost

U svakom slučaju, bolje je da se razboritost pokaže onim što se prećuti nego onim što se kaže.

Gost

U svetu uglavnom caruje zlo, a glavnu reč ima glupost.

Gost

Vera je kao i ljubav: ona se ne da nametnuti. Zato i jeste uzaludan svaki trud da se ona državnim merama uvede ili učvrsti.

Gost

Verovanje i znanje odnose se jedno prema drugome kao ptice na vagi: koliko se jedna spusti, toliko se druga podigne.

Gost

Zašto su obični ljudi tako društveni i prilagodljivi? Zato što lakše podnose druge nego sebe.

Gost

Zdravlje nije sve, ali bez zdravlja, sve je ništa.

Gost

U filozofiji Artura Šopenhauera volja se, kao pokretač svega, nalazi u osnovi sveta i predstavlja njegovu suštinu. Iz nje proizilazi svaka naša svesna i nesvesna radnja, svako osećanje i psihički proces i zato osnovni problem metafizike lepog glasi: Kako je moguće da nam se neki predmet dopada i u nama izaziva osećanje lepog, a da nema odnos prema našoj volji?

Gost

Volja se može shvatiti i kao cilj ili težnja, pa se ovo pitanje može formulisati i na drugačiji način: zašto bi nešto samo po sebi u nama izazvalo osećanje prijatnog ako iza toga ne leži nikakav cilj?

Gost

U lepim umetnostima važi princip ex nihilo nihil fit – ni iz čega ništa ne nastaje. Ovo znači da pravi, veliki umetnici uzore za svoja dela pronalaze u stvarnom životu, što, naravno, ne znači da ih ne mogu menjati, nadograđivati i prilagođavati – važno je da suština ostaje ista

Gost

Prema Šopenhauerovom rešenju glavnog problema estetike, kao lepo tumačimo ono gde pronalazimo suštinske oblike prirode, odnosno platonovske ideje. Uslov ovog shvatanja je da se proces saznanja odigrava nezavisno od volje.

Gost

S obzirom na to da sav bol i muka ljudskog života proizlaze iz težnji i želja koje ne mogu da budu ostvarene, otklanjanjem volje otklanja se i mogućnost patnje i tako čoveku ostaje jedino prijatnost. Neki bi primetili da se ovim ukida i mogućnost prijatnosti, ali Šopenhauer podseća da je bol, kao produkt volje, pozitivan, dok prijatna i lepa osećanja, koja nastaju kada se volja ukloni iz svesti, predstavljaju njegovu negaciju.

» Artur Klark