Duhovnost kroz citate i pouke,kao putokazi ka vecnom zivotu

"Ласкаво похваљивање - неподношљиво је бреме за праведника."

(Дела Ап. 16, 18)

A кад виде народ многи што се сјатио по кафићима у центру Београда, стаде на Трг Републике те их учаше и почевши од Мојсија и од свих пророка разјасни им што је у свим Писмима о њему писано. А тад дођоше студенти и професори ПБФ-а и рекоше му где је погрешио у тумачењима и исправише га; и Исус се насмеја, а ту пролазаше православци који поштују славу и свеца, не перу веш на црвено слово, правилно се крсте и купују свеће од по 30 и по 60 и по 100 динара; и стадоше му казивати како се Бог не смеје;
----------------

И закука народ како је глад у земљи и да немају шта јести. И узе Исус пет лепиња и две пљескавице, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици народу и би довољно да се сви насите; ал’ ови не једоше, него стадоше да сликају за Инстаграм, и за Фејсбук, и за Твитер.

И дођоше атеисти Србије и Пеђа с њима и тражаху да им покаже знак са неба; и показаше им одмах, ал’ му не вероваше него почеше да цитирају некога Докинса и да му нуде неке летке о еволуцији.

Тада га дозва Синод да служи Литургију и поче Христос ломити Хлеб и даде им Чашу, ал’ га прекидоше; и једни Га тераше да затвори двери, а други да отвори; и једни Му причаху како треба гласно да говори молитве Оцу, а други супротно и почеше расправљати међу собом. Тада им рече да приступе, а сви се почеше изговарати; први му рече:
„Ја нисам постио шест дана на води, молим те, изговори ме.“
И други рече: „Ја не прочитах све предпричасне акатисте и молитве и каноне, молим те, изговори ме“
И трећи рече: „Ја се не исповедих, и зато не могу, молим те, изговори ме.

" Људи тихи и смерни судије су својих дела, док људи брзи су испитивачи туђих дела."

(Св. Григорије Богослов)

Да окривимо друг друга свагда смо готови, а да исправљамо оно у чему смо сами криви и потпадамо под одговорност, на то смо свагда спори!"

(Св. Златоуст)

" Čovek je ušao u frizerski salon da se ošiša i skrati bradu kao i obično.
Započeo je neobaveznu priču sa frizerom.
Pričali su o raznoraznim stvarima i temama.

Iznenada su se dotakli teme o Bogu.
Frizer reče:
“Znaš šta, ja ne verujem u Boga.”
“Zašto?” – upita ga čovek.
“Vrlo prosto, izađi na ulicu i shvatićeš da Bog ne postoji.
Objasni mi ovo: da Bog postoji, da li bi bilo toliko bolesnih ljudi na planeti?
Da li bi bilo napuštene dece? Da li bi bilo ratova?
Da Bog postoji, ne bi sigurno bilo patnje i bola.
Da ima Boga, sigurno ne bi dopustio ove stvari da se dešavaju. Nema Boga.”

Čovek je zaćutao.
Zvučalo je kao da frizer ima pravo. On sam nije imao kontra-argument.
Par minuta je prošlo; frizer je završio svoj posao.
Čovek je platio, zahvalio se i izašao iz frizerskog salona.
Ubrzo nakon što je izašao ugledao je čoveka sa dugom kosom i zapuštenom bradom.
Izgledao je sav neuredan i nepočešljan. Čovek je na trenutak zastao gledajući ga.
Odjednom se okrenuo i vratio u frizerski salon i rekao frizeru:
“Znaš šta? Frizeri ne postoje!“
“Kako ne postoje?” – upitao je frizer.
“Pa fino ne postoje, jer da postoje ne bi bilo neurednih i zapuštenih ljudi kao što je onaj na ulici kojeg sam sad video.“

“Prijatelju moj, frizeri postoje, samo što ljudi ne dolaze k njima.”, uzvrati frizer.
“Tačno!”, potvrdio je čovek i dodao: “Isto tako i Bog postoji samo što ljudi ne dolaze k njemu!”

"Не одвајати и не давати сиромасима (сиротињи) од онога што остаје сврх наших потреба, значи отимати туђе добро."

(Блажени Августин)

"Човек који може указати помоћ и учинити добро, но не указује га и не чини, жалосно је и уједно недостојно биће."

(Леонид, архиеп. Јарославски)

Pre nego što počneš suditi o meni i mom životu,
obuj moje cipele i idi mojim putem! Prođi ulice, brda
i doline! Oseti bol i sreću! Prođi godine kroz koje ja
prolazim, padni preko svakog kamena koji se meni
našao na putu! Ustani uvek ponovno i idi istim putem,
kao što i ja radim! I tek mi onda možeš suditi.
(Patrijarh Pavle)

Сви Божији људи не воле бити у слави међу људима. (Филарет Московски

Праведни човек не поноси се када га људи узносе и славе.

Ласкаво похваљивање - неподношљиво је бреме за праведника (Дела Ап. 16, 18).

" Један подвижник је казивао следеће:
"Овамо долазе многи студенти.
Једном их је овде било десеторица и затражили су од мене да учиним неко чудо. Били су веома упорни. Размишљао сам на који начин да уразумим ову децу.
Тада сам им рекао:
- Ево, станите у ред да вам одсечем главе. После тога ћу да учиним чудо и да вам их поново прилепим! Само, удаљите се један од другога, јер постоји опасност да помешам главе и тела! Јесте ли спремни? Хоћете ли да видите чудо?'

Младићи су се одмах успротивили:
- Не, не, оче, није потребно", једногласно су повикали.

"Свет је изгубио смисао живота. Дакле, требало би да га нађе. Безверје прави велику штету. Одатле све потиче."

Један старац је рекао:
"Многи светитељи су чезнули да живе у наше време и да воде нашу битку."

"Ми патимо јер немамо љубави. Онај ко не љуби нема ни мир, чак и кад би га у Рај поставили", рекао је један старац.

"... Било је много подвижника на Светој Гори којима су, као мирјанима, припадала истакнута места у друштву и у научном свету. Такав је био и руски кнез, јеромонах Партеније Каруљски, који је у почетку живео у келији "Свети Николај Буразери". Био је келијни секретар. У време изградње цркве добио је писмо од једне руске сељанке које га је приморало да се још ревносније подвизава у застрашујућој Каруљи.

Ево шта је речено у том писму: "Молим вас, Свети Оци, да примите овај мали новчани прилог. Чула сам да градите цркву и да вам је потребна помоћ. Била сам несрећна што немам новаца да вам пошаљем, због чега сам одсекла своју бујну косу и продала је неким отменим госпођама чија је коса кратка, али које на пријемима носе туђу косу. Молим вас да примите ову моју скромну лепту."

Овај догађај снажно је погодио кнеза, оца Партенија. Донео је херојску одлуку да на гребенима Каруље живи као да је бестелесан. Док је приповедао о овој одлуци, рекао је: "Кад сам прочитао ово писмо, дошле су ми следеће помисли: Неки одсецају косу а неки дају мало од онога што имају, док ја овде удобно седим у фотељи и пијем чај. Љубави Христове ради и ради спасења моје душе морам отићи у Каруљу."

Прича се да је лице оца Партенија блистало и да је поседовао дар прозорљивости. Спавао је на тлу пећине у којој је живео. Од његове похабане одеће ширио се миомирис. Много је дао Господу - велику жртву, много љубави, много сиромаштва и нестјажанија.
Међутим, овај руски кнез добио је и много награда, како у овом животу, тако и у оном вечном и бесконачном...".

"... "Прослављам Господа и благодарим Богу и Пресветој Богородици што ме никад нису напустили", говорио је некадашњи разбојник Никита из Светог Василија, следећи оног благодарног разбојника који је био распет са Господом. За монаха га је постригао чувени духовни отац, Харитон Исихаста.

"Како можеш да живиш без новца, кад се не бавиш никаквим рукоделијем", питао га је незаборавни старац Јоаким.

"Прослављам Бога и благодарим Му! Одем до неког манастира и затражим хлеб, а кад се вратим у своју каливију затекнем тамо два-три хлеба", одговарао је са запањујућом простотом Никита, некадашњи разбојник, и зато га је благодат Божија чудотворно посећивала.

Кад се разболео и био прикован за постељу, о њему су се бринули његови суседи - пустињак Дамаскин и монаси из његове заједнице. Пред крај живота био је заражен вашкама. Чим би га оци очистили, оне би га поново прекриле од главе до пете.

"Док сам био у свету, био сам разбојник", често је говорио. "Преклињао сам Бога да ми Он плати за све што сам учинио. Нека ме вашке живог поједу!"

I unapred vam kazem, u trenutku kad sa uzasom gledate da, kraj svih vasih napora, ne samo da se niste priblizili cilju, nego ste se cak od njega udaljili, - u tom istom trenutku, to vam unepred velim, vi cete najedared dostici svoju svrhu, i ugledacete jasno nad sobom cudotvornu silu Boga, koji vas je sve vreme voleo i sve vas vreme tajanstveno rukovodio..."

"Jer ljudi su za srcu stvoreni, i ko je potpuno srecan, taj je zbilja udostojen da kaze sebi: "Ja sam ispunio zavet Bozji na ovoj zemlji". Svi pravednici, svi sveti, svi sveti mucenici bili su srecni."

Braćo, ne bojte se grehova ljudskih, volite čoveka i u grehu njegovom, jer kad ko voli čoveka i grešnog, to je već slika Božanske ljubavi, i vrhunac je ljubavi na zemlji. Volite sve stvorenje Božije, i celokupno, i svaku mrvicu. Svaki listić, svaku zraku Božiju volite. Volite životinje, volite bilje, volite svaku stvar. Budeš li voleo svaku stvar - i tajnu ćeš Božiju razumeti u stvarima A shvatiš li je jedared, ti ćeš je posle neumorno početi poznavati sve dalje i više, svakodnevno.


Fjodor Dostojevski

Cudni su Putevi Boziji i nama neznani , a da Vas sa ovolikim tekstom ne bih "udavio" , procitajte ovde o tome :

ГЛАВА 12



Поука авве Олимпија



Један брат упита авву Олимпија, презвитера лавре светог Герасима:

"Кажи ми реч спасења." А он му рече:

"Не живи са јеретиком, обуздавај језик свој и ма где се настанио једнако понављај: ја сам странац, странац јесам."