Franz Kafka

“Oni govore o stvarima za koje nemaju ni najmanje razumijevanje. Samo zbog svoje gluposti mogu da budu tako sigurni u sebe.”

Tjelesna ljubav zasjenjuje nebesku ljubav; sama po sebi ne bi to mogla, ali ona nesvjesno nosi u sebi i nebesku ljubav, ona to postiže.
Franz Kafka

Bitke iz naše najstarije povijesti biju se i sada.
Franz Kafka

Čovjek čita da bi postavljao pitanja.
Franz Kafka

Umjetnost je uvijek stvar čitave ličnosti. Zbog toga je ona u dubini svojoj tragična.
Franz Kafka

Ali, pisat ću, usprkos svemu, bezuvjetno, to je moja borba da bih nadživio.
Franz Kafka

Postoje stvari u životu koje se mogu jedino ostvariti kada bi se okrenulo u drugom smjeru od trenutačnog pravca.
Franz Kafka

Nema ovdje nikoga, tko bi me razumio u totalitetu moga bića. Imati nekoga tko bi to mogao, ženu na primjer, značilo bi posvuda osjećati tlo pod nogama, imati Boga.
Franz Kafka

Neprestano se trudim da priopćim nešto nepriopćivo, da objasnim nešto neobjašnjivo.
Franz Kafka

Želim li se boriti protiv ovoga svijeta, moram ga napasti u njegovom presudnom obilježju, to će reći, u njegovoj trošnosti. Mogu li ja to učiniti u ovom životu, mogu li ja to stvarno, a ne samo s oružjem vjere i nade?
Franz Kafka

Sve u svemu, mislim da moramo čitati samo one knjige koje nas grizu i ubadaju. Ako nas knjiga koju čitamo ne potrese poput udarca u glavu, zašto se uopće mučimo pročitati je?
Franz Kafka

Biti blizak Bogu i živjeti pravednim životom jedna je ista stvar.
Franz Kafka

Umjetnost leprša uokolo istine, ali sa čvrstom odlukom da se ne opeče. Njezina se nadarenost sastoji u tome, da u mračnoj praznini nađe mjesto, gdje će, a da se to nije moglo unaprijed znati, njene svjetlosne zrake biti moć o zaustavljene.
Franz Kafka

Moram biti mnogo sam. Što god sam uspio učiniti, samo je rezultat osame. Strah da se vežem, da se pretočim. Onda više nikada nisam sam.
Franz Kafka

Literatura je bijeg pred stvarnošću.
Franz Kafka

Kad je čovjek sam uvijek je u lošem društvu.
Franz Kafka

Franc Kafka i devojčica ~ poučna priča
Priča kaže da je Franz Kafka sreo devojčicu u parku gde je svakog dana šetao. Plakala je. Izgubila je lutku i bila je neutešna. Kafka se ponudio da joj pomogne u traženju lutke, pa su se dogovorili da se nađu na istom mestu sledećeg dana. S obzirom da nije našao lutku, sastavio je pismo u lutkino ime i pročitao ga devojčici.

„Molim te, ne žali za mnom. Krenuh na put da vidim sveta. Pisaću ti o svojim dogodovštinama.“

Bilo je ovo prvo u nizu pisama. Kada bi se sreo sa devojčicom, Kafka joj je čitao ova pažljivo osmišljena pisma o izmišljenim avanturama voljene lutke. Devojčici je to pružalo utehu. Kako je susretima došao kraj, Kafka je devojčici doneo lutku.

Ona, naravno, nije bila slična izgubljenoj.

Na prikačenoj poruci pisalo je: „Putovanja su me izmenila…”

Mnogo godina kasnije, sada već odrasla devojka, našla je skriveno pismo u lutki. Sažetak tog pisma bi glasio:

„SVE ŠTO VOLIŠ ĆEŠ JEDNOG DANA IZGUBITI, ALI NA KRAJU, LJUBAV ĆE SE VRATITI U NEKOM DRUGOM OBLIKU.“


Izvor: HeraZnanje.com

Od određene tačke pa nadalje nema povratka. To je tačka koju treba dostići.

„Don Kihotova nesreća nije bila njegova mašta, već Sančo Pansa.“

„Verovati u progres ne znači i verovati da je ikakav progres do sada načinjen.“

„Mladost je srećna zbog sposobnosti da vidi lepotu. Svako ko sačuva sposobnost da vidi lepotu neće nikada ostariti.“

„Čovek akcije silom ubačen u državu misli biće nesrećan sve dok ne pobegne iz nje.“

„Nije neophodno da izađeš iz kuće. Ostani za svojim stolom i slušaj. Ne moraš čak ni da slušaš, samo čekaj. Ne moraš čak ni da čekaš, samo sedi sam. Pred tobom će se pojaviti svet bez maski, kao nikome drugom, i u ekstazi se grčiti pred tvojim nogama.“

„Moji parnjaci sebi pronalaze društvo pomoću alkohola, on ih čini društvenim. Ja, pak, ne mogu da koristim droge da bih prevario svoju samoću – ona je sve što imam – a kada prođe dejtsvo droga i alkohola i moji parnjaci imaće to isto.“

„Na to će jedan reći: „Zašto se branite? Kad biste slušali parabole i postupali kako one kažu, i sami biste postali parabole, pa se već sami tim oslobodili svakodnevnih muka”.

Drugi reče: „Kladim se da je i to parabola”.

Prvi reče: „Dobio si”.

Drugi reče: „Ali, na žalost, samo u paraboli”.

Prvi reče: „Ne, u stvarnosti; u paraboli si izgubio”.