"Knjige u ruke"

На Сајму књига о Шекспиру, Сервантесу и Хајдук Станку


Од 23. до 30. октобра 61. Међународни београдски сајам књига 
представиће културу и књижевност Ирана, као и светску и домаћу 
издавачку продукцију.





Beћ од десет часова 23. октобра врата 61. Међународног београдског сајма књига биће отворене за посетиоце, а увече истога дана биће уприличено и свечано отварање ове културне манифестације која ће трајати до 30. октобра и чија ће земља почасни гост бити Исламска Република Иран.
Према речима Зорана Аврамовића, председника Одбора сајма књига, овогодишња најрепрезентативнија књижевна манифестација у овом делу Европе биће организована под слоганом „Књиге у руке”, уз више од 450 директних излагача, од којих ће преко 40 бити из иностранства. Очекује се долазак Захара Прилепина, Ерленда Луа, Вила Фирта, Александра Мекол Смита, Пана Бујукаса, Свејна Мененсланда, Румјане Еберт, Антона Холцера и других аутора.
– Основни излагачки концепт Међународног београдског сајма књига остао је непромењен, заснован је на представљању светске и домаће издавачке продукције, док ће на трибинама бити покренута актуелна књижевна и друштвена питања, уз полемички тон. Биће заступљено и стваралаштво младих инспирисано књигом, неизоставни део Сајма је Школски дан, биће додељене и традиционалне награде за најбољег издавача, за издавачки подухват године, за најлепшу књигу, за најбољег младог дизајнера, за најбољег издавача из дијаспоре на српском језику, као и посебно признање за допринос у области науке, и друге, рекао је Зоран Аврамовић.
Уредник програма Међународног београдског сајма књига Драган Хамовић напоменуо је да ће овога пута бити заступљене тематске трибине везане за годишњице Шекспира и Сервантеса, затим за 120 година од појаве романа „Хајдук Станко” и 100-годишњице Петра Кочића, а биће обележена и годишњица од оснивања Јасеновца и почетка геноцида над српским народом у Другом светском рату.
– Теме сајамских разговора биће и актуелна издања из области проучавања националне историје и културе, значајни мањи и непрофитни издавачи из Србије и окружења, а домаћи писци говориће о својим новим књигама, најавио је Драган Хамовић.
На овом сајму књига биће одржана и Међународна конференција о остваривању права над писаним и илустрованим делима, на којој ће учествовати стручњаци из организација десетак земаља, које ће допринети томе да Међународни београдски сајам књига и српска Организација за остваривање репрографских права крајем октобра постану интернационално средиште за ауторска права књижевника, преводилаца, новинара и издавача.
Исламска Република Иран озбиљно је припремила свој наступ као земља почасни гост 61. Међународног београдског сајма књига, како се могло закључити из излагања Маџида Фахима Пура, амбасадора Исламске Републике Ирана у Србији, и др Мохсена Солејманија, аташеа за културу Иранске амбасаде.
[size=13]– У последњих неколико година сарадња између Исламске Републике Ирана и Србије све је интензивнија, а култура и образовање основ су унапређења односа и у другим областима. Очекује се да ће на 61. Међународном београдском сајму књига ирански и српски министри културе потписати трогодишњи протокол о сарадњи, што је и корак даље у унапређењу односа наше две земље. Културни центар Ирана до сада је у Србији објавио око стотину наслова, а током ове књижевне манифестације представиће и нове преводе иранских аутора, посебно илустровану збирку поезије Хафиза, препев са персијског на српски језик, истакао је Маџид Фахим Пур.
Др Мохсен Солејмани у оквиру програма земље почасног госта најавио је округле столове посвећене иранским и српским писцима, затим тему превођења књижевних дела са персијског на српски и са српског на персијски, разговоре иранских писаца са студентима Београдског универзитета, као и оснивање удружења иранских и српских писаца.[/size]

politika.rs

Norvežanin gost Sajma knjiga: 

Srbija je srce Evrope

Erlend Lu zA "Novosti", o knjigama, Dilanu i Beogradu. Kada nam dosade 
pametni telefoni, književnost će nas i dalje čekati






KNjIGE su mi objavljene u mnogim zemljama, ali svuda se moja popularnost kreće u rasponu od "nimalo popularan", preko "malo popularan", da bi negde stigla i do "polupopularan". U Srbiji je izgleda drugačije i nemam pojma zašto je to tako. Veoma se radujem susretu sa srpskim čitaocima - kaže, za "Novosti" slavni norveški pisac Erlend Lu, zvezda ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu.

Autor "Doplera" i "Fvonka", predstavlja novi roman "Kraj nama poznatog sveta", koji je objavljen u "Geopoetici", u prevodu Radoša Kosovića, a na štandu ovog izdavača se 24. oktobra družio sa čitaocima i potpisivati im svoje romane.

* Kakve utiske nosite iz ranijih poseta Beogradu i Srbiji?
- Bio sam u Beogradu nekoliko puta. Sviđa mi se izgled grada, njegov geografski položaj na ušću dveju velikih reka, njegova dramatična istorija, između imperija. Često je, kako sam shvatio, rušen do temelja, ali onda ponovo podizan. Čini se da niste oni koji odustaju. Srbiju osećam kao središte, srce Evrope, a volim Evropu, našu zajedničku istoriju, sve dobre ali i loše stvari u vezi s njom, jer to je ono što smo mi. I još nešto: pratio sam vašu mušku košarkašku reprezentaciju na Olimpijskim igrama ove godine. Mnogo mi se sviđa kako igra. Nadam se da ste ih slavili kada su se vratili kući.

* Mislite li da književnost još može da povezuje ljude širom sveta?
- Da. Apsolutno. I nastaviće to da čini. Kada nam dosade naši pametni telefoni, a taj dan će doći - književnost će nas i dalje čekati.

PREVIŠE SAM ČUDAN* MOŽETE li da živite od pisanja? 
- Mogu. Ali ne samo od romana, pišem filmske i televizijske scenarije, prevodim...
 Pisanje romana mi je omiljen posao, ali mislim da sam previše čudan da bih bio 
pravi bestseler pisac. Najprodavaniji autori se trude da ne budu komplikovani, 
kako u priči tako i u načinju pričanja. I trude se da ne budu previše bizarni.


* Zašto je ona danas važna?
- Još je najbolji način da prenesete misli, osećanja i zapažanja drugima. Književnost je trajni doprinos našoj večnoj diskusiji o tome ko smo i šta radimo. Ništa nije važnije.

* Kako stoji književnost u Norveškoj?
- Dobija dosta pažnje, ima puno javnih rasprava i ljudi još dosta čitaju. Situacija nije toliko loša. Može da bude bolja, ali takođe, može da bude i mnogo gora.

* Šta mislite o Nobelovoj nagradi za Dilana?
- Mislim da je to okej. Švedska akademija se tim potezom malo otvara, poručuje da književnost ima mnogo oblika. Slušanje teksta koji se peva može da pruži jednako uživanje u rečima i u posebnom umu koji stoji iza njih, kao i čitanje knjige. Nisam stručnjak za Boba Dilana, ali slušam njegove pesme s vremena na vreme, i sviram ih na gitari, i ako odlučim da uradim još jednu tetovažu, to bi mogao da bude stih iz pesme "O sestro": "Vreme je okean, ali završava se na obali. Možda me sutra nećeš videti".

novosti.rs

SAJAM KNjIGA: 

Do čitalaca i bez lakih naslova

Većina izdavača koji objavljuju vrhunsku književnost zadovoljna
 nastupom na proteklom sajmu.






ČUDO koje traje, tako bi se, ma kako patetično zvučalo, mogao okarakterisati Sajam knjiga koji je 61. put pokazao izuzetnu vitalnost srpskih izdavača i upornost čitalaca, koji, uprkos tehnološkim novotarijama, ne odustaju od knjiga. Kroz sajamske hale minulih dana prošlo je oko 185.000 knjigoljubaca, oko tri hiljade više nego prošle godine.

Iako odavno nemaju velike zarade, izdavačke kuće izražavaju zadovoljstvo minulom velikom feštom.
- Od svog osnivanja 2007, "Arhipelag" je imao najuspešniji nastup - kaže Gojko Božović, glavni urednik ove kuće. - Čitaocima je važno pružiti stvarnu mogućnost izbora. Otuda vrhunska književnost i humanistika ostaju naš trajni izbor, čija je vrednost potvrđena i na ovogodišnjem Sajmu.
Prema mišljenju Božovića, da bi ova manifestacija bila još privlačnija za publiku, neophodno bi bilo osnažiti njenu programsku i izlagačku dimenziju, a da bi postala privlačnija za strane izdavače i literarne agencije, preduslov je da se termin našeg sajma uskladi s terminom onog frankfurtskog.
- "Službeni glasnik" je takođe zadovoljan svojim nastupom na Sajmu - kaže nam direktorka ove kuće Jelena Trivan. - Svako ko ne objavljuje lake i estradne naslove ne može da se pohvali prodajom kakvu su imali izdavači kojima su u prvom planu takve knjige. Ipak, veća prodaja nego prošle godine na našem štandu govori da čitalaca ima i za prestižnu literaturu kakvu objavljuje "Službeni glasnik".
Prvi čovek "Lagune" Dejan Papić kaže da je za njih Sajam protekao na nivou očekivanja, te da ga raduje što na njemu i dalje vlada ista, prepoznatljiva pozitivna energija.
- Zadovoljni smo učikom, a za nas je posebna pohvala to što je štand "Delfi" u Hali 4 postao referentna sajamska knjižara - dodaje Papić.
Za Srpsku književnu zadrugu, minuli Sajam je prošao uobičajeno, sa svojim vrlinama i manama, ističe glavni i odgovorni urednik Dragan Lakićević, i objašnjava:
- Vrlina je, svakako, znatno više. Zaradili smo nešto manje nego prethodne dve godine, ali smo se uverili da je mnogo naših knjiga potrebno čitaocima, jer ih u velikom broju kupuju uz velike popuste koje smo davali za izdanja starija od četiri godine. To nam je, još jednom, potvrdilo saznanje da je naša publika, okrenuta klasičnoj srpskoj književnosti i istoriji, osiromašila više od drugih.
U Izdavačkoj kući "Dereta" zadovoljni su posetom i načinom na koji je čitalačka publika odreagovala na nova izdanja, kao i na celokupnu produkciju, rekli su nam u ovoj kući.
- Trajati i neprestano se razvijati toliko dugo nije mala stvar - ističe Ljiljana Marinković, direktorka "Kreativnog centra". - Ugostili smo na desetine hiljada čitalaca koji se raduju našim knjigama.
Zoran Hamović, direktor i glavni urednik "Klija", kaže kako je ova kuća svojim sloganom "Optimizam krepi organizam" predvidela da će i sa ovog sajma izaći vedri i radosni, ako ni zbog čeg drugog a ono zbog mnoštva dobrih knjiga i dragocenih susreta sa dragim ljudima.
- Dakle, samo Sajam knjiga i EU nemaju alternativu, o svemu ostalom možemo da razgovaramo - rezimira Hamović. 
.............
novosti.rs

Sajam je bio, a na Sajmu je bilo i ovo:

Ruski istoričar o „Načertaniju”


Konstantin Nikiforov objavio knjigu o poznatom spisu Ilije Garašanina





Gost ovogodišnjeg Sajma knjiga je i ruski istoričar Konstantin Vladimirovič Nikiforov, direktor Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka, koji se dugi niz godina bavi istorijom Srbije i Balkana. Magistrirao je na temu „Spoljašnja politika Kneževine Srbije tokom 40-ih do početka 50-ih godina 19. veka”, doktorirao na temu „Bosanska kriza i pozicija Rusije 1992–1995”. Od 2006. godine predaje na fakultetu za istoriju Moskovskog državnog univerziteta, na Katedri za istoriju Južnih i Zapadnih Slovena. Autor je više monografija među kojima su na srpski prevedene „Srbija sredinom 19. veka: početak aktivnosti na ujedinjenju srpskih zemalja”, „Između Kremlja i Republike Srpske”, „Srbija na Balkanu u 20. veku”. Jedan je od autora i glavni urednik monografije „Jugoslavija u 20. veku”. U periodu 1992-1998. pisao je govore za predsednika RF Borisa Jeljcina.
Na Sajmu knjiga u Beogradu predstavio je svoju knjigu „Načertanije Ilije Garašanina”, za koju je predgovor napisao Dušan Bataković, direktor Balkanološkog instituta SANU. Knjigu je objavio „Službeni glasnik” u prevodu Vesne Smiljanić Rangelov.
– Sadržaj moje knjige je širi budući da pojavu „Načertanija” nije moguće razumeti bez opšteg konteksta srpske spoljne politike onoga vremena, na koju su uticaj indirektno vršile i interpretacije tog programa u balkanskim i evropski prestonicama. Posredni uticaj „Načertanija” pokazao se kao bitno trajniji od neposrednog i oseća se i u današnje doba – rekao je Konstantin Nikiforov.
Prema njegovim rečima, i danas se diskutuje oko dva bitna pitanja: autorstva ovog programa i karaktera programa države koja je u njemu zamišljena. Nikiforov je podsetio da je još Dragutin Stranjaković, uporedivši „Plan” Čeha Franje Zaha i „Načertanije” pokazao da je 90 odsto teksta „Plana” bez ikakvih izmena ušlo u „Načertanije”. Garašanin je, kaže, „Plan” prilagodio realnim mogućnostima Kneževine Srbije.
– U zapadnoj literaturi u ogromnoj većini slučajeva „Načertanije” se određuje kao velikosrpski program. Međutim, sam izraz Velika Srbija ne postoji u „Načertaniju”, a analiza tog programa pokazuje da u njemu nije proklamovana ideja nacionalizma i nacionalne dominacije. Štaviše, kao jedan od glavnih principa, programom je utvrđena sloboda veroispovesti, postavljen zadatak da se usprostavi atmosfera poverenja i tolerantnosti, pre svega između Srba i bosanskih i albanskih katolika. U „Načertaniju” se ni na jednom mestu ne govori direktno o stvaranju južnoslovenske države, samo srpske. Garašanin je, ipak, na svoje južnoslovenke i balkanske susede gledao pre svega kao na saveznike, nego kao na stanovnike buduće srpske države – istakao je ruski istoričar.
Dušan Bataković smatra da knjiga Nikiforova predstavlja značajan doprinos demistrifikaciji onih jednostranih tumačenja koja su preko „Načertanija”, izvučenog iz svog vremenskog i istorijsokg konteksta, pokušavala da isključivu odgovornost za sve nevolje zapadnog Balkana svale na ideologiju „srpske agresije” i „Načertanije” kao njeno navodno osnovno idejno polazište. Dodaje da će knjiga biti od koristi domaćoj publici da kroz rusku građu i ruski pogled na istoriju Srbije bolje razume i vlastitu prošlost i da, jednovremeno, stekne jasnije uvide u učestale pokušaje drastičnog prekrajanja srpske istorije i sistematska obesmišljavanja njenih poltičkih tradicija. 


politika.rs

Receno o knjigama:

Što se naše poznanstvo s dobrim knjigama više širi, to uži postaje krug 
ljudi sa kojima nam je ugodno saobraćati.
Ludvig Fojerbah


Pouzdan znak dobre knjige jeste taj da nam se ona, što smo stariji, sve više sviđa.
Georg Lihtenberg


Nosi stari kaput i kupi novu knjigu.
Austin Phelps


Kad god dođem do nešto novca, ja kupim knjige, a ako nešto ostane, kupim hranu i odeću.
Erazmo Roterdamski


Čitaj da bi živeo.
Gustav Flober

Jeremija je bio zaljubljen u jednu vrlo visoku ženu. Svake večeri pratio ju je posle posla i stalno se nadao da će je poljubiti, ali je bio suviše stidljiv da bi je upitao. Jedne večeri skupio je hrabrost.
„Smem li da te poljubim?“ – upitao je.
Pristala je. Ali Jeremija je bio izuzetno niskog rasta, pa su pogledali naokolo ne bi našli nešto na šta bi se popeo. U blizini je bila napustena kovačnica, pa se popeo na nakovanj, koji mu je omogućio da je poljubi.
Produžili su dalje i nakon stotinak metara, Jeremija je opet upitao:
„Draga, smem li da te poljubim?“
„Ne“, odgovorila je, „dosta je bilo za večeras.“
„Zašto mi onda ranije nisi rekla, da ne teglim prokleti nakovanj!?“

Kada ljubav nosi teret, uopste ga ne primećuje

priču odabrao Vladimir Burazor

Otkriven katalog knjiga star 500 godina
Katalog knjiga “Libro de las Epitomes”, star 500 godina, koji otkriva knjige koje su već davno nestale, pronađen je u Kopenhagenu, gde je ležao 350 godina, objavio je “Njujork tajms”.

List podseća da je katalog pripadao Ernandu Kolonu, vanbračnom sinu Kristifora Kolumba, koji je nameravao da ima najveću biblioteku na svetu. To je džinovska knjiga debela više od 30 centimetara, sa više od 2000 strana.

Kolonova biblioteka, koja je imala 15.000 manuskripata, nije sačuvana u celini, već postoji samo jedna četvrtina od knjiga koje su navedene u katalogu i čuvaju se u Katedrali u Sevilji, gde se nalaze od 1552. godine, prenosi B92.net.

U katalogu nisu samo naslovi knjiga, već i njihov kratak sadržaj.

“Značaj ovog kataloga nije samo u tome da se sada zna koje su knjige bilo popularne u 16. veku. već zahvaljujući rezimeima svih knjiga u ovoj biblioteci poznat je i njihov sadržaj”, izjavio je profesor sa Kembridža Edvard Vilson Li.

Vilson Li je nedavno napisao biografiju Ernana Kolona, koji je sakupio knjige zajedno sa svojim ocem putujući širom sveta.

Prema rečima Vilsona Lija, za ovaj katalog se znalo da je postojao, ali se verovalo da je zauvek izgubljen, što se smatralo za veliki gubitak. Manuskript je pronađen u kolekciji starih knjiga Arnija Magnusona, poznatog islandskog naučnika rođenog 1663. koji je poklonio sve svoje knjige Univerzitetu Kopenhagena 1730.

Više od 3000 knjiga koje su činile Magnusonovu biblioteku su knjige na islandskom i danskom i drugim skandinavskim jezicima, a samo je 20 knjiga na španskom jeziku.

Pošto je sakupio ove knjige, Kolon je okupio tim pisaca da ih pročitaju i napišu kratke rezimee o svakoj. Oni su dugi od samo nekoliko rečenica do 30 strana, kada je reč o delima Platona i drugih antičkih filozofa.

Pošto je Kolon sakupljao sve što je bilo napisano, u biblioteci je bilo, pored naučnih i filozofskih studija, i raznih almanaha i pamfleta.

Knjige Dejvida Solomonsa – pravi izbor za čitanje tokom letnjeg raspusta
Letnji raspust je vreme kada možemo da radimo baš ono što hoćemo, a odlažemo tokom školske godine. Tada možemo da se posvetimo i avanturama književnih likova koji nisu našli svoje mesto u školskoj lektiri, a nama su posebno zanimljivi i intrigantni. Jer šta očekivati iza naslova Moj brat je superheroj ako ne avanturu, zabavu, smeh i beg od dosadne realnosti? Ili na primer kakvu priču krije roman Moja nastavnica je vanzemaljac? Moramo priznati da je ono što doživljavamo u školi često na granici nemoguće misije, a samo je korak do toga da se nađemo na putu prepunom nezamislivih avantura glavnog junaka Luka, dečaka koji nas vodi kroz čaroban svet stripa i video-igara.

Roditelji igraju važnu ulogu u razvijanju čitalačke kulture svojih najmlađih, a najvažnije što mogu da urade, kako bi podstakli dvoju decu da uzmu knjigu u ruke, jeste da nađu adekvatno štivo koje će zainteresovati, podstaći na razmišljanje i podučiti. Pri tome, ne možemo bežati od aktuelnih tema, i staviti im u ruke narativ koji je bio aktuelan pre pola veka. Upravo romani o dečaku koji spasava svet Dejvida Solomonsa, svojom aktuelnošću, laki su za čitanje i zanimljivi zbog uzbudljivog pripovedanja protkanog humorom. Da, deci su potrebne velike priče, veliki heroji koji spasavaju svet. Potreban je beg od realnosti, ali i sagledavanje realnosti kroz neki drugi ugao.

je nedavno objavila prve dve knjige serijala Dejvida Solomonsa: Moj brat je superheroj i Moja nastavnica je vanzemaljac, obe u prevodu Nikole Petakovića. Knjige su namenjene deci uzrasta od 9 do 12 godina, mada će biti zanimljive i mlađima kao i odraslima, pogotovo onim odraslima koji su stasavali na stripovima, a danas su zaluđenici za video-igre.

Sve je počelo jednog dana kada je naš glavni junak, Luk, morao da ode da piški, a njegov brat je ostao u kućici na drvetu i postao superheroj. Ali to ne bi bilo strašno za Luka da nije on taj koji obožava stripove i superheroje, i poznaje sve u vezi sa geek kulturom. Njegov san je bio da postane ono što je igrom slučaja postao njegov brat, čiji je jedini cilj bio da bude dobar đak. Započinjući priču in medias res, Solomons nam nagoveštava da nas njegovo pripovedanje neće opterećivati komplikovanim i bespotrebnim zapletima ili kontemplacijama. Kod njega je sve jednostavno, nepravda prema glavnom junaku je učinjena i on mora da se pomiri sa tim, prolazeći kroz razna iskušenja. A najveće od svih iskušenja i u prvoj i u drugoj knjizi, jeste spasavanje sveta od njegove propasti.

Moj brat je superheroj
Spominjući galeriju Marverovih superheroja, prva knjiga o avanturama dečaka Luka, u određenom smislu jeste omaž strip kulturi. To je upoznavanje sa stripom, njegovom istorijom i ulogom koju je imao u savremenom svetu. Čitajući knjigu Moj brat je superheroj, otkrivamo da nam fantastični elementi stripova govore i o realnosti, kao i o načinu da od te iste realnosti pobegnemo. Superherojski narativ opisuje nam fantaziju o moći, ali i priču o stvarima koje su relevantne za svet oko nas: kao na primer pobuna protiv zla koje vodi u totalitarni svet. Toposi strip i SF kulture, poslužili su autoru za kreiranje radnje i karakterizaciju likova.

Teme sa kojima se susrećemo su pravda, istina, ljubav, mržnja, dominacija i bogatstvo. Ova priča jeste sa jedne strane beg od realnosti, ali je i oružje za bunt, kao i suočavanje sa propuštenim prilikama. Prateći glavne junake, Luka, njegovog brata superheroja Zaka, kao i Laru i Serža, Solomons nam govori o identitetu različitih grupa, njihovoj vidljivosti u društvu i potrebi da zajedno mogu da se domognu istog cilja.

Superheroj ove knjige ima svakodnevne probleme, on ide u školu, zaljubljuje se i krhke je snage. To ga približava čitaocima i čini lako razumljivim. Ipak, čini se da će se mali čitaoci lakše identifikovati sa običnim dečakom, Lukom, koji svojim izborima i delovanjem predstavlja pravog heroja. Jer Luk, koji nema supermoći, uradiće mnogo više za spas planete od Zaka, superheroja sa različitim supermoćima koje mu omogućavaju da leti, diše pod vodom, telepatski bude u vezi sa drugima, ili poseduje radarske sposobnosti. Cela knjiga zapravo postavlja pitanje zašto su nam potrebni superheroji, šta oni donose društvu, koje su im prednosti, koje su im mane. Autor se kroz glavnog junaka preispituje otkud nekome supermoć, i kako je koristi. On postavlja i i pitanje šta ako supermoć dođe u pogrešne ruke?

Nasuprot dobrim i hrabrim junacima, Solomons je opisao i negativca, superzlikovca, željnog slave i moći, odraslog čoveka koji još uvek živi u svetu stripova i vodi striparnicu u kojoj su glavni korisnici Luk i njegov drugar Serž. Kristofer Talbot je na vrhuncu svoje moći, on vrlo dobro zna da iskoristi priču o novom heroju i unovči je, što nas navodi na trag kritike liberalnog sveta u kome je prodaja glavna pokretačka mantra svakog poslovnog poteza. Taj grozni negativac će sve učiniti kako bi na sebe preuzeo sve Zakove supermoći, bez obzira što je taj superheroj to postao sa jednim ciljem: da spase, ne jedan, nego dva univerzuma od katastrofe koja se bližila u obliku asteroida.

Odnos između dece i odraslih nije dat samo kroz prizmu upoznavanja vlasnika striparnice i njegovih korisnika, nego i kroz nepoverenje između roditelja i dece. Otac, iako veliki poštovalac stripova i Zvezdanih staza, nije poverovao u Lukovu priču o pravim superherojima i udaru asteroida. Zajedno sa Lukovom i Zakovom majkom, on prihvata kao jedine prave supermoći kreativnost, humor i strast. I likovi policajaca, predstavljeni stereotipno u svojoj prigluposti, takođe ne prihvataju mogućnost da bi svet mogla da spasi grupa klinaca od 11 godina. S druge strane, vršnjaci vrlo lako prihvataju promene i priskaču u pomoć jedni drugima. Kulturološke razlike koje postoje između Luka i njegovog najboljeg druga Serža, koji je poreklom Francuz, premošćene su njihovom posvećenošću stripovima i širenjem znanja o superherojima.

Borba između dobra i zla predstavljena u romanu, ima (očekivani) srećan kraj. Asteroid Nemezis je zaobišao zemlju zahvaljujući Zakovim supermoćima, ali i odlučnosti i rešenosti njegovog brata da organizuje sve i ostane u senci Zvezdanog Momčeta. Šireći značenje same priče o preobražaju, kakva priča o superherojima u osnovi jeste, mogli bismo govoriti o odrastanju i pronalaženju svrhe sopstvenog postojanja u svetu odraslih. Čak nam i autor na početku knjige sugeriše o promenama kroz koje će Zak da prođe, navodeći nas na trag da pubertet jeste jedan period u kome mladi ljudi, pored fizičke transformacije, otkrivaju i svoje supermoći.

Moja nastavnica je vanzemaljac
Druga knjiga serijala pod nazivom Moja nastavnica je vanzemaljac, i dalje se nadovezuje na stripovnu ikonografiju, ali u centar pažnje stavlja video-igru, čiji je glavni junak upravo Zak ili Zvezdano Momče. Solomons nas ponovo vodi na put izbavljenja, ali sada nije udar asteroida pretnja za opstanak Zemlje, nego invazija vanzemaljaca. I to, sa ciljem emitovanja rijaliti programa!
Priča se nadovezuje na prvu knjigu, likovi su isti, a događaji iz prve knjige, spominju se i u ovoj, tako da se stiče utisak o kontinuitetu. Drugari iz prethodne knjige, u ovoj osnivaju svoje udruženje i nazivaju ga SUPA – Superherojska ujedinjena patrola. Zaku se pridružuje Lara sa svojim supermoćima nemuštog jezika kojim može da komunicira sa životinjama, dok je Seržu zabranjeno druženje sa Lukom zbog lošeg uticaja. Tako se Luk, pored suočavanja sa ponovnom apokalipsom, suočava i sa potencijalnim gubitkom prijatelja.

Nakon izbegnute apokalipse u prvoj knjizi, Zvezdano Momče je postalo svetski heroj broj jedan i o njemu je napravljena video-igra koja se sastoji iz nekoliko delova. Zak je i dalje momak, običan skroman, posvećen učenju, dok Luk razvija i svoju zaokupljenost iksboksom i video-igrama u kojima je glavni lik upravo njegov brat. Uprkos zabrani koju roditelji nameću Luku kao kaznu za nedolično ponašanje u školi, on nalazi način da odigra i tu odlučujuću partiju koja će pokrenuti vanzemaljsku civilizaciju da krene u invaziju na Zemlju, i to ne zarad vode ili hrane ili nečeg od egzistencijalne važnosti, nego kako bi prenosili invaziju uživo u svom rijaliti programu.

Solomons zapravo priča o savremenim gutačima vremena. On podseća čitaoce da igranje video-igara može da bude opasno ali još opasnije od toga može biti potreba za spektaklom i rijaliti programima koji sem negativnih emocija ništa drugo ne donose publici. A vanzemaljska civilizacija je toliko naviknuta na takvu vrstu programa da traži sve ekstremnije situacije koje na kraju podrazumevaju i invaziju na druge planete.

I u tom trenutku sam shvatio pravo zlo vanzemaljaca. Sedenje ispred ekrana svaki dan možda zvuči privlačno. Moglo bi čak neko vreme da bude i zabavno, ali istina je bila da nisam želeo da provedem ceo život gledajući nečije avanture.

Pojavni oblik kakav imaju vanzemaljci preuzet je od nastavnice fizičkog koje se Luk plaši. Svemirski brod na kojem se našao, liči na školu i prepun je nastavnica isto obučenih. I sve one služe vrhovnu nastavnicu koja drži konce u svojim rukama i planira invaziju na Zemlju.

Kristofer Talbot, glavni superzločinac iz prve knjige, u romanu Moja nastavnica je vanzemaljac, postaje Lukov saveznik u planiranju odbrane Zemlje, ali samo do momenta kada ne dobije bolju ponudu od vanzemaljaca. Tada iz njega ponovo isplivava zlo, koje će se na kraju ipak ugušiti u emotivnoj sceni introspekcije, kada Talbot krene na put iskupljenja žrtvujući sebe za spas planete.

U ovom romanu značajnu ulogu pored Luka imaju i ženski likovi. Sa sestrama Larom i Klarom susreli smo se i u prvoj knjizi, ali sada ih autor ocrtava preciznije i pokazuje ih u svetlu samosvesnih oslobođenih devojaka. Mlađa sestra Lara je na kraju prvog dela dobila supermoć komunikacije sa životinjama i ona postaje Mračno Perce, heroina koja sa Zvezdanim Momčetom spasava nemoćne i u nevolji. Klara je vanzemaljcima poslužila kao model za pravljenja bota koji će onesposobiti Zaka u moćima. Ona ostaje na svemirskom brodu čekajući pomoć. Međutim kako pomoć nikako da stigne, Klara postaje žena ratnica, sama se oslobađa shvatajući sopstvenu odgovornost i moć.

Na kraju Luk je (opet) spasao svet, iako ne bi u tome uspeo da nije bilo Zaka. Ili obrnuto: Zak je spasao svet, ali ne bi u tome uspeo da nije bulo Luka. Granice između virtuelnog sveta i realnosti su ponovo uspostavljene.Glavni junak se, prolazeći kroz avanture, naučio odgovornosti, naučio da čuva tajnu, otkrio šta znači imati poverenja u nekoga kao što je on imao poverenja u Kristofera, jer svaki čovek u sebi ima pored dobrog i esenciju zla, shvatio je da je zajedništvo jedini ključ ka uspehu. Povrh svega, i pored snažne ljubomore koju je osećao prema bratu i njegovom superbiću, saznao je da Zemlju spasava obična osoba.

Solomons se u svoje dve knjige dotakao tema koje su svakako zanimljive mladima, poput spasavanja sveta, kulture stripa i video-igara, natprirodnih moći, borbe dobra i zla, ali je pričajući o svetu mašte progovorio i o propuštenim prilikama, odnosu među braćom i odraslima i decom, o prijateljstvu, ljubavi, osećaju krivice, ili teretu čuvanja tajne, osećaju odgovornosti i potrazi za identitetom.

Dejvid Solomons je scenarista i pisac. Rođen je u Glazgovu, a živi u Dorsetu sa suprugom i dvoje dece. Glavni junaci romana Moj brat je superheroj i Moja nastavnica je vanzemaljac, nose imena njegovog sina i ćerke – Luk i Lara. Njegov prvi roman za decu, Moj brat je superheroj, osvojio je 2016. godine Voterston nagradu i British Book Industry nagradu za dečju knjigu godine.

Autorka: Branislava Ilic

Roman Nine Savčić Vlasnik svega našeg objavljen je nedavno u izdanju Arhipelaga u ediciji Zlatno runo.

Junakinja romana Vlasnik svega našeg neočekivano dobija posao u tajanstvenom institutu na obodu Beograda. Ona u tom institutu postaje bibliotekarka na zameni. Odlazeći na posao, junakinja ubrzo shvata da je reč o posve neobičnoj biblioteci, da su ljudi koji rade u tom institutu povezani tajanstvenim i nerazjašnjenim vezama, a da prava priroda tog instituta njoj ostaje nedokučiva. Na tom mestu započinje košmar u kome junakinja pokušava da razluči šta je san a šta java, šta je stvarnost u kojoj živi, a šta su strahovi koji oživljavaju na temelju njenog svakodnevnog iskustva.

Vlasnik svega našeg je izvrsna i sugestivna priča o gubitku autentičnosti u svetu u kome ništa nije kao što izgleda. Čak ni knjige, čak ni biblioteke. Ulazak u sistem, oličen u ovom slučaju u institutu, jeste metafora sveta u kome živimo i u kome pokušavamo da razumemo okolnosti vlastitog života.

Čitalac romana Vlasnik svega našeg suočava se s majstorskim pripovedanjem i sa važnim pitanjima koje potresaju same osnove njegovog sveta. Ko je vlasnik svega našeg? Šta mi sve imamo? Čiji je naš svet? Gde smo mi u svom životu? To su samo neka od pitanja s kojima čitamo roman Nine Savčić.


Rođena u Beogradu, Nina Savčić je književnica, likovna umetnica, teoretičarka kulture i medija, dizajnerka i kolumnistkinja. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu na odseku Srpski jezik i književnost i na Fakultetu primenjenih umetnosti na odseku Unutrašnja arhitektura. Magistrirala Teoriju umetnosti i medija. Magistarski rad objavljen je pod nazivom Njujork u filmovima Martina Skorsezea: analiza lokalističkih situacija. U toku je rad na doktoratu o američkom sitkomu. Objavljivala priče, pesme za decu, tekstove iz oblasti filma, književnosti, jezika. Izlagala na samostalnim i kolektivnim izložbama kolaže, asamblaže, akvarele, gvaš. Radi grafički dizajn i dizajn enterijera. Od 2013. kolumnista je dnevnog lista Danas i pisac radio-drama za decu za Prvi program Radio Beograda.

Nina Savčić živi u Beogradu, a Vlasnik svega našeg je njen prvi roman.