Japanska mitologija

Хоори

[You must be registered and logged in to see this image.]

Хоори （火遠理命 или 日子穂穂手見命 Хикохоходеми) је ловио на планинама, а његов брат Ходери се бавио риболовом на морима. Једног дана они заменуше своја оруђа и Хо-ори оде да пеца, а Ходери да лови. Међутим, Хо-ори не успе ништа да ухвати, а притом и изгуби братовљеву удицу, што му Ходери не опрости. Тада, један старац помогне Хо-орију да оде у подводно краљевство и нађе удицу. Тамо он упозна прелепу кћерку Бога мора, заборави на удицу и остане у краљевству. После 3 године, најзад се сети братовљеве удице и пронађе је уз помоћ Бога мора. И Ходери му опрости. Мисли се да је Хо-ори предак царева, а Ходери предак досељеника са југа.

Ходери
Ходери је био бог који се бавио риболовом на морима, а његов брат Хоори је ловио на планинама. Једног дана они заменуше своја оруђа и Хо-ори оде да пеца, а Ходери да лови. Међутим, Хо-ори не успе ништа да ухвати, а притом и изгуби братовљеву удицу, што му Ходери не опрости. Тада, један старац помогне Хо-орију да оде у подводно краљевство и нађе удицу. Тамо он упозна прелепу кћерку Бога мора, заборави на удицу и остане у краљевству. После 3 године, најзад се сети братовљеве удице и пронађе је уз помоћ Бога мора. И Ходери му опрости. Мисли се да је Хо-ори предак царева, а Ходери предак досељеника са југа.

Изанаки

[You must be registered and logged in to see this image.]

Бог Изанаки и Богиња Изанами створили су Јапанска острва као и остале Богове. Богиња Изанами умрла је од опекотина док је рађала Бога ватре. Како је Изанаки мислио да неће моћи да издржи без жене кренуо је у подземни свет за њом. Када ју је видео она му рече: "Већ сам појела храну подземног света, те не могу ићи назад са тобом. Али кад си већ ту питаћу Бога подземног света да ли могу поћи са тобом. Само ми мораш обећати једну ствар. Не покушавај да ме погледаш док се на вратим овде." Изанаки није могао да чека и пратио ју је до дворане подземног света. Тамо је видео ужасно тело своје жене пуно црва који су гмизали по њој и Бога муње. Изанаки тада поче да бежи. Искористио је огромни камен да спречи жену која је трчала за њим да га стигне. То је сада камен који раздваја подземни свет и овај свет

Сусанох

[You must be registered and logged in to see this image.]

Због своје дивље нарави Бог Susanoh беше истеран са неба и паде на Изумо. Тамо он чу да змија са 8 глава сваке године поједе по једну девојку. Ове године жртва је требала бити Принцеза Kusinada. Susanoh се тада договори са њеним родитељима да ће је оженити ако успе да је спаси, и њени родитељи то прихвате. Пративши Сусанахове инструкције људи из села направише ограду са 8 капија, и испод сваке капије ставише канту са алкохолом. Тада, змија дође - протури 8 глава кроз 8 капија и поче да пије. Ускоро змија се напила и заспала, а тада је Сусанох сасече. Тада се Сусанох и Кусинада венчаше

Amateras
Amateras-Ohmikami (Богиња која светли на небесима) је највећи Јапански Бог. Она представља Сунце. Њен брат, бог Susanoh, био је зао према њој. Једном се толико наљутила на њега да се сакрила иза једног великог камена. Тада, на целом свету настане мрак. Други Богови потом планираше како да поврате светлост. Одржаше они онда велику журку испред камена где се Аматерас крила. И она их упита шта се дешава, а један Бог јој одговори да се нова велика Богиња појавила и да славе у њено име. Тада, она помери камен да би видела шта се дешава, а један од богова извуче је скроз и на свет опет дође светлост.

Изанами

[You must be registered and logged in to see this image.]

Бог Изанаки и Богиња Изанами створили су Јапанска острва као и остале Богове. Богиња Изанами умрла је од опекотина док је рађала Бога ватре. Како је Изанаки мислио да неће моћи да издржи без жене кренуо је у подземни свет за њом. Када ју је видео она му рече: "Већ сам појела храну подземног света, те не могу ићи назад са тобом. Али кад си већ ту питаћу Бога подземног света да ли могу поћи са тобом. Само ми мораш обећати једну ствар. Не покушавај да ме погледаш док се на вратим овде." Изанаки није могао да чека и пратио ју је до дворане подземног света. Тамо је видео ужасно тело своје жене пуно црва који су гмизали по њој и Бога муње. Изанаки тада поче да бежи. Искористио је огромни камен да спречи жену која је трчала за њим да га стигне. То је сада камен који раздваја подземни свет и овај свет.

Plutajući Svijet - japanski mit postanka

U početku Svijet nije bio ništa drugo do blatna kaljuga. Voda i zemlja bijahu izmiješani i nije bilo ničega osim goleme blatne močvare. Dakako da tu ništa nije moglo živjeti ni opstati. No, u šest nebesa, u visinama, u šest svjetova, na nizinama prebivahu bogovi, demoni i životinje. U zamagljenom nebu i u lebdećem nebu nižih nebesa prebivaše demoni. U zvjezdonosnim nebesima i u visokim, oblačnim nebesima prebivahu niža božanstva, a u nebesima najvećih visina živio je bog stvoritelj Kamui sa svojim slugama. Njegovo je carstvo bilo okruženo silnim zidinama od kovine, a kroz njih stupiti se jedino moglo kroz velika željezna vrata. Kamui je stvorio Svijet kao veliki okrugli ocean koji je počivao na kralježnici velike pastrve. Kad ova velika riba u sebe uvuče vodu, nastaje oseka, a kada je izbaci iz sebe, nastaje plima. Kad se ta riba pomakne nastaju potresi. Kamui jednog dana sasvim slučajno baci pogled na svijet u nizini koji je bi blatna kaljuža, njemu se to ne dopadne, pa odluči da nešto poduzme. Pošalje on tako pticu vodenu plisku da izvrši njegove zapovijedi i svijet dovede u red. Kad je sirota pliska stigla nad blatnu kaljužu nije znala što bi prvo uradila nad tim beskrajem blata i vode. Ipak, lepršajući krilima i gazeći blato, te ga udarajući svojim repom ptica načini prvotne otočiće suhe zemlje. Pliska još i danas neumorno udara repom po tlu. Kad je Kamui poslao Sunce da sjaji iznad novostvorenog Svijeta, vrag odluči da ga u tom naumu spriječi. Tako vrag legne u zasjedu i širom otvori usta ne bi li u njih uletjelo Sunce. No, Kamui prezre naum vraga, pa pošalje crnu vranu koja uleti u usta vraga koji počne silno kašljati i zamalo se ugušio, pa on odustane od svog nauma da proguta Sunce. Vrana je od tog trenutka neustrašiva ptica koja se opet kasnije osokolila i radila svakakve nepodopštine, pa čak je i počela krasti ljudima hranu, a to opet čini još i danas. Kad su životinje koje su živjele na nebesima vidjele kako je novi svijet lijepo mjesto one zamole Kamuia da im dopusti da se presele u taj Svijet i tamo žive. Naravno da im je Kamui to dopustio, a pored njih na tom novom Svijetu stvorio je još bića i stvari. Tako je stvorio prve ljude, Ainu, koji su imali tijela od zemlje, kosu od mišjakinje, a kralježnicu od vrbova pruta. Zbog tog vrbovog pruta ljudi još i danas kada ostare hodaju pogrbljeno. Kamui pošalje svog božanskog čovjeka Aioina među Ainue da ih poduči korisnim stvarima poput lova i kuhanja. Kad se Aioin vratio na nebeska prostranstva, nakon što je podučio Ainue korisnim stvarima, nebesima se širio strašan smrad močvara iz kojih je nastao novi svijet. Bogovi potjeraju Aioina natrag među ljude i zatraže od njega da svoju odjeću, u koju se uvukao smrad, ostavi tamo dolje među ljudima. Aioin to doista i učini, a odbačena Aioina odjeća pretvori se u prve vjeverice.

Amaterasu - božica Sunca i plavog Neba

Amaterasu je glavna božica japanske mitologije (šintoizma), a Japanci još i danas vjeruju da od Amaterasu počinje njihova carska loza i od nje vodi podrijetlo svih japanskih careva. Još i danas milijuni Japanaca početkom proljeća hrle u grad Iseu gdje se nalaze hramovi podignuti u časti Amaterasu, a Japan se još i danas rado naziva - Zemlja izlazećeg Sunca.
Sada će Vam Athumanunh napisati kako je to bilo i ostalo zapisano u mitologiji drevnog Japana. Kad je bog Izanagi postao umoran od vladanja Svijetom, on pozove svoju djecu i razdijeli im svoje Nebesko kraljevstvo na slijedeći način: Susanowo dobije sva mora i oceane, Tsukuyami pripadne noćno Nebo sa Mjesecom i svim Zvijezdama, a Amaterasu dobije Sunce i plavo Nebo. Tako Amaterasu Svijetu donosi svijetlo i toplinu i zbog nje sve na zemlji raste i cvate. Susanowo postana poradi toga strašno ljubomoran na sestru Amaterasu, pa zapjeni mora, uzburka oceane i stvori oluje koje će Svijetu ubrzo donijeti nevolje. Vjetrovi su hujali zemljom i uništavali polja i stabla, te upropaštavali ljetine. Amaterasu se strašno razljuti i uznemiri, te se skloni u pećinu iz koje ne htjede nikako izaći. Bez Amaterasina svijetla i topline Svijet postane hladan i mračan, te njime zavladaju zlo i kaos. Sve to se nimalo ne dopadne drugim bogovima, pa oni na brzinu smisle kako da Amaterasu ponovno privole da izađe iz pećine. Najprije su pored ulaza u pećinu postavili čarobno ogledalo, potom na okolno drveće objesili mnoštvo dragulja i na kraju zapalili krjesove. Naposljetku, Uzume božica plesa izvede divlji i ludi ples kojemu su se grohotno smijali svi bogovi. Amaterasu je iz pećine pitala čemu se oni tako grohotno smiju, a bogovi joj u glas odgovore: 'Pronašli smo božicu sjajniju od tebe! Sada slavimo u njezinu čast.' Naravno, božica Amaterasu nije mogla odoljeti (ženska pretjerana znatiželja dakle postoji i kod božica), pa ona proviri iz pećine, te ugleda vlastiti odraz u ogledalu, što je u prvi mah zbuni. Tu Amaterasuinu zbunjenost iskoriste ostali bogovi koji zgrabe Amaterasu za zapešća i izvuku je van iz mračne pećine. Potom brzo zatvore zauvijek pećinu da se Amatersu tu više nikada ne bi skrivala. Amaterasu ponovno zauzme svoje mjesto među bogovima na Nebu, nanovo donoseći Svijetu toliku potrebitu toplinu i svijetlo novom životu na Zemlji. Nikada više Amaterasu nije otišla.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U japanskoj mitologiji bogatoj pričama Athumanunh je pronašao jednu priču koju će Vam sada napisati. Priča govori o vremenu kada je bog Izanagi izrodio djecu svoju: božicu Sunca prekrasnu Amaterasu, boga Mjeseca Tsuki-yomi i prgavog boga oluje Susanowo. Izanagi je bio toliko sretan i ponosan na svoju djecu da im je podijelio Svijet. Božica Amaterasu vladala je Svijetlim Nebeskim poljanama, Tsuki-yoma vladao je u tajnovitim i plavetnim dvorima Noći, a Susanowo je dobio neograničenu vlast nad Oceanima.. Međutim, dok su Amaterasu i Tsuki-yomi bili zadovoljni dobivenim, Susanowo je bio toliko nezadovoljan da je svoje nezadovoljstvo iskazivao pustošeći Nebom i Zemljom. Stalno je vikao da on ne želi vladati Oceanima, već da želi vladati Carstvom Tmine Yomi. No, to je bilo nemoguće jer je ta vlast pripala božici Izanami – božici smrti i raspadanja. Tako je nezadovoljan Susanowo lutao Nebom i Zemljom, ne mareći za Oceane, izazivao nevolju i pustoš. Srdito je čupao drveće, uništavao rižišta, ljudima rušio kuće. U svojoj srdžbi izazvao je i nevolju koja pak je pogodila i same bogove na Nebu. Na Nebesima je oderao konju koži i ubacio ga je u Svetu tkaonicu gdje je Amaterasu sa svojim sluškinjama marljivo radila tkajući tkanje koje je u Svijetu i Nebesima održavalo red i poredak. Amaterasu se toliko uplašila da je užasnuta pobjegla u svoju špilju iz koje nije više htjela izaći. Cijeli Svijet, Nebo i Zemlja zauvijek su se sunovratili u vječitu Tamu. Ništa više nije moglo rasti, pa je zavladao prvobitni Kaos. Kaos se nikako nije dopadao bogovima, a najmanje Izanagiu, ocu i vladaru bogova i ljudi. Zapovijedi on tako bogovima da odmah nagovore Amaterasu da se vrati svom poslu, a Sunanowo neka primjerno kazne. Bogovi tada zapovjede pijetlima da kukuriču bez prestanka. Polovica bogova zapalilo je baklje, a druga polovica svirala je u razne glazbene instrumente. Mlada božica imena Uzume skočila je na prevrnutu bačvu i počela plesati u ritmu glazbe. Ona je tijekom plesa izvodila razne grimase i figure, pa su ostali bogovi prasnuli u grohotan smijeh od kojeg su se i Nebesa tresla. Božica Amaterasu, privučena smijehom i svirkom odškrine vrata svoje špilje: 'Što se to događa?' Željela je ona znati. Njezin brat Tsuki-yomi joj odgovori: 'Slavimo! Pronašli smo božicu ljepšu i blistaviju čak i od tebe.' Amaterasu proviri kroz vrata i ugleda svoj lik u ogledalu koji je tu postavio sam Tsuki-yomi. Dok je tako u čudu promatrala svoju vlastitu raskošnu ljepotu i divila joj se, pri tomu misleći da je to stvarno ljepše i ljupkije biće od nje, Tsuki-yomi izvuče Amaterasu iz špilje i na ulaz u špilju razvuče konop ispleten od slame: 'Dalje od tog konopa nikada više ne smiješ ići!' Zapovjedi Tsuki-yomi sestri svojoj. Tako se Amaterasu zahvaljujući smijehu, svirki i vlastitoj ljepoti natrag vratila u Svijet. Od tada Sunce više nikada nije napustilo i iznevjerilo Svijet. Što pak se Susanowa tiče, njega je stigla zaslužena kazna. Snažni muški bogovi dohvatili su ga i ošišali mu bradu te odrezali sve nokte na rukama i nogama i zauvijek ga prognali sa Svijetlih Nebeskih poljana. No, ni ta strašna kazna nije opametila Susanowa, pa on još i danas na morima i oceanima izaziva i podiže strašne oluje koje izazivaju katastrofe i mnoge nedaće kojima Susanowo iskaljuje svoju osvetu i nezadovoljstvo.

Drevna japanska mitologija naziva se shinto. Danas je budizam, kao vera, preuzeo primat, ali shinto i dalje igra veliku ulogu u japanskoj duhovnosti. Mnogi shinto običaji i ceremonije su i danas aktuelni i praktikuju se. Činjenica je da je velik broj ljudi preuzeo verovanje koje predstavlja kombinaciju budizma i shinto verovanja.


Izanagi (što na japanskom znači Onaj koji poziva) i Izanami (Ona koja poziva) predstavljaju sedmu generaciju nebeskih bogova shintu verovanja. Prema japanskoj mitologiji oni su, zajedno, stvorili japanska ostrva – Jamato.

Izanagi i Izanami su od starijih generacija božanstava nasledili specijalno koplje, zahvaljujući kojem je Izanagi, spustivši se na Zemlju, stvorio prvo ostrvo – Onogoro. Božanski par je odlučio da se venča, donese na svet nove generacije i nova ostrva na Zemlju. Takođe, odlučili su da stvore ritual, kako bi proslavili sjedinjenje u svetu zajednicu. Tokom ceremonije, Izanami je videvši Izanagija uzviknula, puna oduševljenja. Izanagi je uzvratio svoje oduševljenje, ali je podsetio Izanami da žena nikada ne bi trebalo da govori prva u ovakvim prilikama.

Plod njihovog prvog vođenja ljubavi bilo je deformisano dete, koje je imalo oblik pijavice. Izanagi i Izanami su se, zabrinuti, vratili na nebo, kako bi otkrili šta je uzrok ovom deformitetu. Saznali su da je Izanamin nastup na venčanju ukaljao njihov brak. Stoga je par morao da ponovi ceremoniju, pri čemu je Izanami morala da se suzdrži od priče, dok joj se ne da reč.


Sledeći pokušaj njihovog spajanja rezultirao je stvaranjem osam najvećih ostrva koja čine Japan. Izanagi i Izanami su kasnije stvorili božanstva mora, vetra, planina, reka, drveća i pirinča.

Nedugo zatim rođen je bog vatre, Kagutsuchi, ali to rođenje je imalo kobne posledice. Tokom porođaja, Izanami je pretrpela strašne opekotine i pala na zemlju. Nakon njene smrti, mnogi drugi bogovi su rođeni, uključujući i boginje zemlje i vode. Od suza, koje je Izanagi prolio oplakujući svoju ljubav, nastala su mnoga božanstva, a u nastupu besa Izanagi je Kagutuchija raskomadao mačem. Od preostalih delova nastali su novi bogovi, a od rasprskane krvi nastale su zvezde koje formiraju Mlečni put.

Izanagi je želeo da vrati svoju ljubav, Izanami, pa ju je pratio do Yomi, koji predstavlja japanski podzemni svet. Našavši je u mraku, Izanagi ju je preklinjao da se vrati. Ona je odbila, objasnivši mu da je pojela začaranu mračnu hranu Yomi-a i da stoga ne može da se vrati u svet živih. Pa ipak, kasnije, kada je Izanami legla da spava, Izanagi je upalio baklju kako bi mogao da je vidi. Video je samo raspadnuto telo svoje supruge. Prizor ga je toliko šokirao da je ispustio baklju i počeo da beži. Probuđena Izanami je pokušala da ga zaustavi, ali je Izanagi stenama napravio pregradu između sveta živih i mrtvih. Objavio je da želi da se razvede od svoje žene, ali mu je ona pripretila cenom života 1.000 ljudi svakoga dana, ukoliko se razvede od nje. Međutim, njene pretnje ga nisu naterale da se predomisli, već joj je odgovorio da će svakog dana stvoriti još 1.500 novih života.

Tako je svet spoznao smrt, ali je Izanagijevo stvaranje novih 1.500 života omogućilo rast čovečanstva, obzirom na to da je on stvarao mnogo više života nego što je ona mogla da oduzme.

Videvši trag podzemlja na svojoj koži, Izanagi se sunovratio u reku, želevši da se očisti. Međutim, dok se kupao, od njegovog levog oka je nastala boginja Amaterasu, od desnog bog Tsukiyomi, a od nosa bog Susano.


Amaterasu je boginja sunca u shinto religiji. Prema shintu verovanju, Amaterasu je, pre oko 3.000 godina, poslala svog unuka Jimmu na Zemlju, da bude prvi japanski imperator, na taj način započinjući vladavinu božanskih imperatora. Izanagi je boginji Amaterasu predao vladavinu nad nebom, poklonivši joj svoju svetu ogrlicu. Kasnije, tokom borbe sa svojim bratom, bogom Susano, Amaterasu je rodila troje naslednika.

Tokom te borbe, Amaterasu nije želela da prizna poraz. To je nagnalo Susanoa da ispolji svoju žestoku mržnju na nebesima i Zemlji. Da bi se sakrila od svog nemilosrdnog brata, Amaterasu je pobegla u pećinu, izazivajući na taj način potpuni mrak na teritoriji celog Japana. Njeno odsustvo, a samim tim i nedostatak svetla, doveo je do prestravljenosti stanovnika Zemlje. Obzirom na to da je žetva bila loša i da su ljudi patili, bogovi su shvatili da moraju da vrate Amaterasu na njeno mesto na nebu. Tražili su pomoć nekoliko božanstava, izvodili rituale i žrtvovanja pred pećinom boginje Amaterasu. A pre svega toga, smislivši dovitljiv plan, na drvo ispred pećine okačili su ogledalo.

Kada je čula komešanje, Amatersu je provirila i upitala bogove zašto se raduju. Odgovorili su joj da su našli novu gospodaricu koja će biti zamena za boginju sunca. Kada je to čula, Amaterasu je zainteresovano izvirila iz svoje pećine. Kako je izašla, videla je sopstveni odraz u ogledalu, koji joj je privukao pažnju. Obzirom na to da nikada nije videla svoj odraz, Amaterasu je bila uverena da gleda svoju fascinantnu zamenu. Zakoračivši da je pobliže pogleda, put joj je presekao jedan od bogova, dok je drugi blokirao ulaz u pećinu. Njeno prisustvo, osvetlilo je polja i vratilo život Japanu.


Tsukiyomi je shintu božanstvo – vladar noćnog neba i meseca. Njega je stvorio Izanagi i predodredio mu da nebo deli sa svojom sestrom Amaterasu, boginjom sunca. Tsukiyomi je bio Izanagijevo drugo, od troje naslednika. Tsukiyomi je, popevši se jednom božanskim stepenicama, nastavio da živi na nebu sa svojom sestrom Amaterasu. On je bog poznat i pod imenom Takamagahara.

Tsukiyomi je, ubivši boginju hrane, Uke Mochi, izuzetno naljutio svoju sestru Amaterasu. Amaterasu je poslala Tsukiyomija da je predstavlja na gozbi koju je organizovala boginja Uke Mochi. Da bi stvorila hranu, ona se pretvorila u okean i ispljunula ribu. Zatim se pretvorila u šumu, a iz njenog anusa je izašao prilog u obliku neljuštenog pirinča. Zaprepašćen prizorom i zgađen samom idejom da je, iako je izgledala izuzetno ukusno, ta hrana napravljena na odvratan način, Tsukiyomi ju je ubio. Saznavši uzrok Ukinog ubistva, Amaterasu je bila toliko ljuta da se zauvek odselila na drugi kraj neba. Zbog toga dan i noć nikada nisu u isto vreme na jednom mestu.

Japanska mitologija – Kigi (Kojiki i Nihongi)

[You must be registered and logged in to see this image.]


U Japanu je od najranijih vremena mitologija bila u službi vladajućih klasa koje su sastavljale i mijenjale tradicionalne mitove s ciljem da sebi osiguraju položaj. Tako su Japanci dugo vjerovali da su carevi božanstvena bića po svojoj sposobnosti arahitogami (oličenje boga). Tako je za vrijeme vladavine Meiji (1868. – 1612.) mitologija uporabljena za jačanje carske vlasti (Šintou).Tako su mitologija (religija) i politika postale u Japanu jedno te isto, a tijekom 1930. mitologija će postati duhovno opravdanje za japansku nacionalističku i militarističku politiku, a takovo stanje promijenit će se tek nakon Drugog Svjetskog rata. Naime, japanski car je 1. siječnja 1946. službeno porekao da ja bog i istaknuo da nije povezan s narodom na mitski način. Time je i Šinto prestao biti državna religija, a japanska mitologija napokon gubi svoju političku ulogu i vraća se svom izvornom duhu. Glavnina mitološke građe Japana nalazi se u dvije knjige (Kojiki i Nihongi) koje se zajednički nazivaju Kigi. Sve te drevne zapise i kronike dao je prikupiti i zapisati car Tenmu. Japanske carske kuće voljele su tvrditi da potječu od Amaterasu – božice Sunca. Japanski profesionalni pripovjedači (kazivači) mitologije nazivaju se – Kataribe, a japanski seoski starci prenosili su usmene predaje o lokalnim božanstvima, precima i herojskim junacima, te razne priče o lokalnim vjerskim svetkovinama i ostalim ljudskim, ali i prirodnim pojavama. Upravo ti mitovi i mitska kazivanja kasnije su zabilježeni u Fudoki i Noritu, te u Kogoshui (povijest Inba svećenički klan koji je upravljao Šintoom). Glavna mitološka kazivanja potječu iz geografskog područja Japana imena Takamagahara (Yamato mitovi), (Izumo mitovi) i (Tsukushi mitovi). Japanski naziv za boga je Kami, ali taj naziv istodobno opisuje i nešto što pobuđuje strah, te posjeduje nadnaravnu moć i ljepotu. Tako se u japanskoj mitologiji Kami vrlo često naziva neka planina, rijeka, drveće, stijene, životinje, ali i ljudi, pa otuda mnoštvo božanstava, duhova i predmeta koji su se štovali kroz japansku historiju.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Onda kada je na Nebu devet Sunaca

[You must be registered and logged in to see this image.]

Drevna kineska mitološka predaja kazuje i o onim zloslutnim vremenima kada se na Nebu pojavi devet Sunaca. Bilo je to u doba petoga cara Shuna, (u mitologiji on nadzire poplave uz pomoć Yua koji će ga kasnije i naslijediti na prijestolju), odnosno, u doba kada je Shun oduzimao prijestolje Yaou četvrtom caru (onaj koji je usmjerio vjetrove uz pomoć mitskog streličara (lukostrijelca) Yia). Naime, na Nebu se iznenada pojavilo deset Sunaca (devet ih je previše, pa je na Zemlji zaprijetila katastrofa suše), pa je car Yao podario mitski luk streličaru Yiu. Yi je pogodio devet Sunaca strijelama i ona su pala na Zemlju, pa je tako na nebu ostalo samo jedno koje tamo i mora biti. Ovdje se mitološko kazivanje odjednom toliko usložava i zapetljava da ga je izuzetno teško pratiti. Yiu zapne za oko djeva Heng-o koja živi na Mjesecu u obličju besmrtne žabe. Ona je Yiu ukrala napitak besmrtnosti kojeg je on dobio od druge djeve vladarice Zapada (Zapadnog raja) imena Hsi Wang Mu. Međutim postoji još ranija mitološka predaja ove priče po kojoj umjesto žabe na Mjesecu živi zec. Nadalje, Sunce simbolizira vatru i time predstavlja jang, a Mjesec koji simbolizira vodu predstavlja jin, a oboje su potomci cara Shuna. Na Suncu oduvijek živi gavran, a kada je Yi oborio devet Sunaca gavrani su dospjeli i na Zemlju. Kada je Yi uveo red među nemirne vjetrove on je za održavanje reda među vjetrovima odredio Fei Liena, grofa vjetrova, koji se u mitologiji dovodi u svezu sa sušom i poplavom, (U Kini vjetrovi doista još i danas mogu isušiti tlo i tada strada vegetacija), no, ti isti vjetrovi mogu donijeti i kišne oblake koji opet mogu izazvati poplave. Tako opet jedna drevna mitološka priča kazuje o tomu kako se jednom Fei Lien pobunio protiv Huang Tija (žutoga cara) i u toj pobuni izazvao velike poplave od kojih još i danas strahuje cijela Kina. Opet je mitski streličar Yi riješio stvar i pogodio neposlušnog Fei Liea i prisilio ga da se napokon smiri. U kineskoj mitologiji kiše nadgleda Gospodar kiše koji nosi oklop od žutih metalnih pločica te crveni i žuti ukras na glavi, a živi na dalekom Zapadu, na obroncima planine K'un Lun. Prema mitološkom kazivanju priče on je kišu lijevao iz kante za zalijevanje, a po drugoj priči on je mačem rasprskavao vodu iz lonca kojeg je držao u lijevoj ruci. Drugo božanstvo ljudskog obličja bio je Ho Po, riječni grof, a on je moć stekao bacivši se u rijeku s kamenom oko vrata, te preživio magijskom pomoći samoubojstvo utapljanjem.

Nastanak Smrti

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kako je Izanaki mislio da neće moći da izdrži bez žene krenuo je u podzemni svet za njom. Kada ju je video ona mu reče: "Već sam pojela hranu podzemnog sveta, te ne mogu ići nazad sa tobom. Ali kad si već tu pitaću Boga podzemnog sveta da li mogu poći sa tobom. Samo mi moraš obećati jednu stvar. Ne pokušavaj da me pogledaš dok se na vratim ovde." Izanaki nije mogao da čeka i pratio ju je do dvorane podzemnog sveta. Tamo je video trulo telo svoje žene puno crva koji su gmizali po njoj. Izanaki tada poče da beži od nje. Iskoristio je ogromni kamen da spreči ženu koja je trčala za njim da ga stigne. To je sada kamen koji razdvaja podzemni svet i ovaj svet. Izanaki mu je povikala da je pusti da izađe ili će svakog dana ubijati po 1000 ljudi. Izanami je nije pustio već je rekao da ce on dati život za njih 1500 - i tako je nastala smrt.

Majmun i kamena ljudožderka – priča iz Mani bka'bum

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kako Sakyamuni nije obratio 'Zemlju snijega' (Tibet), Buddha Amitabha je tu misionarsku zadaću povjerio Bodhisattvi Avalokitesvari (Avalokitešvara). Avalokitesvari sjedne na vrh planine Potala i pogleda na zemlju koju je trebao obratiti. Stanovnici te zemlje bili su neuki i slijedili su opaki put. Avalokitesvari pošalje zraku svijetlosti s dlana svoje ruke i iz nje se pojavi majmun (prema jednoj drugoj verziji sam Avalokitesvari pretvorio se u majmuna). Avalokitesvari je uveo majmuna u Učenje i potom ga je poslao u 'Zemlju snijega' gdje je trebao meditirati. 'Zemlja snijega' bila je tada podijeljena na devet oblasti: gornje tri oblasti nastanjivali su slonovi i jeleni, srednje tri oblasti nastanjivali su kamena ljudožderka i majmuni, a donje tri pak ljudožderi. U to doba ljudi još nisu postojali. Udubljenu u meditaciju majmunu se približila kamena ljudožderka preobličena u ženku majmuna, ali se on nije obazirao na nju. Potom se kamena ljudožderka preobliči u prekrasnu mladu ženu i zatraži od majmuna da mu bude supružnica. No, majmun je glatko odbije, a kamena ljudožderka pobjesni i zaprijeti da će, ukoliko ne pristane, pozvati ljudoždere da pojedu sva stvorenja ostalih oblasti. Nagovorit će ljudožderke da porode mnoštvo svoje djece i tada će ljudožderi zavladati svekolikim poznatim Svijetom. Majmun je bio zbunjen i zabrinut, pa je pošao po savjet k Avalokitesvari. Avalokitesvari mu savjetuje da će biti najbolje da pristane na zahtjev kamene ljudožderke, pa će s njim ona izroditi ljudske potomke na koje će se onda moći proširiti Učenje. majmun posluša savjet Avalokitesvari i nakon devet mjeseci kamena ljudožderka porodi devet sinova. Tijelo im je bilo pokriveno čekinjama i imali su rep kao otac, a po majci su dobili crveno lice i žudjeli su za mesom i krvlju. Kada su sinovi zatražili hranu, otac majmun odvede ih u Paunovu šumu gdje su obitavali i drugi majmuni, pa ih tamo ostavi. Nakon godinu dana majmun se vrati i primijeti da se broj majmuna povećao, no, to više nisu bili majmuni, a nisu još bili ni ljudi. Ta su bića ljeti trpjela vrućine i kiše, a zimi hladnoću i snijeg. Otac majmun dobro ih nahrani, ali nakon što su pojeli obrok stanu se redom žaliti da ih boli trbuh. Otac majmun ožalošćen opet krene po savjet Avalokitesvari. Avalokitesvari utješi majmuna kazavši mu da su njegovi potomci postali ljudi i da su spremni na obraćenje i Učenje. Avalokitesvari dade majmunu sedam vrsti žitarica, dragocjeni prah i vrijedne minerale koje on odnese svojim potomcima, te ih poduči kako obrađivati zemlju i pribaviti hranu.

Osmorepi zmaj

Nakon što je prognan s Neba, Susanowo je oti[ao u provinciju Izumo gde je naišao na stari bračni par s devojkom. Starci su plakali jer su morali žrtvovati devojku, Kushinadahime, osmorepom zmaju koji je dolazio svake godine kako bi pojeo po jednu devojku. Do sad je to učinio s već sedam Kushinadinih starijih sestara.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zmaj je imao crvene oči i osam repova, na telu su mu rasli čempresi i mahovina i bio je toliko veliki da se protezao preko osam dolina i planinskih vrhova!

Susanowo naravno, obeća da će spasiti devojku, pod uslovom da se posle oženi njome. Kad su saznali s kim razgovaraju, starica i starac, naravno, pristanu. Susanowo pretvori devojku u češalj koji zatakne u svoju pletenicu, a starcima zapovedi da naprave sake i njime napune osam bačvi.
Kad je zmaj stigao i ugledao bačve, uronio je svakom glavom u jednu od njih, napio se i zaspao. Susanowo tada izvuče mač i ubije zmaja. Kad je sekao jedan od repova, oštrica njegovog mača se malo oštetila. Iznenađen, on zabode još dublje i naiđe na drugi mač. Misleći da je to božanski mač, pokloni ga svojoj sestri, boginji Amaterasu.

Susanowo se zatim venčao s Kushinadom i postao praotac vladarske porodice te provincije. Učinio je puno dobrih dela u Izumu, a njegovi su potomci božanstva reka, žitarica, drveća i groma.

Najznačajniji bog među njegovim potomcima jest Okuninushino mikoto, o kojem takođe postoje mnoge pripovetke.

Pustolovine Okuninushija


Okuninushi je imao čak osamdesetoricu braće koji su se hteli oženiti prekrasnom princezom Yagamihime! Uputili su se prema njenoj kući u mestu Inaba i još su prisilili sirotog Okuninushija da im nosi prtljag i ponašali se prema njemu kao prema slugi.

Kako je teglio težak teret, zaostajao je za ostalima. Njegova braća sretoše bolesnog zeca bez imalo dlake i zlobno mu preporuče lek koji mu je desetostruko pogoršao stanje (iako ne znam kako mu je moglo još biti 10 x gore bez dlake!). Okuninushi tad naiđe na nesrećnog zeca i on mu ispriča kako su mu krokodili ogulili kožu, a Okuninushijeva braća se opako poigrala s njim. On se sažali nad gorkom zečevom sudbinom i dade mu pravi lek koji ga je potpuno izlečio.
Zec mu tada reče kako će princeza odabrati upravo njega, a ne nekoga od njegove braće.

Gotovo istovremeno, Yagamihime izgovarala je svojim proscima sudbonosne reči:"Neću uzeti vaše darove. Izabrat ću Okuninushija za svog supruga."

Okuninushijeva braća se, svakako, razljute i skuju plan kako će ga ubiti. Kad su stigli na planinu, rekoše mu da uhvati divljeg crvenog vepra kojeg će oni poterati niz strminu prema njemu, a niz planinu su pustili crvenu užarenu stenu. Okuninushi je uhvati i smrtno se opeče.

Tad njegova majka ode na Nebo kako bi se zauzela kod Kamimusubinokami, jednoga od Izdvojenih nebeskih božanstava, koji tada pošalje poslanike da ožive Okuninushija.

Kad su ga braća videla opet živog, zgnječe ga velikim stablom. Njegova majka opet ga oživi i predloži mu da poseti Susanowoa u zemlji Yomi. On ode u njegovu palatu, a tamo mu dobrodošlicu poželi velika božanska kći, princeza Suseribime. Gledali su se očarani jedno drugim, a onda su se sjedinili. Susanowo tad odluči iskušati Okuninushijevu hrabrost i mudrost.

Najpre ga gurne u sobu punu zmija, a sledeće noći smesti ga u sobu punu stonoga i pčela. Uz pomoć princeze, Okuninushi provede obe noći nepovređen. Tada mu je zapoveđeno da donese strelu koju je Susanowo snažno odapeo u ravnicu, no kad ju je krenuo tražiti, Susanowo zapali travu. Okuninushija spasi miš koji mu je doneo i traženu strelu.

Kad se vratio sa strelom, Susanowo bio je zadovoljan i krene na spavanje. Okuninushi tada veže pramenove njegove kose za plafon, zapečati vrata velikom stenom i pobegne s princezom na leđima. Susano se probudio no puno vremena mu je trebalo dok je odvezao kosu. Progonio je begunce sve do granice između Yomija i ovog sveta. S granice je povikao za Okuninushijem :"Postani Okuninushinomikoto (veliki poglavar zemlje) i učini moju voljenu kćer svojom prvom ženom!"

Okuninushi zaista pokori svoju braću, a Suseribime postade mu žena. Yagamihime bila je jedna od njegovih ostalih žena, a imao ih je puno.

Shinigamiji su japanska mitološka bica, koja u Evropi i Americi bivaju pogrešno protumačeni kao nakazni polubogovi koji nastoje odvoditi ljude u Yominokum (podzemni svet mrtvih). Oni su u stvari čuvari osoba koje su nakon smrti vraćene natrag na Zemlju, obično zato jer nije bilo njihovo vreme. U Japanu se veruje da osoba koja je doživela iskustvo bliske smrti nakon tog događaja dobija neku moć iznad ljudskog shvatanja, a dužnost shinigamija jeste da pomogne odabranoj osobi da tu moć upotrebi u prave svrhe.

Japanska mitologija je preteča šintoizma, religije Japana koja je do Drugog svjetskog rata bila službena japanska religija. Štuje se osam tisuća božanstava. Bogovi se zovu kamiji. Gotovo svi imaju ljudski lik, duhovi su prirode, te svaki predstavlja jednu silu. Sveta je planina Fuji. Gotovo sve planine imaju svoje bogove. Zbirke mitova su skupljene u zapisu zvanom Sjećanje drevnih stvari ili Kojiki. Ti su mitovi zapisani tijekom dolaska budizma u Japan. Japanci su svog cara dugo vremena smatrali bogom.

Piše: Amar Tufo
Autorski rad,
3. Novembar, 2016

U Japanskoj mitologiji, bogovi (kami) se rađaju iz dijelova drugih bogova, bilo očiju, nosa, uriniranjem ili iz krvi bogova koji veoma često dolaze u otvoren sukob. U osnovi, oni su veoma slični bogovima Grčkih mitova ili bogovima Nordijske mitologije. Kada malo bolje upoznate svijet Šinto Japanske mitologije, vidite da su to braća i sestre koje se međusobno udaju i žene. Iako takvo ponašanje danas nije prisutno unutar Japanskih zajednica, neke stvari i dalje prate daleko konzervativno društvo Japana. Veoma često se Japanci prikazuju kao velike radiše koji i dalje striktno prate Bušido kodeks koji diktira striktna pravila života gdje neuspjehu nema mjesta. Ali u suštini stvaranje svijeta i postanak ljudske rase nema velikih razlika kako u Japanskom mitu o Izanagiju i Izanamiju pa tako niti u Grčkoj i Nordijskoj verzij priče o Postanku. Na Izanamija i Izanagija se stoga treba gledati kao dva božanstva koja su dobila složen zadatak da stvore svijet kojeg će naseliti ljudi i druga bića koja će tako živjeti u miru i harmoniji. Da ne dužim, pogledajmo kako cijela priča izgleda.
Izanagi i Izanami stvaraju svijet

Japanska mitologija kaže da su u najstarija vremena dva božanstva Izanagi i Izanami stvorila Japan i njegovih osam otoka: Awayi, Iyo (kasnije Šikoku), Oki, Tsukushi (kasnije Kjušu), Iki, Tsushima, Sado i Yamato (kasnije Honšu). Prema mitu, Izanagi i Izanami su isprva stvorili sve ostale bogove, bogove metala, vatre, metalurgije, mora, jezera, okeana, planina i tako redom. No, dok je rađala boga Vatre po imenu Kagutshuchija (Kagucučija), Izanami umre na porođaju. Izanagi pade u veliku tugu i očaj za svojom voljenom ženom te on uze svoj mać te ubi svoga novorođenog sina. Po smrti Kagucučija od njegove krvi potekoše ostali bogovi vatre, vulkana i potresa.

Ne mogavši podnijeti tugu za svojom voljenom ženom, Izanagi pođe u podzemni svijet Yomitsukuni (Jomicukuni) da potraži svoju voljenu Izanami te ju vrati na gornji svijet. Pošto ju je pronašao na ulazu u podzemni svijet obavijenu tamom, on reće: "Oh, moja draga voljena ženo, nismo završili stvaranje zemlje, moraš se vratiti nazad!". Ona se udalji te upozori Izanagija da ju ne gleda. Izanami zatim pođe bogu podzemlja Yomiju (Jomi) kako bi od njega zatražila dozvolu da se vrati na gornji svijet i sa svojim mužem dovrši stvaranje svijeta. Ali, Izanami nije mogla natrag jer je već kušala voče podzemlja.

Slika1: Izanagi i Izanami biraju naginatom otok gdje će naseliti narod Japana

Dok je Izanami bila kod gospodara podzemlja, Izanami nije mogao podnjeti njeno odsustvo niti odoljeti čežnji za svojom voljenom ženom te on pođe za njom. On zatim uđe u jednu mračnu prostoriju u kojoj se nalazila Izanami, upali baklju te se prestravi kada vidje kako je Izanami postala truli kostur pun crva. Izanagi je bio toliko preplašen da on ubrzo pobježe ali ga Izanami potjera te ona za njim posla Jomijeve vještice kojeg su ga tjerale do izlaza iz podzemlja. Izanagi baci vinovu lozu na kojoj se nalazilo grožđe te se vještice zaustaviše i počeše jesti. Vidjevši da su mu vještice i dalje za petama, Izanagi se obrati bogovima munje koji ga spasiše i vratiše na gornji svijet.



Slika2: Izanami, gospodarica podzemlja

No, ubrzo za njim dođe i Izanami koja je želila da Izanagi bude s njom u podzemlju a ne na gornjem svijetu. Shvativši da njegova voljena Izanami pripada podzemlju, Izanagi se od nje razvede a u velikom bijesu Izanami se zakle da će ubiti svakoga dana 1000 ljudi a Izanagi da će svakoga dana stvoriti isto toliko ljudi na Zemlji kako bi nadoknadio gubitak i obnovi ljudsku populaciju. Tako se Izanami pomiri sa činjenicom da ne može natrag te ona posta gospodarica podzemlja i svijeta mrtvih. Tako na kraju mir i harmonija konačno zavladaše te se ljudska populacija raširi Japanom i njegovim otocima.



Slika3: Izanagi maše svojom božanskom naginatom po imenu (Amenonuhoko) kako bi stvorio otoke Japana




Slika4: Vjenčane stijene u Ise zaljevu, Futamigaura gdje su po vjerovanju Izanagi i Izanami se vjenčali

Kratak komentar:

Mit o Izanagi i Izanami i njihovom stvaranju Japana ima velike sličnosti sa drugim kulturama u svijetu i njihovom mitu o postanku. Tako doznajemo iz Nordijske mitologije kako je svijet nastao po smrti diva Ymira kojeg je odgojila božanska krava Audhumla (norse-mythology.org/tales/norse-creation-myth). Kako mit kaže, Odin je ubio Ymira te od njegovog tijela stvorio cio svijet kasnije Midgard (srednje Zemlja) i Asgard (prebivalište bogova Nordijske mitologije). Iako Japanska verzija postanka u mitu Izanagi i Izanami ne pominje imena prvih ljudi koji su zakoračili na njegovo tlo, to međutim pominje Nordijski mit o postanku gdje se kaže kako su bogovi stvorili prvo dvoje ljudi po imenu Ask i Embla koji su imali zadatak naseliti Midgard i proširiti ljudsku populaciju (norse-mythology.org/tales/norse-creation-myth).

S druge strane, Kineska verzija mita o postanku pominje diva po imenu Panku ili Pangu koji se rodio iz božanskog jajeta. Kako priča kaže, Pangu je svakog dana rastao viši i viši i tako punih 18 000 godina nakon ćega Pangu umire. Njegovi udovi postaše planine, njegova krv rijeke, njegov zadah vjetar, njegov glas munja. A oči njegove sunce i mjesec i na posljetku od njegove kose postaše ljudi (http://www.crystalinks.com/chinacreation.html).

Na kraju valja još dodati kako Izanagijev silazak u podzemni svijet za njegovom voljenom Izanami je sličan grčkom mitu Orfejevog silaska u Had za njegovom Euridikom. Kako priča kaže, Euridiku je jednog dana požudno napao Apolonov sin Aristaj te tako dok je bježala od njega, Euridika je nagazila na zmiju koja ju je ujela i tako je i umrla. Shrvan tugom za Euridikom, Orfej odlazi u Had kako bi ju vratio natrag(Grevs 1997: 97,c). Kako mit kaže, Orfej je dobio pravo da izvede Euridiku na gornji svijet pod uslovom da se ne okrene za njom ni pod kojim slučajem u suprotnom će ju izgubiti. Ne mogavši izdržati tugu za Euridikom, Orfej se okrenu i tako ju izgubi zauvijek. Na kraju su ga se dočepale Dionisove Majnade u Trakiji koje su ga raskomadale na komade (Grevs, 1997: 97, 7).

Amaterasu – božica Sunca i plavog Neba
Amaterasu je glavna božica japanske mitologije (šintoizma), a Japanci još i danas vjeruju da od Amaterasu počinje njihova carska loza i od nje vodi podrijetlo svih japanskih careva. Još i danas milijuni Japanaca početkom proljeća hrle u grad Iseu gdje se nalaze hramovi podignuti u časti Amaterasu, a Japan se još i danas rado naziva – Zemlja izlazećeg Sunca.

Sada će Vam Athumanunh napisati kako je to bilo i ostalo zapisano u mitologiji drevnog Japana. Kad je bog Izanagi postao umoran od vladanja Svijetom, on pozove svoju djecu i razdijeli im svoje Nebesko kraljevstvo na slijedeći način: Susanowo dobije sva mora i oceane, Tsukuyami pripadne noćno Nebo sa Mjesecom i svim Zvijezdama, a Amaterasu dobije Sunce i plavo Nebo. Tako Amaterasu Svijetu donosi svijetlo i toplinu i zbog nje sve na zemlji raste i cvate. Susanowo postana poradi toga strašno ljubomoran na sestru Amaterasu, pa zapjeni mora, uzburka oceane i stvori oluje koje će Svijetu ubrzo donijeti nevolje. Vjetrovi su hujali zemljom i uništavali polja i stabla, te upropaštavali ljetine. Amaterasu se strašno razljuti i uznemiri, te se skloni u pećinu iz koje ne htjede nikako izaći. Bez Amaterasina svijetla i topline Svijet postane hladan i mračan, te njime zavladaju zlo i kaos. Sve to se nimalo ne dopadne drugim bogovima, pa oni na brzinu smisle kako da Amaterasu ponovno privole da izađe iz pećine. Najprije su pored ulaza u pećinu postavili čarobno ogledalo, potom na okolno drveće objesili mnoštvo dragulja i na kraju zapalili krjesove. Naposljetku, Uzume božica plesa izvede divlji i ludi ples kojemu su se grohotno smijali svi bogovi. Amaterasu je iz pećine pitala čemu se oni tako grohotno smiju, a bogovi joj u glas odgovore: 'Pronašli smo božicu sjajniju od tebe! Sada slavimo u njezinu čast.' Naravno, božica Amaterasu nije mogla odoljeti (ženska pretjerana znatiželja dakle postoji i kod božica), pa ona proviri iz pećine, te ugleda vlastiti odraz u ogledalu, što je u prvi mah zbuni. Tu Amaterasuinu zbunjenost iskoriste ostali bogovi koji zgrabe Amaterasu za zapešća i izvuku je van iz mračne pećine. Potom brzo zatvore zauvijek pećinu da se Amatersu tu više nikada ne bi skrivala. Amaterasu ponovno zauzme svoje mjesto među bogovima na Nebu, nanovo donoseći Svijetu toliku potrebitu toplinu i svijetlo novom životu na Zemlji. Nikada više Amaterasu nije otišla.