Gramofonske ploče

Gramofonske ploče


Izvor: net

Ploče

Teško je nekome ko nikad nije pustio ploču u gramofonu, ko zna samo za pročišćeni kompjuterski zvuk, objasniti kakvu čar slušanja pruža ploča. Ploča, međutim, nije samo sredstvo na kojem je snimljena nekakva muzika, ona je bila izraz jedne generacije. Danas nije lako pronaći dobro očuvanu i neoštećenu ploču, posebnu onu iz tridesetih, pa se takve smatraju najvrednijima. Osim njih, na vrednosti dobijaju i rariteti, posebno singlice izdane u vrlo malim tiražima. U grupu kolekcionara ploča stavićemo i modernu verziju, kolekcionare CD-a, a njima su bliski i skupljači knjiga. Iako će ljubitelji ploča i muzike preslušati svaki album koji imaju, postoje oni ljudi koji knjige skupljaju samo zato da ih imaju, većinu nisu preslušali (pročitali), ali zadovoljno se mogu pohvaliti određenom edicijom, opusom određenog autora i sličnoga.

Kolekcionari daju bogatstvo za ove ploče…

Izvor: Glas.ba





Britanska web stranica LoveAntiques objavila je vrijednost najskupocjenijih gramofonskih ploča u privatnim kolekcijama i po njima primjerak ”Bijelog albuma” Beatlesa je postigao najveću cijenu – blizu milion dolara.

Poznato je da je stranica Discogs najveća svjetska baza i internetski market za prodaju i kupovinu muzičkih izdanja u svim formatima. Trenutno u ponudi ima skoro 23 miliona ploča i 7,5 miliona CD-ova, a vrijednost izdanja koja se nude iznosi 16 miliona eura plus 8 miliona dolara. Tu se svakodnevno obavlja ogromni promet, u kupoprodajama od jednog do nekoliko hiljada eura ili dolara.

No, posebno skupa izdanja pojavljuju se uglavnom na posebnim aukcijama, pa je zabilježeno da je LP ”The Beatles” (White Album), kojeg je posjedovao njihov bubnjar Ringo Starr, prošle godine prodan za 910.000 dolara.

Top 5 najvrjednijih ploča:
1. The Beatles – “The Beatles” (White Album) – 730,876 funti
2. The Quarrymen – “That”ll Be The Day/In Spite Of All The Danger” – 100,000 funti
3. The Beatles – “Love Me Do” – 80,500 funti
4. Jean Michel Jarre – “Music For Supermarkets” – 10,000 – 30,000 funti
5. Frank Wilson – “Do I Love You (Indeed I Do)” – 25,000 funti

Na popisu skupih izdanja (čiju vrijednost povećavaju autogrami izvođača, ponekada greška u izdanju ili rijetka serija) još su Sex Pistols (“God Save The Queen”), Billy Nicholls (“Would You Believe”), The Beatles (“Please Please Me”), Robert Johnson (“Kind Hearted Woman Blues”), Queen (singl “Bohemian Rhapsody/I”m In Love With My Car”), U2 (“Pride In The Name Of Love) itd.




Domaće kolekcionarsko tržište ni izbliza ne ostvaruje ovakve astronomske iznose, a jedna od zanimljivijih priča je vezana za prvi i jedini album sarajevske novovalne grupe Bonton Baya iz 1983. godine, nazvan ”ElPi”. Mnogima je nepoznat podatak da je u grupi gitaru svirao Nikša Bratoš, tek kasnije slavan kao klavijaturista Crvene jabuke, pa onda producent mnogih pop-rock izdanja te aranžer i kompozitor.

Uglavnom, kada se ploča pojavila na tržištu, izdavačka kuća Diskoton ga je ubrzo povukla (ovom ćemo prilikom preskočiti detalje) i nikada nije vratila u prodaju. U međuvremenu je tek pet-šest primjeraka došlo do kupaca, pa je to jedan od rariteta i bisera za svakog kolekcionara. Cijena? Slobodna procjena i pogodba.

Berza vinila: Muzika nije pozadinska buka, ona se sluša

Izvor: 021







Berza vinila organizuje se već nekoliko godina u Novom Sadu i okuplja na desetine izlagača koji prodaju stara i nova, domaća i strana, pop i rok izdanja.


Društvo im prave vinil entuzijasti koji ovaj događaj vide kao priliku da popune svoju kolekciju ploča, ali i da upoznaju i druže se sa svojim istomišljenicima. Osim lokalnih zaljubljenika česti su gosti i iz drugih gradova.

U okviru široke ponude možete naći prva izdanja nekih umetnika koji već odavno ne stvaraju, nove albume trenutno popularnih izvođača, ali i ploču Bitlsa sa posvetom koju je davne sedamdesete najbolji drug poklonio nekom Zoranu za 17. rođendan, samo da bi u jedno subotnje pre podne završila u rukama nekog Novosađanina. Osim ploča i CD izdanja, u ponudise često nađu i stripovi, stara izdanja muzičkih magazina, ali i odeća, nakit i ostale sitnice.

Izlagači na novosadskoj Berzi vinila kažu da su ploče koje prodaju uglavnom deo kolekcije koja je nastajala godinama, nekad i decenijama. Najčešće su to ploče njihovih roditelja ili neka izdanja iz mladosti koja su "prerasli". Međutim, ima i onih koji se trude da uvek imaju najnovija izdanja na štandu. Za njih je, naravno, potrebno izdvojiti više novca, ali pravi kolekcionari ne mare za te "sitnice".

"Meni je uvek super atmosfera na berzama, pa čak i ako ništa ne prodam. Ja sam obožavalac vinila i to radim već dugo, dugo godina. Kolekcija koju izlažem je plod dugogodišnje strasti prema muzici i zato mi je ponekad i teško da se rastanem od pojedinih albuma. Ipak, uvek sam srećan kada vidim koliko se kupci obraduju kada pronađu izdanje koje im se sviđa i koje su, najverovatnije, dugo tražili. Jako mi je drago što se u poslednjih drastično povećava zainteresovanost svih generacija za ploče", rekao je za 021 jedan od izlagača.

Milan, redovni posetilac  berze i ljubitelj vinila ispričao je za 021 kako to izgleda sa druge strane štanda.

"Dolazim na berzu ploča redovno jer puno volim tu atmosferu. Vidim mnogo ljudi koji se druže, razmenjuju iskustva i interesovanja. Viđam i mlađe i starije ljude. I rokere i pankere, ali i ljude koji prate neku noviju indi scenu", kaže Milan i dodaje da kada su u pitanju ploče koje voli, ne postoji tako nešto kao previše novca.

"Mnogi bi rekli da nema potrebe za kupovinom vinila sada kada imamo muziku dostupnu na YouTube-u i drugim platformama potpuno besplatno. Ipak, meni je to zvuk koji se ne može zameniti. Ploče imaju neku toplinu i bogatstvo zvuka koji ne postoje u ostalim digitalnim formatima. A i sam proces stavljanja ploče je kao neki mali ritual i mislim da ljudi uživaju u svemu tome. I na kraju krajeva, kad se pusti muzika sa gramofona, ta muzika se sluša, to nije nešto što radi u pozadini", opisuje on.

Prva Berza je održana u decembru 2010. godine u Crnoj kući. Godinu dana kasnije premeštena je u klub Sonja u okviru Fakulteta tehničkih nauka. Kasnije je organizovana u Quorteru, pa zatim u Grafitima. Trenutno se taj muzički vremeplov održava na brodu Cepelin, ali ko zna gde će ga još godine odvesti.

Jedno je sigurno, povratak vinila sa stranputica strastvenih kolekcionara u mejnstrim vode, doveo je ovaj trend i u naš mali grad i on ne planira da se stiša u skorije vreme. Njegova privlačnost ogleda se u čitavoj jednoj kulturi koja ga okružuje, ali i u tom dobro poznatom ritualu odmeravanja svakog milimetra omota, pažljivog rukovanja sa postavljanjem ploče na gramofon i slušanja pucketanja i toplog zvuka koji pravi igla "oranjem" kroz brazde.

Sledeća Berza vinila održaće se 30. juna na brodu Cepelin od 11 do 15 časova.