Petar Ilič Čajkovski

Petar Ilič Čajkovski (1840-1893)


Ruski kompozitor

Ovaj veliki ruski kompozitor bio je autor 11 opera, tri kompletna baleta, 6 simfonija, brojnih koncerata, orkestarskih, kamernih i horskih dela, velikog koprusa umetničkih pesama i jedne liturgije, takođe. Muzički talenat Čajkovskog došao je do izražaja još u detinjstvu, kojeg je proveo u malom gradu na uralskim planinama, gde je njegov otac upravljao rudnikom. Od svoje 12 pa do 19 godine proveo je u internatu kao učenik Pravne škole (kombinacija srednje škole i juniorskog koledža koji je spremao svoje ucenike za karijeru pravnika), uzimajući istovremeno časove muzike. Brojna sećanja opisuju ovu školu kao klijalište homoerotizma, gde je anđeoska lepota mladom Pjotra donela mnoge obožavatelje.

Nakon mature dobio je pošao u Ministarstvu pravde i nekoliko sledećih godina živeo je gradskim životom, krećući se uglavnom u gej krugovima. U 23 godini, međutim, dao je otkaz i upisao se kao redovan student teorije i kompozicije na Petrogradskom konzervatorijumu. Zbog školovanje na ovom konzervatorijumu njegova muzika je bila kasnije karakterisana pakosnim komentarima kao neuatentično ruska, nasuprot muzici njegovih, navodno saumoukih, savremenika poput Musorgskog i Borodina. Međutim, Čajkovski je zapravo ključna spona u ruskoj muzičkoj tradiciji krajnje zapadne provinijencije, koja vodi od Glinke do Stravinskog.

Njegova velika originalnost i jedinstven muzički jezik, iskazali su se već u Prvoj simfoniji (1866, dorađenoj 1875. god.) i u uverturi-fantaziji Romeo i Julija (1869). Godine 1877. nakon što je završio Labudovo jezero i pre neko što je započeo sa komponovanjem Evgenija Onjegina, otvoreno mu je skrenuta pažnja na glasine o njegovom privatnom životu. Ovo ga je navelo na loše savetovanu ženidbu sa neuravnoteženom Antoninom Miliukovom. Brak se uskoro završio nervnim slomom. Nakon oporavka, Čajkovski je napisao: Nema ništa jalovije od želje da ne budem ono što sam po prirodi. Kompozitor je imao gej veze sa, među ostalim, njegovim školskim drugom Ivanom Klimenkom, sobarom Aleksejem Sofronovim i violinistom Josifom Kotekom. Njegova najveća ljubav je bio njegov gej nećak Vladimir ('Bob') Davidov, kome je posvećena VI simfonija. Prema usmenom predanju ruskih homoseksualaca, ova simfonija oslikava potragu za homoseksualnom ljubavlju. Neke od njegovih umetničkih kompozicija poput "Tako brzo zaboravljen" i "Užasan momenat", op. 28, no. 6, čine muzičku podlogu za rodno neutralne tekstove koji može biti lako da se odnose na istopolnu ljubav.

Smrt Čajkovskog prouzrokovana kolerom, pouzdano je dokumentovana. Oko 1970. god. njegovom biografijom su se bavili ekstremno homofobni muzikolozi poput Edwarda Gardena, Davida Browna, Aleksander Orlove i u skorije vreme Anthony Holden. Verovali su da homoseksualci ne mogu imati ljubavnike ili prijatelje i da vode živote neumitne mizerije. Na osnovu neproverenih glasina, tvrdili su da je Čajkovski bio prisiljen da počini samoubistvo od strane svog nekadašnjeg školskog druga. Studije Aleksanda Poznanskog iznose na videlo činjenice iz života ovog umetnika i diskedituju njegove homofobne biografe.

Smatra se najvećim ruskim kompozitorom 19. veka i stvaraocem koji je otelovio ideju romantičarskog umetnika. Komponovao je 6 simfonija, 11 opera (od kojih je samo nekoliko jos uvek deo repertoara najvećih svetskih operskih scena), 3 baleta i veliki broj orkestarskih, instrumentalnih i kamernih dela. Njegova muzika je dostigla neuporedivu emotivni izražajnost istovremeno uključujući osobite elemente ruskog folklora.

Veoma dugo je spoznaja o homoseksualnosti Cajkovskog bila potiskivana, prvo od strane ruskih muzičkih pravovernika koji su to smatrali za 'kobnu manu', a kasnije od strane sovjeta koji nisu mogli da trpe homoseksualnost kulturnog heroja. Tek se u skorije vreme pojavljuje veliki broj dokaza koji van svake sumnje svedoče o kompozitorovoj homoseksualnosti i o napetostima koje ona prouzrokovala u životu umetnika, pod stegama ruskog društva 19. veka.

Kao sin rudarskog inspektora na Uralu, Čajkovski je poslat u školu prava u St. Petersburgu kada mu je bilo 12 godina. Ovde nije samo njegov talenat za muziku po prvi put prepoznat, već se misli da se on tu prvi put suočio sa svojom homoseksualnošću.

Do 60-tih godina 19. veka on je već u potpunosti bio posvećen komponovanju i napisao je nekolicinu ranih dela. Takođe se već bio posvetio muzičkoj kritici i redovno je pisao za "Russkyie Vedomosti" - ruske dnevne novine. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 19. veka često je putovao, i na tim putovanjima nije dolazio u kontakt samo sa različitim muzičkim zbivanjima već je bio upoznat sa životom u metropolama poput Pariza, Berlina, Beča i Njujorka.

Mada kompozicije Čajkovskog ne sadrže posebne homoseksualne teme, mnoge teme sadrže motive o nedostižnoj ljubavi ili pomućenoj želji, preokupacije koje barem donekle reflektuju njegova lična stanja. Bilo bi, međutim, kratkovido i pogrešno videti u njegovoj muzici i estetici neposredan odraz ovakvog ličnog stanja. Čajkovski je, u više smisla, poput Byrona, Shelleya i drugih, zadobio oreol "velikog romantičarskog umetnika". Priče o njemu i njegovom životu su se gomilale, i one govore više o onima koji su ih konstruisali nego o samom Čajkovskom. Od 60-tih god. 20. veka, na primer, sa jačanjem politike gej oslobadanja, razvila se potpuno nova mitologija o životu Čajkovskog koja Čajkovskog vidi kao mučenog 'gej umetnika' koji je pisao dela, kao što je Patetična simfonija- koja direktno izražavaju njegove muke sa homoseksualnošću. Čini se, ipak, da je realnost bila znatno kompleksnija. Savremena istraživanja koja se sa jedne strane baziraju na detaljnoj analizi njegove muzike, a sa druge strane istražuju kompozitorov socijalni milje, upućuju na mnogo suptilniju vezu izmedu njegovih biografskih elemenata i umetničkih dela.

Nesrećni zavodnik


Ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski (Pjotr Ilič Čajkovskii) rođen je o7. maja 1840. godine. Iako je živeo u istom periodu kad i kompozitori „Ruske petorke“, nije bio njihov član. U svojim delima Čajkovski je veoma uspešno kombinovao elemente ruskog folklora sa elementima zapadne muzike.

Pošto je rođen u porodici skromnijeg porekla, roditelji su insistirali da prvo završi studije prava. Muzikom je počeo da se bavi kasnije, u 21-oj godini . Nikolaj Zaremba učio ga je muzičkoj teoriji, harmoniji i kontrapunktu, a kod Antona Rubinštajna učio je instrumentaciju i komponovanje. Kada ga je kasnije Nikolaj, mlađi brat Antona Rubinštajna, pozvao da predaje harmoniju, kompoziciju i istoriju muzike na Moskovskom Konzervatorijumu, Čajkovski je sa oduševljenjem prihvatio. Na nesreću, posle deset godina predavanja, doživeo je nervni slom. Pokazalo se da je posao predavača izuzetno iscrpljujuć, tako da je ubrzo odustao od toga.

Čajkovski je bio homoseksualac. Do tog saznanja došlo se, između ostalog, i zahvaljujući pismima njegovog brata Modesta, koji je takođe bio homoseksualac. Kada se omiljeni učenik Čajkovskog, Vladimir Šilovski (i sam homoseksualac) oženio, Čejkovski je doneo odluku da će se i on oženiti i to prvom koja ga bude htela. U to vreme dobijao je romantična pisma od svoje bivše studenkinje Antonine Miliukove, koja je bila toliko uporna, da se kompozitor najzad i oženio njome. Međutim, već na medenom mesecu pokajao se zbog toga i pokušao je da izvrši samoubistvo, utapajući se u hladnoj reci. Na sreću, to mu nije pošlo za rukom. Razišao se sa suprugom posle samo šest nedelja zajedničkog života i nikada se više nisu videli. Antonina je završila u ustanovi za mentalno obolele, gde je i preminula 1917. godine.

Žena koja je imala zaista veliki uticaj u životu Čajkovskog bila je Nadežda fon Mek, udovica železničkog tajkuna i veliki ljubitelj umetnosti. Ona je bila veoma zainteresovana za muzičku karijeru Čajkovskog i veliki obožavalac njegovih dela. Svake godine slala mu je pomoć u iznosu od 6000 rubalja. Interesantno je da su njih dvoje od samog početka komunicirali isključivo preko pisama. Razmenili su preko 1200 pisama u kojima su jedno drugom iznosili i najintimnije tajne. Nikada se nisu sreli.

Čajkovski se plašio javnog nastupa

Petar Iljič Čajkovski je bio ruski kompozitor poznog romatizma. Rođen je 1840. godine. Pojavio se u ruskoj muzici istovremeno sa kompozitorima "Ruske petorke", ali nije bio njihov član.

Njegova muzika je sadržala više zapadnih elemenata iako je uspešno kombinovao internacionalne elemente sa elementima ruske narodne muzike. Predavao je harmoniju na konzervatorijumu u Moskvi i pisao muzičke kritike. Pokazalo se da je posao predavača iscrpljujući pa je 1877. godine doživeo nervni slom. Nakon jednogodišnje pauze pokušao je da se vrati poslu predavača ali se ubrzo povukao sa tog položaja.

Čajkovski je od svoje pete godine išao na časove klavira i već za nekoliko meseci svirao je odlično. Sa četrnaest godina komponovao je valcer u pomen na svoju majku koja je umrla od kolere.

Tokom svog školovanja u Jurisprudensu, Čajkovski se zaljubio u soprana, ali se ona udala za drugoga. Jedna od njegovih studentkinja, Antonjina Miljukova, počela je da mu šalje strastvena pisma otprilike u vreme kad je odlučio da oženi bilo koju koja ga prihvati. Nije je se čak ni sećao sa svojih predavanja, ali je bila veoma uporna u svojim pismima, tako da se na brzinu oženio njom 1877. godine. Dok su još bili na medenom mesecu, gorko se pokajao zbog svoje odluke i dve nedelje posle venčanja pokušao je da se ubije u hladnoj reci. Kasnije je pobegao u Sankt Peterburg i razišao se sa suprugom posle samo šest nedelja. Nikada se više nisu videli, a zvanično su bili u braku do njegove smrti. Antoljina Miljukova je preminula u ustanovi za mentalno obolele.

Žena koja je imala daleko veći uticaj na život Čajkovskog je bogata udovica, Nadežda fon Mek, sa kojom je razmenio 1200 pisama, koja predstavljaju važan izvor podataka o stvaralačkom radu Čajkovskog. Na njeno insistiranje nikad se nisu sastali, a sasvim slučajno su se susreli dva puta, ali nisu razmenili ni reč. Pored finansijske podrške koju mu je pružala, bila je veliki ljubitelj njegove muzike i zainteresovana za njegovu muzičku karijeru. Međutim, iznenada je prekinula njihov odnos posle 14 godina, navodeći bankrot kao razlog. Upravo u ovom periodu Čajkovski je doživeo veliki uspeh širom Evrope i pohvale u SAD-u. Bio je glavni dirigent 1891. godine na zvaničnom otvaranju "Karnegi Hola". Neki istoričari veruju da je Nadežda fon Mek prekinula pokroviteljstvo Čajkovskog zato što je saznala za njegovu homoseksualnost.

Čajkovski je poznat po baletima koje je počeo da komponuje poslednjih godina svog života. Prvi njegov balet je "Labudovo jezero". Balet "Uspavana lepotica" Čajkovski je smatrao za svoje najbolje delo, a poslednjim baletom "Krcko Oraščić" on sam nije bio mnogo zadovoljan. Čajkovski je završio deset opera, a najpoznatije su "Evgenije Onjegin" i "Pikova dama".

Nakon premijere opere "Uspavana lepotica" u Moskvi, Čajkovski se posvećuje orkestarskom dirigovanju. Pošto je prevazišao strah od javnog nastupa, koji ga je pratio tokom čitavog života, samopouzdanje mu je vremenom poraslo do te mere da se u potpunosti posvećuje dirigovanju svojih dela.

Samo devet dana posle premijere njegove 6. Simfonije, "Patetična simfonija", 1893, u Sankt Peterburgu, Čajkovski je preminuo. Neki muzikolozi veruju da je svesno napisao Šestu simfoniju kao sopstveni rekvijem. Sahranjen je na groblju kod manastira Aleksandra Nevskog u Sankt Peterburgu.