Đorđe Balašević

Boze, Boze
di bas ja, od svih sretnih cigana
da se rodim bas kad zadremas
da me ne blagoslovis nikad ni ne
oslovis
dok za nekim, makar kakvim
vasar raspremas

24 dinara duzan sam kod mlinara
kod kovaca ne smem svracati
juri me ducandzija
svicka za mnom kamdzija
jedva imam svirce placati

Za mnom cika, za mnom potraga
a preda mnom put za dovraga
bar da mi je ficok rakije
tu bi moglo da se sakrije

Jos kad onda svirci nagare
sve cu dati, sve cu propiti
samo necu moje malo magare
s belegom na levoj kopiti

Niko mene ne zna slusati
ko moj verni drugar usati
zamnom ici i sanjariti
a ne kvariti

Boze, Boze
di bas ja od svih spretnih cigana
naspram zvezda da se zagubim
dok sam konje pojio vrag je drum
prespojio
on je hteo da se u nju belu zaljubim

Samo ako ista znam
onda znam da budem sam
tu sam isti na mog ujaka
lula i kabanica, britva i brojanica
a prijatelja ko u kurjaka

Za mnom cika, za mnom potraga
a preda mnom put za dovraga
bar da mi je ficok rakije
tu bi moglo da se sakrije

Pa kad svirci nagare
zadnji gros cu propiti
ali ne dam magare
s belegom na levoj kopiti

Di je da je neka je
samo nek daleka je
da je duze trajalo
ne bi valjalo

Boze, Boze
di bas ja od svih gresnih cigana
da padnem na sitnim gresima
ne das mi je videti i to od ruke ide ti
mora da je besposleno na nebesima

Sticu sutra do mraka
do komsijskog oblaka
pod njim cu se opet roditi
nisi ti na nebu sam
bogova je povazdan
s nekim cu se vec nagoditi


Kog sad ljubi sanjiva
kad se dan razdanjiva
kom sad zamke postavlja 
kog li nocas ostavlja

Ne sumnjam da je već stavljano ...

Ali to je to!

Ja nisam hteo da menjam svet deco, meni je ovaj bio dobar, nisam virio u mikroskope, tragajuci za virusima neotkrivenim, nisam listao encikopledije, isao na prosek.. Ja sam samo hteo da je volim, u Novom Sadu, na Dunavu, gde je postojao jedan stari gvozdeni most, preko kojeg je prelazila nekad, raspustajuci one svoje kose, kao mrezu svilenu u koju su se hvatale vlati mesecine, kao glupe deverike. Ja nisam hteo da menjam svet, meni je ovaj bio dobar.. Hteo sam samo da je volim...  

Ništa ja ovde ne bih dodao ....

‎''Ona se, slučajno, udala 18. maja 1980. Da se udala za mene, verojatno bih, kao pravi muž, ponekad i zaboravio taj datum. Ovako, zapamtio sam ga zauvek...''

Lomiš mi srce ko' bagremov prut, onako usput..............

Kasnio sam, uglavnom, sto me nije tangiralo, kasnim otkad znam za sebe, a jos nigde nisam uspeo da zakasnim. Nekom cudnom podudarnoscu, svi dogadjaji za mene uvek zapocinju tacno onog casa kad ja dospem na njih...

Ume li iko da te gleda kao da mu je citav svet u tvom telu? Da zaboravi da udahne, da te rimuje sa hiljadu sazvezda? Da te zasmeje do placa,da te rasplace do smeha? Ume li iko da je ovoliko tvoj?

U prvi suton
jesen je napala na kej
park se sepurio u zutom
ko stari usminkani gej

Na uglu Glavne i Dunavske
u moj je prostor krocila
titrala poput svece slavske
senka sa njenim ocima

A bila je cvetak
no, to je jucerasnja vest
svi smo mi gospodari sveta
tu negde s dvadeset i sest

Nas grad je bio njen licni atelje
veliki film se snimao
bila je jedna od tri zelje
koje sam ikad' imao

Za druge je smisljala slatke kolekcije
vise ukrase, u bojama neznim i toplim
za sebe zaketice
od nekih grubih stofova

I nisu vredele lekcije
navukla se na pilule i Dzenis Dzoplin
i prve paketice od
onih propalih grofova

A pricu je moju slusala skepticno
za nju je, naravno
to bilo totalno fals i pateticno
male banalne strasti

Ljubav, ljubomora
ceznja i bol
i tom slicno
uzas pateticno

U prvi suton
odjednom je zahladilo
davno sam nacuo da je na zutom
al' nije me iznenadilo

Do gala-revije smo
eto, napokon stigli
dame i gospodo
ofucana kolekcija za strasila

Na koncu prica vodi igli
e, super si model sasila
a ja sam pred zivot istupio
najezen i razdrljen

Ko pred streljacki vod u zoru
iz straha nepromenjen
dok metak putuje
al' sa sudbom se natezem

Onako zagrljen
ko dve pijane lude na soru
znam kaljavo ordenje
na mom kaputu je

Hajde, pricaj mi malo o patetici
tvoji su sveci za mene tek
ubogi mali heretici
pricaj mi malo o tome, ili, nemoj

Lunjo, moj stari kofer
opet mirise na sive ceste
a tvoja soba na mandarine
i przen kesten

I toplo je tu
tu ispod tvog krova
o, dobro je tu
u zamku iz snova
pa sretna ti Nova

Lunjo, sad cu ti reci
i vise nikom i vise nikad
svako je od nas ponekom slican
al' ti si unikat

Procitas me, znam
od slova do slova
precutis to, znam
ko pametna sova
pa sretna mi Nova

Ti uvek znas najbolji nacin
s tobom lako stizem na tron
ti si ta nit, taj retki zacin
koji daje poseban ton

Ti si mali carobnjak
koji donosi spas
a svi ti pajaci na pokretnoj traci
nek zure bez nas

Lunjo, ako me traze
ti slazi da sam odavno mrtav
spusti roletne i navij sat
na sredu, cetvrtak

A napolju mraz i magla i zima
a napolju mrak, al' ovde sve stima
od kad tebe imam

I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će upravo prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaćeš istog časa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo.

" Ali ona se katkad tako lepo smeši... Pet minuta u njenom društvu mi bude kao da sam dobio na loto-u. Hodam ulicom poput nekog narodnog heroja, u trenutku narastem iznad svih zgrada, i u celom svemiru nema jačeg i moćnijeg stvorenja od mene... I zato me one tri ne zanimaju... ne bi me zanimale ni da ih je trista, kada hoću tu jednu!"

"Preslušao sam 'sekretaricu'. Tri zadnje poruke su bile bez reči, no, neke glasove i ne moram čuti da bih ih prepoznao...
- Laku noć, ti mala Breskvo, kako si samo i mogla da pomisliš da te neću prepoznati po načinu na koji zadržavaš dah?

" Bilo je od našeg prvog izlaska milion penala, onih filmskih situacija, pri susretu, u kolima, na stepeništu, ali nekako sam se plašio da je poljubim, slutio sam da bi to moglo da pokvari sve?
I bio sam u pravu...
Prvim poljupcem, kao tamnocrvenim carskim pečatom, u momentu je poništila haotičnu hrpu mojih uspomena, i iz pretenciozne Biografije Mog Momčenja prezrivo iscepila sve one stranice na kojima se pominju devojke, ljubav, strast...
Koliko samo promašenih tema?"

''Sto hiljada reči znam, al' jedna mi fali da nju kako treba opišem...''

Provukla se kroz gužvu naizgled lako (kao da se priseća polke?), gaseći cipelicama neke zamišljene pikavce na podnom mozaiku, ali ja sam znao kako joj teško pada tih par koraka ka meni. U zadnji čas sam odlučio da ipak ne kažem glasno da ih je možda prekasno napravila?