Vino - piće bogova

VINO



VINO – ono što niste znali

Vino je alkoholno piće, proizvod potpunog ili nepotpunog vrenja alkohola svježeg grožđa ili njegovog soka. Vino sadrži različite koncentracije alkohola (9-15 vol %), a sadrži i izvjestan broj mineralnih sastojaka, uglavnom soli natrija i magnezija pretežno vezane za organske kiseline (vinsku kiselinu), koje se lako razgrađuju u organizmu i koje daju vinu alkalna svojstva (u mokraći). Vino sadrži oko 400 sastojaka, no njihova hranjiva vrijednost je prilično mala. Isto tako, vino je bogato vitaminima grupe B, naročito B2 i nikotinske kiseline B3, a hranjiva vrijednost 1 litre vina je 600-700 kalorija, a kod slatkih vina može se kretati i do 1.400 kalorija. Jedna čaša (130 g) vina sadrži prosječno 90 kalorija – kao jedan sendvič.

DOVOLJNO JE 2 ČAŠE DNEVNO DA SE U ORGANIZAM UNESE 180 KALORIJA, ISTO KAO TANJUR TJESTENINE ZAČINJENE UMAKOM OD RAJČICE, ULJEM, ČEŠNJAKOM I PARMEZANOM, ALI TAKOVA PREHRANA VODI U ALKOHOLIZAM!

Vina sadrže različite količine vode (800-900 g/l), alkohola (90-150 g/l) i šećera (2-30 g/l).


izvor:vinogradarstvo.hr

KADA SE SMIJE, A KADA NE SMIJE PITI VINO?




Konzumirano u malim količinama vino izaziva osjećaj veselja. Stanice živčanog sustava su podražene te postoji osjećaj sigurnosti i jačine, dok se refleksi lagano smanjuju. Nastavite li piti, nakon prve ugodne faze slijedi depresivna faza, koja je ponekad popraćena neprisebnošću. Konzumira li se u malim količinama, vino ima pozitivno djelovanje: podiže razinu dobrog kolesterola u krvi. Alkohol potiče stvaranje enzima čije djelovanje dovodi do povećanja kolesterola Hdl (kolesterol visoke gustoće), koji nije štetan za organizam. Napokon, vino potiče probavu, jer njegova kiselost omogućuje najveću probavljivost bjelančevina (mesa, sireva, jaja).

Kiselina koju sadrži vino slična je onoj koja se nalazi u želučanom soku, te vino predstavlja lako piće koje pomaže probavu bjelančevina. U umjerenim količinama pojačava apetit, izlučivanje žuči i čak mokraće (bijelo vino), međutim vino je alkoholno piće pa dovodi do nastajanja svih loših pojava koje prate alkoholizam.
Iako su preporučljive količine vina vrlo različite i zavise od individualnih mogućnosti, ipak se svi slažu da dozvoljena dnevna količina alkohola ne smije biti veća od 10-30% od kalorijske vrijednosti dnevnog obroka, što znači oko litru vina 11 vol % i to ukoliko se hranom dnevno unosi 3.000 kalorija. Vino (crno ili bijelo) ne smije se piti ni kod jednog oboljenja jetre, a potpuno potpuno je zabranjeno u slučajevima kroničnog zapaljenja jetre (hepatitisa, stanja koje prethodi cirozi). Za jetru je crno vino štetnije od bijelog.

Zbog toga što nadražuje živčani sustav i izaziva nesanicu, vino (bijelo naročito) je štetno u najvećem broju živčanih oboljenja.

Medicinsko vino ili oenoli su zasnovani na sposobnosti vina da rastvara sastojke raznih ljekovitih tvari. U ovom slučaju vino predstavlja tvar koja prima lijek da bi se ovaj lakše unesao u organizam. U tu svrhu se upotrebljavaju razna vina s različitim sadržajem alkohola. Postoje obična vina koja sadrže samo jedan ljekoviti sastojak i složena vina s većim brojem ovih sastojaka.

Ona se spravljaju dugim potapanjem a zatim filtriranjem, a čuvaju se i održavaju svježa u bocama koje su do vrha napunjene i dobro začepljene. Uporaba ovih vina je bila nekada znatno veća, ali danas iščezava. Osim toga, po međunarodnoj konvenciji (Brisel,1925.g.), lijekovi jakog djelovanja ne smiju se koristiti u obliku “vina” zbog toga što bolesnik može steći naviku – ovisnost – pa postupno povećava njegovo uzimanje. Kao medicinska vina spomenimo neka oficijelna vina i to kina-vino, vino od lincure s grožđem i druga.


izvor:vinogradarstvo.hr

VINO NIKAD NE PIJTE NA PRAZAN ŽELUDAC!



Dijetolozi preporučuju samo pola čaše po obroku tj. Jedna čaša za ručak ili za večeru. Ne preporuča se piti vino kao aperitiv. Na prazan želudac negativno djeluje na jetru, koja sadrže enzim koji može probaviti alkohol, pretvarajući ga u octenu kiselinu, tvar koju organizam koristi na isti način kao i šećere, i izaziva osjećaj gladi. Bolji je sok od naranče ili rajčice: ima malo kalorija, a ne potiče apetit.

Enzim u jetri može ukloniti iz organizma zdravog muškarca 0,75 litre a u žena 0,5 litre alkohola dnevno. Više od te količine postaje otrovom i pretvara se u kolesterol i masnoće, a da bi ga se otklonilo, organizam je prisiljen uništavati vlastita tkiva, počevši od jetre i gušterače. Neke namirnice imaju pozitivan učinak na konzumente vina: voćni šećeri i bjelančevine ( koje se nalaze u mesu, ribi, jajima, i mliječnim proizvodima), otklanjaju otrovne ostatke alkohola.

Pijete li vino natašte, iritirati ćete sluznicu želuca, a to zbog toga što natašte brže prelazi u krv a još brže iz krvi u jetru. Jedna čaša na tašte prijeđe u krv za 15-30 minuta, dok se taj rok produžava na blizu 3 sata ako ga popijete za vrijeme jela.

Kalorije koje se unesu vinom su neiskorištene, ne pomažu radu mišića, jer alkohol sprečava gomilanje šećera koji je osnovna namirnica za mišiće. Zbog toga liječnici vino smatraju antinamirnicom. Od vina se deblja. Doduše, na posredan način.

Dobra kapljica i dijeta, dobra kapljica i sport ne idu zajedno!
Kalorije koje se nalaze u vinu ne pomažu u zaštiti protiv hladnoće! Alkohol, odmah nakon što smo ga popili daje varljivi osjećaj topline, budući da širi krvne žile, dok u dubini uzrokuje hlađenje organizma. Alkohol uzrokuje i pojačano mokrenje; u engleskim pubovima gdje se pije velike količine piva, odlazak u zahod znači visoku kvalitetu pića.

Naši su stari govorili da alkohol uklanja brige, i, zapravo, reakcije mozga mogle bi dati potvrdu toj pretpostavci. Iako alkohol smatramo pićem koje uzrokuje euforiju, u medicinskim terminima naziva se depresorom živčanog sustava. U stvarnosti, uzbuđenje koje se osjeća nakon nekoliko dobrih gutljaja vina, dolazi se do činjenice da etanol utječe na strukturu mozga, koja određuje ponašanje pojedinca. Posljedica je gubitak kontrole te osjećaj euforije, koji traje dok je alkohol prisutan u cirkulaciji, da bi zatim nestao.

izvor:vinogradarstvo.hr

ŽENE APSORBIRAJU ETANOL BRŽE OD MUŠKARCA - DAKLE BRŽE SE I OPIJU!



       Velike količine alkohola štete srcu i jetri. Alkohol je opasniji noću! Najnepogodnije razdoblje za pijenje vina je od 2 sata ujutro do podneva. Nakon 17 sati do večere alkohol je podnošljiv. Noću probavni sustav ima manje energije za probavu alkohola. Oni koji vjeruju da vino pomiješano s vodom ne škodi, žrtve su predrasuda. Količina alkohola se u takvom vinu ne mijenja a voda olakšava njegovu apsorpciju. Vitamin C suzbija učinak alkohola.

izvor:vinogradarstvo.hr

R A Z V R S T A V A N J E V I N A

A. VINA U DOSLOVNOM SMISLU REČI (Scricto sensu)

I. kategorija bela vina-mirna (pritisak CO2 manji od 0,5 bara)

a) bela vina iz nearomatičnih sorata

suha (sadrže od 0 do 4 g/l šećera) 1
polusuha (sadrže od 4 do 12 g/l šećera) 2
poluslatka (sadrže od 12 do 50 g/l šećera) 3
slatka (sadrže više od 50 g/l šećera) 4

b) bela vina iz aromatičnih sorata

izvor:vinogradarstvo

suha (sadrže od 0 do 4 g/l šećera) 5
polusuha (sadrže od 4 do 12 g/l šećera) 6
poluslatka (sadrže od 12 do 50 g/l šećera) 7
slatka (sadrže više od 50 g/l šećera) 8


II. kategorija ružice – rose vina-mirna (pritisak CO2 manji od 0,5 bara)

a) ružice iz nearomatičnih sorata

suha (sadrže od 0 do 4 g/l šećera) 9
polusuha (sadrže od 4 do 12 g/l šećera) 10
poluslatka (sadrže od 12 do 50 g/l šećera) 11
slatka (sadrže više od 50 g/l šećera) 12

b) ružice vina iz aromatičnih sorata

suha (sadrže od 0 do 4 g/l šećera) 13
polusuha (sadrže od 4 do 12 g/l šećera) 14
poluslatka (sadrže od 12 do 50 g/l šećera) 15
slatka (sadrže više od 50 g/l šećera) 16


III. kategorija crna (crvena) vina-mirna (pritisak CO2 manji od 0,5 bara)

a) crna vina iz nearomatičnih sorata

suha (sadrže od 0 do 4 g/l šećera) 17
ostala crna (sadrže više od 4 g/l šećera) 18

b) crna vina iz aromatičnih sorata

suha (sadrže od 0 do 4 g/l šećera) 19
ostala crna (sadrže više od 4 g/l šećera) 20


IV. kategorija biseri (pritisak CO2 od 0,5 do 2,5 bara)

a) biseri iz nearomatičnih sorata

suha (sadrže od 0 do 4 g/l šećera) 21
ostala (sadrže više od 4 g/l šećera) 22

b) biseri iz aromatičnih sorata

suha (sadrže od 0 do 4 g/l šećera) 23
ostala (sadrže više od 4 g/l šećera) 24


V. kategorija penušava vina (pritisak CO2 veći od 3,5 bara)

a) penušci iz nearomatičnih sorata

suhi (sadrže od 0 do 15 g/l šećera) 25
polusuhi (sadrže od 15 do 40 g/l šećera) 26
poluslatki (sadrže od 40 do 80 g/l šećera) 27
slatki (sadrže više od 80 g/l šećera) 28

b) pjenušci iz aromatičnih sorata

suhi (sadrže od 0 do 15 g/l šećera) 29
polusuhi (sadrže od 15 do 40 g/l šećera) 30
poluslatki (sadrže od 40 do 80 g/l šećera) 31
slatki (sadrže više od 80 g/l šećera) 32


VI. kategorija gaziranih vina (pritisak CO2 veći od 0,5)

a) gazirana vina iz nearomatičnih sorata

suhi (sadrže od 0 do 4 g/l šećera) 33
ostali (sadrže više od 4 g/l šećera) 34

b) gazirana vina iz aromatičnih sorata

suhi (sadrže od 0 do 4 g/l šećera) 35
ostali (sadrže više od 4 g/l šećera) 36


B. SPECIJALNA VINA

VII. kategorija žuta vina (Vins Jaunes) (kao npr. jeres, tokaj samorodni, prošek,…)

suha (sadrže od 0 do 4 g/l šećera) 37
polusuha (sadrže od 4 do 20 g/l šećera) 38
polusl. i sl. (sadrže više od 20 g/l šećera) 39


VIII. kategorija alkoholiziranih vina (Vins Jaunes) (kao npr. porto, malaga, marsala, madera,…)

a) alkoholizirana iz nearomatičnih sorata

ekstra suho (sadrže od 0 do 6 g/l šećera) 40
suha (sadrže od 6 do 40 g/l šećera) 41
polusuha (sadrže od 40 do 80 g/l šećera) 42
slatka (sadrže više od 80 g/l šećera) 43

b) alkoholizirana iz aromatičnih sorata

ekstra suha (sadrže od 0 do 6 g/l šećera) 44
suha (sadrže od 6 do 40 g/l šećera) 45
polusuha (sadrže od 40 do 80 g/l šećera) 46
slatka (sadrže više od 80 g/l šećera) 47


IX. kategorija aromatiziranih vina (kao npr. vermut, bermet,…)

suha (sadrže do 50 g/l šećera) 48
poluslatka (sadrže od 50 do 10 g/l šećera) 49
slatka (sadrže više od 100 g/l šećera) 50

izvor:vinogradarstvo.hr

Mlada sorta na prastarom tlu daje najskuplje vino na svijetu





Merlot je nastao krajem 18. stoljeća spontanim križanjem cabernet franca i iskrčene magdeleine noire des charentes. Iako ima više od 200 godina, ubraja se u mlađe sorte. Merle na francuskom znači kos i merlot je vjerojatno dobio ime po toj crnoj ptici koja je krala grožđe. Vinogradari ga vole jer nije jako zahtjevan za uzgoj pa ga samo u Francuskoj ima više od 120.000 hektara, što je gotovo četiri puta veća površina od svih hrvatskih vinograda. Puno su ga sadili i u Italiji, Kaliforniji, Bugarskoj, Moldaviji, a posljednjih desetljeća i u Argentini, Čileu i Južnoafričkoj Republici. Može dati i do 10 tona grožđa po hektaru, no za vrhunska vina prinos treba prepoloviti. I isplati se to učiniti, sudeći prema Château Petrusu, koji u svakoj berbi ima najmanje 95 posto merlota i najskuplje je vino na svijetu. Desetljećima se istraživalo zašto baš u tom dijelu Bordeauxa merlot daje bolja vina od glasovitijeg polubrata cabernet sauvignona. I toj je sorti jedan od roditelja cabernet franc.



Zaključili su da je stvar u tlu. Selo Pomerol, u kojem je i vinarija Petrus, ima vapnenasto tlo, a Petrusovi su vinogradi jedini na crnoj glini. To je tlo i puno starije od okolnih, nastalo je prije 100 milijuna godina, a prednost mu je što i za velikih suša zadržava dovoljno vlage.
Grožđe se u Petrusu bere ručno i probiru se najzdravije bobice. Vrenje je u betonskim tankovima, a u prosincu enolozi odlučuju hoće li vino biti čisti merlot ili će mu ostaviti koji postotak cabernet franca, druge sorte u vinogradu. Potom ga njeguju u novim bačvicama. Rezultat je vino koje punu kakvoću dostiže 25 godina nakon berbe.
A kao što je merlot, s malo više od 200 godina, mlada sorta u usporedbi s muškatima koje sade tisućljećima, i Château Petrus je mlada zvijezda svjetskog vinarstva. Još 1982. butelja je stajala 60 dolara. Tko je stvorio zalihu, obogatio se. Ista je boca 1998. bila 23 puta skuplja. U Hrvatskoj nema tako skupih merlota, čak ni onih za 60 dolara (314 kuna), no ima poprilično dobrih.



Već početkom svibnja istarska tvrtka Meneghetti vina predstavila je merlot 2010. Mlado vino, proizvedeno pod paskom talijanskog enologa Waltera Filiputtija, bilo je iznimno pitko i pokazalo da se od ove sorte brzo može pripremiti za tržište svježe i ugodno vino s karakterom. Vinarija poznata po odličnim, ali i skupim odležanim crnim i bijelim mješavinama sorata pokazala je da može napraviti i fino sortno vino za 10 eura.
Meneghettijevi istarski “susjedi”, vinarija Roxanich, radi samo odležane merlote. Iako je riječ o sorti koja rano sazrijeva, za berbu 2005. grožđe su brali tek sredinom listopada. Maceriralo je mjesec dana i potom tri godine ležalo u podrumu, dijelom u velikim bačvama, a dijelom u barricima. Tako su dobili vino koje može ugodno starjeti još najmanje pet godina. Zbog dugog odležavanja vinu je bilo dovoljno i minimalno sumporenje pa od njega doista ne može zaboljeti glava.



Godinu dana u bačvicama, dijelom u starima, a dijelom u novim, odležao je merlot Vlade Krauthakera. Zbog aroma izvučenih iz drveta, berba 2006. ima, uz klasični bouquet po plavom voću, okus po slađim začinima. Vino je toplo u ustima i prije punjenja u bocu nije filtrirano pa ne treba iznenaditi pojava taloga. Krauthaker ga puni i u magnum boce od 1,5 litara u kojima vina ljepše stare nego u običnim buteljama.
A da zrelost merlota ovisi i o berbi, pokazuje slučaj Korlata.

izvor:blog.vino.hr

GROŽĐA I VINA SRBIJE



Blagodareći geografskom položaju, klimatskim i zemljišnim faktorima, uslovi za gajenje vinove loze u našoj zemlji pružaju mogućnosti za proizvodnju različitih tipova vina, počev od severa pa do južnih vinogorja sa nizom prelaza između ovih krajnosti. Proizvodnjom vina mnogi krajevi su stekli veoma bogatu tradiciju i kao takvi su poznati, ne samo na našim prostorima već i na inostranom tržištu.

Republika Srbija, sa svoje dve pokrajine, prekrivena je valovitim terenima, blagim padinama, koje su izložene suncu, veoma pogodnim za gajenje vinove loze. Grožđe sa ovih terena je izvanrednog kvaliteta, a proizvodnja vina u Srbiji, ne samo što ima bogatu tradiciju, već zauzima značajno mesto u našoj zemlji.

Mnogo je krajeva u Srbiji poznato po svojim vinima.

Pođemo li od Vojvodine, severne pokrajine pa dalje kroz užu Srbiju sve do južne pokrajine Kosovo, pa do krajnjeg juga, srešćemo se sa čitavim mozaikom u proizvodnji raznih tipova grožđe i vina.

izvor:.serbianbrandy

Domaca vina



Vino je plod prirode, a sve što dolazi iz prirode ima posebnu vrednost. Vino ima svoju mitsku, kultnu i religijsku dimenziju. Prema Platonovim rečima, "vino je najbolji dar koji su ljudima poklonili bogovi". To ekološko piće već vekovima zauzima povlašćeno mesto u evropskoj, a i svetskoj kulturi. Vekovima traje i prenosi se veština, ili bolje receno umetnost pravljenja vina.

Najraniji zapisi govore da se u Aziji vino pravilo pre čak 12.000 godina. Postoje takođe crteži na zidovima egipatskih grobnica, koji datiraju 2.000 pre nove ere. U antičko doba vino se smatralo pićem i lekom, imalo je gotovo natprirodan ugled. Trideset vekova pre Hrista, vino je bilo jedino piće dostojno da isprati faraone na onaj svet. Čovek je od vina napravio simbol življenja.

Sastav i kvalitet vina zavise od prostora, reljefa, klime i vrste tla, a onda i od ljudskog iskustva i veštine. Zato konzumacija vina predstavlja specifičan odnos prema okolini, vremenu i čoveku.

Verovatno je teško utvrditi da li je istinita uzrečica: IN VINO VERITAS (u vinu je istina), ali je prilično izvesno da je vino grejalo, uveseljavalo, nadahnjivalo mnoge misli i snove i "oduzimalo" mnoge generacije, unazad najmanje 8 000 godina

Srbija je zemlja veoma dobrih vina. Vinova loza na podrucčju današnje Jugoslavije uzgaja se već vise od tri hiljade godina. Tako je, prema predanju, rimski car Prob dao da se zasade vinogradi na Fruškoj gori. Neke od tih prastarih loza gaje se jos i danas.
Zahvaljujući povoljnom geografskom polozaju, sastavu zemljista i klimi, Srbija ima vrlo povoljne uslove za gajenje vinove loze. Medjutim, različitost njenog podneblja ogleda se i u vrstama vina. Pojas vinorodnih podrucja proteže se niz Savu i Dunav, kroz Vojvodinu, gde se uzgajaju plemenite vrste vinove loze, koje daju kvalitetna sortna vina severnog tipa. Pored izvanredno kvalitetnih vina, od kojih se neka mogu uporediti s rajnskim, i vrlo dobrim francuskim vinima, u Srbiji se proizvode i obična konzumna vina dobrog kvaliteta koja čine okosnicu vinarstva.

U Srbiji se proizvode velike kolicine vrlo dobrih konzumnih vina, kao i vina najboljeg kvaliteta, a srpska vina nose uglavnom nazive područja iz kojih dolaze.

Fruškogorsko vinogorje čuveno je po odličnim belim sortnim vinima od plemenitih loza, dok vršačko nudi sortna vina, dobrim delom iz plantažnih vinograda. Veoma kvalitetna vina proizvode se u vinogradima kod Čoke.

Medju najpoznatijim vinima su:

- FRUŠKOGORSKI BISER i SMEDEREVSKI BISER su tipizirana vina kojima se dodaje ugljena kiselina, tako da prijatno osvežavaju,

- iz banatskih vinograda dolazi pitko lako vino KREACA, a iz subotičkog vinogorja

ITALIJANSKI RIZLING, SILVANAC, TRAMINAC i EZERJO, dok od crnih vina vrlo dobar glas uživa MERLO iz Čoke,

- KABINET je penušavo vino proizvedeno u Vršcu uz primenu metoda šampanjizacije,

- SMEDEREVKA je glavni proizvod smederevskog vinogorja, vrlo sveže vino, ukusa voća, a u trgovinu dolazi kao suvo vino i kao poluslatko.

- SEMIJON je kvalitetno aromatično belo vino koje se najvise proizvodi u vinogorju Negotinske krajine, odakle stizu i GAME, kao i BAGRINA.
Jovan Janjić

izvor:srbijauzivo.rs

Vino i Gastro Fest

Sedmi festival vina, ugostiteljstva i turizma jugoistočne i centralne Evrope otvorio je državni sekretar za turizam, Goran Petković.
Pokrovitelj manifestacije, kao i predhodnih godina je Ministarsvo ekonomije i regionalnog razvoja. Osim reči dobrodošlice organizatori su priredili i jedno muzičko iznenađenje. Manasijević Ljuba je pesmom "Srbijo" pozdravio sve prisutne.


Proizvođači vina

Festival je privukao brojne izlagače sa našeg podneblja, a spomenućemo samo neke: Vinarija "Čoka", "Vršački vinogradi","Podrum Radenković" iz Župe, "Vinarija Panić" iz Negotina, Vinarija "Vukašinović", Podrum "Radovanović" iz Krnjeva.Od izlagača iz inostranstva primetili smo - "Vinotok - Vilu Mariju" i "Tikveš" iz Makedonije, "Chateau Varteli" iz Moldavije.

Kao i predhodnih godina , izlagači su se trudili da svoju ponudu predstave na najbolji mogući način.
Na štandu vinarije Tikveš iz Makedonije otkrili smo nešto sasvim novo - "Drop stop".To je jedan jednostavan ali koristan izum koji sprečava da kapi vina uflekaju vaš stoljnjak.


Ponuda hrane

Pored vinarija, na festivalu su bili prisutni i izlagači sa interesantnom ponudom hrane. Firma "Tisacoop" iz Kanjiže se predstavila fantastičnim specijalitetima: pačjim grudima s jagodama, guščijom džigericom u puteru, guščijim batacima s crnim vinom. Uz ovo su preporučili tokaji, mađarsko desertno vino.

"Zlatiborac" se predstavio dobro poznatim proizvodima kao što su goveđa i svijnska pršuta, pečenica, užička kobasica, domaći kulen, čajna salama...
Gospodin Radoslav Bošković iz restoran "Lovac" otkrio nam je da su oni pripremili pravu uskršnju trpezu sa sarmom, teletinom,pečenjem i naravno ofarbanim jajima.
Novosadska "Riblja Čarda" je predstavila brojne specijalitet od ribe: suši, tortilje, dimljenu i mariniranu ribu.

Monasi manastira Gračanica su za ovu prilku osim čuvene manastirske rakije pripremli i slatko u livadskom medu koje sadrži 12 vrsta organskog voća.


Priznanja najboljima u turizmu

Najbolji su dobili i priznanja: Vrnjačka banja kao turistički domaćin 2009 godine, Revija Vino kao časopis 2009 godine, Merkur iz Vrnjačke Banje kao kuća zdravlja 2009 godine.

Stručni žiri, sastavljen od renomiranih hotelijera, turizmologa i gastrologa, dodelio je priznanja u obliku zlatne povelje i prigodne statue "Zlatno turističko srce”, i to u 11 različitih kategorija. Za turističko mesto godine izabrana je Sokobanja, šampion letnjeg turizma je Budva, dok je titulu zimskog turizma odneo Kopaonik. Kada je zdravstveni turizam u pitanju, neprikosnoven je hotel "Merkur" u Vrnjačkoj Banji. Titulom "ličnost godine" okitio se Predrag Nenezić, ministar turizma i životne sredine.

Prof. dr Slobodan Jović i Miroslava Radojčin, predsednik Srpske asocijacije somelijera, Stambol Geštamov, kapiten reprezentacije kulinara Srbije i šef kuhinje hotela “Continetal”, objasnili su prisutnima kako napraviti najbolji izbor vina uz hranu, kao i koji sir prija uz koje vino.

Svoju turističku ponudu su predstavile banja Vrućica iz Bosne i Hercegovine i Junaković iz Apatina, Kanjiža i Koviljača, kao i čuveno vojvođansko odmaralište Palić.


Boginja vina

Organizatori su za kraj sačuvali najslađe - izbor za "Boginju vina". Svaka devojka predstavljala je određenu vinariju. Titulu boginje vina ponela je Nevena Čolić iz Topole.

Ova manifestacija je potvrdila da naše vinarije imaju toliku bogatu ponudu da svako može pronaći ukus koji mu odgovara uz koji fantastični specijaliteti dobijaju posebnu draž.














izvor:srbijauzivo.rs

Vino kao lek

Još pre 5.000 godina narodi drevnog Egipta koristili su vino kao lek, mešajući ga sa pojedinim lekovitim travama.

Do ovog otkrića došli su istraživači sa američkog univerziteta u Pensilvaniji pomoću biomolekularne analize taloga iz dve amfore za vino.

Prvi sud, koji potiče iz 3150. pre n.e, sadržao je mešavinu lekovitih trava, matičnjaka, korijandra, nane, žalfije i smole četinara.

Druga amfora, iz petog veka naše ere, sadržala je vino "obogaćeno" smolom bora i ruzmarinom.

Iz starih papirusa saznajemo da su te trave obilato korišćene zbog svojih lekovitih svojstava u lečenju raznih oboljenja kao što su želudačni bolovi i herpes.

Vođa istraživačkog tima dr Patrik Mekgovern kaže da su vino i druga alkoholna pića u to vreme upotrebljavani za spravljanje raznih lekovitih napitaka za spoljnu i unutrašnju upotrebu.

Otkriće američkih naučnika potvrđuje stanovište savremene medicine da umereno konzumiranje vina pozitivno utiče na zdravlje zahvaljujući prisustvu resveratrola, antioksidansa koji štiti kardiovaskularni sistem.

Vino je, takođe, poznato da produžuje život jer je u stanju da odloži starenje ćelija zbog čega je uvek važilo za napitak bogova.



izvor:srbijauzivo.rs

Crno vino sprečava srčane udare, ljubitelji vina zdraviji su od onih koji piju pivo a konzumiranje alkohola u večernjim satima sigurno nije nikada nanelo štetu nikome - o ovim verovanjima u zdravstvene efekte alkohola verovatno raspravljaju stalni gosti svake lokalne kafane.Šta ove tvrdnje o alkoholu u stvari znače? Da li jedno piće dnevno zaista nije štetno?

"Ne može se sa sigurnošću reći gde je granica za štetno konzumiranje alkohola", rekao je Arc Jens Rajmer (Arzt Reimer) iz nemačkog društva za lečenje zavisnosti. Hemijska supstanca etanol, koja je opijat u pivu i vinu, je neurotoksična supstanca i sa svakim gutljajem žrtvuju se neke od milijardi naših nervnih ćelija.

Nije tajna da toksični efekti alkohola i njegovi metabolički otpaci napadaju organe u našem telu. Oštećenje jetre i povećan rizik od raka su neosporne dugoročne posledice konzumiranja alkohola, a da se ne spominje opasnost od zavisnosti kao rezultat stalne potrošnje.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da žene ograniče svoju dnevnu potrošnju alkohola na 20 grama, što je približno pola litre piva, a muškarci na 30 grama, odnosno tri četvrtine litre piva. Žene koje piju vino treba da se zaustave posle jedne čaše, dok muškarci mogu da popiju i malo više - oko 0,3 litre. Osobe koje prihvate preporuke SZO dopuštaju sebi niskorizičnu potrošnju alkohola.

"Ne postoji takvo konzumiranje alkohola koje je potpuno bez rizika", upozorio je nemački centar za probleme zavisnosti u Hamu. Sem toga, umerena potrošnja kreće se u uskom rasponu, s obzirom da se dnevna potrošnja veća od 40 grama alkohola za žene i 60 grama za muškarce već smatra opasnom.

Uprkos ovim upozorenjima, postoje takođe i pozitivni uticaji konzumiranja alkohola na zdravlje. Kardiolog Armin Imhof sa Univerzitetske klinike u Ulmu ukazao je da alkohol ima tri korisna dejstva u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.

Alkohol, naime, dovodi do promene sadržaja masnoće u krvi. Najvažniji uticaj je da se povećava sadržaj HDL ili "dobrog" holesterola. Alkohol, takođe, razređuje krv i sprečava zapaljenja.

Z. V. Tanjug.

Ne postoji, međutim, dovoljno dokaza, koji bi potkrepili istraživanja koja pokazuju da je tipičan potrošač vina zdraviji od tipičnog potrošača piva. To je zbog toga što ljubitelji vina uglavnom više jedu mediteransku hranu koja uključuje više salata, ribe i nezasićenih masnoća, i takođe više upražnjavaju fizičke vežbe, ukazao je Rajmer.

Imhof je predočio da pozitivni efekti po zdravlje ne zavise od vrste pića. Postoje, međutim, indikacije da aditivi u vinu i pivu, odnosno polifenoli, možda takođe imaju zaštitnu ulogu.

"Smatram da najočigledniji uticaj na srčane bolesnike ima alkohol", ocenio je Imhof za nemačku novinsku agenciju DPA.

Koje zaključke treba da izvuku osobe sa srčanim bolestima ?

"Potpuno je jasno da nikome ne treba da kažemo 'Pijte alkohol radi zdravlja vašeg srca'", rekao je Imhof.

Kod konzumenata alkohola neuporedivo je veći rizik od dobijanja neke bolesti vezane za alkohol ili od sticanja zavisnosti od alkohola, ukazao je centar za probleme zavisnosti.

Najzad, sve zavisi od popijene količine. Najveći zaštitni uticaj alkohola postiže se konzumiranjem šest grama alkohola dnevno, smatra Imhof. Kad smete samo toliko malo da popijete, skoro da nema svrhe ni otvarati bocu.

Z. V. Tanjug.

Vrhunska vina uz pomoć kompjutera

Ma koliko god zvučalo neverovatno kompjuterska tehnologija polako osvaja prostor i u proizvodnji vina. Može li se unapred znati kakvu će, i to vrlo precizno, ocenu za kvalitet dobiti kao vino, tek isceđeni sok od grožđa. Koliko i kako kompjuter može da pomogne u kupaži vina gde je čovek dosad bio nezamenjiv? Na ova pitanja svoje odgovore daje Leo Mek Kloski istraživač i vinar iz Sonome u kaliforniji, hvaljen od mnogih vinara i osporavan od stručnjaka a opet sa vidljivim rezultatima u svom radu.



Kalifornija je za vinopije u Americi, kako oni sami kažu, isto ono što je Burgundija ili Bordo za Francuze. Otuda sva važnija događanja i novotarije koje se pojave u Kaliforniji imaju veliki odjek i u drugim velikim vinskim regionima Amerike. Tamo se uspešnost u poslovanju neke vinarije meri po tome koliko će visoku cenu na tržištu postići sa svojim vinima, a opet ta cena zavisi od toga kakvu će ocenu za kvalitet tih vina izreći neki priznati autoriteti u toj oblasti.

Firma za konsalting, ENOLOGIX Lea Mck Kloskog, koji je i sam nekada bio uspešan vinar iz Sonome u Kaliforniji, svojim klijentima obezbeđuje hemijsku i kompjutersku analizu vina, stručne konsultacije, zatim daje razne informacije iz oblasti enologije i dozvoljava korišćenje svoje vrlo bogate baze podataka. Danas rade sa oko 60 manjih vinarija, uglavnom u Napi i Sonoma dolini. Ono zbog čega je ENOLOGIX osnovan i po čemu je postao poznat je to što koristeći specijalno razvijen softver preko koga, kako kažu, su u stanju da prikažu hemijski profil idealnog vina ili da na kompjuteru simuliraju i kreiraju virtuelne mešavine u potrazi za savršenom kupažom. "Uspesno smo matematičkim putem rešili, ukus dobrog vina", izjavljuje Mek Kloski. Naime, oni su detaljno proučili nekoliko stotina jedinjenja, koliko se nalazi u fermentisanom soku grožđa ili vina, kao što su - kiseline, šećeri, tanini, alkoholi, estri, katchini, terpeni, antocijani, aldehidi itd., i uspešno identifikovali 84 (32 u crvenim i 52 u belim) onih koji su odgovorni za ukus, miris i boju vina. Posebno su od toga markirali dvadesetak koja posebno prate a koja su, zavisno od boje vina, sasvim direktno odgovorna za miris i ukus. Ono što je veoma važno i što posebno ističu je da od njihovog dobro izbalansiranog međusobnog odnosa zavisi kvalitet a samim tim i da li će neko vino kostati 3 ili 300 dolara. U ENOLOGIX-ovim laboratorijama dosad je razloženo, od ređenom metodom, preko 50 000 uzoraka svih svetski poznatih i dobro ocenjenih vina, na njihove osnovne hemijske komponente (do nivoa molekula kako oni kažu) i tako dobijene rezultate su smestili u svoju kompjutersku banku podataka. "Mi merimo boju, miris, delikatnost i ukus budućeg vina i pokušavamo da predvidimo njegov kvalitet dve do tri godine unapred od trenutka berbe" kaze Mek Kloski. Da bi se to postiglo mora se raspolagati sa što više podataka o samom grožđu i vinogradu, i svim onim podacima koji utiču na kvalitet grožđa. Ali isto tako neophodno je znati koji se kvasci koriste u podrumu, koja je temperatura vrenja, u kojim i kakvim sudovima se vrši fermentacija, itd. Može se sugerisati šta bi tačno trebalo da se uradi sa sirom i nekim mladim vinom da bi se iz njega izvuklo ono najbolje. Mek Kloski još kaže:"Ako smo ustanovili i markirali da svega dvadesetak jedinjenja, od više stotina koje se nalaze u vinu, imaju značajniji uticaj na boju miris i ukus vina, onda, recimo, kada vi potpuno do najsitnijih komponenti razložite najbolja svetska vina, a ona su za takva proglašena po mišljenju najpoznatijih i najmerodavnijih svetskih vinskih stručnjaka, onda na samom početku fermentacije i nekim odredenim korekcijama kasnije, možete uticati da se mnoga druga vina priblize takvom kvalitetu ili istovremeno uočiti koje to eventualno nedostatke neko vino ima zbog koga je taj cilj za njega suviše daleko. Možemo reći našem klijentu šta to fermentira u njegovom buretu mnogo pre nego što to tržište sazna. U oktobru već znamo rezultate berbe iz te godine i kakve će ocene dobiti kad bude flaširano jer znamo u kom pravcu će se vino razvijati". Da bi sve ovo mogao da uradi, Mek Kloski, sprovodi brojne testove za svoje klijente u početnim nedeljama spravljanja vina, kada su mlada vina još sirova i gruba, kako bi izmerio koliko i kakav je sastav ključnih komponenti koje će uticati na boju, miris i ukus vina i to u svakom buretu-sudu pojedinačno. Obično, u svom radu poveže i ukrsti podatke koje dobije preko četiri automatska uređaja za testiranje vina i čitavog niza hromatografa, sa svojom bazom podataka koja sadrži precizne i detaljne podatke o tome u kakvom je stanju bilo grožđe u vinogradu i pojedinostima o samom procesu spravljanja vina - temperatura vrenja, tipu kvasaca, u kakvom buretu vino odležava itd. Kada se sve to detaljno prouči, tada se moze proceniti vino i mogu kreirati virtuelne mešavine u potrazi za najboljom kupažom. Uz pomoć matematičara napravljen je softver i dobijen matematički model vina što praktično znači da je vino, odnosno sastav vina, pretvorio u digitalni oblik što mu je omogućilo da vrši te virtuelne kupaže.

Na kraju, što je u Americi vrlo važno, Mek Kloski može odmah da proceni njegovu optimalnu ocenu koju će dobiti na relevantnom ocenjivanju što je svakom vinaru jako bitno. Zahvaljujući dobro kreiranom softveru koji uzima u obzir podatke o kvalitetu tih vina i upoređujući ih sa ocenama iz svoje baze podataka a koje su dobili za preko 50 000 ocenjivanih vina u svetu. Još 1990. godine, kada je bio na početku svojih proučavanja, Mek Kloski je to demonstrirao tako što je prilikom degustacije 12 pino noara iz jedne vinarije (a koje je ocenjivalo 10 degustatora), nakon objavljivanja rezultata, otvorio zapečaćeni koverat sa rezultatima ocena koje je on dobio dan ranije na kompjuteru, i pokazao da su te ocene bile identične za 1., 2., 3., ..10., 11., i 12. mesto. Kasnije je ceo taj svoj sistem i program značajno usavršio. Pokazalo se da vina koja na ENOLIGIX testovima dobro prođu, visoko se kotiraju i po ocenama prestižnih vinskih časopisa kao što je Wine Spectator ili vodećeg svetskog degustatora Roberta M. Parkera, a to znači i dobru cenu na vinskom tržištu. Kada je u pitanju vinski biznis sve ovo olakšava i omogućava vinskim trgovcima da unapred znaju sa kojim će vinom moći da naprave dobar posao.

Ovakvi nalazi, rekli bismo, su zaista zapanjujući ali nude ne baš prijatnu sliku budućnosti, jer ruše onu večitu tajnu i neizvesnost koju je skrivala svaka bačva i svaki vinski podrum, jer ovde kompjuter nažalost diktira svoj digitalni ukus koji dominira nad poslednjim uporištem ljudskih čula.

Mnogi vinski stručnjaci se ne slažu sa onim što radi Mek Kloski i osporavaju mu da to što tvrdi nije naučno dokazano. Koren te neverice nije u rezultatima već u činjenici da ENOLOGIX ne otkriva kompletnu metodu svog rada i ne pruža sve detalje na uvid. Kažu da ga je uvek više interesovala hemija i biologija od samog vina. Jer vino je nešto što može pružiti zadovoljstvo ali i zamagliti naučni um kažu oni. Međutim, Mek Kloski nije slučajno došao do rezultata koji su predmet njegovog istraživanja. On je sa posebnom pažnjom proučavao naučne radove na temu hemijskog sastava grožđa i identifikaciji hemijskih supstanci, japanskog nacionalnog istraživačkog instituta za ukrasno bilje i čaj, zatim radove, Australijskog vinskog istrazivačkog instituta i Niskotemperaturne istraživačke stanice za biohemiju u Kembridžu. Na osnovu saznanja do kojih je tu došao i onog što je sam svojim istraživanjem utvrdio, nastavio je da istražuje molekularnu strukturu vina i značajna jedinjenja u njemu i uspeo da redefiniše tehnike za njihovu identifikaciju i merenje. Sve to dalo mu je ideju da detaljno razložene najvažnije komponente vina pretvorene uz odgovarajući softver u digitalni oblik mogu kompjuterski ponovo da se sastave i tako stvore virtuelnu sliku "idealnog" vina. On je veliki praktičar, siguran je i ubeđen da je na pravom putu. Samo je pitanje dana kada će nauka priznati rezultate njegovog rada, misli on.

Mek Kloski je svojim radom otvorio sigurno niz zanimljivih pitanja i dilema. Prvo je svakako može li se matematički izmeriti i nekako izraziti ukus vina? Hoće li se izmisliti merna jedinica za ukus? Šta je sa dušom i večitom "tajnom vina" koju svaka bačva i čaša sadrže u sebi. Šta ćemo dalje sa vinom kada ga toliko razgolite i dovedu dotle da većina vina sveta počnu jako da liče jedno na drugo. Da li je budućnost u digitalnom vinu?

auror:Nikola Jančić

izvor:poljoprivreda.info

Вино се везује за грчког бога весеља, уметности, љубави, вина и винограда Диониса. Винова лоза је култивисана хиљадама година – још у каменом добу, људи су првили вино као лек. Лоза је из Азије пренета у Египат, па у Грчку и Римско царство, да би се проширила на цео свет. Вино је било једино пиће достојно да испрати фараоне у други живот. Неколико стотина амфора са вином, пронађено је у гробницама славних Египћана.Чак је и Ноје, после потопа, пожурио да засади винограде и наздрави новом животу купом новог вина. Хришћанска религија је устоличила вино и хлеб у обредима као део жртве – вино као крв и хлеб као тело Исуса Христа.



izvor:srbijauzivo.rs

Uticaj muzike na buke vina



Slušanje određene muzike može da utiče na ukus vina koje pijemo, tvrde autori studije posvećene ovom pitanju na kojoj je sarađivao čileanski proizvođač vina Aurelio Montes, koji za kaberne sovinjon preporučuje isključivo muziku legendu rok muzike Džimija Hendriksa.

Profesor Adrijan Nort sa Univerziteta u Edinburgu objašnjava da je studija rezultat istraživanja, koje pokazuje da slušanje određenog muzičkog komada uz degustiranje kaberne sovinjona pojačava njegov ukus za 60 odsto, tako da postaje bogatiji i snažniji, pogotovo ako se taj užitak gustira u mirnom i tihom ambijentu.

Istraživanje koje je sprovelo Odeljenje za primenjenu psihologiju škotskog univeziteta, zasniva se na teoriji prema kojoj muzika stimuliše određene zone mozga.

Zapravo, kada pijemo vino uz muziku, te zone postaju mnogo aktivnije i utiču na percepciju ukusa vina.

U izradi ove zanimljive studije sarađivao je Čileanac Aurelio Montes, koji muziku koristi u procesu spravljanja vina.

Montes je ubeđen da zvuci manastirske, duhovne, muzike koji se šire prostorijom gde se vrši fermentacija vina utiču na bolji kvalitet proizvoda.

Očigledno ljubitelj grupe Blondi, Otisa Redinga i Džimija Hendriksa, čileanski enolog tvrdi da neke njihove pesme imaju specijalno dejstvo na ukus pojedinih sorti vina.

Tako, Montes preporučuje ritmičnu, poletnu pesmu "Atomik" u disko maniru grupe "Blondi" uz šardone, vino bogatih nijansi i bukea, koje u takvom spoju poprima veličanstven ukus.

Međutim, vino merlo, koje spada u sortu burgundac, pruža maksimum svojim obožavaocima upravo uz čuvenu soul pesmu "Sedeći na doku", najveći hit Otisa Redinga, koji svojim baršunastim i moćnim glasom, uz šum vode i talasa, naglašava karakterističnu crtu te vrhunske sorte crnog vina.

Montes posebno insistira na specijalnom, čileanskom kaberne sovinjonu iz 2006. godine koji najviše paše uz "Kulu stražara", pesme Boba Dilana u izvođenju Džimija Hendriksa, gde ta poema dobija gotovo božanski zvuk uz jecajući zvuk dominirajuće gitare.

izvor:srbijauzivo.rs

Rajnski Rizling 2006,

podrum Radovanović, 11.6%vol Alc

Gospodin Mija Radovanović je ime koje ne treba posebno predstavljati, kao ni njegova vina koja već dugo drže reputaciju da su medju najboljima u Srbiji. Osim toga on je jedan od prvih private label kod nas tako da je i očekivano da se, uz kvalitetan rad, nalazi u vrhu.

Negde smo čuli da on lično tvrdi da je njegov riesling među najboljima u Srbiji, ako ne i najbolji. O ukusima nema rasprave tako da ni ono što sledi ne podleže diskusiji

Uz sveže pristigle sireve iz Francuske, uglavnom tvrđe ali manje aromatične, serviran je ‘ladan Radovanovićev rizling.
Na oko zlatno žuto, zelenkasto po obodu, a na nosu blago uz malo dunje, limunove kore uz prijatan osećaj svežine.

Usta - skladno i kompaktno vino, solidnog tela, prosto klizi. Oseća se pomalo drvo (bačva) što i nije neki problem. Živahnih je kiselina ali na kraju malo bleđe i povremeno se javljao blagi osećaj skupljanja usta. No, dok je u ustima nema sumnje da radi dobar posao.


Utisak je da stilski nije doterano i deluje malo zastarelo, tradicionalno. Stariji ljubitelji rizlinga mu sigurno to neće zameriti,. Ovo vino je idalno za letnje celodnevno pijuckanje negde u debelom hladu uz povremene dobre zalogaje.

Stil: klasičan, tradicionalan

izvor:vinosrbija

Nova klasifikacija vina u Srbiji



Vina u Srbiji ubuduće će,umesto kao stona, kvalitetna, vrhunska i čuvena, biti klasifikovana kao vina bez geografskog porekla i vina sa geografskim poreklom, pri čemu će ona sa geografskim poreklom biti podeljena na tri kategorije.

Novom klasifikacijom vina iz Srbije, koja je usaglašena sa regulativom Evropske unije, predviđeno je da se vina sa geografskim poreklom - regionalna, kvalitetna i vrhunska - obeležavaju evidencionim markicama.

Markica predstavlja garant potrošačima da je vino određene kategorije kvaliteta i da je proizvedeno u određenom rejonu, objašnjava savetnik u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Darko Jakšić.

Evidencione markice će omogućiti i državi da lakše prati proizvodnju i prometa tih vina, dodao je on.

Novim pravilnikom Ministarstva poljoprivrede je predviđeno da se vina sa geografskim poreklom obeležavaju evidencionim markicama različitih boja. Takozvana regionalna vina, koja se proizvode isključivo od grožđa iz nekog od tri regiona - centralne Srbije, Vojvodine i Kosova, uz mogućnost korišćenja 15 odsto grožđa iz nekog drugog regiona u zemlji, obeležavaće se zelenom evidencionom markicom i oznakom GI.

Kvalitetna vina sa kontrolisanim geografskim poreklom i kvalitetom će smeti da se proizvode isključivo od grožđa iz jednog rejona ili vinogorja i biće obeležena crvenom markicom i oznakom KPK.

Najkvalitetnija vina - vrhunska sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom proizvodiće se isključivo od grožđa iz jednog rejona ili vinogorja i biće obeležena ljubičastom evidencionom markicom i oznakom KGPK.

Svaka evidenciona markica imaće jedinstven broj, a na njoj će se pored skraćenih oznaka za kategoriju kvaliteta, nalaziti i upisana godina berbe. Evidencione markice štampaće Zavod za izradu novčanica, da će imati osam oblika zaštite i da će zloupotreba biti nemoguća.

Svaki proizvođač će, nakon dobijanja potvrde nadležnih službi o kvalitetu vina koje proizvodi, dobijati evidencione markice tačno za onu količinu vina koju proizvodi.

Prema njegovim rečima, uvođenjem evidencionih markica, vino je postalo prvi poljoprivredno-prehrambeni proizvod u Srbiji koji ima označeno geografsko poreklo, što bi u budućnosti moglo da se desi i sa raznim vrstama sireva, kajamkom, ajvarom.

U Srbiji je trenutno, kako je kazao, vinovom lozom zasejano oko 25.000 hektara, a oko 50 vinarija proizvodi 120 vrsta vina sa geografskim poreklom.

BETA

Smederevka




Nema mnogo gradova u svetu, kao što je Smederevo, koji imaju tu čast da
je za njihovo ime vezano ime vinove loze ili vina. Smederevo se, naravno
ponosi time a još više zbog toga što se loza Smederevka
smatra jednom od najpoznatijih autohtonih sorti Srbije. Nažalost, u
posednjih petnaestak godina nepravedno je zapostavljena, čak i na
smederevskom području gde je godinama bila vodeća sorta.Kada se spomene Smederevo,
prva naša asocijacija koja nam se javlja je stara srednjevekovna
tvrđava na obali Dunava, slika kao sa razglednice, zatim dolazi
željezara Sartid a tek na kraju vino Smederevka, tako to izgleda danas
veza sa Smederevom, nekima od nas. U stvarnosti, smederevsko vinogorje
jedno je od najstarijih staništa vinove loz na Balkanu.

O smederevskom grožđu i vinu pisalo se mnogo, dok se sam naziv “ Smederevka“ kao ime sorte u pisanim izvorima spominje tek u XIX veku. Despoti Stefan Lazarević i Ðurađ Branković širili su još u 15. veku vinograde u krajevima oko Smedereva. U to vreme u vinogradima su postojale pimnice u kojima se moglo spavati i popiti vrč dobrog vina.Tada je trgovina vinom bila strogo nadzirana. Vinogradarstvu ovog kraja doprineo je i Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka koji je u porodičnom letnjikovcu na lokaciji Zlatni breg zasadio 36 ha vinograda, a na toj lokaciji se i danas proizvode kvalitetna vina. Tradicija vinogradarstva Smedereva je veoma duga. O tome svedoči i vinski podrum PK „Godomin“. Smederevsko područje oivičeno Dunavom i Velikom Moravom, sa blago zatalasanim nizijskim reljefom, relativno stabilnom klimom i plodnim zemljištem, idealno je za gajanje vinove loze. Na svetskoj izložbi u Bordou 1882. godine smederevska vina dobila su značajna priznanja. Krajem 19 veka trgovci iz evropskih zemalja dolazili su i kupovali smederevsko grožđe i vino i zatim ga dalje prodavali u Švajcarskoj, Austriji, Francuskoj i drugim zemljama. Slavu smederevskog vinogorja proneo je i vinski podrum “Godomin”, sagrađen početkom XX veka. U Smederevu se tokom cele godine održavaju mnogobrojne manifestacije, a svakako najznačajnija među njima je "Smederevska jesen" . Ova turističko – privredna manifestacija održava se svake godine krajem septembra, a posvećena je plodovima jeseni ( voću, grožđu i vinu), uz defile srednjevekovnih vitezova i bogat kulturno – umetnički program. Nikola Jančić izvor:casopisvino.co.rs

Vinogradarstvo: Koji uzgojni oblik stabla izabrati?





NOVI SAD -

Uzgojni oblik čokota predstavlja jedinstvenu celinu s naslonom i obuhvata oblik čitavog čokota, s rasporedom lastara i ostalih organa koji se razvijaju na lastarima.

Osnovni element uzgojnog oblika čokota jeste višegodišnji deo stabla. Pri klasičnom, uskorednom načinu gajenja loze formiraju se niska, prizemna stabla u obliku nepravilne glave, sa izduženim kracima ili bez njih.
Oblik stabla kao element sistema gajenja vinove loze, u užem smislu uzgojni oblik,
predstavlja samo oblik višegodišnjeg dela stabla, tzv. skelet čokota,
koga čine svi delovi stabla koji su stari tri i više godina, javlja
"Poljoprivrednik".

Pri špalirskom načinu gajenja obrazuju se izdužena stabla, različitog oblika i razvijenosti. Skelet čokota se sastoji iz vertikalnog (uspravnog) dela stabla, bez bočnih ogranaka, ili s bočnim ograncima kosog položaja (rukavi, kraci) ili horizontalnog položaja (kordoni, kraci).




Kordunice

Ovi uzgojni oblici se obično nazivaju "kordunice", koje mogu biti jednokrake
ili dvokrake, jednospratne ili višespratne. Na izvesnim delovima skeleta stabla obrazuju se zadebljanja, tzv. rodni čvorovi na kojima se
razvijaju lastari.
Pri rezidbi se pojedini lastari prekraćuju na kondire i lukove, a ostali se uklanjaju do osnove. Primena kratke, mešovite ili duge rezidbe zavisi pre svega od sorte, alije, isto tako, uslovljena i uzgojnim oblikom čokota. Neki uzgojni oblici su prilagođeni za kratku rezidbu, a drugi za mešovitu ili dugu rezidbu.
U veoma dugom periodu gajenja vinove loze u svetu, uzgojni oblici su se menjali i usavršavali, prilagođavajući se ekološkim uslovima u različitim područjima gajenja
loze, biološkim osobenostima novih sorti, razvoju novih tehnologija i tradiciji stanovništva.





Loza uz drveće

U početku se loza gajila uz drveće koje je služilo kao naslon za lozu. Gajenje loze uz drveće danas se sreće u toplijim područjima Italije (alberata), Gruzija (maglari i dobiro), Azerbejdžanu (hiovan).Korišćeni su i žbunasto-puzajući uzgojni oblici, u kojih su lastari slobodno rasli i puzali po površini zemljišta. Sada se ovi uzgojni oblici koristeu područjima sa suvom i toplom klimom, a naročito su pogodni za gajenje
besemenih sorti.

Nema čvrstog stabla

Široku primenu imaju pri gajenju loznih podloga u matičnjacima. Osim toga, zapaženi su i pokušaji gajenja loze na uzvišenim stablima.Sobzirom na to da vinova loza ne razvija čvrsto stablo, pored stabla je pobijeno kolje za držanje skeleta stabla, a lastari su slobodno visili i raspoređivali se oko njega.





Kolje

Pojedinačne biljke loze su gajene i na stelažama koje su pravljene korišćenjem drvenih oblica. U savremenom vinogradarstvu zastupljeni su uzgojni oblici koji su prilagođeni za uskoredno gajenje loze uz kolje, za špalirsko gajenje loze na naslonu koji je konstruisan od stubova i žice, kao i za gajenje loze u obliku pergola s kosim,
horizontalnim ili lučnim naslonima.

Parametri određuju uzgojni oblik

Pri izboru uzgojnih oblika uzimaju se u obzir mnogobrojni činioci, kao što su biološke osobenosti sorte i lozne podloge, klimatski i zemljišni uslovi vinogradarskog područja, raspoloživi materijal za naslone, stepenmehanizovanosti radnih procesa i tehnologija gajenja loze i drugi.
Uzgojni oblik treba da obezbedi dobro osunčavanje listova i grozdova, provetrenost, racionalnost obavljanja svih radova i primenu mehanizacije u vinogradu.






Uzgojni oblici niskog stabla

Ovo su univerzalni uzgojni oblici koji se primenjuju u različitim ekološkim uslovima. U područjima zagrtanja loze obrazuju se sasvim niska, prizemna stabla, da bi se na početku perioda zimskog mirovanja loza mogla zagrtati.
Na taj način se sprečava izmrzavanje okaca i lastara. Isto tako, u severnijim vinogradarskim rejonima, u kojima se ne obavlja zagrtanje loze, obrazuju se prizemna stabla, kako bi se iskoristio topliji vazduh prizemnog sloja za bolje
rastenje lastara, razvoj i sazrevanje grozdova.
Nasuprot tome, u područjima tople suptropske klime, stabla se uzdižu 30-40
santimetara iznad površine, da bi se izbegle ožegotine na bobicama i
povrede listova usled veoma visokih temperatura vazduha.

izvor:rtv.rs/sr

Novo vinarstvo Srbije - Vinske regije Vojvodine

Ne tako davno da bi se zaboravilo, izbor ljubitelja i poštovaoca vina sa ovih prostora svodio se tek na par solidnih, „isprobanih“ etiketa, bez mnogo kreativnosti i mogućnosti za
istraživanje. Neki su kritikovali i isticali nepostojanje vinske kulture, drugi nepoštovanje uparivanja hrane i vina, a toliko je mogućnosti u našoj bogatoj kuhinji! „Nekultura“, ili su nam nedostajala vina!? Kako god, danas je mogućnost izbora daleko veća, a sve bolja vinaiz malih srpskih vinarija ukazuju na pozitivne promene.

[i] Piše: Miša Cilić, enolog
Foto: Vladimir Miloradović





Gledano sa stanovišta neutralnog posmatrača, za više puta pominjan procvat vinske kulture u Srbiji, iniciran predstavljanjem vina malih privatnih proizvođača, nedostajalo je samo malo, odnosno nešto novo.

Za početak, odnosno za vizuelnu satisfakciju dovoljni su bili stilizovanija etiketa i kvalitetniji čep. Zatim, življe boje vina, intenzivnije sortne arome, pa sve češće i kompleksnija vina, sazrevala udrvenim sudovima, dozrevala u boci, sada daju dovoljno materijala za svakodnevne diskusije među ljubiteljima. Priča o vinu postaje deo svakodnevice, nagli pomak može se primetiti u povećanju konzumacije
kvalitetnijih vina, ali i u porastu „vinske kulture“.

Postavlja se pitanje šta je pravi razlog ovakvim promenama, ali siguran sam da one ne bi bile tako intenzivne da na tržištu nema sve veće ponude kvalitetnijih vina iz malih srpskih vinarija. U dosadašnjim brojevima magazina „Wine Style“ informisali smo vas o karakteristikama berbi u Srbiji i šta iz njih očekivati, ali i o novim vinima i vinarijama na tržištu. U ovom i sledećem broju, želja nam je da podrobnije predstavimoneke od najpopularnijih srpskih vinarija, gde se nalaze, koje sorte
grožđa uzgajaju, koja vina proizvode.

Usled postojanja očiglednih razlika u geoklimatskim karakteristikama različitih regija, metodom probe i greške, tražene su sorte vinove loze koje u datim uslovima daju najbolji kvalitet grožđa. Iskustveno, kao rezultat rada, oformljeni su rejoni sličnih karakteristika a predložena rejonizacija vinogradarstva podrazumeva odgovarajući prostorni razmeštaj vinskih i stonih sorti vinove loze.

Cilj je ukazati na najbolji mogući lokalitet za svaku sortu ponaosob, a pravilna rejonizacija pruža osnovu za zaštitu geografskog porekla proizvedenog vina. Ustanovljene
vinogradarske jedinice, rejoni podrejoni i vinogorja, definisani su osnovu reljefnih, klimatskih i zemljišnih karakteristika, ali i na osnovu stečenog iskustva i opštih uslova za proizvodnju grožđa.

izvor:B92

Vinske regije Vojvodine





Sremski rejon

Vinogradarstvo u Sremu jedno je od najstarijih u Evropi. Smatra se da je prvu lozu na bregovima Fruške Gore zasadio rimski car Probus iz drevnog Sirmijuma. Dolaskom
Turaka vinogradarstvo u Sremu je skoro uništeno, ali je vremenom
postepeno obnavljano, a vrhunac dostiže u vreme Austro-Ugarske
vladavine. Fruškogorska vina izvožena su još u 15. veku u
severnoevropske zemlje, a u tom periodu Sremski Karlovci su smatrani za
srpsku prestonicu vina.

Postoje i pisani dokumenti o ondašnjem vinogradarstvu i vinarstvu u Sremu. Zaharije Orfelin je 1783. godine u Beču štampao "Iskusni podrumar", a 1816. godine, Prokopije Bolić, arhimandrit manastira Rakovac na Fruškoj Gori, štampao je u Budimu prvi vinogradarski priručnik pod nazivom "Soveršen vinodelac".

Po nekadašnjoj rejonizaciji, sremski rejon nema podrejona, a postoji samo
fruškogorsko vinogorje. Međutim, s obzirom da je fruškogorsko vinogorje
veoma veliko, interesantno je posmatrati lokalitete unutar njega, a pre
svega Sremske Karlovce, Irig, Banoštor, Banstol, Neštin...


Zastupljene su mahom bele sorte grožđa, Fruška Gora je poznata kao područje italijanskog rizlinga, a neki čak ističu i da je njegova pradomovina. Pored italijanskog, uzgajaju se i rajinski rizling, župljanka, traminac, šardone i sovinjon, frankovka, plemenka i novostvorene srpske sorte. Poslednjih godina, sve je više vinograda sa
crnim sortama.

Specifično vino ovog kraja svakako je bermet, posebno aromatizovano vino, dobijeno maceracijom više od 20 različitih trava i začina. Slava bermeta obnovljena je polsednjih godina, ali se i dalje sa ponosom ističu podaci da se karlovački bermet nalazio čak i na vinskoj karti „Titanika“.

izvor:B92

Banatski rejon




Iako je nekada banatski rejon imao dva podrejona, sa pet vinogorja danas
pažnju zavređuju potisko, i posebno vršačko vinogorje.

Vršački breg, Gudurica i Veliko Središte i laika asociraju na kraj u kome se gaji grožđe i odakle dolazebela vina. Povoljni geografski i klimatski uslovi za gajenje vinove
loze, odavno su uticali na razvoj proizvodnje grožđa i vina.
Vinogradarstvo u vršačkom kraju datira iz vremena Dačana i rimske vladavine, a prvi pisani podatak o istom potiče iz 15. veka. Krajem 19.
veka, sa više od 10.000 hektara vinograda, vršačko vinogorje bilo je najveće u Ugarskoj, po tvrdnjama nekih statističara i u Evropi. Zatim je filoksera ostavila pustoš. Danas je ceo taj kraj, gde Vršački breg ulazi u banatsku ravnicu, zasađen vinogradima i najveće je vinogorje u Srbiji, sa nešto više od 2.000 hektara.

izvor:B92

Rejon subotičko-horgoške peščare




Nema podrejona, ali obuhvata dva vinogorja, palićko i horgoško, za koja je
karakteristično da su najniži vinogradarski tereni u Srbiji, ali i da u nekim vinogradima, zbog teksture zemljišta, odnosno peskovitog sastava, opstaje nekalemljena loza.

Gotovo da je cela površina subotičko-horgoške peščare pogodna za gajenje vinove loze, tereni su uglavnom ravni ili blago zatalasani, a dominantno je peskovito
zemljište. Nosioci razvoja vinogradarstva i vinarstva u prošlom veku bili su podrumi na Paliću i u Čoki, ali polako se pojavljuju i novi proizvođači.

izvor:B92